Tag: kultura

Menadžment u medijima i kulturi

Menadžment u medijima i kulturi

Kreativnost i organizacija na prvi pogled možda ne idu zajedno, ali na Fakultetu Dramskih umetnosti
postoji baš takav smer. Ukoliko voliš da uvek smišljaš kreativne projekte, ali takođe znaš i da ih
sprovedeš u delo, onda je Menadžment i produkcija pozorišta, radija i kulture pravi izbor.

Tradicija ishrane u različitim kulturama

Tradicija ishrane u različitim kulturama

Ljudska bića teže ka tome da zadovolje svoje fundamentalne potrebe, međutim, ponekad ih uzimaju zdravo za gotovo. Potreba za hranom reguliše glad koju ljudi osećaju. Mada pored toga, prema Maslovljevoj hijerarhiji potreba, time se nekada zadovoljava mnogo više od fundamentalne potrebe. U pitanju su socijalne potrebe – želja da konzumiramo određenu hranu, na određenim mestima, sa konkretnim ljudima.

Andaluzija – simbol kulture i umetnosti

Andaluzija – simbol kulture i umetnosti


Andaluzija je najjužnija i najnaseljenija španska pokrajina. Glavni i najveći grad ove pokrajine je Sevilja. Pored Sevilje, gradovi koji pripadaju Andaluziji su Kordoba, Granada, Malaga, Haen, Almeria itd.



VELIKI UTICAJ ARAPA NA JEZIK

Andaluzija je jedno od najznačajnijih kulturnih područja, ne samo u Španiji, već u čitavom svijetu. Istorija Andaluzije bila je veoma burna, pa su primijetni razni uticaji. Andaluzija, kao i veći dio Španije i Portugala, bili su osvojeni od strane Arapa tj. Mavara. Arapski uticaj primijetan je prije svega u jeziku. Andaluzijski dijalekat se dosta razlikuje od standardnog španskog jezika.

BOGATSTVO ISLAMSKE KULTURE

Međutim, veliki broj riječi u savremenom španskom svoje porijeklo vode iz arapskog, koji se preko Andaluzije proširio po Španiji. Recimo, riječi aceituna (maslina) i naranja (narandža), iz arapskog su prešle u španski jezik. Arapski uticaj vidi se i u arhitekturi,
pa je Andaluzija bogata i islamskom arhitekturom i ukrasima.

TAPASI SU NERAZDVOJIVI DEO ANDALUZIJE

Osim jezika, Andaluzija je i kolijevka španskih kulturnih fenomena poput flamenka, gitare, koride, tapasa i sl. Tapasi su grickalice koje su se u prošlosti besplatno služile uz piće. Danas se uglavnom naplaćuju po simboličnoj cijeni, ali se još uvijek mogu pronaći besplatno u Granadi, jednom od najznačajnijih andaluzijskih gradova.


MESTO KOJE SU OBELEŽILI MNOGI UMETNICI

U Andaluziji su rođeni neki od najvećih španskih slikara, poput Pikasa i Valaskeza. Andaluziju je u svojoj poeziji opjevao i najveći moderni španski pjesnik, Federiko Garsija Lorka, koji je takođe rođen u Andaluziji. Osim njih, tu je i Antonio Banderas, jedan od
najboljih svjetskih glumaca španskog porijekla. Pikaso i on rođeni su u Malagi.


PRELEPE PLAŽE KOJIMA JE TEŠKO ODOLETI

Osim bogatom kulturom i istorijom, ovo prelepo mesto posjetioce iz čitavog svijeta privlači i sredozemnom, izuzetno prijatnom klimom, i prelijepim plažama. Dvije najposjećenije obale u Andaluziji su Kosta del Sol i Kosta de la Luz. Broj sunčanih dana u toku godine seže i do 300, što ovaj dio Španije čini idealnim mjestom za odmor.


Andaluzija nudi kompletan doživljaj. Svi oni koji žele da osjete život u njegovoj punoj snazi i ljepoti, taj osjećaj pronaći će u Andaluziji.

TEKST: BRANKA TODOROVIĆ

Branka Todorović rođena je 1998. godine u Doboju, u Bosni i Hercegovini. Studentkinja je master studija komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njena glavna interesovanja su književnost, film i hispanska kultura. Objavljuje kritiku i eseje u književnoj periodici.

