mogućnosti zvone na vaša vrata
Zemlja vina, plesa i opuštenog života – Španija. Španija je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, kao i u svetu. Poseduje bogatu kulturu, predivnie plaže, živopisne gradove i raznoliko kulturno nasleđe. Destinacija kao što je ova zemlja, nikako čoveka ne ostavlja ravnodušnim i veoma …
Kada počnete sa planiranjem putovanja pored destinacije i društva sa kojim ćete ići, gledate da iskoristite sve trikove da prođete što povoljnije. Ukoliko vas od putovanja iz snova deli budžet, imamo dobre vesti za vas! Postoji nekoliko trikova koje možete primeniti kako biste uživali u …
Kornvol se nalazi na jugozapadu Velike Britanije. Ova oblast interesovaće ljubitelje istorije s obzirom na to da je bila naseljena još u paleolitu i mezolitu. Nedavna otkrića ukazuju i na prisustvo Rimljana u velikoj meri u ovoj oblasti. U svakom slučaju niko ne može ostati ravnodušan na ljude koji vuku keltske korene, kao i njihov stil života koji je znatno mirniji i opušteniji za razliku od ostatka sveta.
Jedne od najlepših obala na celom svetu nalaze se u ovoj oblasti Velike Britanije. Duge peščane plaže, litice s čijeg vrha se pruža pogled koji oduzima dah, netaknuta piroda, samo su neke od odlika ovog kraja. Ukoliko ste fan surfovanja ili sportova na vodi, ova oblast predstavljaće pravi mali raj za vas.
U ovom delu Velike Britanije su plodovi mora kao i riba nezaobilazni u ishrani i u resotranima. Prvenstveno zbog toga što su se ljudi na ovoj teritoriji najviše u prošlosti bavili ribolovom. Ovde ćete pronaći najrazličitije i najsvežije morske plodove, a možete ih isprobati i u lokalnim obalskim restoranima.
Međutim, posetioci mogu uživati i u drugim nacionalnim jelima, koja su spremljena od strane najboljih kuvara sveta.
Najpoznatija rekreativna disciplina među lokalcima, pored već pomenutog surfovanja jeste i šetnja. Upustite se u avanturu po stazama koje će vas odvesti do prelepih i neodoljivih plaža, jezera, planina. Na tom putu sigurno ćete pronaći nekog lokalca koji će biti raspoložen za razgovor. Svakako najbolje ćete tako upoznati njihovu kulturu.
TEKST: ANĐELA STEVANOVIĆ
Anđela Stevanović je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Po prirodi je kreativna osoba i večiti zaljubljenik u umetnost. U slobodno vreme voli da čita i piše, pored toga obožava fotografiju i uživa da upoznaje nove ljude.
Crtani film Hotel Transilvanija, daleko je poznat u svetu svim dečacima i devojčicama, a inspiracija je dobijena iz legende o prvom vampiru koji je živeo u Transilvaniji. Ova priča poznata je starijoj populaciji, a Transilvanija je oblast koja se nalazi baš u Rumuniji. Osim ove …
Muzeji su mesta koja svojim postojanjem čuvaju kulturno i naučno blago jedne zajednice. Prva asocijacija na muzej ipak u neku ruku asocira na nešto arhaično i zastarelo. Međutim, muzeji danas nude najrazličitiji sadržaj koji obuhvata istoriju jedne zajednice. U samoj prestonici Srbije postoje umetnički, kulturno-istorijski, memorijalni, tehnički i prirodno-istorijski muzeji, čije interesantne postavke privlače najrazličitiju publiku. U nastavku teksta izdvajamo naše predloge muzeja sa teritorije Srbije koji su vredni posete.
Okružena peštanskom županijom, u središnjem delu Panonske nizije nalazi se Budimpešta – grad sa najviše nadimaka u Evropi i jedina svetska prestonica u kojoj postoje termalni izvori. Ovo mesto predstavlja priču koju nam vešto pripovedaju svi oni koji su utkali svoja imena u stvaranje jednog od najposećenijih evropskih gradova. Prostrta na dunavskim obalama, Budimpešta je nastala spajanjem Obude i Budima sa desne, odnosno Pešte sa leve strane Dunava, 1873. godine. Danas predstavlja grad sastavljen od 23 okruga, sa mnoštvom velelepnih znamenitosti.
Sve dok nije sagrađen Lančani most 1849. godine, prvi most koji je premostio obale druge najduže evropske reke, Budimpešta je bila podeljena, a Dunav barijera za stanovnike njegovih obala, iako predstavlja najnižu tačku grada, sa 90 metara nadmorske visine. I dan-danas su obeležja Budima i Pešte različita i nude mnoštvo raznolikih sadržaja, zbog čega ova evropska prestonica predstavlja simbiozu različitosti koje usklađeno funkcionišu i čine je jednim od najlepših evropskih i svetskih gradova. Mostovi koji danas spajaju dunavske obale važe za mostove koji su svrstani među najlepše u Evropi.
Brdoviti deo grada se nalazi na budimskoj strani, gde su smeštene palate u Dvorskoj oblasti, kao i Budimski dvorac. Ovo zdanje je bilo dom mađarskih kraljeva, a danas predstavlja popularnu turističku lokaciju, sa dva glavna muzeja u Budimpešti. U blizini se nalazi i čuvena Citadela, kao i Ribarska kula, koja je dobila naziv po ribarima koji su je branili. Ovo utvrđenje je delo Frideša Šuleka iz 1902. godine, kao i Crkva Matije Korvina, koja se tu nalazi i koja upotpunjuje doživljaj na budimskoj strani. Predeo je poznat i po pećinama, koje doprinose mističnosti ovog dela grada.
