mogućnosti zvone na vaša vrata
Kada su deca u pitanju, koliko nas poželeli supermoć da predvidimo svaki mogući scenario? Ili, da bar jednom izađemo iz kuće razmišljajući – sve je u redu, sve sam poneo/la? Zašto ne bismo svrstali bar neke od situacija u kojima se možemo naći na plaži …
Pokušajte da od najranijeg uzrasta deteta imenujete što preciznije kako se osećate. Dobro ste čuli, kako se vi osećate. Sada znamo da je učenje po modelu najefektnija odgojna metoda, te budite sigurni da će vas dete pomno posmatrati, iako vas možda ne sluša. Sledeći put …
Samostalna deca su spokojna i smela. Razlog tome nikako ne leži u tome što im je sve dozvoljeno, već u tome što veruju u sopstvenu sposobnost da nešto mogu da urade.
Onaj osećaj u stomaku je najsnažniji kada smo mali. Nažalost, odrasli nehotice guše tu supermoć, ponekad čak i dobrim namerama. Prevelika zaštita, donošenje odluka umesto dece ili jednostavno neuvažavanje dečijeg mišljenja, sasvim sigurno mogu da rezultuju osobom niske pouzdanosti u sopstvenu procenu.
Što više odluka i izbora dete ima pred sobom u toku dana, to će se rađe oslanjati na sebe. To je upravo ono što želimo da postignemo. Cilj nam je da uticaj okoline smanjimo na minimum kako bismo bili sigurni da će naše dete, onda kada mi nismo tu, uspeti da donese pravi izbor.
Verujte na reč, pitanjima poput Šta ti se više dopada – ovaj duks ili ovaj? ili Hoćemo li u park ili u šetnju? nećete razmaziti svoje dete. Od silnog straha da ne izgubimo autoritet, neretko zauzimamo stav u kojem mi, roditelji, imamo sve prave odgovore ovog sveta.
Dozvolite sebi i svom detetu dovoljno prostora da pogrešite. Samostalno dete može da brani svoj stav i svoje mišljenje. Zato, ono pred grupom poznatih ili nepoznatih ljudi ima hrabrosti da kaže Ne. – Hajdi Majer-Hauzer
Što je dete samostalnije, to je srećnije. Ukoliko je vaš odnos baziran na tome da većinu stvari obavljate umesto deteta, gotovo je izvesno da će u nekom momentu kod deteta razviti osećaj da nije dovoljno dobro. Rečenice poput za to si još uvek mali, navode dete da sumnja u svoje sposobnosti. Rečenica Pomozi mi da to uradim sam predstavlja srž Montesori pedagoške edukacije.
TEKST: MAJA RADOVIĆ
Maja Radović je filolog arapskog jezika i književnosti, sertifikovani copywriter, fotograf entuzijasta, Hari Poter fan i mama.
Anomalije ploda, koje se nazivaju i defektima pri rođenju, jesu genetski ili fizički defekti fetusa koji u velikoj meri mogu uticati na razvoj ploda u trudnoći kao i na samu trudnoću. Povrh svega, dovode do komplikacija pri porođaju koje mogu imati dugoročne i značajne posledice …
Ne postoji ljudsko biće koje se tokom svakodnevnih životnih obaveza ne susreće sa različitim vidovima frustracija. Neke situacije nas više frustriraju, neke manje. Opet zavisi od same situacije, ali i od nas samih. Vremenom uspostavljamo svoje adekvatne mehanizme odbrane koji nam pomažu da svakodnevne frustracije lakše preguramo. Ali da li ste znali da su frustracije sastavni deo normalnog psihičkog razvoja čoveka?
Tradicionalno je uloga majke uvek bila bitna i ključna u odgoju dece, smatra se da je majka privrženija. To je proizilazilo i iz toga što su pre žene ostajale kod kuće, brinule o domu i većinski provodile vreme sa decom. Od očeva se očekivalo da priušte materijalnu sigurnost, ali nije bilo iznenađujuće ukoliko otac nije toliko prisutan u životima svoje dece. Ipak, prema istraživanjima, kao i promeni vremena u kojem živimo, uloga oca u odgoju dece takođe postaje znatno bitnija.
Ta uloga je oduvek bila bitna, samo se u društvu nije davalo na značaju tome. Pored majke, otac je jedna od ključnih figura u razvoju dečije emotivne stabilnosti. Kroz očevu figuru dobijaju osećaj sigurnosti, kako fizičke, tako i emotivne. Istraživanja pokazuju da očevi koji pokazuju emocije i privrženost, pozitivno utiču na kognitivni i socijalni razvoj kod dece.
Takođe, otac često postavlja temelj za sve ostale odnose koje će deca graditi u životu, kako ljubavne, tako i prijateljske. Kroz njegov obrazac ponašanja deca uče šta da očekuju od drugih i na takav način se oni postavljaju. Ukoliko je otac emotivno distanciran, velika verovatnoća je da će dete kasnije pronalaziti partnere koji neće otvorene pokazivati emociju i imaće manja
očekivanja od njih.