Modne ikone 21. veka

Modne ikone 21. veka

Modna industrija je jedna od najjačih industrija u svetu, a moda označava popularne stilove koji postoje među ljudima. Kako se stilovi brzo menjaju, neophodno je da moda ide u korak sa tim promenama i da se prilagođava. Baš iz tog razloga svaki vek ili decenija 

Autonomna regija Madeira

Autonomna regija Madeira

Madeira ili Autonomna regija Madeira je portugalska autonomna pokrajna, koju čini veliki broj ostrva smještenih u Atlanskom okeanu, u blizini afričke obale. Iako je riječ o skupu ostrva, od svih ostrva arhipelaga, najznačanije i po površini najveće jeste istoimeno ostrvo Madeira. GLAVNI GRAD I STANOVNIŠTVO 

Italija – kultura hedonizma

Italija – kultura hedonizma

Asocijacije na Italiju su nam često hrana, kultura, umetnost, moda ili istorija. Ipak, nešto što nam je specifično za Italijane jeste način na koji oni uživaju – hedonizam. Putovanja sama po sebi su vrlo katarzična, ali šta je to što izdvaja Italiju?


ITALIJANSKA KUHINJA

 

Svaki deo Italije ima nešto posebno, sever i jug imaju drugačiju energiju, ali svako nađe način da uživa. Kada se odlučimo da otputujemo u Italiju, pored kulturnih i istorijskih znamenitosti, svi želimo da probamo njihovu hranu i piće. Kada sednete u mali lokalni restoran, tu ste da biste uživali, u pogledu, dobrom domaćem vinu i najboljoj pasti na svetu.

 

 

Dok šetate uskim ulicama, primetićete da veliki broj Italijana nađe vreme da sedne i uživa u obroku, naravno, uvek sređeni. Još zanimljiviji su radnici u restoranima, jer oni imaju pauzu za ručak koja traje od 13 do 16/17 časova. To je u Srbiji nezamislivo, zar ne? Tako je kod njih, nema žurbe, bitno im je i da se oni odmore. Primetićete i da u kafićima i barovima konobari ne trče na sto strana, već je sve polako i sve se stiže.

 

 

Čar je ujutru sesti i popiti kapučino, kao neka vrsta obreda, a zatim pojesti slatko pecivo i tek onda započeti dan. Ipak, kapučino se ne pije posle 15 časova, tad ide dobro vino ili pivo.

 

 

Uvek je bilo interesantno pitati se zašto je njihova kuhinja tako posebna. Odgovor je u tome da oni konstantno koriste sveže namirnice. U karbonari nema pavlake za kuvanje ili nekog dodatog sosa, sve je od sirovih namirnica u savršenoj kombinaciji, a tada prosto ne možemo da ne uživamo u svakom zalogaju.

 

Continue reading Italija – kultura hedonizma

Španski poznati ples − paso doble

Španski poznati ples − paso doble

Španci su poznati kao vatreni narod, pa tako i nije čudno što su stvorili tako energične i ritmične plesove. Takođe, poznati su i po ljubavi prema teatralnosti i borbama sa bikovima, a spajanjem tradicije, teatralnosti i energičnosti, Španci su stvorili čuveni ples paso doble. ODLIKE 

Kako nam putovanja menjaju svet?

Kako nam putovanja menjaju svet?

Možda zvuči kao kliše rečenica ali ima nečega u putovanjima što ih čini tako dragocenim. Hodati nepoznatim zemljama, slušati o drevnim civilizacijama, upoznavati nove ljude i njihove običaje, uživati u svakom zalogaju hrane, znači putovati. Čvrsto verujemo da svako putovanje menja naš svet i ne 

Tradicija i umetnost − hvatači snova

Tradicija i umetnost − hvatači snova

Predstavljamo vam nešto lepo i unikatno − hvatači snova. Na jednom američkom sajtu, koji se bavi veb-prodajom, a podržava domorodačke Indijance, ističe se da je prve hvatače snova stvorilo pleme Ojibve u Severnoj Americi.


 

KAKO NAS ŠTITE OD ZLIH DUHOVA?

