mogućnosti zvone na vaša vrata
Među brojnim fenomenima nastalim na prelazu dva milenijuma nalazi se i brandalizam. Naziv je dobijen spajanjem reči brend i vandalizam. Danas ovaj pojam označava i pokret koji ulaže snage u borbi protiv masovnog konzumerizma (pleonazam?), čiji pripadnici i umetnici u prvi plan ističu pobunu protiv …
Zemlja vina, plesa i opuštenog života – Španija. Španija je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, kao i u svetu. Poseduje bogatu kulturu, predivnie plaže, živopisne gradove i raznoliko kulturno nasleđe. Destinacija kao što je ova zemlja, nikako čoveka ne ostavlja ravnodušnim i veoma …
Indijsko leto predstavlja astronomski koncept koji se koristi u Indiji i drugim zemljama Južne Azije za računanje kalendara i određivanje datuma religijskih i društvenih događaja. Ovaj koncept se odnosi na period između dva prolaska Sunca kroz nulti meridijan, odnosno dužinu godine.
Razlikuje se od gregorijanskog kalendara koji se koristi u zapadnom svetu. Dužina indijske kalendarske godine iznosi 365,24 dana, što je nešto manje od dužine gregorijanske godine od 365.2425 dana.
Stoga, indijsko vreme se računa uzimajući u obzir ne samo dužinu kalendarske godine, već i kretanje Zemlje u njenoj orbiti oko Sunca. Naime, zapaženo je da Zemlja menja brzinu rotacije, a ta brzina se menja u periodu od oko 20 godina. Indijsko vreme se računa na temelju prosečne dužine godine i prosečne brzine rotacije Zemlje, uzimajući u obzir i takozvanu ajanu.
Ajana je tačka u kojoj se Sunce nalazi na nebu u vreme prolećne ravnodnevnice. To vreme se menja svake godine zbog kretanja Zemlje u njenoj orbiti oko Sunca. Ona se koristi za određivanje početka godine u indijskom kalendaru, koji se sastoji od 12 meseci. Prvi mesec u kalendaru počinje s novim mladim Mesecom nakon prolećne ravnodnevnice.
Indijsko se vreme takođe deli na dve osnovne vrste: sideralno i tropsko vreme. Sideralno vreme se računa na temelju fiksne pozicije zvezda, dok se tropsko vreme računa na temelju kretanja Sunca na nebu.
Tropsko vreme se obično koristi u Indiji za potrebe svakodnevnog života i društvenih događaja. Sideralno vreme se često koristi u astronomiji i astrologiji.
Indijsko se vreme danas uglavnom koristi za određivanje datuma religijskih festivala. Ali, i dalje ima značajnu ulogu u astronomiji i astrologiji. Iako je indijski kalendar nešto manje precizan od gregorijanskog kalendara, ima svoju važnost u kulturi i tradiciji južnoazijskih zemalja. On predstavlja jedinstveni aspekat njihove kulture i nasleđa, pogotovo u hinduizmu.
TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ
Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Bhagavad-gita je sveta hinduistička knjiga koja se smatra jednim od najvažnijih tekstova u hinduističkoj filozofiji. Napisana je u sanskritu i sastoji se od 700 stihova podeljenih u 18 poglavlja. Bhagavad-gita se često naziva pesmom Boga ili pesmom Gospoda zbog njene teme i stila pisanja. …
Muzeji su mesta koja svojim postojanjem čuvaju kulturno i naučno blago jedne zajednice. Prva asocijacija na muzej ipak u neku ruku asocira na nešto arhaično i zastarelo. Međutim, muzeji danas nude najrazličitiji sadržaj koji obuhvata istoriju jedne zajednice. U samoj prestonici Srbije postoje umetnički, kulturno-istorijski, memorijalni, tehnički i prirodno-istorijski muzeji, čije interesantne postavke privlače najrazličitiju publiku. U nastavku teksta izdvajamo naše predloge muzeja sa teritorije Srbije koji su vredni posete.
