mogućnosti zvone na vaša vrata
Kada sledeći put budete spremali salatu, smuti ili ručak, spremili smo za vas spisak namirnica (po bojama) koje možete dati i svom ljubimcu. Ne zaboravite da sve uvek detaljno operete, očistite od kore i semenki. ZELENE NAMIRNICE Brokoli je bogat vlaknima i vitaminom K. …
Ljudi su psihosomatska bića, i kao takvima, da bi naš celokupan organizam funkcionisao, potrebna je jednaka podrška i telu i duhu. HRANA ZA TELO Iako vaša ishrana može zavisiti od ličnog opredeljenja i potreba, osnovni principi pravilne ishrane bi trebali da važe za sve. …
Da li ste se nekda čekajući red u lokalnom marketu zapitali odakle dolaze namirnice koje svakodnevno koristimo? S jedne strane smo bombardovani informacijama vezanim za kvalitet, prednosti i mane voća i povrća iz organskog i neorganskog uzgoja. O štetnosti sastava omiljenih čokoladica i još bezbroj različitih, ne baš zanimljivih priča o onome što jedemo. Neizostavno je reći da su ovakve informacije korisne i neophodne pogotovo danas. Ovo je dodatak jelima koji je omiljen među svim generacijama – njegovo veličanstvo kečap!
Možete da ga dodajete u sendvič, picu, pastu, ili ga koristite kao umak za čips ili druge slane grickalice. Dobro vam je poznato koliko šmeka nudi jedan naizgled običan i jednostavan za napraviti preliv. Evo i njegovog razvojnog puta, od onoga što niste mogli da predpostavite da je bio, pa do ovoga što mi danas znamo.
Iako mnoge kečap odmah asocira na Ameriku i Evropu, njegovo postanje se zapravo dešava u Aziji! Pre sada već pola veka, ovaj naziv se javio pod uticajem kineskih naroda. Nastao je kao posledica stvaranja tečnosti koja bi nastala usled fermentacije ribe, čiji je uzrok bio sos e-tsiap.
Prvi recept za kečap ikada napisan, nastao je 1727. godine u sklopu kuvara, i u njegovoj bazi se koristilo 12 inćuna. Reč je o sosu koji je pravljen od usoljene ribe sa začinima, čije se putovanje iz Azije preselilo u Evropu i promenilo naziv. Kečap od paradajza znatno drugačiji od ovog danas. 1812. godine je prvi put napravio travar i naučnik Džejms Miz rodom iz Filadelfije.
Polovinom 18.veka u Engleskoj je nastala masovna proizvodnja sosa. Njemu su se u procesu proširenja potražnje ali i različitih potreba potrošača, dodavali razni drugi začini. Među začinima i sastojcima koji su ovaj sos menjali, nalazili su se vlašac, belo vino, orasi, sirće, gljive. Ipak, u srži, ovaj sos i dalje bio sos od ribe.
Kako to obično biva kroz istoriju a i danas, namirnica koju veći broj ljudi prihvata brzo se širi preko cele planete. Tako je ovaj sos dospeo i do Amerike. Tu se, procesom uzgoja ogromnih količina paradajza, njegovim pasiranjem i kuvanjem, pojavljuje osnova za ovaj sos koji mi danas poznajemo. Kečap kakav se nalazi u vašim frižiderima, prvi put je kao ideja nastao 1869. godine. Napravio ga je Nemac čije prezime vam sigurno zagolica nepca – Heinz. Nastao je jer je eksperimentisajući sa namirnicama iz sopstvene bašte, Henri Džon napravio mešavinu idealnih ukusa.
U sklopu porasta potražnje i popularizacije među širim narodnim masama, prva reklama za ovaj kečap zasvetlela je u Njujorku 1900. godine. Najkvalitetniji paradajz je tada uzgajan u Ajovi, pa se tamo desila industrijska proizvodnja ovog sosa. Masovna proizvodnja u Evropi, desila se tek 1944. godine.
Zanimljivo je da, pored sosa koji se danas koristi, kao sos od paradajza sa začinima koji ga čine blagim, ljutim, pravljenim za pice i paste, kečap koji je prethodio svemu tome ponovo završava u Kini gde se u izvornom obliku služi kao dodatak jelima. Danas se u sklopu proizvodnje koriste začini poput cimeta, karanfilića, belog luka, šećera, peršuna i paprike.
Ukoliko se vaš frižider čini praznijim nego inače, proverite da li ste pojeli sav kečap, pa ukoliko to jeste slučaj, odaberite sami da li ćete kupiti gotov ili probati da napravite sami. Sada znate nekoliko stavki više o neizostavnom sastojku ukusnim jelima.
TEKST: NINA ZEČEVIĆ
Nina Zečević je rođena u maju 1998. godine. Studentkinja je završne godine glume, poeziju piše od šeste godine, i do sada ima objavljene dve zbirke pesama. Filozofija, travarstvo, psihologija, gluma i pokret su njena inspiracija za svakodnevni rast i stvaranje.
