Tag: žene

Ko su bile sufražetkinje?

Ko su bile sufražetkinje?

Pitanje za šta ćemo se angažovati nikada nije isključivo stvar naše odluke. Naše želje i vrednosti formiraju se u društvu u kome živimo, odnosno koje postavlja granice našem individualnom angažmanu. Nekada se razmišljalo – ako ženama date pravo glasa onda se gubi struktura društva i 

Akušersko nasilje kao veliki problem

Akušersko nasilje kao veliki problem

Da li žene na području Balkana imaju pravo na dostojanstvo u porođajnoj sali? Izveštaji skorašnjih istraživanja ne govore u prilog tome. Na to da je akušersko nasilje gorući problem u mnogim balkanskim regionima ukazuju potresna ženska svedočanstva o verbalnom nasilju, nehigijenskim uslovima i prinudnim medicinskim 

Postporođajna depresija kao neretka pojava

Postporođajna depresija kao neretka pojava

Postporođajna depresija nije retka pojava. Međutim, ono što se neretko dešava jeste da ne bude prepoznata na vreme. Često zaboravljamo da je adaptacija na postoporođajni period intenzivno razdoblje za čitav porodični sistem, te tu odgovornost ne bi trebalo pripisivati samo majci. Simptomi poput tuge, plačljivosti, besa, osećaja izolovanosti i izgubljenosti, samo su neki od manifestacija ovog fenomena. Ukoliko se ženi sa postporođajnom depresijom ne priđe na adekvatan način stanje se može dodatno komplikovati. Na koji način? Gubitkom apetita, nesanicom, potpunom izolacijom, psihosomatskim manifestacijama ili čak može voditi ka suicidnom i parasuicidnom ponašanju.

 


ŠTA JE VAŽNO DA ZNAMO?

Postporođajna depresija nije poremećaj modernog doba — niti hir razmaženih žena.
Simptomi postporođajne depresije  beleženi su tokom istorije među ženama različitih uzrasta i kultura, i pre nego što je sam poremećaj prepoznat i imenovan. Jedina razlika je u tome što se u savremenom svetu transparentnije govori o teškoćama u vezi sa mentalnim zdravljem. Stoga, potpuno je pogrešno smatrati postporođajnu depresiju poremećajem novog doba. Stanje dodatno komplikuju složena osećanja stida, krivice i neadekvatnosti koju žene osećaju u ovom slučaju. Izostanak saosećanja i stigmatizacija sa kojom se susreću, često ih u potpunosti demotivišu u daljem traženju pomoći.

 

 

 

PREPLAVLJUJUĆI OSEĆAJ DA JE IDENTITET NA STAKLENIM NOGAMA

Iako nije istina da naše ja zavisi isključivo od uloga koje imamo, nije nam uvek lako da to sagledamo. Kada govorimo o sistemu podrške koji je neophodan tokom tranzicije u majčinstvo, govorimo o razumevanju — i pre svega uvažavanju individualne percepcije svake žene. Majke se često osećaju sputano u tome da odtuguju promene u svojoj rutini, karijeri ili fizičkom telu. Umesto razumevanja, društvo im pretežno servira posramljivanje i osude.

 

 

 

DA LI JE MOGUĆE SMANJITI RIZIK OD POJAVE POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE

Traumatična iskustva na porođaju i akušersko nasiljenasilje u porodici, loša finansijska situacija, bolesti zavisnosti i pitanje (ne)željenosti trudnoće  samo su neki od faktora koji povećavaju rizik od pojave postporođajne depresije. Kada kao kolektiv naučimo da prepoznamo kompleksnost promena koje se dešavaju tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda, tada ćemo i moći više da pružimo. Svakako da će žena u podržavajućoj okolini, funkcionalnom partnerskom odnosu i sigurnom okruženju imati veće šanse da kroz trudnoću prođe uz manje anksioznosti nego žena lišena svega toga.

 

 

 

TRETMAN

Oporavak pre svega zahteva strpljenje. Ženi u postporođajnoj depresiji neophodno je pristupiti neosuđujuće, uz saosećanje. Ukoliko je moguće, poželjno je uključiti sve raspoložive mreže podrške. Osim toga, za svaku ženu individualno, važno je ustanoviti koja osećanja i na koji način dominiraju iskustvom kako bismo znali na šta je najpre neophodno usmeriti pažnju.

 

 

TEKST: ANJA MARJANOVIĆ

Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.

Top pet serija za osnaživanje žena

Top pet serija za osnaživanje žena

U današnje vreme preplavljeni smo serijama različitih žanrova. Nažalost, u moru dnevnih obaveza, nemamo vremena da odgledamo sve one koje bismo želeli. One serije koje nas mogu nasmejati ili rasplakati, koje nas mogu uplašiti ili nam dati vetar u leđa. Ovog puta nudimo vam listu 

Koliko znamo o terminu seksizam?

Koliko znamo o terminu seksizam?