Kada se reklame prilagođavaju za strano tržište, puki prevod sa jednog jezika na drugi često nije dovoljan. Pravo rešenje je proces lokalizacije. Tu se, u aspektu prevoda, više pažnje posvećuje kulturi ciljne publike i prenošenju originalnog značenja. Drugim rečima, lokalizatori pišu nove slogane koji treba da zadrže poruku originalnih. U ovom tekstu govorićemo o uspešnim primerima lokalizacije, ali i onim, često komičnim, gde ovaj proces nije ispravno odrađen.
Koka Kola se na kineskom tržištu prodaje pod nazivom kekou kele što znači ukusna zabava. Hjuit-Pakard je dobio ime koje se prevodi kao koristan i popularan. Istovremeno, KitKat je u Japanu Kitto Katsu što znači sigurno pobedi.
Honda je morala da se izvinjava svojim kupcima iz Skandinavije nakon što je model iz 2001. godine podelio ime sa ženskim genitalijma. Da stvar bude još gora, Honda Fitta reklamirana je kao mala spolja, velika iznutra. Nakon što su proizvođači uočili grešku, automobil je preimenovan u Honda Džez. Sličnu situaciju je Ford doživeo na brazilskom tržištu sa modelom Pinto. U Americi, reč pinto odnosi se na konja, dok se u portugalskom vezuje za male muške genitalije. U ovom slučaju, lokalizacija je ponovo urađena i automobil je nazvan brazilskom rečju za konja – Korsel.
Jedini popularni brend koji je promenio ime proizvoda samo na tržištu bivše Jugoslavije je Reno. Naime, njihovo Es-Ju-Vej vozilo iz 2019. poznato je širom sveta kao Arkana. Međutim, pošto se ovo ime na balkanskom tržištu asocira sa kontroverznim Željkom Ražnatovićem Arkanom, naziv je promenjen.
Ne može se reći da je pojava Mercedesa na kineskom tržištu prošla glatko. Naime, njihovo ime na ciljnom tržištu znači umreti što pre. Kompanija je ubrzo preimenovana u brzo trčati. Koliko neuspela lokalizacija može da bude štetna najbolje je na svojoj koži osetila Ikea. Brend koji u svim državama zadržava švedska imena proizvoda morao je da ukine radnu stolicu sa imenom Fartfull. Kako je engleski lingua franca, mnogi kupci su ascocirali ovaj proizvod sa gasovima i učinjena šteta nije se mogla popraviti.
TEKST: TIJANA DIMIĆ
Tijana Dimić je po zanimanju filolog Anglista, a u slobodno vreme se bavi pisanjem, glumom i modom. Najveći san joj je da vodi svoju autorsku emisiju na televiziji.
Inkluzija u obrazovanju u svom osnovnom značenju predstavlja uključivanje deteta sa poteškoćama u redovan vaspitno-obrazovni sistem. Drugim rečima, inkluzivno obrazovanje podrazumeva akciju pri kojoj se sva deca koja pripadaju osetljivim društvenim grupama uključuju u obrazovanje. Glavni cilj je sprečavanje napuštanja obrazovnih ustanova od strane dece sa teškoćama u razvoju.
Vostani, umetniče, davno si zaspao, u mraku ležao – sad se probudi! Svako ko je makar malo svestan koliko je značajna umetnost u Srbiji, bar jednom iz očaja zaželi da napravi neki sličan poklič. Da dozove davno zaspale šumanoviće, prediće, lubarde, crnjanske, andriće, selimoviće… Oni …
Kafa, taj čaroban napitak rasprostranjen na svim kontinentima ovog sveta, decenijama ostaje veza koja spaja. Svet kafe, slobodno možemo reći, prožima ljudski svet bez obzira na okruženje iz kojeg neko potiče. Kafa, posle čaja, predstavlja najpopularniji napitak među ljudskom vrstom. U nastavku teksta govorimo o značaju kafe na tradiciju nekih naroda. O njenom opuštajućem delovanju, ali i simboličnom značenju koje prepoznajemo naročito u modernom dobu.
