Tag: književnost

Ko je bio Isak Samokovlija?

Ko je bio Isak Samokovlija?

Isak Samokovlija (1889-1955), najznačajniji je bosanskohercegovački pisac jevrejskog porijekla. Svojim radom pomogao je jevrejskom narodu na prostoru Bosne i Hercegovine da izgradi vlastiti kulturni i umjetnički identitet.

Umetnost reči i njihova moć

Umetnost reči i njihova moć

Zamislite samo da ne postoje reči. Da vlada tišina i da vlada muk. Svet bi se našao u totalnom haosu, a mi bismo poludeli bez mogućnosti da izrazimo svoja osećanja.

Ani Erno – dobitnica Nobelove nagrade

Ani Erno – dobitnica Nobelove nagrade


Stvaralaštvo francuske književnice Ani Erno odiše nesvakidašnjom hrabrošću i autentičnošću po kojima su njena dela i stil visoko prepoznatljivi. Nakon gotovo četrdeset godina pisanja, 2022. godine Erno je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. U nastavku teksta napravićemo poseban osvrt na njen roman Zaposednutost, koji je bez sumnje dobio značajnu pažnju javnosti.



UPEČATLJIVA AUTENTIČNOST


U romanu Zaposednutost, Ani Erno obrađuje predanu junakinjinu opsesiju novom parnetkom svoje bivše ljubavi. Međutim, ovo ni u kom slučaju nije delo o ekscesu, niti roman čija fabula počiva na intrigama. Naprotiv, može se reći da je glavni motiv upravo upečatljiv monolog glavne junakinje. U ovom delu maestralna je smelost kojom ona odiše u susretu sa sopstvenim intrapsihičkim sadržajem. Čini ono što retko koji čovek sme – svoju opsesivnost gleda necenzurisano, pravo u oči. Bez ocenjivanja i analize onoga što oseća, realistično prenosi najintimnije i najintenzivnije emocije koje doživljava.

NESVESNO U DELU ZAPOSEDNUTOST

Detaljnije promišljanje kao i osećanje onoga što čitamo uvodi nas u nove dimenzije romana. Shvatamo da je inicijalna priča zapravo samo uvod u introspektivno razmišljanje. Ubrzo uviđamo da se suština junakinjinog stanja ne nalazi ni u bivšem partneru niti u novoj ženi. Oni nisu srž njenih najdubljih previranja, već samo jasna manifestacija osećanja u fizičkom svetu. Nešto poput onoga što Jung naziva arhetipom Senke.

INTIMNOST NE TRPI MOGUĆNOST KOMPROMI

Ovako smela i transparentna psihološka građa dela, ne ostavlja suviše prostora za samoobmanu. U priču bivamo u potpunosti uvučeni i istovremeno podstaknuti da razmišljamo o svojoj percepiji stvarnosti. Svesno osetiti neprihvatljivo i iskreno se zainteresovati za najmračnije delove sopstvene duše kojima niko neće biti oduševljen – iziskuje veliku hrabrost. Erno nas navodi na razmišljanje o tome u kojoj meri poznajemo sopstveni mrak. Koliko smo skloni opsesivnim mislima, pakosti, nezasitoj znatiželji? Da li imamo saosećanja za sebe u trenucima u kojima doživljavamo napetost i neprijatnost? Najzad, da li razumemo na koji način nas sopstveni mrak pritiska i tera da odbacujemo stare ljušture i težimo preobražaju?

TEKST: ANJA MARJANOVIĆ

Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.

Kosmogonija Vladislava Petkovića Disa

Kosmogonija Vladislava Petkovića Disa

Neuredan život, siromaštvo i zdravstveni problemi, učinili su da se pesnik povlači u svoju tišinu. Da se povlači u prostore svojih snova i da motri na svet iz kafanskog ugla. Učinili su da se vremenom razboli i da, zagledan u dno sebe, peva o budućnosti svoje smrti. Dotada neslućeni pesimizam, drugačiji od francuskih parnasovaca i bodlerovski obojenog simbolizma, doneo je srpskoj moderni Vladislav Petković Dis.

Fantastika – san ili tuđa java?

Fantastika – san ili tuđa java?

