mogućnosti zvone na vaša vrata
Stakleni plafon predstavlja koncept koji se odnosi, na oko neprimetnu, ali realnu prepreku sa kojom se suočavaju žene na putu ka napretku u karijeri. Izraz se koristi za opisivanje situacije u kojoj žene nailaze na besmislene prepreke i ograničenja koja sprečavaju njihov napredak na radnom …
S obzirom na to da je protekli mesec mart mesec žena i Osmi mart, Internacionalni dan žena, želimo da se više govori o lepšem polu i o tome kako tokom cele godine treba davati značaj ženama i podržavati ih. KAKO JE BILO NEKAD, A KAKO …
EPIZODA 27: ISTORIJA ZABRANA NA ŽENSKO STVARALAŠTVO
Zašto je poznavanje istorije zabrana na žensko stvaralaštvo važno štivo za tvoj dalji korak ka iskrenijem, otvorenijem i hrabrijem stvaranju, poslušaj u ovonedeljnoj epizodi.
Produkcija: Fabrika kreativnosti
AUTORKA: SOFIJA BORKOVIĆ, MENTORKA ZA KREATIVAN ŽIVOT
Sofija Borković pomaže ljudima da ostvare svoje umetničke talente i otključaju dar duše. Ukoliko želiš da među prvima saznaš kada izađe nova epizoda, prijavi se na našu newsletter listu.
Zbog čega danas često čujemo da većina žena preuzima ulogu jačeg pola? Devojke danas sve češće prve iniciraju takozvani prvi korak u odnosu sa muškarcima, i postaju preduzimljive. Da li su od sve snažnijih žena muškarci postali nesigurni, uplašeni i zabrinuti za svoj status i položaj u društvu ili su stvari ipak nešto drugačije? U nastavku teksta govorimo o okolnostima koje su navele ženske osobe da naizgled postanu snažnije, hrabrije i samostalne individue.
Živimo u svetu ekstremnog propagiranja ravnopravnosti. Svi smo isti i svi smo jednaki – jer smo svi ljudi… Ili bi bar tako trebalo da bude. Jedno je sigurno. Paravan ravnopravnosti postavljen je još odavno, ali šta se dešava iza njega znaju samo ljudi koji su doživeli neravnopravnost. Hajde da pričamo o rodnoj ravnopravnosti… ili ipak neravnopravnosti.
Biti obrazovana žena u Srbiji danas je svakodnevica. Mada, da li ste se ikada zapitali je li to oduvek bilo tako? Tokom srpske istorije žene u Srbiji bile su samo domaćice, majke, snaje i supruge. Znalo se koje je njihovo mesto i za svaku devojku i njene roditelje bilo je najbitnije da se njihova ćerka dobro uda. Međutim, postojale su žene koje su izazvale tu ustaljenu normu i koje su omogućile žensku ravnopravnost u Srbiji. Ovim tekstom odaćemo počast tim srpskim ratnicama.
Marta Jorgović je prva srpkinja koja je završila Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu. Nju su do tada pohađali samo mladići. Nijedna devojka se godinama nakon nje nije usudila da upiše srednju školu. Zbog toga što je verovala u sebe i što je želela da ostvari svoje snove, udala se sa 25 godina, što je po tadašnjim standardima bilo kasno.
Draga Dejanović (1840 – 1871) bila je prva feministkinja , spisateljica i glumica u Srbiji. Njen stav je bio da su žene velikim delom krive za ulugu koja im je dodeljena u društvu. Zbog toga robuju predrasudama koje im roditelji usađuju od malih nogu. Jedino rešenje, po njenom mišljenju, bilo bi jednako vaspitanje muške i ženske dece i njihova podjednaka priprema za umni i fizički rad.
Vilhelmina – Mina Karadžić jedna je od prvih srpskih slikarki. Takođe, bila je i prevodilac srpskih narodnih umotvorina i pesama, i jedno je od trinaestoro dece Vuka Stefanovića Karadžića. Govorila je više jezika i bila je vrsna portretistkinja.
Mileva Marić Anjštajn je bila prva srpska matematičarka, ali je ipak, nažalost, poznatija kao prva žena Alberta Ajnštajna. Postoje glasine da je ona bila pametnija od Ajnštajna i da je za većinu njegovih radova ona bila zaslužna.
Draga Ljočić (1855 – 1926) bila je prva srpska doktorka. Međutim, bila je i feministkinja i filantropkinja. Ceo svoj život posvetila je borbi za bolji položaj i emancipaciju žena u Srbiji, socijalnu jednakost i bolji položaj lekarki. Važno je pomenuti da je bila i prva sifražetkinja i pravi borac za sticanje političkih prava žena.
Prva srpska ministarka ikada bila je Mitra Mitrović (od 1945. do 1949). Ujedno je bila i spisateljica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe za vreme Drugog svetskog rata. Bila je jedna od osnivačica magazina Žena danas (1936) i tu je pisala članke o rodnoj ravnopravnosti. Njen glas se daleko čuo, jer je 1945. godine objavila štivo Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije.
