Postporođajna depresija nije retka pojava. Međutim, ono što se neretko dešava jeste da ne bude prepoznata na vreme. Često zaboravljamo da je adaptacija na postoporođajni period intenzivno razdoblje za čitav porodični sistem, te tu odgovornost ne bi trebalo pripisivati samo majci. Simptomi poput tuge, plačljivosti, besa, osećaja izolovanosti i izgubljenosti, samo su neki od manifestacija ovog fenomena. Ukoliko se ženi sa postporođajnom depresijom ne priđe na adekvatan način stanje se može dodatno komplikovati. Na koji način? Gubitkom apetita, nesanicom, potpunom izolacijom, psihosomatskim manifestacijama ili čak može voditi ka suicidnom i parasuicidnom ponašanju.
ŠTA JE VAŽNO DA ZNAMO?
Postporođajna depresija nije poremećaj modernog doba — niti hir razmaženih žena.
Simptomi postporođajne depresije beleženi su tokom istorije među ženama različitih uzrasta i kultura, i pre nego što je sam poremećaj prepoznat i imenovan. Jedina razlika je u tome što se u savremenom svetu transparentnije govori o teškoćama u vezi sa mentalnim zdravljem. Stoga, potpuno je pogrešno smatrati postporođajnu depresiju poremećajem novog doba. Stanje dodatno komplikuju složena osećanja stida, krivice i neadekvatnosti koju žene osećaju u ovom slučaju. Izostanak saosećanja i stigmatizacija sa kojom se susreću, često ih u potpunosti demotivišu u daljem traženju pomoći.
PREPLAVLJUJUĆI OSEĆAJ DA JE IDENTITET NA STAKLENIM NOGAMA
Iako nije istina da naše ja zavisi isključivo od uloga koje imamo, nije nam uvek lako da to sagledamo. Kada govorimo o sistemu podrške koji je neophodan tokom tranzicije u majčinstvo, govorimo o razumevanju — i pre svega uvažavanju individualne percepcije svake žene. Majke se često osećaju sputano u tome da odtuguju promene u svojoj rutini, karijeri ili fizičkom telu. Umesto razumevanja, društvo im pretežno servira posramljivanje i osude.
DA LI JE MOGUĆE SMANJITI RIZIK OD POJAVE POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE
Traumatična iskustva na porođaju i akušersko nasilje, nasilje u porodici, loša finansijska situacija, bolesti zavisnosti i pitanje (ne)željenosti trudnoće samo su neki od faktora koji povećavaju rizik od pojave postporođajne depresije. Kada kao kolektiv naučimo da prepoznamo kompleksnost promena koje se dešavaju tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda, tada ćemo i moći više da pružimo. Svakako da će žena u podržavajućoj okolini, funkcionalnom partnerskom odnosu i sigurnom okruženju imati veće šanse da kroz trudnoću prođe uz manje anksioznosti nego žena lišena svega toga.
TRETMAN
Oporavak pre svega zahteva strpljenje. Ženi u postporođajnoj depresiji neophodno je pristupiti neosuđujuće, uz saosećanje. Ukoliko je moguće, poželjno je uključiti sve raspoložive mreže podrške. Osim toga, za svaku ženu individualno, važno je ustanoviti koja osećanja i na koji način dominiraju iskustvom kako bismo znali na šta je najpre neophodno usmeriti pažnju.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.