Tag: holistika

Najčešće zablude o feminizimu

Najčešće zablude o feminizimu

Prema definiciji, feminizam je pokret koji se bori za rodnu ravnopravnost, odnosno za ista prava svih ljudi, bez obzira na pol i rod. Iako je definicija poprilično jednostavna, izgleda da još uvek nije svima jasna. Zbog toga danas postoji mnogo zabluda o feminizmu, tj. o tome šta zapravo jeste femizam i ko su feministi/kinje.

Da li smo pravi prijatelji?

Da li smo pravi prijatelji?

Koliko je samo radova, tekstova, školskih sastava napisano na temu prijateljstva. Međutim, i dalje se čini da nismo u potpunosti naučili šta zapravo čini jedno prijateljstvo iskrenim i pravim. Prijateljstvo često otvara brojna pitanja i navodi nas na razmišljanje o tome da li smo pravi prijatelji. Često prebiramo po glavi da li smo sa svojim prijateljima bili iskreni do srži ili je najbolje za njih, za nas, ali i za naše prijateljstvo da neki deo ipak zadržimo samo za sebe.

Ani Erno – dobitnica Nobelove nagrade

Ani Erno – dobitnica Nobelove nagrade


Stvaralaštvo francuske književnice Ani Erno odiše nesvakidašnjom hrabrošću i autentičnošću po kojima su njena dela i stil visoko prepoznatljivi. Nakon gotovo četrdeset godina pisanja, 2022. godine Erno je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. U nastavku teksta napravićemo poseban osvrt na njen roman Zaposednutost, koji je bez sumnje dobio značajnu pažnju javnosti.



UPEČATLJIVA AUTENTIČNOST


U romanu Zaposednutost, Ani Erno obrađuje predanu junakinjinu opsesiju novom parnetkom svoje bivše ljubavi. Međutim, ovo ni u kom slučaju nije delo o ekscesu, niti roman čija fabula počiva na intrigama. Naprotiv, može se reći da je glavni motiv upravo upečatljiv monolog glavne junakinje. U ovom delu maestralna je smelost kojom ona odiše u susretu sa sopstvenim intrapsihičkim sadržajem. Čini ono što retko koji čovek sme – svoju opsesivnost gleda necenzurisano, pravo u oči. Bez ocenjivanja i analize onoga što oseća, realistično prenosi najintimnije i najintenzivnije emocije koje doživljava.

NESVESNO U DELU ZAPOSEDNUTOST

Detaljnije promišljanje kao i osećanje onoga što čitamo uvodi nas u nove dimenzije romana. Shvatamo da je inicijalna priča zapravo samo uvod u introspektivno razmišljanje. Ubrzo uviđamo da se suština junakinjinog stanja ne nalazi ni u bivšem partneru niti u novoj ženi. Oni nisu srž njenih najdubljih previranja, već samo jasna manifestacija osećanja u fizičkom svetu. Nešto poput onoga što Jung naziva arhetipom Senke.

INTIMNOST NE TRPI MOGUĆNOST KOMPROMI

Ovako smela i transparentna psihološka građa dela, ne ostavlja suviše prostora za samoobmanu. U priču bivamo u potpunosti uvučeni i istovremeno podstaknuti da razmišljamo o svojoj percepiji stvarnosti. Svesno osetiti neprihvatljivo i iskreno se zainteresovati za najmračnije delove sopstvene duše kojima niko neće biti oduševljen – iziskuje veliku hrabrost. Erno nas navodi na razmišljanje o tome u kojoj meri poznajemo sopstveni mrak. Koliko smo skloni opsesivnim mislima, pakosti, nezasitoj znatiželji? Da li imamo saosećanja za sebe u trenucima u kojima doživljavamo napetost i neprijatnost? Najzad, da li razumemo na koji način nas sopstveni mrak pritiska i tera da odbacujemo stare ljušture i težimo preobražaju?

TEKST: ANJA MARJANOVIĆ

Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.

Gejše – svet mističnih žena

Gejše – svet mističnih žena

Gejše su stubovi japanske kulture čiju autohtonu tradiciju utemeljeno nose još od razvitka taikamochi ili hokana umetnosti i one datiraju još iz Edo perioda. Ovaj ekstravagantni i kontroverzni poziv nekada se smatrao privilegijom.