U svetu koji je pun diskriminacije, mržnje i otuđenosti često čujemo termin seksizam. Ono je nešto što zasigurno prati čoveka još od prvih društava. Međutim, da li znamo šta je zapravo seksizam, ko je odgovoran za ovu pojavu i kako je sprečiti?   TERMIN Seksizam 

Šta je feminizam doneo?

Šta je feminizam doneo?

Feminizam je zbir društvenih pokreta i ideologija čiji je cilj definisanje, uspostavljanje i branjenje jednakih političkih, ekonomskih, kulturalnih i socijalnih prava žena. Zalaže se za oslobođenje žena od nasilja, seksizma i tradicionalnih ženskih uloga (domaćice, supruge, majke, seksualnog objekta) i za prihvatanje žene kao celokupne ličnosti.

 


 

 

ČEMU TEŽI BORBA?

Pokret se takođe bori za ostvarenje ekonomske i političke ravnopravnosti žena. Posebno se bavi ukazivanjem na postojanje opresije u svakodnevici, njenom predočavanju javnosti i tretmanu žrtava. Ideja pokreta je ujedinjenje žena kako bi se prevazišla diskriminacija. U početku je pokret bio ograničen samo na žene, da bi u kasnijim periodima počeo da uključuje i muškarce kao aktiviste. Feministkinje smatraju da je patrijarhat, kao dominacija muškaraca nad ženama, osnovna vrsta ugnjetavanja, koja se provlači kroz sve sfere života. Poznat feministički slogan „lično je političko”  ukazuje na to da pojedinačna represija u kući, muža nad ženom, stvara globalnu represiju u društvu, muškarca nad ženom.

 

 

 

NASTANAK FEMINIZMA

Feminizam je nastao u zemljama Zapadne Evrope, kao posledica industrijske revolucije i kapitalizma. Kako je manufaktura kao način proizvodnje robe počinjala da stari, tako je i feminizam napredovao, zbog pojava mašine i smanjenja potreba za radnom snagom prvenstveno muškaraca. To se najbolje videlo za vreme Prvog svetskog rata, kada su žene u fabrikama u potpunosti zamenile muškarce.

 

 

 

FEMINISTIČKI TALASI

 Prvi talas feminizma, poznatiji kao borba žena za pravo glasa. Feministikinje koje se bore za pravo glasa su sufražetkinje. Drugi talas feminizma  je trajao od 60-tih do 80-tih godina 20. veka. U ovom periodu žene počinju da se zalažu za borbu protiv nasilja, edukaciju žena, reproduktivna prava, pravo na abortus… Treći talas, koji je počeo 90-tih se na početku borio protiv seksualnog uznemiravanja na radnom mestu i povećanju broja žena na moćnim pozicijama. On nije imao konkretan cilj za razliku od prva dva.

 

 

 

GRUPE FEMINIZMA

Radikalni feminizam – problemi kao što su muško nasilje nad ženama, silovanje, žensko ropstvo I pornografija.

 

Socijalistički feminizam – naglašava nužnost zajedniče akcije sa drugim potlačenim grupama I klasama – antiimperijalističkom pokretu, radničkim organizacijama, levim političkim strankama, a u novije vreme antiglobalizmu.

Continue reading Šta je feminizam doneo?

Izveštavanje o ženama u medijima

Izveštavanje o ženama u medijima

Način na koji mediji izveštavaju o određenim događajima, osobama i pojavama mnogo govori o samim medijma, ali i trenutnom stanju u kakvom se nalaze mediji u Srbiji. Sve češće viđamo naslovne strane pune prekršaja novinarskih kodeksa dok nam na televziji istovremeno plasiraju kako bi naš 

Zbog čega su žene žrtve celulita?

Zbog čega su žene žrtve celulita?

Težeći da dostignu današnje standarde lepote, žene, svih starosnih dobi, iz dana u dan uništavaju svoje psihičko i fizičko zdravlje. Celulit ili u narodu poznat pod nazivom pomorandžina kora predstavlja jedan od problema koji treba rešiti na putu ka ostvarenju savršenog tela.   Slobodno možemo 

Pol i rod − u čemu je razlika?

Pol i rod − u čemu je razlika?

U našem narodu često dolazi do mešanja veoma važnih pojmova koji označavaju pol i rod. Poistovećuju se, koriste kao sinonimi i u kontekstima koji se ne slažu sa njihovim prvobitnim značenjem.

 


 

POL ILI ROD?

Kada se pominje pol misli se na biološke, odnosno, genitalne anatomije kojima se razlikuju muškarac i žena ili muški i ženski pol. Tu ne bi trebalo biti ikakve greške. Jasna je i razumljiva distinkcija između muškaraca i žena u pogledu pola.

