mogućnosti zvone na vaša vrata
Tokom vrelih letnjih meseci lubenica je svima omiljeno voće , a mnogima pre svega zbog svog sočnog i slatkog ukusa. Međutim, umesto da samo uživate u njenim svežim kriškama, možete iskoristiti sezonu i napraviti ukusan džem u kome ćete uživati tokom cele godine. U ovom …
Nudle su nekada bile sinonim za brzo i jeftino studentsko jelo, ali vremenom su prerasle u pravu senzaciju svetske kuhinje. Njihova raznovrsnost, ukus i mogućnost za eksperimentisanje otvorili su vrata brojnim kulinarskim maštovitostima. Danas nudle predstavljaju pravi specijalitet koji se može naći u restoranima širom …
Da li ste se nekda čekajući red u lokalnom marketu zapitali odakle dolaze namirnice koje svakodnevno koristimo? S jedne strane smo bombardovani informacijama vezanim za kvalitet, prednosti i mane voća i povrća iz organskog i neorganskog uzgoja. O štetnosti sastava omiljenih čokoladica i još bezbroj različitih, ne baš zanimljivih priča o onome što jedemo. Neizostavno je reći da su ovakve informacije korisne i neophodne pogotovo danas. Ovo je dodatak jelima koji je omiljen među svim generacijama – njegovo veličanstvo kečap!
Možete da ga dodajete u sendvič, picu, pastu, ili ga koristite kao umak za čips ili druge slane grickalice. Dobro vam je poznato koliko šmeka nudi jedan naizgled običan i jednostavan za napraviti preliv. Evo i njegovog razvojnog puta, od onoga što niste mogli da predpostavite da je bio, pa do ovoga što mi danas znamo.
Iako mnoge kečap odmah asocira na Ameriku i Evropu, njegovo postanje se zapravo dešava u Aziji! Pre sada već pola veka, ovaj naziv se javio pod uticajem kineskih naroda. Nastao je kao posledica stvaranja tečnosti koja bi nastala usled fermentacije ribe, čiji je uzrok bio sos e-tsiap.
Prvi recept za kečap ikada napisan, nastao je 1727. godine u sklopu kuvara, i u njegovoj bazi se koristilo 12 inćuna. Reč je o sosu koji je pravljen od usoljene ribe sa začinima, čije se putovanje iz Azije preselilo u Evropu i promenilo naziv. Kečap od paradajza znatno drugačiji od ovog danas. 1812. godine je prvi put napravio travar i naučnik Džejms Miz rodom iz Filadelfije.
Polovinom 18.veka u Engleskoj je nastala masovna proizvodnja sosa. Njemu su se u procesu proširenja potražnje ali i različitih potreba potrošača, dodavali razni drugi začini. Među začinima i sastojcima koji su ovaj sos menjali, nalazili su se vlašac, belo vino, orasi, sirće, gljive. Ipak, u srži, ovaj sos i dalje bio sos od ribe.
Kako to obično biva kroz istoriju a i danas, namirnica koju veći broj ljudi prihvata brzo se širi preko cele planete. Tako je ovaj sos dospeo i do Amerike. Tu se, procesom uzgoja ogromnih količina paradajza, njegovim pasiranjem i kuvanjem, pojavljuje osnova za ovaj sos koji mi danas poznajemo. Kečap kakav se nalazi u vašim frižiderima, prvi put je kao ideja nastao 1869. godine. Napravio ga je Nemac čije prezime vam sigurno zagolica nepca – Heinz. Nastao je jer je eksperimentisajući sa namirnicama iz sopstvene bašte, Henri Džon napravio mešavinu idealnih ukusa.
U sklopu porasta potražnje i popularizacije među širim narodnim masama, prva reklama za ovaj kečap zasvetlela je u Njujorku 1900. godine. Najkvalitetniji paradajz je tada uzgajan u Ajovi, pa se tamo desila industrijska proizvodnja ovog sosa. Masovna proizvodnja u Evropi, desila se tek 1944. godine.
Zanimljivo je da, pored sosa koji se danas koristi, kao sos od paradajza sa začinima koji ga čine blagim, ljutim, pravljenim za pice i paste, kečap koji je prethodio svemu tome ponovo završava u Kini gde se u izvornom obliku služi kao dodatak jelima. Danas se u sklopu proizvodnje koriste začini poput cimeta, karanfilića, belog luka, šećera, peršuna i paprike.
Ukoliko se vaš frižider čini praznijim nego inače, proverite da li ste pojeli sav kečap, pa ukoliko to jeste slučaj, odaberite sami da li ćete kupiti gotov ili probati da napravite sami. Sada znate nekoliko stavki više o neizostavnom sastojku ukusnim jelima.
TEKST: NINA ZEČEVIĆ
Nina Zečević je rođena u maju 1998. godine. Studentkinja je završne godine glume, poeziju piše od šeste godine, i do sada ima objavljene dve zbirke pesama. Filozofija, travarstvo, psihologija, gluma i pokret su njena inspiracija za svakodnevni rast i stvaranje.
Granola je izbalansiran obrok, sačinjen od žitarica, koštunjavog voća, suvog voća i prirodnog zaslađivača. Idealna je kao doručak ili užina, uz mleko po izboru, jogurt ili sveže voće. Isprobali smo za vas recept za verovatno najukusniju domaću granolu. BEZGLUTENSKA I VEGANSKA BAZA ZA OBROK Najveća …
Počelo je proleće, bliži nam se leto, vreme je toplije i boje preovladavaju. Sunce u nama najčešće budi želju za voćem. Voće nam pomaže i u dijetama koje obično započinjemo čim krene toplije vreme. Ovo su neki recepti koji će učiniti voće dosta ukusnijim. VOĆE …
Kakao je napitak koji smo svi pili kao mali. Često su nam bake kuvale kao poslasticu umesto čokoladnog mleka. Da li ste znali koliko je zapravo zdrav i na koje sve načine deluje na organizam?
