Tag: deca

Mala biblioteka za velike ljude

Mala biblioteka za velike ljude

Ovo nije momenat u kojem vam objašnjavamo zašto je važno da čitate svojoj deci. Ovde nema govora o učenju, ranoj stimulaciji, pamćenju, bogaćenju vokabulara. Izabrali smo za vas literature, koje će vašoj porodici sasvim sigurno obogatiti život. Kakva dela vaša biblioteka sadrži?   MALA BIBLIOTEKA 

Poremećaj pažnje kod dece

Poremećaj pažnje kod dece

Poremećaj pažnje je neurorazvojni poremećaj i može se manifestovati sa ili bez hiperaktivnosti. Ovaj poremećaj uglavnom se pripisuje deci i to u većem procentu kod dečaka.    RAZLIKE KOD ODRASLIH I KOD DECE Kod odraslih, glavni uzrok pojave ovog poremećaja jesu povećani i kontinuirani stres. 

Kako pripremiti decu za svedočenje na sudu?

Kako pripremiti decu za svedočenje na sudu?

Svedočenje na sudu može biti stresno izkustvo za svakog pojedinca, jer ga stavlja u situaciju u kakvoj do sada nije bio. Za decu i tinejdžere ta situacija predstavlja još veći izazov, jer razvojno još uvek nemaju kognitivne sporosnbnosti, koje bi im pomogle da razumeju tako komplesnu situaciju. Deca, zbog različitih razloga mogu da razviju pogrešna ubeđenja o sudu i njihovoj ulozi na istom. To u njima izaziva osećanja straha i anksioznosti, a neka su na sudu zbog neke traume (nasilje, krivična dela,…), zbog čega imaju dodatne probleme, koji utiču na kvalitet njihovog svedočenja.

 


 

NAJČEŠĆA POGREŠNA UBEĐENJA DECE

Deca se obično boje da su uradili nešto loše i da će zato ići u zatvor. Svoju sliku o sudu najčešće stiču preko filmova i serija, gde su sudije često drčni i strogi. Česte brige su i da neće razumeti pitanje, da će se na sudu rasplakati ili da im sudija neće verovati. U primerima nasilja ili ako su bili prisiljeni da urade neki zločin, deca se boje da će sada svi u njihovom okruženju da saznaju šta se desilo. Pored toga, ova deca osećaju sram i izuzetno im je teško da govore o svojim iskustvima.

 

 

 

Podršku i pripremu deteta za svedočenje možemo da podelimo na tri kategorije:

1. Priprema za svedočenje

2. Podrška pre i tokom svedočenja

3. Psihoterapija

 

 

 

PRIPREMA DETETA ILI TINEJDŽERA  ZA SVEDOČENJE

Ovaj deo pre svega ima za cilj da dete reši briga i pogrešnih ubeđenja o sudu i sudskom postupku, zbog kojih mogu da budu pod stresom i anksioznošću. Priprema bi morala biti organizovana na takav način da se detetu obezbedi da upozna sud i njegove funkcije, kao i razlog zbog koga dete mora na sud. Potrebno je da mu se opiše (ako je moguće čak ga i odvesti) sudnica, osobe koje će sresti na sudu i njihove funkcije; kakva je njegova uloga u celom procesu i kako će teči samo suđenje i njegovo saslušanje. Pri tome je potrebno voditi računa o nivou razvoja deteta.

 

 

 

PODRŠKA DETETU ILI TINEJDŽERU PRE I TOKOM SVEDOČENJA

Ova podrška ima za cilj da pomogne detetu da je njegovo svedočenje što kvalitetnije, a istovremeno sa njom sprečavamo da sam proces ostavi dodatnu traumu.

 

 

Neke od strategija koje mogu da se koriste za smanjenje anksioznosti su:

Detetu pomažemo da prepozna svoje telesne i duševne znake straha i anksioznosti. Pitamo ga npr. kako se na sudu oseća njegova glava, njegovo srce,… Njegove telesne simptome zatim povežemo sa duševnim. Npr. kažemo mu: „Kada ti jako bije srce, to često znači da si zabrinut. U takim situacijama ti postane jako neprijatno”. Nakon što je i detetu jasna povezanost između telesnih i duševnih simptoma, predstavimo mu strategije opuštanja. To mogu biti vežbe disanja, vizualizacija sigurnog kraja ili npr. vežba da nabroji 5 stvari koje vidi, 4 koje čuje, 3 koje može da dodirne, 2 koje miriši i 1 koja ima ukus. Kada se smiri, ponudimo mu da ga na sud prati osoba kojoj veruje.