 

 

Da li i rod takođe može biti samo muški i ženski? Rod je usvojen i nametnut tokom odrastanja ili života u određenom društvu i sredini. Takođe, postoji i muški i ženski rod, ali kod rodova razlikujemo još neke podele. Te podele nastaju onog momenta kada osoba shvati da ne želi da bude okarakterisana samo kao mušakrac ili kao žena. Još dalekih šezdesetih godina psihijatar Robert Stoler jasno je istakao definicije i razlike između pola i roda. Robertove definicije ukazale su da pol ima svoje biološke pokazatelje, a rod se određuje na osnovu psihološkog aspekta, ponašanja, osećanja i mišljenja neke osobe.

 

 

MUŠKI, ŽENSKI I KOJI JOŠ ROD?

Rod se uglavnom koristi u društvenom i kulturnom kontekstu. Nekada epitet muški ili ženski rod ne odgovara određenoj osobi zato što smatra da svojom interseksualnošću pripada drugačijem ili nijednom rodu. Način na koji mi interpretiramo naš pol, našu seksualnost uticaće i na sam naš rod. Ne mora nužno muškarac da bude i muškog roda, kao ni žena ženskog. Rod se kreira našim odrastanjem, pronalaskom nas samih.

 

 

Neretko se poistovećuju ova dva termina ili se pribegava diskriminaciji i rodnoj neravnopravnosti, stereotipima i predrasudama. Tako su u pogledu osobina muškog i ženskog roda, devojčice nužno ženstvene i muškarci nužno grubi i jaki. Čitav koncept pojma rod jeste veoma osetljiv. Problem nastaje kada osoba odbija da se ponaša onako kako okolina nameće, kada osoba ne želi da pristane na klasičnu podelu muškog i ženskog roda ili kada osoba svojom seksualnošću ne želi da se opredeli za neki od opšteprihvaćenih rodova. Pored muškog i ženskog roda, postoje i transrodne osobe, kao i osobe koje su interseksualne.

 

 

TRANSSEKSUALNE I INTERSEKSUALNE OSOBE

U javnosti su sve glasniji muškarci koji svojim ponašanjem, oblačenjem i gestikulacijom pokazuju veću povezanost sa ženama i ženskim rodom. Kod transseksualnih osoba rodni identitet i biološka obeležja se ne poklapaju. Često osećaju da su rođene u pogrešnom telu, da njihove polne predispozicije nisu u skladu sa njihovim psihološkim i bihejvioralnim karakteristikama. Postoje dva tipa transseksualnih osoba u zavisnosti da li je tranzicija iz muškarca u ženu ili iz žene u muškarca. Neretko podležu hirurškim intervencijama kako bi uskladili svoj pol sa svojim viđenjem sebe i kako se zapravo osećaju.

 

 

Interseksualnost predstavlja pojavu kada se individue rode sa dvojnim fiziološkim karakteristikama. Širok pojam interseksualnosti ne odnosi se samo na muške i ženske polne organe, već i na polne žlezde, hormone ili hromozome. Tako osoba sa vidljivim ženskim polnim organom, može imati skroz drugačije hormone ili hromozome i u skladu sa tim definisati svoj rod.

 

 

RODNA NERAVNOPRAVNOST

Nepoznavanje osnovnih pojmova i termina može dovesti do veoma velike diskriminacije, vređanja i otuđenja pripadnika drugačijih seksualnih orijentacija, pola i roda. Društvo nameće razne podele i okvire ponašanja uz svaki epitet. Uz epitet žene i muškarca, dečaka i devojčice, majke i oca. Određuje se šta je primereno i prikladno, kako će se ko ponašati i neretko dolazi do toga da osobe nisu dovoljno smele da slobodno ispolje svoju rodnu ili seksualnu pripadnost. Meša se rod sa polom. Uskraćuje se pravo na sopstveni izbor i slobodu. Uskraćuje se ravnopravnost.

 

 

Nerazumevanje svega navedenog dovodi do neprihvatanja iole drugačijih ljudi od nas ili pojava da muškarci plaču, a žene su dominantne i fizički jake. Osobine koje idu uz rod pripisuju se još od rođenja deteta. Tako je plava boja za dečake, a roze za devojčice. Sve je žensko ili muško, nežno ili grubo. Čitav problem rodne neravnopravnosti duboko je zasejan u balkansko tlo i kao korov opstaje i pruža otpor nekoj čistijoj sredini koja bi trebalo da bude prepuna različitih boja, shvatanja i obrazaca ponašanja − sredini u kojoj bismo i pored različitosti bili jednaki.

 

 

TEKST: MILICA JEVTIĆ

Milica Jevtić je diplomirani komunikolog iz Niša, prijateljica, sestra i muza. Voli igru rečima, dobro štivo, duge razgovore i ljude sa širokim umom i srcem. 

Razlike između muških i ženskih prijateljstava

Razlike između muških i ženskih prijateljstava

Prijateljstva mogu biti između muškaraca, žena ili muško-ženska prijateljstva. Bez obzira na vrstu prijateljstva, najbitnije je da obe strane čuvaju i neguju prave vrednosti, vrednosti koje će taj odnos učiniti jačim i stabilnijim.     Sa godinama čoveku postaje sve teže da sačuva svoja prijateljstva