Fantastika, iako nam je svima poznata, predstavlja umetnički žanr koji čitaoce ili gledaoce uvodi u fiktivni, imaginarni svet. Tada stvara novu realnost, često nepoznatu granicama nauke koje poznajemo. Inspiracija za dela koja pripadaju fantastici najčešće proizilaze iz mitologije, te se iz tog razloga fantastika smatra 

STVARALAŠTVO PISCA BERTOLTA BREHTA

STVARALAŠTVO PISCA BERTOLTA BREHTA


Bertolt Breht jedan je od najznačajnijih njemačkih pisaca svih vremena. Iako je u književnosti ostao upamćen prije svega po svojoj drami, tj. epskom teatru i poučnim komadima, njegova poezija nije ništa manje značajna. Štaviše, Brehtovo stvaralaštvo je cjelovit sistem u kojem se dramski i lirski izraz neprestano prožimaju.


FAZE STVARALAŠTVA

Brehtovo pjesničko stvaralaštvo možemo podijeliti u tri faze: rana ili anarhoidna, srednja ili marksistička i pozna ili dijelektička faza.

Prvu fazu odlikuje mladalački bunt, nepristajanje na licemjerno buržoasko društvo, protivljenje crkvi i zvaničnim institucijama i sl. Najznačajnije pjesme ove faze su: Legenda o mrtvom vojniku, Pjesma o zavođenju, Psalmi, Dženi Piratišta itd.

U drugoj fazi Breht svoje protivljenje društvenim normama uobličava pomoću marksističke teorije, pa je ova faza sistematična, sa jasnim ciljevima. On tako najviše govori o učenju i potrebi za učenjem kao putu do slobode radničke klase. Najznačajnije pjesme iz ove faze su: Pohvala učenju, Pitanja radnika koji čita, Pohvala sumnji i dr.

Treća, dijalektička faza, donosi pjesme koje su kraće, mirnijeg tona, ali promišljaju o važnim društvenim i ličnim pitanjima. Neke od najpoznatijih pjesama su: Jednoruki u šumi, Jele, Zadovoljstva itd.


UTICAJ NA DRUŠTVO

Brehtovo djelo u cjelini odlikuje angažovanost i stav da književnost može i mora da utiče na društvo i društvene mehanizme. Književnost ne smije da bude odvojena od stvarnog života i problema svih slojeva društva. Zato Breht pokušava da ispravi istorijsku nepravdu u kojoj su proleteri smatrani manje inteligentnim i nadarenim za umjetnost, pa su zato ostali uskraćeni za vlastitu književnost. Jedno od glavnih načela Brehtovog rada glasi: Proleterska umjetnost je isto tako umjetnost kao i svaka druga: više umjetnost nego proleterska.


GLAVNI CILJ JE ISTINA

Ključni princip Brehtovog stvaralaštva je težnja ka istini. Za njega je istina konkretna, pa tako i poezija koja kazuje tu istinu mora biti konkretna. Zato je jezik njegovog djela direktan, a nekada i hladan i oštar. On ne koristi metaforu, jer bi se na taj način udaljio od istine i pružio mogućnost za učitavanje neistine.


INDIVIDUALNA POEZIJA

Breht pripada evropskoj avangardnoj poeziji i počinje kao ekspresionista. Ipak, svojim nesvakidašnjim pristupom on stvara vlastitu poziciju i ne pristaje na pripadanje bilo kojem -izmu.

TEKST: BRANKA TODOROVIĆ

Branka Todorović rođena je 1998. godine u Doboju, u Bosni i Hercegovini. Studentkinja je master studija komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njena glavna interesovanja su književnost, film i hispanska kultura. Objavljuje kritiku i eseje u književnoj periodici.

Jovan Jovanović Zmaj – stvaralaštvo

Jovan Jovanović Zmaj – stvaralaštvo

Bio je jedan od najcenjenijih i najpoznatijih pesnika srpskog romantizma. Živeo je u devetnaestom i početkom dvadesetog veka. Završio je prava i medicinu, ali je veliki deo života posvetio književnosti, pogotovo delima za decu. Da li znate o kome je reč?  Iza ovih opisa krije 

Faust − večita borba dobra i zla

Faust − večita borba dobra i zla

Faust, drama i tragedija koju je napisao Johan Vulfgang Gete, spada u jedno od najvažnijih dela kako moderne, tako i nemačke književnosti.   NASTANAK DELA Ideja o drami je nastala tokom Geteove mladosti dok je studirao pravo i istraživao književnost, politiku i religiju. Realizovana je 

