mogućnosti zvone na vaša vrata
U doba civilizacije možemo primetiti velike napretke na polju nauke, tehnologije, zabave, stila života… Ali, da li smo kao ljudska bića dovoljno napredovali? I da li dovoljno radimo samo na sebi ili je rad na nečemu drugom ipak važniji?
Bliži nam se kraj još jedne godine. Praznici su na pomolu i sve oko nas najavljuje dobar provod, žurke, porodična okupljanja, mnogo smeha i radosti. Ipak, može se desiti da ta praznična euforija nikako ne dopre do nas. Čini nam se da se bezuspešno trudimo da osetimo tu obećanu magiju u vazduhu i to nas dodatno iscrpljuje. Verovali ili ne, ovaj fenomen zapravo se događa mnogima od nas. Međutim, rešenje da savladamo prazničnu depresiju ipak postoji.
Po nekim istraživanjima modna industrija je druga po zagađivanju nakon naftne industrije. Postavlja se pitanje: Kako se njen štetan uticaj može smanjiti? Jedan od odgovora leži u proizvodnji biorazgradive odeće.
Biorazgradivi materijali su oni koji se u prirodi mogu razgraditi na prirodne hemijske elemente. Kao rezultat uticaja bioloških agenasa zajedno sa drugim fizičkim agensima, oni transformišu ove supstance u jedinjenja koja su hranjiva za životnu sredinu. Tako se mogu naći majice i odevni predmeti pravljeni od organskog pamuka, lana, kokosa, konoplja…
Fizički agensi za proizvodnju biorazgradive odeće mogu biti Sunce ili voda, a biološki biljke, životinje ili bakterije…
Farbe za bojenje tekstila su uglavnom na bazi olova i nafte. One potencijalno mogu biti opasne po životnu sredinu i okolinu. Takođe, mogu biti štetni po zdravlje čoveka. Opasne hemikalije mogu da iscure iz odeće i oštete čovekovu kožu, ili zagade životnu sredinu.
Naučnici smatraju da se pomoću dejstva određenih bakterija ovaj problem može rešiti, međutim to je za sada predmet izučavanja i nisu dostupne detaljne informacije.
Modne revije svetskih brendova za proleće ⁄ leto 2023. godine bile su ispunjene modelima biorazgradive odeće. Najveću pažnju publike privukao je brend Koperni, izvevši spektakl haljine u spreju na manekenki Beli Hadid.
Pored toga Botega Veneta je prikazala svoj model biorazgradivih čizama. Modna kreatorka Stela Makartni je predstavila biorazgradivi rastegljivi teksas.
TEKST: PETRA STAMENKOVIĆ
Petra Stamenković je student komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli glumu i novinrstvo, pored toga da čita, putuje i upoznaje nove ljude.
Naravno da je svako zdravlje razlog za slavlje. Međutim, ovom prilikom želimo da se osvrnemo na ovu vrstu zdravlja jer je nevidljiva u odnosu na fizičko zdravlje.
Eklekticizam predstavlja konceptualni pristup koji je specifičan jer se ne pridržava jedne paradigme ili skupa pretpostavki, već se oslanja na više teorija, stilova ili ideja. Na taj način stiče komplementarni uvid u predmet, ili dobija mogućnost da primenjuje različite teorije u određenim slučajevima. Ova pojava je često bez pravila koja diktiraju kako i na koji način, ili koje teorije mogu biti kombinovane.
Dokazano je da redovno upražnjavanje fizičke aktivosti dovodi do poboljšanja određenih procesa u organizmu fizički aktivnih osoba. Neki od tih procesa su metabolizam ugljenih hidrata i masti i hemokoagulacioni procesi. Takođe, fizička aktivnost pozitivno utiče na funkcionisanje imunog sistema, poboljšanje kognitivnih funkcija i mentalnog zdravlja uopšte. S obzirom na to da je jasan pozitivan uticaj fizičke aktivnosti u prevenciji mnogih oboljenja, svedočimo povećanju interesovanja za njen doprinos i u ublažavanju psihičkih problema. Osim toga, svedoci smo i momenata kada se fizičkoj aktivnosti usprotivi anksioznost.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da su depresija, anksioznost i stres glavni uzročnici smanjenja kvaliteta življenja u današnje vreme. Fizička aktivnost, posebno naporna vežba, može stimulisati sopstveni odbrambeni sistem tela ili stvoriti pretnju: bori se ili beži. Moguća je i pojava totalne neaktivnosti kod određenih anksioznih poremećaja ili fobija. Mogu se ispoljiti strahovi da će se tokom fizičke aktivnosti dogoditi nešto od čega se strepi. Često su to strahovi od nesvestice, kolapsa, smrti ili omalovažavanja.
Osobe sa izraženom anksioznošću stalno strepe i pribojavaju se negativnih ishoda rutinskih događaja tokom dana. Određeni pojedinci bilo kakvo vežbanje opisuju kao mučno iskustvo. Oni smatraju da nemaju koristi od vežbanja. Ne osećaju se bolje i stres im se ne smanjuje, već povećava prilikom vežbanja.
Kardiovaskularna aktivnost povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, što znači da intenzivno vežbanje može uzrokovati anksiozne napade. Simptomi koji se javljaju tokom treninga i napada panike su iznenađujuće slični. To je jedan od mogućih razloga zašto se vežbanje opisuje kao mučno, jer podseća na neprijatne senzacije.