 

 

Continue reading Kako pripremiti decu za svedočenje na sudu?

Kako životinje utiču na razvoj deteta?

Kako životinje utiču na razvoj deteta?

Mnoga deca vole životinje i postepeno razvijaju ljubav prema njima, ali osim toga što im životinje pružaju zadovoljstvo tokom igre, one imaju veliki značaj za razvoj deteta.     Slika deteta kako se igra sa svojim psom u parku ili kako ga mazi povlačeći lagano 

Kako pohvaliti potrebu, a korigovati način zadovoljenja kod dece?

Kako pohvaliti potrebu, a korigovati način zadovoljenja kod dece?

Dete koje želi da se pridruži igri druge dece pa ih gurka, gladno dete koje nepažljivo jedući uprlja veći deo stoljnjaka i odeće, dete koje želi da predstavi novu pesmicu i upada u reč roditeljima i unosi im se u lice, dete željno zagrljaja koje 

Njihov svet – Deo našeg sveta

Njihov svet – Deo našeg sveta

Autizam – strašna reč i još strašnija asocijacija. Autizam sa svojih bezbroj oblika, simptoma, varijacija, vrlo često jeste pogrešno shvaćen. Ali, njihov svet je veoma lep.

 



Stigma koja prati decu i ljude iz spektra autizma popušta, ali veoma sporo. Koliko god se trudili da pokažemo, dokažemo, objasnimo, približimo šta to predstavlja autizam, nailazimo na prepreke. Samo roditelji i deca iz spektra autizma znaju sa čime se susreću. Društvo koje ne zna i ne razume sklono je strahu i odbacivanju,
a oni su u stvari jedan deo ovog sveta, deo našeg sveta.

 

 

 

ŠTA JE AUTIZAM?

Da bismo nešto bolje razumeli moramo pre svega da znamo šta jeste a šta nije, u ovom slučaju autizam. Autizam nije mentalna bolest. Deca sa autizmom nisu nevaspitana deca. Autizam ne nastaje zbog stresa, roditeljske preterane brige ili pak emocionalne lišenosti istih. Autizam predstavlja složeni razvojni poremećaj. Tačan uzrok zbog koga nastaje još nije potvrđen.

 

 

Autizam ima hiljadu lica, različitih varijanti i oblika, ali im je jedno zajedničko. Ne postoje dve iste osobe iz spektra autizma. Svi smo mi jedinstvene individue. Svako od nas.

 

 

Osobe iz ovog spektra uglavnom imaju istančanu neku veštinu bolje od drugih. Međutim, bez obzira na to, osobe iz ovog spektra imaju problem da razumeju svet onako kako ga mi razumemo. Potrebna im je pomoć, ali pre svega ljubav i podrška roditelja, vršnjaka, škole, okoline. Vi niste sami, niko od vas.

 

 

 

ŠTA MOŽEMO DA UČINIMO?

Autizam se ne leči, ali na probleme iz autističnog spektra se može uticati. Podrška i ljubav najbližih jeste jedna od bitnih stvari, ali isto tako i adekvatna nega, uključivanje u vršnjačke grupe, adekvatno obrazovanje koje im je potrebno dati. Pomoć, podrška i razumevanje.

 

 

 

PLAVA NEDELJA

Drugi april – svetski dan podizanja svesti o AUTIZMU

 

U okviru ovog datuma obeležava se plava nedelja. Plava nedelja ima za cilj da podigne svest javnosti o autizmu, slavi razlike, promoviše prihvatanje i inkluzivnost osoba iz spektra autizma oko nas. 

 

Ističući važnost povećanja znanja o autizmu, trebalo bi iskoristiti svaku priliku da dopremo dalje i pokušamo da učinimo svet boljim mestom za osobe sa autizmom.

 

 

 

 TEKST: ANDRIJA RADONJIĆ

Andrija Radonjić, student četvrte godine psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu i volonter u Psihološkom savetovalištu za studente SKC-a Niš. Uživa uz dobru knjigu, razgovor sa prijateljima i plivanje. Strastveni je navijač Crvene Zvezde. Želja mu je da kroz par godina karijere otvori svoje psihološko savetovalište.