Od Engleske do Rusije – imažinizam

Od Engleske do Rusije – imažinizam

Književnost, ali i umetnost uopšte obiluju nizom najrazličitijih pravaca. Svaki od njih poseduje karakteristične osobine, one koje ćemo naći samo u tom jednom pravcu, i koje se u drugima neće ponoviti. U tekstu koji je pred vama bliže ćemo vam predstaviti pravac koji se u najvećoj meri vezuje za rusku poeziju 20. veka. U pitanje je – imažinizam.


POREKLO I RAZVOJNI PUT

Smatra se da je imažinizam kovanica nastala od latinske reči imago, što znači slika. Osnovni stav stvaralaca koji su pripadali ovom pravcu vezuje se za izjavu da je svrha kreativnosti stvaranje slika. Svoj stav potkrepljivali su upotrebom najrazličitijih izražajnih sredstava, metaforičkih lanaca, kao i direktnim i figurativnim poređenjem dvaju slika.

 

 

Pored latinskog, poreklo imažinizma možemo dovesti u vezu i sa poetskom školom na engleskom jeziku. Ova škola u Rusiji postaje poznata nakon članka Engleski futuristi, koji je objavljen u zbirci Strelac 1915. godine.

 

 

PRVI KORACI IMAŽINIZMA

Nastanak imažinizma kao poetskog pokreta vezuje se za 1918. godinu. Upravo tada, u Moskvi je osnovan Red imažista, čijem su razvoju u najvećoj meri doprineli Anatolij Mariengof, Vadim Šeršenjevič, kao i Sergej Jesenjin. Osobine ovog poetskog pravca krasile su gotovo sve njihove radove. Pored njih, značajna je i uloga pesnika Rurika Ivneva kao i umetnika Borisa Erdmana i Georgija Jakulova koji su potpisali imažističku deklaraciju.

 

 

 

Najplodniji period imažinizma trajao je šest godina. Za njega se vezuju kreativne večeri organizovane u umetničkim kafanama, kao i mnogobrojne kolektivne i autorske zbirke. Za pesnike koji su pripadali imažinizmu karakteristične su i teorijske rasprave. To nije polje na kome se imažisti zaustavljaju. Pored plodnog stvaralaštva predstavlja ih i niz skandaloznih poteza koji se vezuju za oslikavanje zidova manastira antireligijskim natpisima. Takođe i preimenovanje moskovskih ulica, ali i suđenja književnosti.

 

 

STAVOVI IMAŽISTA O JEZIKU

Imažisti nisu krili da o jeziku poseduju jasno definisan stav. Upravo zbog toga ponudili su svoje viđenje i insistirali na činjenici da je jezik poezije jedinstven. Jezik im je služio kao osnovno sredstvo za stvaranje originalnih slika koje su kasnije plasirali u svojim delima.

 

 

(NE)SLAGANJE IMAŽISTA

Odavali su utisak zajedništva i složne grupe koja je nastojala da stvori jedinstveni književni i umetnički pravac. Imažisti su se ipak našli u raskolu razlika koje su među njima vladale. Sasvim jednu činjenicu predstavlja to što su u životu bili saputnici i prijatelji. Druga se tiče toga da se njihovi pristupi kreativnosti gotovo ni u jednom segmentu nisu podudarali.

 

 

 

Upravo zbog toga, imažinizam je teško odrediti u literaturi 20. veka. Škola oko koje su pesnici bili okupljeni predstavljala je poprište svega što se razlikuje i što ne može biti jedinstvena celina. Javljali su se različiti pogledi na samo stvaralaštvo, strukturu dela, ali i društvene veze. Najizrazitiji sukobi javili su se između Šeršenjeviča i Mariengofa s jedne i Jesenjina i Kušikova sa druge strane.

 

 

IMAŽINIZAM U RUSKOJ KNJIŽEVNOSTI

Među književnim kritičarima više nego dominantne bile su polemike o tome da li bi imažinizam trebalo staviti rame uz rame sa simbolizmom, akmeizmom i futurizmom. Njihov stav je ipak počivao na tome da bi bilo ispravnije svrstati ga među književne struje. Ovo je pravac koji je ruskoj kulturi doneo mnogo toga. Zahvaljujući njemu razvijena su potpuno nova, do tada nesvakidašnja gledišta stvaralaca. Podrazumevala su sasvim novu kompoziciju i razvoj modernističke tradicije.