Svako ko se interesuje za hranu i kuvanje sigurno se zapitao odakle neko jelo potiče. Današnje kuhinje umnogome se prepliću i jako često u naše domove donose nove ukuse, dosad nezamislive. Između ostalih, svetom se proširila i tradicija japanske kuhinje, koju svaka za sebe, pa …
Bilo da ste ljubitelj kvalitetnog mesa ili ste pak neko ko ponekad uživa u kvalitetnim jelima od mesa, steku sigurno nećete moći da odolite. KAKVI STEKOVI POSTOJE? Klasični goveđi odresci su skupo jelo, jer meso dolazi od najboljih delova bikovog trupa, koje životinja nije koristila …
Nutela, plazma, banana – omiljena kombinacija palačinke. Međutim, da li se je iko zapitao kako je nastala Nutela? U nastavku teksta, možete pročitati nešto više o tome.
Nutela je nastala 1963. godine, a zvanično je predstavljena javnosti 1964. godine po okrilljem italijanske firme Ferrero. Naziv je dobila spajanjem engleske reči nut i latinskog sufiksa ella što znači slatko.
Ona se je prvobitno prodavala kao tabla čokolade, kasnije je pretvorena u kremasti namaz koji danas poznajemo.
Godine 1951., Fererov sin Mišel je vršio bezbroj eksperimnata kako bi dobio najbolju teksturu Nutele. Nakon dužeg vremena, otkrio je da je biljno ulje sastojak koji daje najbolji rezultat.
Danas glavne sastojke Nutele čine čokolada, lešnik i palmino ulje, a naučnici smatraju da je ona sačinjena pd 57 odsto šećera, što bi značilo da dve kašičice Nutele sadrže 21 gram šećera. Takođe se veruje da svaka tegla nutele sadrži 97 lešnika u sebi.
Svake godine 5. februara obeležava se Svetski dan Nutele. Ona sadrži 9.7 SPF faktor u sebi. Prvi naziv Nutele bio je Supercrema. Smatra se da se u svetu na svake 2 ipo sekunde proda jedna tegla Nutele. Francuzi se smatraju njenim najvećim konzumentima. Njen rekord prodaje bio je 2013. godine, kada je prodato 350 000 tona krema.
TEKST: PETRA STAMENKOVIĆ
Petra Stamenković je student komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli glumu i novinrstvo, pored toga da čita, putuje i upoznaje nove ljude.
Crepes, crespelle, blini, panukkaku, pfankuche, galettes… Sve su to vrste palačinki, a ako ste ljubitelj slatkog i volite da jedete nešto što brzo može da se spremi pogledajte ovaj recept za američke palačinke. SASTOJCI 50g šećera1 vanilin šećer2 jajetakašičica arome vanile360ml mleka300g mekog brašna60g istopljenog …
Ljudska bića teže ka tome da zadovolje svoje fundamentalne potrebe, međutim, ponekad ih uzimaju zdravo za gotovo. Potreba za hranom reguliše glad koju ljudi osećaju. Mada pored toga, prema Maslovljevoj hijerarhiji potreba, time se nekada zadovoljava mnogo više od fundamentalne potrebe. U pitanju su socijalne potrebe – želja da konzumiramo određenu hranu, na određenim mestima, sa konkretnim ljudima.
Ono si šta jedeš – čuvena izreka koja je tačna i na koju često zaboravimo u moru hrane koju spremamo i unosimo u sebe. Zbog brzog i neurednog tempa, nekada zapostavimo veoma važan segment života, ishranu. Kako da se hranimo zdravo, da budemo siti, da ne dajemo previše novca, da ne izgubimo previše vremena na spremanje, i na sve to da unosimo potrebne nutrijente koji nisu bezukusni? Evo nekih saveta – koja hrana je dobra za šta?
Količina obroka na dan treba da bude od četiri do pet. To podrazumeva doručak, ručak, večeru i dve užine. Razmak između obroka treba da bude od tri do četiri sata. Uprkos količini gladi, trajanju pauze na poslu ili ostalih spoljašnjih faktora, sva hrana treba da se jede što je sporije moguće. Time omogućavamo da se lakše svari, i da osećaj sitosti potraje.
Preporuka je da se hrana koju unosimo što manje termički obrađuje, tako da ne izgubi svoja korisna svojstva. S obzirom da nismo uvek u mogućnosti da jedemo sirovo i bareno, treba da imamo bar jednu voćku sa sobom. Voće koje uzimamo kao užinu između obroka ili u sklopu doručka je najbolji izbor.
Lakše se vari ukoliko se uzima u ovim okolnostima. Iako sadrži šećere, voće je korisno zbog obilja minerala i vitamina, a i odlična je zamena za dopinge, poput energetskih pića ili drugih proizvoda u kojima dominira kofein.