Skloni smo da se opredeljujemo za određenu vrstu kafe. Bilo da je to kratka espreso kafa, nes kafa, hladno ceđena kafa ili stara dobra domaća crna kafa. Istina je da je kafa od početka svog postojanja zadržala komponentu ritualnog. Ritualno ispijanje kafe povezujemo sa svakodnevnim čovekovim navikama.
Pored rituala na dnevnom nivou života pojedinca, ispijanje kafe podsvesno pruža i prividni osećaj odmora i relaksacije od svakodnevnih obaveza. Sa druge strane, jedna, takođe, značajna funkcija, jeste druženje sa dragim ljudima. Čuvena parola Idemo na kafu, poziva na druženje, bliskost, ali i tračarenje i jadanje o svemu što imamo potrebu da podelimo sa dragim ljudima. Ništa draže od kafe sa prijateljima ili komšinicom.
Još od samog nastanka kafe, tokom 15. veka, mnoge zemlje su razvijale različite tradicionalne navike u kulturi ispijanja ovog popularnog napitka. Prve korene ispijanja i tradicionalne pripreme kafe vezujemo za Etiopiju, prestonicu kafe. Priprema kafe u ovoj istočnoafričkoj zemlji može trajati satima. Danas se ovom napitku često dodaje šečer, dok se u nekim drugim zemljama, poput Meksika i Maroka, u kafu dodaju začini poput karanfilića i cimeta.
Brazil, kao najveći proizvođač kafe na svetu, ovaj tradicionalni napitak priprema na sebi svojstven način. Čuveni je kafezino, kako Brazilci nazivaju kafu, a najsličniji je espreso kafi. Mlevenjem zrna kafe i šećera dobija se prava filtrirana brazilska kafa. Poseban način konzumiranja kafe vezujemo za Vijetnam. Uz posebne alate za ceđenje kafe, dobija se gusta smesa koja se konzumira sa slatkim kondenzovanim mlekom.
Dok je u Italiji poznata espreso kafa, sa različitim podtipovima, Francuzi neizostavno serviraju kroasan uz kafu. Kako svaka država ima svoje obeležje u ispijanju kafe, najveći utisak ostavlja Finska. Stanovnici ove hladne države serviraju topljeni sir u vrućoj kafi, dajući joj posebnu aromu.
Otvaranjem prvih kafe barova/kafana, ova mesta postaju središte društvenog, a sve češće i poslovnog života. Kultura ispijanja kafe zastupljena je među svim društvenim slojevima, bez obzira na socijalnu, versku, etičku, polnu ili rasnu pripadnost. Ritual ispijanja kafe predstavlja zajednički jezik komunikacije među onima iz najrazličitijih delova sveta.
Da li ste znali da su Finci najveći konzumenti kafe na svetu? U Finskoj čak postoji ritualno obavezna pauza za kafu u toku radnog dana. Međutim, brojni su argumenti koji idu u prilog činjenici da kafa nije zdrava, ali i obrnuto.
Ukoliko sagledamo šta ritual ispijanja kafe na svakodnevnom nivou znači svakom ljubitelju ovog napitka, uvidećemo njene blagodeti. Naročito ukoliko se konzumira umereno. Ipak, njena najveća blagodet je što konzumaciju kafe povezujemo sa užitkom, bliskošću, toplinom, domom, osećajem ljubavi i zajedništva. To su one vrednosti koje za svakog od nas ostaju neprocenjive.
Koju kafu vi pijete?
TEKST: TAMARA VRANIĆ
Tamara Vranić ima 23 godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. U slobodno vreme uči španski jezik, uživa u čitanju kratkih priča, u putovanjima i druženju sa dragim ljudima. Interesuju je kultura i mediji, kao i pisanje, koje za nju predstavlja najlepši vid izražavanja misli i ideja.
Mostar je grad u Hercegovini i jedno od najznačajnijih kulturnih i turističkih sjedišta Bosne i Hercegovine. Prvi put se pominje u osmanskim spisima iz 15. vijeka. Smatra se da je osnovan polovinom 15. vijeka, za vrijeme vlasti hercega Stjepana Kosače. Samo ime potiče od naziva za čuvare mostova na Neretvi – mostarima.