Razlog koji je doveo do stvaranja ove amajlije bilo je verovanje da snovi mogu uticati na stvaran život kroz psihu i dušu. Smatrali su da spavanje može promeniti ponašanje i ličnost čoveka. Upravo iz tog razloga je stvoren hvatač snova, nalik paukovoj mreži. On zle duhove i noćne more zadržava duboko zarobljene na površini mreže. S druge strane, dobri duhovi cure kroz rupe koje su ostavljene u mreži.

 

 

TRADICIONALNI HVATAČ SNOVA

Etnolog Frensis Densmor ističe da je obruč tradicionalnog hvatača sna napravljen od vrbe. Crveno obojena mreža iznutra je napravljena od biljnih vlakana. Navodi se da je perje pričvršćeno za hvatače često simbolično, dok mreža ima oblik paukove mreže. Smatralo se da perje treba da bude lek za lakše i lepše snove. Simbol pauka i dobrog sna su bili korali koji nisu uspeli da izađu iz mreže.

 

 

BEBA I HVATAČ SNOVA

Amajlija hvatač snova je napravljena da bi bebi olakšala san. Upravo iz tog razloga svaka kolevka je bila ukrašena hvatačem sna. Vremenom je hvatač snova za Indijance postao simbol njihovog jedinstva, takozvani Pan-indijski pokret. U isto vreme, svet je čuo za hvatače snova, dok je njihova zvanična proizvodnja počela 1980. godine.

 

GDE POSTAVITI HVATAČ SNOVA?

Indijanci su trenutno podeljeni kada je u pitanju pravljenje hvatača sna. Dok neki prave za prodaju, drugi pak osuđuju njihovu komercijalizaciju. Većina korisnika hvatač snova najčešće postavlja pored prozora ili iznad kreveta. Tada se loši snovi upetljavaju u mrežu hvatača sna i pri prvim zracima svetlosti izgore. U isto vreme, dobri snovi klize niz perje i dolaze u podsvest spavača.

 

 

NAKIT SAVREMENE ŽENE

Vekovima su žene težile eleganciji i glamuru. Dok su neke žene uživale u glamuroznoj i elegantnoj garderobi, druge su pak svoju misao usmeravale ka nakitu. Upravo tada su nastajali predivni komadi nakita sa simbolom hvatača sna.

 

 

U poslednje vreme, boho stil je postao vrlo popularan. Njegova tajna se krije u ravnodušnosti prema svakodnevnom životu i problemima i smatra se da nakit sa simbolom hvatača sna upravo najviše odgovara ovakvom stilu oblačenja. Zlatni ili srebrni kompleti ovog komada se izuzetno lepo uklapaju uz ležerni boho stil. Takođe, savršen su izbor za osobe koje žele da se izdvoje iz mase uniformisanih ljudi.

 

DOBAR ILI LOŠ IZBOR

Kako većina korisnika ističe, hvatač sna postavljen iznad kreveta deluje pozitivno. Noćne more nestaju, nema iscrpljivanja tokom spavanja kao i buđenja tokom noći. Pojedini korisnici kupuju hvatač sna za retrovizor u autu ili ga koriste kao privezak za ključeve. Smatraju da ih štiti tokom vožnje i da hvata negativne sile.

 

 

TEKST: BOJANA KWIEK

Bojana Kwiek – rođena 30.01.1986, u Jagodini, profesionalno se bavi pisanjem poezije i proze, copywriter, content writer, SEO writer, NLP praktičar, social menadžer. Živi u Poljskoj. Njena poezija krasi mnogobrojne zbirke poezije. Za sebe kaže da je večiti sanjar, zaljubljenik u more i svoju inspiraciju za pisanjem upravo pronalazi pored vode, u prirodi.

 

Neguje ljubav prema pisanju svakodnevno i želja joj je da i do drugih dođe magičnost pisanog dela. Smatra da je čitanje i pisanje jedan od lekova protiv depresije i preporučuje svima da svoje sumorne dane oboje dobrom knjigom, nekim časopisom, kafom ili koktelom i osmeh na licu je zagarantovan.

Arapska kultura i njen uticaj

Arapska kultura i njen uticaj

Asimilacija različitih društvenih kultura i običaja, potkrepljena religijskim shvatanjima doprinela je formiranju moderne arapske kulture koju mi danas poznajemo. Kroz vekove duhovno bogatstvo i znanje ovog skromnog naroda počelo je da se širi duž teritorijalnih granica, zasadivši kulturno seme u 22 zemlje sveta. Veliki trag