Postoji razliku u tome kako otac utiče na ćerke i na sinove. Ćerke će se oslanjati na oca za emotivnu sigurnost. S obzirom da je to prva muška figura u životu, prema tom modelu će kasnije tražiti i partnere. Dok će sinovi svoje ponašanje kopirati od oca. Sin ima potrebu da dobije odobrenje i prihvatanje, te će njemu to biti prvi uzor.
Može se zaključiti da otac takođe igra bitnu ulogu u životu svoje dece. Kako se vremena menjaju i ne gleda se na to da je samo posao majke da odgaja decu, očevi moraju da budu prisutniji. Oba roditelja doprinose zdravom razvoju dece, dok su mala prikupljaju obrasce ponašanja koji ukoliko nisu dobri će kasnije predstavljati traumu koju će morati da prevazilaze. Bitno je da se oba roditelja usklade sa vrednostima koje imaju, jer će tako zajedničkim snagama i usklađeno, te iste vrednosti prenositi na decu.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
Osamostaljivanje predstavlja proces osnaživanja mladih osoba za svet odraslih. Počinje još u detinjstvu, kada dete uči da posle prvog neuspeha ne odustane nego da pokuša ponovo, a nastavlja se u tinejdžerskom dobu.
Inkluzija u obrazovanju u svom osnovnom značenju predstavlja uključivanje deteta sa poteškoćama u redovan vaspitno-obrazovni sistem. Drugim rečima, inkluzivno obrazovanje podrazumeva akciju pri kojoj se sva deca koja pripadaju osetljivim društvenim grupama uključuju u obrazovanje. Glavni cilj je sprečavanje napuštanja obrazovnih ustanova od strane dece sa teškoćama u razvoju.
Moderna tehnologija je doživela eksplozivni rast početkom 21. veka. Njen brzi razvoj je zahvatio sve aspekte života, što je dovelo do toga da danas ne možemo zamisliti život bez nekog pametnog uređaja. Međutim, sem što je uticala na odrasle, tehnologija je veoma uticala i na decu, njihov intelektualan razvoj, ljudske i socijalne veštine, ali i na fizičko zdravlje. U nastavku teksta detaljno ćemo opisati svaki od navedenih uticaja.
Moderna tehnologija na decu ima pozitivne i negativne efekte. Što se pozitivnih efekata tiče, ona poboljšava učenje, pomaže detetu da razvije veštine rešavanja problema, kao i buduće tehnološke veštine.
U zadnjih nekoliko godina, uvedena tehnologija u školama je bila od znatne pomoći deci u vezi sa učenjem i razumevanjem. Ono što je najbitnije, privukla im je interesovanje za daljim edukovanjem. Primeri te tehnologije su: tableti, pametne table, pametni televizori i slično.
Ono što deca najviše vole jesu video igre. Međutim, video igre su još jedan primer tehnologije koja ima i dobre i loše strane. Jedna od dobrih je da su tokom igranja deca prinuđena da brzo razmišljaju i pronađu rešenje za datu prepreku. To im omogućava da unaprede sopstvene veštine snalaženja i adaptacije.
Zbog konstantnog napretka tehnologije, većina radnih mesta traži kvalitetne radnike sa dobrim tehničkim veštinama. Shodno tome, konstantna okruženost tehnologijom će deci omogućiti da razviju date veštine i budu i više nego spremni za poslovne prepreke kada odrastu.
Nažalost, osim pozitivnih, tu su uvek i negativni efekti konstantne izloženosti dece tehnologiji.
Što više koriste pametne uređaje, deca su sve manje povezana sa stvarnim svetom. Počinju da žive u nekom svom izmišljenom svetu, gde su oni glavni likovi i gde se ceo svet okreće oko njih. To dalje dovodi do uobraženosti, razmaženosti, nemogućanosti ostvarivanja dubljih odnosa sa drugom decom, i na kraju, do usamljenosti.
Kada dete odabere da po celi dan gleda televizor, umesto da provodi vreme napolju, tada je pravo vreme da se roditelj zabrine. Što više vremena dete provodi ispred uređaja u statičnom položaju, to je manje fizički aktivno. To dalje dovodi do krivljenja kičme, nadutosti nogu, povećane telesne težine, problema sa hormonima i povećanog apetita.
Deca koja koriste telefon pred spavanje manje će se osećati odmorno, u odnosu na decu koja su celi dan provela napolju i koja nisu koristila mobilni telefon pre spavanja. Neophodno je da najmanje sat vremena pred spavanje dete ne koristi nikakav pametni uređaj.
Kao i u svim aspektima života, i u tehnološkom aspektu, treba znati kada je potrebno da se stane. Problemi i negativni efekti tehnologije na decu nastaju zato što roditelj ne zna koliko je tehnologije previše. Zato, dragi roditelji, koliko god se vaše dete ljutilo na vas, neophodno je da mu ograničite pristup pametnim uređajima kako bi vodilo umeren život. Verujte, kada odraste, biće vam veoma zahvalno.
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
Da li je sve više žena koje se odlučuju da nemaju potomstvo i da se isključivo posvete karijeri i, eventualno, partneru? Statistike tako tvrde. Koji su razlozi tome? Zašto nastaje bela kuga i kako je možemo sprečiti? ODAKLE SVE POČINJE? Pre svega, razlozi su materijalne …