Astrafobija – strah od munja i gromova

Astrafobija – strah od munja i gromova

Astrafobija je poznata i po nazivima astrapofobija, brontofobija, keraunofobija i tonitrofobija. Ona predstavlja veliki strah od munja i gromova. Ova fobija je izlečive prirode manifestuje se kako kod ljudi i životinja, najviše kod psa i mačaka. Fobija je dobila naziv na osnovu spoja grčke reči astrape koja znači munja i phobos koja znači strah.

Depresija i njeni simptomi

Depresija i njeni simptomi

Više od običnog nezadovoljstva, depresija predstavlja pravi razlog za zabrinutost, posebno ako se ne leči. Većina osobu koja pati od depresije smatra slabom, dok je takva osoba zapravo svakog dana mnogo jača od prosečne osobe.


KRALJICA LOŠIH MISLI

Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja koji uzorkuje uporan osećaj tuge i iznenadan gubitak interesovanja za sve, pa čak i za održavanje lične higijene. Ima velikog uticaja na to kako se oseća celokupan organizam, način razmišljanja i ponašanja. Osoba koja pati od depresije ima ogromnih problema u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. Mada, može doći i do toga da razmišlja o samoubistvu.

Ali ipak, uz pomoć lekova, psihoterapije ili njihove kombinacije, može doći do znatnog poboljšanja. Međutim, može se desiti i da osoba potpuno ozdravi.


SIMPTOMI DEPRESIJE

Iako se depresija može pojaviti samo jednom u životu, može ostaviti trajne posledice. Simptomi depresije se drugačije nazivaju epizode, i mogu da se pojave nekoliko puta tokom dana. Glavni znaci takozvanih epizoda su:

napadi besa, frustracija i iritiranost nebitnim stvarima

osećaj tuge, napuštenosti, praznine i bespomoćnosti

gubitak interesa i zadovoljstva u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

poremećaj sna, potpun gubitak sna ili previše spavanja

smanjen apetit i gubitak težine ili povećan apetit i povećanje težine

umor i gubitak energije, tako da i najmanje obaveze stvaraju prevelik osećaj napora

anksioznost, osećaj nemirnosti i prevelike nervoze

usporeno razmišljanje, govor i pokreti

loše misli, problemi sa koncentracijom, donošenjem odluka i prisećanjem stvari ili događaja

osećaj bezvrednosti, krivice, fiksiranje na prošle događaje koje dovodi do gubljenja veze sa realnošću

– neobjašnjivi fizički (telesni) problemi, kao što su bol u leđima i glavobolje

– česte misli o smrti, samoubistvu, pokušaji samoubistva ili ubistva


SIMPTOMI KOD DECE I TINEJDŽERA

Simptomi se često drugačije pokazuju kod različitih grupa ljudi. Kod nekih osoba su toliko loši da se završe na najtragičniji način. Kod drugih su čak veoma blagi i mogu izazvati samo uopšten osećaj očaja i gubitka energije. Takođe, simptomi depresije se različito ispoljavaju kod različitih starosnih grupa. Na primer, kod dece i tinejdžera simptomi uključuju tugu, iritiranost i preteranu brigu. Idealizuju druge osobe i imaju želju da budu poput njih. Takođe, mogu izazvati bolove u telu, odbijanje odlaska u školu, osećaj bezvrednosti i korišćenje različitih droga i drugih psihoaktivnih supstanci.


SIMPTOMI KOD ODRASLIH OSOBA

Sa druge strane, simptomi depresije kod odraslih osoba uključuju probleme sa pamćenjem ili nagle promene ličnosti. Osećaju nesvesticu i fizičke bolove. Javlja se gubitak apetita i interesa za intimne odnose sa partnerom (koji nisu uzrokovani medicinskim stanjem ili lekovima). Prisutna je česta želja za ostankom kući bez ikakve želje za druženjem. Međutim, prisutne su i konstantne misli o samoubistvu.


NEOPHODNO JE PRIHVATITI PROBLEM I POTRAŽITI POMOĆ

U većini slučajeva ljudi ne mogu sami da se izbore sa depresijom i zato je najbolje potražiti profesionalnu pomoć. Ako je osobu stid da napravi taj korak, uvek može potražiti pomoć nekog bliskog prijatelja, roditelja ili bilo koga kome veruje.


Ako to ne pomogne i ako osoba ima jaku želju za samoubistvom, neophodno je da pozove 011/7777-000, kako bi dobila potrebnu pomoć.

TEKST: MARIJA MALENOVIĆ

Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.

Nasilje nije samo fizički kontakt

Nasilje nije samo fizički kontakt

Nasilje je sve što nam neko radi, a mi ne želimo. Potpuno je svejedno da li viče ili šapuće i potpuno je svejedno da li udara ili miluje.