 

 

ČITAOCI I IMAŽINIZAM

U delima imažista čitaoci su mogli uživati u kontinuitetu. Njihove pesme nisu doživljavale bilo kakav vid odlaska u zaborav, već su zauzimale više nego značajno mesto. Njihov put ka uspehu i slavi potpomogla je i činjenica da su bili vlasnici kafića, časopisa, ali i više izdavačkih kuća. Njihova produktivnost za to vreme bila je ogromna. Izdavačka delatnost otišla je toliko daleko da je dovela do pitanja savremenika odakle njima toliko papira. Međutim, pored brojnih svetlih trenutaka imažinizam prate i brojni skandali i nesporazumi.

 

 

KRAJ JEDNE EPOHE

Imažisti svojim raskolom pobijaju tvrdnju da se suprotnosti privlače. Iako su bili okupljeni oko jedne pesničke škole, njihovi stavovi bili su potpuno različiti. Sukob se prostirao na dva krila. Levom krilu su pripadali Mariengof, Erdman i Šeršenevič. Desno krilo su činili Gruzinov, Ivnev, Roizman, Jesenjin i Kusikov. Prelomni trenutak načinio je član desnog krila imažista, Sergej Jesenjin. On se 1924. godine obratio otvorenim pismom istakavši da grupa više ne postoji.

 

 

 

Njegov i više nego hrabar potez izazvao je šok ostalih članova grupe. Uzaludno su pokušavali da opovrgnu njegove tvrdnje. Ispostavilo se da Jesenjin nije pogrešio ni u jednoj reči, te se zbog toga i naziva pesnikom vidovnjakom. Kraj je bio neminovan. Izdavanje je bilo nemoguće, a bez Jesenjina ovaj književni pravac nije mogao da postoji.

 

 

 

LEPOTE UMETNOSTI

Na samom kraju teksta podsećamo vas na jedno od najlepših dela koja pripadaju imažinizmu, pesmu Sergeja Jesenjina Pismo majci.

 Pismo majci

 Jesi li još živa, stara?

 ja sam živ. Zdravo ti, zdravo!

 Neka teče preko vaše kolibe

 Te večeri neizreciva svetlost.

 pišu mi da ti prikrivajući teskobu,

 bila je jako tužna zbog mene, 

 što često idete na put

 U staromodnoj ruševini. 

 A ti u večernjoj plavoj tami.

Često vidimo istu stvar. 

kao da se neko za mene tuče u kafani

Stavio je finski nož pod srce.

Ništa, dragi! Polako.

To je samo bolno sranje.

Nisam tako ljuta pijanica,

Da umrem a da te ne vidim.

I dalje sam isto tako nežan

A ja samo sanjam 

Tako da radije od buntovničke čežnje 

Vratite se u našu nisku kuću.

Vratiću se kad se grane rašire 

U proleće naš beli vrt. 

Samo ti mene već u zoru 

Nemoj se probuditi kao pre osam godina. 

Ne budi ono što si sanjala

Ne brini šta se nije ostvarilo 

Prerano gubitak i umor 

Doživeo sam u životu. 

I nemoj me učiti da se molim. Nema potrebe! 

Nema povratka na staro.

Ti si moja jedina pomoć i radost, 

Ti si moje jedino neizrecivo svetlo.

Zato zaboravi svoje brige 

Ne budi tužna zbog mene.

Ne idi tako često na put 

U staromodnoj ruševini.

 

 

 

TEKST: JELENA FILIPOVIĆ

Jelena Filipović apsolvent je na osnovnim akademskim studijama srbistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u čitanje, pisanu reč, prirodu i dobre i iskrene ljude. 

Kultura prema Isidori Sekulić

Kultura prema Isidori Sekulić

Život je kratak, ali trag od života može dugo trajati, rekla je najobrazovanija žena u Srbiji svoga doba. Ko je bila Isidora Sekulić, u kakvom vremenu je živela i šta je za nju bila kultura?   KO JE BILA ISIDORA SEKULIĆ? Isidora je bila književnica,