Nadežda Petrović je bila veoma hrabra žena, što je i dokazala brinući o ranjenim srpskim vojnicima za vreme balkanskih ratova. Obrazovala se u inostranstvu i jedan od hobija joj je bio slikanje. Kada se vratila u tadašnju Kraljevinu Srbiju donela je inovacije koje konzervativno društvo nije prihvatalo, a ni shvatalo. Umrla je na poslu tokom 1915. godine od pegavog tifusa u valjevskoj bolnici. Nažalost, tek nakon njene smrti društvo je shvatilo njene čiste namere.
Jelisavata Načić je bila prvi srpski ženski arhitekta. Ona je prva studentkinja koja je diplomirala arhitekturu na Tehničkom fakultetu u Beogradu 1896. godine. Zaslužna je za Kalemegdan i Terazije, crkvu Svetog Aleksandra Nevskog, prvu bolnicu tuberkoloze u Srbiji i za još mnogo toga.
Ksenija Atanasijević (1894-1981) bila je prva naša žena filozof. Titulu je stekla nakon što je proglašena doktorom nauka na Beogradskom univerzitetu.
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
Pitanje za šta ćemo se angažovati nikada nije isključivo stvar naše odluke. Naše želje i vrednosti formiraju se u društvu u kome živimo, odnosno koje postavlja granice našem individualnom angažmanu. Nekada se razmišljalo – ako ženama date pravo glasa onda se gubi struktura društva i …
Da li žene na području Balkana imaju pravo na dostojanstvo u porođajnoj sali? Izveštaji skorašnjih istraživanja ne govore u prilog tome. Na to da je akušersko nasilje gorući problem u mnogim balkanskim regionima ukazuju potresna ženska svedočanstva o verbalnom nasilju, nehigijenskim uslovima i prinudnim medicinskim …
Postporođajna depresija nije retka pojava. Međutim, ono što se neretko dešava jeste da ne bude prepoznata na vreme. Često zaboravljamo da je adaptacija na postoporođajni period intenzivno razdoblje za čitav porodični sistem, te tu odgovornost ne bi trebalo pripisivati samo majci. Simptomi poput tuge, plačljivosti, besa, osećaja izolovanosti i izgubljenosti, samo su neki od manifestacija ovog fenomena. Ukoliko se ženi sa postporođajnom depresijom ne priđe na adekvatan način stanje se može dodatno komplikovati. Na koji način? Gubitkom apetita, nesanicom, potpunom izolacijom, psihosomatskim manifestacijama ili čak može voditi ka suicidnom i parasuicidnom ponašanju.
Postporođajna depresija nije poremećaj modernog doba — niti hir razmaženih žena.
Simptomi postporođajne depresije beleženi su tokom istorije među ženama različitih uzrasta i kultura, i pre nego što je sam poremećaj prepoznat i imenovan. Jedina razlika je u tome što se u savremenom svetu transparentnije govori o teškoćama u vezi sa mentalnim zdravljem. Stoga, potpuno je pogrešno smatrati postporođajnu depresiju poremećajem novog doba. Stanje dodatno komplikuju složena osećanja stida, krivice i neadekvatnosti koju žene osećaju u ovom slučaju. Izostanak saosećanja i stigmatizacija sa kojom se susreću, često ih u potpunosti demotivišu u daljem traženju pomoći.
Iako nije istina da naše ja zavisi isključivo od uloga koje imamo, nije nam uvek lako da to sagledamo. Kada govorimo o sistemu podrške koji je neophodan tokom tranzicije u majčinstvo, govorimo o razumevanju — i pre svega uvažavanju individualne percepcije svake žene. Majke se često osećaju sputano u tome da odtuguju promene u svojoj rutini, karijeri ili fizičkom telu. Umesto razumevanja, društvo im pretežno servira posramljivanje i osude.
Traumatična iskustva na porođaju i akušersko nasilje, nasilje u porodici, loša finansijska situacija, bolesti zavisnosti i pitanje (ne)željenosti trudnoće samo su neki od faktora koji povećavaju rizik od pojave postporođajne depresije. Kada kao kolektiv naučimo da prepoznamo kompleksnost promena koje se dešavaju tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda, tada ćemo i moći više da pružimo. Svakako da će žena u podržavajućoj okolini, funkcionalnom partnerskom odnosu i sigurnom okruženju imati veće šanse da kroz trudnoću prođe uz manje anksioznosti nego žena lišena svega toga.
Oporavak pre svega zahteva strpljenje. Ženi u postporođajnoj depresiji neophodno je pristupiti neosuđujuće, uz saosećanje. Ukoliko je moguće, poželjno je uključiti sve raspoložive mreže podrške. Osim toga, za svaku ženu individualno, važno je ustanoviti koja osećanja i na koji način dominiraju iskustvom kako bismo znali na šta je najpre neophodno usmeriti pažnju.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
U današnje vreme preplavljeni smo serijama različitih žanrova. Nažalost, u moru dnevnih obaveza, nemamo vremena da odgledamo sve one koje bismo želeli. One serije koje nas mogu nasmejati ili rasplakati, koje nas mogu uplašiti ili nam dati vetar u leđa. Ovog puta nudimo vam listu …