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMEĆAJ KOD DECE

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMEĆAJ KOD DECE

Opsesivno kompulzivni poremećaj je anksiozni poremećaj koji ima oko 1 odsto dece. Ovo stanje najčešće se javlja kod dečaka u periodu od šeste do dvanaeste godine, a kod devojčica od sedme do jedanaeste. Na uzrok poremećaja utiče niz genetskih i sredinskih faktora, ali tačan uzrok još uvek ne postoji. 

Kriza identiteta – znamo li ko smo?

Kriza identiteta – znamo li ko smo?


Svako životno doba nosi određene izazove. Ponekad nam prevazilaženje tih izazova ide glatko, a ponekad imamo osećaj da se spotičemo čak i o sopstvene noge. Sigurno je da smo svi barem jednom u životu razmišljali o tome koja je naša svrha. U šta verujemo, šta vrednujemo, koji su nam ciljevi i uzori. Ta preispitivanja mogu trajati i po nekoliko meseci i dešavati se u više različitih stadijuma života. Psiholozi su taj fenomen definisali kao krizu identiteta.




POSVETIMO SE TRAŽENJU SEBE

Naš identitet nije stvar. Nije nešto što se može zagubiti i neće se jednog popodneva slučajno pojaviti u poslednjoj fioci mamine stare komode. Sebe možemo pronaći jedino u sebi. To je unutrašnja potraga. U trenucima kada osećamo da nismo ono što smo bili ili da nismo ono što želimo da budemo, znači da je vreme za ponovno traženje. Ponovno izgrađivanje.

IZGOVORENI PROBLEM JE POLA REŠENJA

Pitanja koja iznenadno opsedaju našu psihu nisu nešto čega se treba plašiti. Ona nam daju znak da je vreme za promene i lični rast i razvoj. Nemojmo ćutati o svojim mislima i osećanjima, izgovoreni problem je pola rešenja. Naši bližnji su možda prošli kroz sličnu situaciju, možda imaju savet koji će pomoći. Podsetimo sebe da je ono kroz šta prolazimo prirodna pojava koja se ne dešava samo nama. Ukoliko mislimo da ima potrebe, treba da potražimo i stručnu pomoć.

NAPREDAK ZAVISI SAMO OD NAS

Ipak, u najvećoj meri naš boljitak i napredak zavisiće od nas. Možda će nam nekad delovati kao da smo zaglavljeni u nekom limbo prostoru između svega i ničega. Činiće se da ništa nema smisla i da je sve uzaludno. Međutim, treba da znamo da je to samo dobroćudna laž naše psihe. Upravo stručnjaci tvrde da nas na taj način naša podsvest pokreće na promene i napredak. Izaziva nas, iskušava i podstiče da budemo najbolja verzija sebe.


UČENJE PUTEM POKUŠAJA I GREŠAKA

Moguće je da ćemo u celom procesu nadogradnje svog identiteta, onda kada budemo stavljeni na test, praviti mnoštvo grešaka. Američki psiholog Torndajk je ovo uočio kao pojavu kod mačaka koje je stavljao pred različite izazove. Zaključio je da se iz niza neuspelih pokušaja i grešaka uvek na kraju mora roditi uspeh. To je slučaj i kod ljudi.

DAJMO SEBI VREMENA DA SE PRONAĐEMO

Stvar je samo u tome da ne odustanemo od sebe. Nemojmo sebi uskratiti šansu da se razvijemo u moćnu ličnost. Dajmo sebi vremena da postanemo osoba kojom ćemo najpre mi biti zadovoljni. Zapamtimo da nikada nije kasno da želimo nove i drugačije stvari u svom životu. Pesnik Miroslav Antić je jednom to lepo rekao u stihu – Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.

TEKST: JELENA MIRKOVIĆ

Jelena Mirković uskoro će diplomirati na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo i komunikologija. Pasionirano čita ljubavne romane i fantaziju tako da iz svake knjige beleži citate kojoj joj se najviše dopadaju. Večiti je optimista i veruje u heroje koji na kraju priče ne moraju da žrtvuju svoju sreću zarad tuđe.

Jeste li sigurni da nemate nijednu zavisnost?

Jeste li sigurni da nemate nijednu zavisnost?

Da li ste se ikada zapitali koje su vaše zavisnosti? Skoro da nema čoveka danas koji nije razvio neku vrstu zavisnosti. Ali one su često pritajene u nama i ne pričamo dovoljno o njima. Zašto je to tako?