Prihvatanje i prevazilaženje trauma iz detinjstva

Prihvatanje i prevazilaženje trauma iz detinjstva

Traume iz detinjstva su bilo kakvi negativni ili stresni događaji koji su nam se desili u ranim fazama životnog razvoja i mogu dosta da utiču na naše ponašanje u odrasloj dobi.       Primeri takvih događaja mogu biti: fizičko ili psihičko zlostavljanje, maltretiranje od 

Zastupljeni stilovi roditeljstva

Zastupljeni stilovi roditeljstva

Roditelj je svetlo koje će uvek sijati u životu deteta!      Roditeljstvo je najlepša uloga, ali je istovremeno najkompleksniji i najizazovniji zadatak. Roditelj nastoji da pronađe najbolji način da vaspita svoje dete, ali tačna formula ili obrazac za to ne postoji. Svako dete je 

Milena Marković i poezija „Deca“

Milena Marković i poezija „Deca“

Komisija izbora za NIN-ovu nagradu najboljeg romana 2021. godine donela je odluku da je 68. dobitnik ove nagrade profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu – Milena Marković, za svoju poemu, odnosno poeziju Deca.

 


 

SLIKA DETINJSTVA

Ova knjiga, satkana od celine koja se tek na samom kraju završava interpunkcijskim znakom, prikazuje nam objektivnu sliku detinjstva, disfunkcionalnosti, porodice, osećanja, majčinstva i trauma. Baš kroz ovo izbegavanje pauza vidimo da je Milena izbacila sve iz sebe u jednom dahu. Zbog toga, kroz brojne komentare, kako na društvenim mrežama i portalima, tako i uživo, možemo čuti neke od negativnih reakcija. Čini se kao da u brutalnim rečima i surovoj iskrenosti, koju Milena koristi da opiše stanje, čitaoci vide delo koje porede sa onim u dvadesetom veku, pa im se ne sviđa takozvana moderna književnost. Malo ko dozvoljava sebi da pogleda kompleksniji smisao ovih reči, eki pomalo nezainteresovano, neki iz straha da se ne uznemire. Svaka reč ovako ogoljeno napisana, bez ikakvih jezičkih i stilskih ulepšavanja, budi u nama strah, empatiju, uznemirenost, bol, sećanja, zadiranje u sebe, i dok od toga pomalo bežimo, lakše nam je da samo odbacimo ovakvo delo.

 

 

 

ŽIVOT NA DLANU

Mnoštvo analitičkih rečenica nalazi se u ovoj knjizi od sto šezdeset i tri stranice. Nalazeći se negde između naše i svetske književnosti, Milena se vešto prepušta čitaocima, gotovo opsesivno dajući im delove svog života na dlanu. Čini nam se kao da se iza takve grubosti, želje da svaka reči zvuči što hladnokrvnije, autorka vapi za nežnim.

 

 

Mama je rekla sine, moraš da znaš da ne mogu
svi da te vole to je bio veliki trenutak
ne samo da me ne vole svi
nego me niko ne voli to sam tada shvatila
dok sam ih gledala kako su svi kod kuće
a ja sam tu pored
mala i sama

 

Kroz rečenice ovog intimnog štiva, Milene iz uloge deteta, a zatim iz uloge majke, možemo je opisati kao –pesnikinju, dramsku spisateljicu, scenaristkinju, profesorku, majku, ženu koja je probudila u masi svest, pokazala hrabrost i intimnost, kao i dozvolila detetu u sebi da ispliva na površinu. Znalac prilika, tako bi je nazvao svako ko se divi njenom umetničkom radu i vešto prati njen postepni rast od ulaska u svet dece do postizanja vrhunca na kraju ove knjige.

 

Svaka tvoja reč je preduboko dušu mi dotakla

 

TEKST: NATAŠA TEODOSIĆ

Nataša Teodosić studira na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Novinar je, ljubitelj jezičkih nedoumica, i rada sa decom, kao i budući master logoped.

Kako razvod braka može uticati na dete?

Kako razvod braka može uticati na dete?

U nekim situacijama razvod predstavlja jedini izlaz i trajno rešenje naših problema sa partnerom. Shvatili smo da u braku sve više povređujemo jedno drugo i doneli smo odluku koja je najbolja za obe strane, a to je rastanak. Međutim, pored naših osećanja moramo brinuti i