Kakao je otkriven u XVI veku i uglavnom je korišćen za rešavanje različitih zdravstvenih problema. Danas se u najvećoj meri koristi za proizvodnju čokolade. Na internetu često nalazimo nove fensi recepte za razna zdrava pića. Kao da smo zaboravili na običnu šolju kakaa, koja je izuzetno zdrava i ukusna.
Odličan je za borbu protiv stresa. U XVII veku Francuzi su ga koristili kao lek za ublažavanje besa i protiv lošeg raspoloženja. Pored toga, on poboljšava cirkulaciju, reguliše šećer i holesterol.
Ljudi koji su živeli u cetralnoj Americi imali su naviku da ga često piju. Po njima se vidi da imaju prosečno niži krvni pritisak u odnosu na svoje sunarodnike sa severa. Konzumacija kakaa kod ljudi koji imaju problema sa visokim krvnim pritiskom može pomoći da smanje redovnu dozu lekova, a samim tim i neželjene efekte koje oni uzrokuju.
Pored izuzetnog bogatstva antioksidantima, kakao je bogat mineralima i vitaminima koji poboljšavaju pamćenje i koncentraciju. Kao što pozitivno utiče na krvi pritisak, on pozitivno utiče i na protok krvi kroz organizam. Tako kakao pospešuje dotok krvi u mozak, što znatno utiče na koncentraciju i pamćenje.
Izuzetno je jednostavan za pripremu, a često zaboravimo na njega. Nekada su pića koja su nam bake spremale mnogo zdravija i manje zahtevna od današnjih modernih vitaminskih koktela i šejkova.
.
TEKST: KRISTINA MITROVIĆ
Kristina Mitrović studira novinarstvo i izabrala je baš ovu profesiju zato što zahteva kreativnost i znanje. Znanje je najveća moć koju niko ne može da vam oduzme i zato ona teži da zna što više o svemu. Od astrologije do politike, sve je zanima, a novinarstvo joj je omogucilo da ne mora da bira. San joj je da bude fotoreporter i da putuje širom sveta u potrazi za zanimljivim kulturama i sikama.
Nutela, plazma, banana – omiljena kombinacija palačinke. Međutim, da li se je iko zapitao kako je nastala Nutela? U nastavku teksta, možete pročitati nešto više o tome.
Kada je reč o italijanskoj kuhinji, dovoljno je samo naglasiti da u Italiji ima više kuvara nego radnika. U nastavku teksta se možete upoznati sa nekim od najpoznatijih italijanskih specijaliteta.
Čulo vida nam omogućava da svakodnevno obavljamo različite aktivnosti. Danas, zbog napredovanja tehnologije i svakodnevne izloženosti ekranima, naš vid je ugrožen. Iz tog razloga moramo unositi što više vitamina i da se trudimo da ga zaštitimo.
Bundeva je na naše područje stigla iz Male Azije, sredinom XVI veka. Narandžasto voće najčešće nas podseća na jesen i sve manifestacije koje se priređuju tog godišnjeg doba. Međutim, osim toga, odlična je za lepu i čistu kožu, zbog vitamina Ce i vitamina E koje ona sadrži. Bundeva je odlična za vid. Bogata je betakarotenom, a kombinacija vitamina i minerala u njoj štite od nekih očnih bolesti, poput katarakte.
Kažu da po obliku voća i povrća, ili po nekim njihovim karakteristikama, možemo videti za koji deo tela su korisni. Tako da možemo pretpostaviti da je bundeva dobra za vid, a to nam i vitamini u njoj potvrđuju. Obiluje vitaminom A i sadrži beta karoten u sebi. Visok nivo vitamina A dodatno smanjuje masne naslage u jetri i pomaže pri njenom čišćenju. Ima još mnogo lekovitih svojstava, ali prekomerno konzumiranje može dovesti do karotenodermije.
Vrlo lako se može napraviti potaž od bundeve, čak iako neko nije najveštiji u kuhinji. Najpre se u šerpi proprži naseckani crni i beli luk, a zatim se doda naseckana bundeva i kropmir. Nakon toga se nalije voda (količina zavisi od željene gustine). Zatim se začini po želji i sjedini blenderom.
Kada je šargarepa u pitanju, njen sok je izuzetno zdrav. Ukoliko se u njega doda med i ceđeni limun, biće ukusniji i još bogatiji vitaminima.
U zdravom telu, zdrav duh!
TEKST: KRISTINA MITROVIĆ
Kristina Mitrović studira novinarstvo i izabrala je baš ovu profesiju zato što zahteva kreativnost i znanje. Znanje je najveća moć koju niko ne može da vam oduzme i zato ona teži da zna što više o svemu. Od astrologije do politike, sve je zanima, a novinarstvo joj je omogucilo da ne mora da bira. San joj je da bude fotoreporter i da putuje širom sveta u potrazi za zanimljivim kulturama i sikama.
Džejmi Oliver, poznati britanski kuvar, rođen je 1975. godine u Eseksu, Engleskoj. Prve kulinarske osnove stiče već sa osam godina u restoranu svojih roditelja, pod nazivom The Cricketers. Sa šesnaest odina upisuje školu za ugostiteljstv u Vestminsteru, nakon čega oldaz
u Francusku na dodatno usavršavanje I sticanje potrebnih veština.
