Donošenje odluka u današnje vreme predstavlja svakodnevni proces, koji obuhvata istovremenu upotrebu više kognitivnih postupaka. Ali, da li ste znali da donošenje odluka može dovesti i do razvoja fobije, konkretno, decidofobije.
ŠTA SU FOBIJE I KAKO SE LEČE?
Fobije predstavlaju nerealne strahove koji se vezuju za neki događaj ili objekat. Osobe koje imaju fobije svesne su da je njihov strah nerealan, ali zbog nekih neprijatnih iskustava ne mogu da se odupru istom. Sama terapija podrazumeva dozirano upoznavanje sa izazivačima straha, sve dok osoba ne postane spremna da se sa istim suoči.
ŠTA MOŽE BITI UZROK DECIDOFOBIJE?
Kao i kod svake neuroze, uzroci fobija mogu biti različiti. Veliki značaj imaju prethodna iskustva, kao i sam sklop naše ličnosti. Neće svaka neprijatna situacija dovesti do razvoja neke vrste fobije. Od naše ličnosti zavisi na koji način ćemo nešto prihvatiti. Na primer, pogrešno doneta odluka može indukovati različite frustracije unutar osobe. Ovo je momenat gde od nas zavisi koliko smo spremni i naučeni da se borimo sa frustracijama. Drugi razlog može biti i perfekcionizam. Na primer, osobe koje se mogu opisati kao perfekcionisti imaju više šanse da razviju decidofobiju jer teže ka savršenstvu, koje pogdešna odluka može degradirati.
ZAŠTO NE TREBA DA IMAMO STRAH OD DONOŠENJA ODLUKA?
Razlog je jednostavan. Zato što pogrešne odluke ne postoje. U većini slučajeva, prilikom donošenja odluka moramo se prvobitno izboriti sa konfliktima unutar sebe. Svaka odluka može doneti i nešto dobro i nešto loše. Ali, suštinski, nijedna odluka nije potpuno pogrešna. Zavisi iz kog ugla gledamo i kako se osećamo u datom trenutku, a naše emocije nikada ne mogu biti pogrešne.
NAUČITE DETE DA SE BORI SA FRUSTRACIJAMA
Danas, na ulici, u parku, školi, često možemo videti roditelje koji prema svojoj deci zauzimaju previše zaštitnički stav. Deca se često sklanjaju od svih situacija koje bi prema mišljenju roditelja za njih bile frustrirajuće. Ovakav stav roditelja kasnije u odrasloj dobi može dovesti do brojnih poteškoća.
NE DAJTE DECI GOTOVA REŠENJA
Osim mogućnosti razvoja pomenute fobije, takva deca kada odrastu često ne mogu da se snađu u svakodnevnim životnim situacijama, jer su roditelji sve rešavali umesto njih. Kakav onda stav zauzeti prema detetu? Sasvim je normalno da se dete susteće sa raznoraznim frustracijama u skladu sa uzrastom. Za dete je frustrirajući i polazak u vrtić, promena okruženja, nemogućnost posedovanja određene materijalne stvari, konflikt sa vršnjacima. Ali ovo su svakodnevne situacije koje dete pripremaju na život. Roditelji bi trebalo da zauzmu ulogu podrške, a ne zaštitnika.
TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ
Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.