Povrće je bogato vlaknima i vitaminima. Mahunarke nadimaju, a korenasto povrće obiluje skrobom, pa ga treba spremiti na adekvatan način ili, u skladu sa sopstvenim potrebama, ograničiti količinski. Mahunarke se pre spremanja potapaju u vodu, na par sati, kako se ne bi javila neprijatna nadimanja.
Bogata su vlaknima i proteinima, tako da su obavezni deo nedeljne trpeze. Zeljasto i zeleno povrće je bogato vitaminima i gvožđem i sa njim nećete pogrešiti ni ako ga skuvate ni ako ga pripremite kao salatu. Biljni začini pomažu da se svako jelo pretvori u pravo malo putovanje.
Žitarice su čest odabir onih koji nemaju mnogo vremena da se posvete jelu, posebno ukoliko je u pitanju doručak pre posla. S obzirom da neke sadrže gluten, preporučuju se druge žitarice, koje su takođe nutritivno veoma dobre. Proso, sočivo, kinoa, heljda, amarant su neke od jefitinijih. Ne zahtevaju mnogo vremena i kulinarskog znanja za pripremu. Ove žitarice bogate su vlaknima, pa su odlične za osećaj sitosti.
Riba je namirnica koja sardži omega tri i masne kiseline. Lako se vari i, ukoliko ne jedete meso, odličan je izvor proteina. Sirova riba je stvar ukusa. Ipak, preporučuje se sveža u odnosu na konzerviranu, ili bar zamrznuta. Određeni morski plodovi su, pored svog ukusa i teksture, bogati holesterolom. Takve su lignje. Školjke su odlične za zdravlje srca, ali i kao afrodizijak. Romantična večera sa partnerom začinjena školjkama je takođe preporuka bar jednom mesečno
Meso, onima koji ga jedu, izaziva mnoge nedoumice zbog sve popularnijeg hormonskog tretiranja istog. Ukoliko se meso sprema, poželjno je da se bira ono manje masno, kao i da se izbegava prženje a pogotovo u dubokom ulju. Proteini iz mesa su veoma delotvorni u ljudskom organizmu, ali ga treba jesti umereno.
Mlečni proizvodi su takođe bogati proteinima, ali i dobrim bakterijama pogodnim za varenje (jogurt, kefir, kiselo mleko). Sirevi i kačkavalji su mnogima neizostavni deo obroka. Ipak, preporučuje se da i oni budu što manje masni ili bar proverene proizvodnje.
Obiluju vitaminom B12, cinkom, fosforom, kalcijumom. Štite od karijesa, jačaju kosti, ali i mogu i da odmognu ukoliko želite da izgubite kilograme, pogotovo ako su punomasni. Ukoliko imate visok krvni pritisak, obratite pažnju na to da li je sir koji birate bogat holesterolom. Pored ukusa, važno ja i da nam ne šteti.
Jaja se povezuju sa proteinom i holesterolom, i oba su tačna. Tajna je u pripremi, pa se preporučuju poširana, kuvana i pečena na pek papiru.
Hladno ceđena ulja bogata su omega tri i omega šest masnim kiselinama. Treba ih koristiti za pripremu salata. Kao ulja za pečenje i prženje preporučuju se bademovo, suncokretovo i palmino. Guščija ili svinjska mast bogata je vitaminom D, i odlična je za prženje.
Šećeri, grickalice, sokovi i peciva najveći su neprijatelji zdravog organizma. Zdravije alternative možete naći u prodavnicama zdrave hrane, na pijacama ili u određenim drogerijama. Danas je dostupan veliki broj recepata za zdraviji način života. Tako da, ukoliko razmišljate o promeni ishrane, ne plašite se gubitka čari ukusa. Dobro se informišite, posetite nutricionistu ili sami istražite benefite konkretnih namirnica koje konzumirate. Videćete kako je lako i izvodljivo biti zdrav, sit i fit.
Voda je, na kraju krajeva, najvažnija. Nemojte zalivati zalogaje vodom ili tečnošću jer time otežavate varenje. Ujutru ili posle obroka, popijte čašu tople vode. Ta navika će pomoći vašem organizmu više nego što možete da zamislite. Hrana kao lek i užitak je moguća.
TEKST: NINA ZEČEVIĆ
Nina Zečević je rođena u maju 1998. godine. Studentkinja je završne godine glume, poeziju piše od šeste godine, i do sada ima objavljene dve zbirke pesama. Filozofija, travarstvo, psihologija, gluma i pokret su njena inspiracija za svakodnevni rast i stvaranje.
Nedostatak minerala se najčešće javlja kada organizam ne dobija ili ne apsorbuje iz creva potrebnu količinu. Ljudski organizam zahteva različite količine minerala kako bi održao zdravlje. Jedan od takvih minerala jeste i magnezijum. KOJA JE NAMENA MAGNEZIJUMA? Magnezijum je mineral koji ima dosta …