Finska je zemlja jedinstvene kulture i vezana je uz toliko superlativa da zapravo postoje teorije zavere da Finska ne postoji, već je izmišljena kako bi ostalim zemljama dala primer dobre države. Ona ima i spektakularnu geografiju, od koje ćemo danas izdvojiti jezera. Dobrodošli u Suomi – zemlju hiljadu jezer
Današnje doba je ispunjeno konstantnom brigom i stalnim stresom. Između posla, društvenih obaveza i obaveza u kući, izdvajanje nekoliko sati nedeljno samo za sebe nije uvek prioritet. To svakodnevno zanemarivanje sebe i svojih interesovanja obično dovodi do ogorčenosti i nezadovoljstva. Jedan od načina da pobegnemo od takvih osećaja je hobi. Hobi može da nam popravi raspoloženje. Radeći nešto što volimo i u čemu uživamo osećaćemo se srećnije i ispunjenije.
Koliko smo samo puta pogledali u nebo i divili se sjajnim zvezdama? Koliko smo samo puta pogledali u nebo i divili se sazvežđima napravljenih od zvezda? Verovatno bi odgovor bio bezbroj puta. Međutim, koliko smo se puta zapitali šta su zapravo sazvežđa i kako ona nastaju?
U prošlosti, sazvežđa nisu bila ništa drugo do zvezdanih figura koje je nekada videla čovekova mašta. Danas, sazvežđa pre svega imaju značenje određenih oblasti neba, odnosno, one predstavljaju kamen nebeske orijentacije.
Sazvežđa, ili kako ih neki nazivaju – konstelacije zvezda, deo su zvezdanog neba. U njemu grupa zvezda bliskih jedna drugoj zajedno obrazuju zamišljeni lik kada se međusobno spoje zamišljenim crtama. U običnom govoru, sazvežđa predstavljaju asterizam. Odnosno, grupu nebeskih tela, najčešće zvezda, koja obrazuju određeni lik na nebu ili su vidno povezane jedna sa drugom. Međutim, u astronomiji, sazvežđa su deo neba koji sadrži sva nebeska tela koja se u njemu nalaze.
Nebo je podeljeno na 88 sazvežđa, a u našim krajevima se vidi 69. Ova podela vodi poreklo još od 150. godine nove ere. Tada je grčki astronom Ptolomej, u knjizi Almagest objavio spisak od 48 sazvežđa. Lista ovih sazvežđa važila je do 16. veka, kada su Piter Kejser i Frederik de Hautman, holandski moreplovci, dodali još 12 sazvežđa.
Vek kasnije, Johan Hevelije, poljski astronom, dodaje još sedam sazvežđa. U 19. veku, francuski astronom Nikolas Laceli na listu dodaje 14 novih sazvežđa. Krajnji spisak od 88 sazvežđa postavila je Internacionalna astronomska unija (IAU), 1922. godine.
Imena sazvežđa uglavnom potiču iz latinskog jezika i manjim delom iz grčkog. Kada je IAU objavila svoju zvaničnu listu sazvežđa, u njoj se za svako sazvežđe našla standardna skraćenica od tri slova latinskog ili grčkog jezika. Ponekad, u okviru jednog sazvežđa, nalazi se grupa zvezda koja takođe ima poseban naziv. Takvi skupovi nazivaju se asterizmi. Tako, na primer, Velika kola samo su asterizam koji pripada sazvežđu Veliki medved.
Sazvežđa se dele na dve posebne grupe. Prvu grupu čine cirkumpolarna sazvežđa koja su najbliža Polarnoj zvezdi. Ona su uvek vidljiva sa određene tačke na zemlji. U drugu grupu spadaju anticirkumpolarna sazvežđa. Zbog rotacije Zemlje, ona izlaze na Istoku a zalaze na Zapadu, i vide se samo noću. Takođe, sazvežđa se dele na prolećna, letnja, jesenja i zimska.
Nažalost, neka sazvežđa nije moguće uočiti golim okom, ali postoje ona sazvežđa koja se odlično vide sa bilo kog mesta. To su Veliki medved, Kasiopeja, Mali medved, Zmaj, Orion, Veliki pas, Mali pas, Blizanci, Bik i Rak. Pomoću ovih sazvežđa, ljudi se često orijentišu.
Postoje mnoge legende o nastanku određenih sazvežđa. Jedna od najpoznatijih je legenda o Orionu, Posejdonovom sinu, koji je plenio lepotom i u kojeg su sve boginje bile zaljubljene. Jednom je, krenuvši u lov upoznao Artemidu, boginju lova. Poželeo je da mu i ona, kao i ostale boginje, bude ljubavnica. Uvređena i ljuta na Oriona, Artemida nalazi škorpiju i šalje je Orionu. Škorpija ubada Oriona i on umire.
Artemida je zažalila zbog toga i skrhana odluči da zamoli Zevsa da postavi Orionov lik na nebo kao sazvežđe. Nakon toga i škorpija je dobila svoje sazvežđe na nebu. Međutim, ova dva sazvežđa nikada ne možete videti zajedno na nebu. Razlog je taj što se Orion pojavljuje tek kada Škorpija na nebu zađe.
TEKST: ANĐELA PEJDO
Anđela Pejdo je iz Kraljeva i studira novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme prati sport, a želja joj je da postane sportski novinar.
Kada pričamo o sedištu istorije, lepote i kulture, zasigurno jedna od glavnih asocijacija bi bio Beč. To je grad koji je živ u bilo koje doba dana ili noći. Postoji tako posebna čar čitavog grada, posebna iskra, ulice, zgrade koje su stare i po nekoliko vekova, …