Veliki broj ljudi oseća manjak energije i volje tokom zimskih meseci. Depresija, u svom hladnijem obliku, apsolutno zna kako da se bori protiv fizičke aktivnosti jedinke. Unutrašnji telesni sat je podešen na ritam planete od 24 sata. Međutim, relativna dužina dana i noći se u izvesnoj meri razlikuje među pojedincima. Promena između svetlosti i tame je jedan od najvažnijih ključeva za sinhronizaciju unutrašnjeg sata prema Zemljinom ritmu.
Problemi sa umorom i spavanjem su česti, ali retko tretirani simptomi. Fiziološki umor je definisan kao smanjenje dobrovoljne mišićne sile izazvano vežbanjem. S druge strane, zamor je definisan kao poteškoća u pokretanju i održavanju dobrovoljnih fizičkih aktivnosti. Ljudi koji pate od sezonske depresije najčešće izbegavaju bilo kakvu aktivnost. Kasnije, telo je teško vratiti u prvobitni ritam, te veliki postotak ljudi odustane.
Usled pojave depresije, anksioznosti ili drugih mentalnih oboljenja, javljaju se simptomi poput osećaja nervoze, nemira i tenzije. Prisutna je teškoća sa koncentracijom, a stvara se i osećaj slabosti ili umora. Izbegavanje određenih mesta i situacija je ključni faktor u zaobilaženju fizičke aktivnosti. Javljaju se i telesni simptomi, poput lupanja srca, napetosti mišića, prekomernog znojenja, vrtoglavice ili bola u grudima.
Sve su to simptomi koji sprečavaju fizičku aktivnost. Zbog svih navedenih simptoma, jasno je zašto ljudi koji su se suočili sa psihičkim problemima izbegavaju fizičku aktivnost. Iako fizička aktivnost pozitivno utiče na zdravlje jedinke, određeni ljudi imaju strah od nje.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
Prema definiciji, feminizam je pokret koji se bori za rodnu ravnopravnost, odnosno za ista prava svih ljudi, bez obzira na pol i rod. Iako je definicija poprilično jednostavna, izgleda da još uvek nije svima jasna. Zbog toga danas postoji mnogo zabluda o feminizmu, tj. o tome šta zapravo jeste femizam i ko su feministi/kinje.
Koliko je samo radova, tekstova, školskih sastava napisano na temu prijateljstva. Međutim, i dalje se čini da nismo u potpunosti naučili šta zapravo čini jedno prijateljstvo iskrenim i pravim. Prijateljstvo često otvara brojna pitanja i navodi nas na razmišljanje o tome da li smo pravi prijatelji. Često prebiramo po glavi da li smo sa svojim prijateljima bili iskreni do srži ili je najbolje za njih, za nas, ali i za naše prijateljstvo da neki deo ipak zadržimo samo za sebe.
Stvaralaštvo francuske književnice Ani Erno odiše nesvakidašnjom hrabrošću i autentičnošću po kojima su njena dela i stil visoko prepoznatljivi. Nakon gotovo četrdeset godina pisanja, 2022. godine Erno je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. U nastavku teksta napravićemo poseban osvrt na njen roman Zaposednutost, koji je bez sumnje dobio značajnu pažnju javnosti.
U romanu Zaposednutost, Ani Erno obrađuje predanu junakinjinu opsesiju novom parnetkom svoje bivše ljubavi. Međutim, ovo ni u kom slučaju nije delo o ekscesu, niti roman čija fabula počiva na intrigama. Naprotiv, može se reći da je glavni motiv upravo upečatljiv monolog glavne junakinje. U ovom delu maestralna je smelost kojom ona odiše u susretu sa sopstvenim intrapsihičkim sadržajem. Čini ono što retko koji čovek sme – svoju opsesivnost gleda necenzurisano, pravo u oči. Bez ocenjivanja i analize onoga što oseća, realistično prenosi najintimnije i najintenzivnije emocije koje doživljava.
Detaljnije promišljanje kao i osećanje onoga što čitamo uvodi nas u nove dimenzije romana. Shvatamo da je inicijalna priča zapravo samo uvod u introspektivno razmišljanje. Ubrzo uviđamo da se suština junakinjinog stanja ne nalazi ni u bivšem partneru niti u novoj ženi. Oni nisu srž njenih najdubljih previranja, već samo jasna manifestacija osećanja u fizičkom svetu. Nešto poput onoga što Jung naziva arhetipom Senke.
Ovako smela i transparentna psihološka građa dela, ne ostavlja suviše prostora za samoobmanu. U priču bivamo u potpunosti uvučeni i istovremeno podstaknuti da razmišljamo o svojoj percepiji stvarnosti. Svesno osetiti neprihvatljivo i iskreno se zainteresovati za najmračnije delove sopstvene duše kojima niko neće biti oduševljen – iziskuje veliku hrabrost. Erno nas navodi na razmišljanje o tome u kojoj meri poznajemo sopstveni mrak. Koliko smo skloni opsesivnim mislima, pakosti, nezasitoj znatiželji? Da li imamo saosećanja za sebe u trenucima u kojima doživljavamo napetost i neprijatnost? Najzad, da li razumemo na koji način nas sopstveni mrak pritiska i tera da odbacujemo stare ljušture i težimo preobražaju?
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
Gejše su stubovi japanske kulture čiju autohtonu tradiciju utemeljeno nose još od razvitka taikamochi ili hokana umetnosti i one datiraju još iz Edo perioda. Ovaj ekstravagantni i kontroverzni poziv nekada se smatrao privilegijom.
