mogućnosti zvone na vaša vrata
Po čitanju naslova, možete pomisliti na različite stvari. Na osobu ili delo, na značajnu ličnost na nekoj funkciji, društvenu mrežu ili nešto sasvim drugačije. U svakom slučaju, najverovatnije ćete biti u pravu. Ona koja je ovladala svetom jeste autorka, čije su junakinje ušle u domove …
Arheolog Ser Leonard Vuli prilikom iskopavanja drevnog grada Ur u Mesopotamiji pronašao je disk sa imenom prvog autora. Na poleđini belog diska od alabastera pisalo je ime Enheduana. Ona je prva poznata autorka sumerskih pesama i himni koje datiraju iz Akadskog perioda. Pesnikinja komponovala je …
Henrik Ibzen, rođen u Norveškoj u 19. veku, bio je jedan od najpoznatijih dramskih pisaca svog vremena. Za pedeset godina svog stvaralaštva, obezbedio je važno mesto norveškoj drami u evropskoj književnosti. Iako je prvi deo njegovog stvaranja pripadao epohi romantizma, njegova kasnija dela su se odnosila na savremeni život. U njima je često analizirao moderno društvo i nedostatak morala. Teme iz savremenog života poput korupcije, uloge žene u braku i destruktivni odnos građanskih porodica su tada izazivale burne reakcije publike. Mnoga pozorišta su odbijala da prikazuju njegove komade. Sličan slučaj je bio sa njegovom najpoznatijom dramom Lutkina kuća ili Nora.
Prilikom svog pojavljivanja 1879. godine, ovo vanvremensko delo je doživelo mnoge negacije i kritike zbog nesvakidašnje teme za to vreme. Ibzen je prikazao ženu, čija je uloga bila toliko podređena, da je ona svoje postupke i razmišljanja krojila onako kako je to odgovaralo njenom suprugu. Pozorište je za Ibzena oduvek predstavljalo javnu govornicu. Tu je on mogao da iskazuje svoje stavove i da vodi borbu za svoje ideje i verovanja, bez obzira na loše reakcije društva. Autor se zalagao za ravnopravnost i slobodu žena, pa se ova drama bavila analizom problema položaja žene u braku, kao i u društvu.
Ibzen je dosta pažnje posvetio stvaranju svojih likova, pa je tako Lutkina kuća usmerena karakterima i odnosi se na njihovo unapređenje. Pisac je najveću pažnju pridavao izgradnji ženskih likova. Oni su često bili bogato okarakterisani i koji su se opirali normama koje je društvo nametnulo. Sam lik Nore, žene koja je na samom početku drame prikazana kao nesposobna da brine o sebi, prikazan je još i kao rasipan i detinjast. Kao takva, Nora je bila savršena lutka za manipulisanje i kontrolu. Ali se činilo da njoj to nije smetalo, sve dok je neko o njoj brinuo i govorio joj šta da radi.
Međutim, dolazi do preobražaja njenog karaktera kada konačno spozna pravo lice svog muža. Tajna koju je skrivala od njega, iako je ona nju smatrala činom ljubavi, doprinela je tome da Torvald, kao produkt društva i građanskog mehanizma, poželi da očuva sliku idealnog braka. Ugled mu je bio važniji od Norine sreće i njenih osećanja, što dovodi do simboličnog skidanja maske. To predstavlja promenu njenog stanja iz pasivnog u aktivno.
Norin odlazak iz kuće, u kojoj je živela naizgled srećna porodica, uzrokovalo je mnogo kritika. Za tadašnje vreme je bilo neshvatljivo da žena napusti muža i svoju decu. Tada je postala svesna da ne može ispravno da brine o svojoj decu, koju je i ona sama smatrala svojim lutkama, ako pre toga ne izgradi sebe i sopstvenu ličnost.
Nora prikazuje proces kroz koji junakinja prolazi i u kojem se osvešćuje. Ona postaje svesna da je ona bila nečija lutka celog svog života. Tada se u njoj bude osećaji za individualnost i neviđena snaga suprotstavljanja osobi koja joj je do tada bila nadređena. Na taj način je iz nezrele i nesamostalne žene izrasla u snažnu i emancipovanu osobu koja je preuzela nadzor nad vlastitim životom.
Ova moderna građanska drama je iznedrila fantastičan lik žene, supruge koja je napustila toksično okruženje. Doživela je totalni preokret u shvatanju života. Kao slobodna žena nije prihvatala nikakvu mogućnost ponovnog ropstva u svom dotadašnjem domu porodice Helmer. Dom je simbolično dobio naziv kuća lutaka.
TEKST: JELENA RADOVANOVIĆ
Jelena smatra da je skromnost najveća vrlina. Inspiraciju pronalazi u muzici, slikarstvu i detektivskim romanima.
Posle Crnjanksog, prvo ime posleratnog srpskog modernizma je Rastko Petrović. Ovaj pesnik izobilja sličan je Crnjanskom po svojoj književnoj sudbini. No, po temperamentu i sklonostima sasvim je suprotan mekom i elegičnom pesniku „Itake“. Kao romansijer, esejista, pripovedač, pesnik i kritičar, Petrović je eruptivan, neobuzdan i …
Haruki Murakami, poreklom iz Japana, jedan je od vodećih savremenih pisaca postmoderne, a pored Norveške šume, romana koji je obeležio njegovo stvaralaštvo i učinio ga svetski poznatim i prevođenim piscem, poznat je i po mnogim drugim delima. Nataša Tomić i Divna Tomić bave se prevođenjem …
Da li postoji veza između narodne književnosti i popularnih tzv. mimova? Kada površno pogledate, mimovi nemaju baš nikakve veze s narodnom književnošću. Da li ste se ikada zapitali kako bi ove dve, na prvi pogled totalno različite stvari, mogle biti povezane?
Meme je oblik popularnog sadržaja koji se širi putem društvenih mreža, naziva se još i viralni sadržaj. U formi su fraze, slike, pokretljive slike (gif), snimka i slično. Njihov cilj je zabavljanje publike, imaju element humora, a neretko i didaktičku funkciju. Njihova najčešća forma je slika sa propratnim tekstom, a koriste se kulturnim, društvenim, političkim i drugim temama i simbolima. Mogu biti orijentisani tako da ih razume mala grupa ljudi ili su univerzalni, pa ih razume šira publika.
Ovaj termin je prvi upotrebio Ričard Dokins 1976. u knjizi Sebični gen, misleći na određenu ideju, stil ili ponašanje koje se širi brzo od pojedinca do pojedinca u jednoj kulturi. Ovaj izraz vodi poreklo od grčke reči, pa ako dobro poznajete antičku književnost u svesti će vam odmah iskrsnuti pojam mimeze (mimesis). Taj izraz je veoma značajan za grčke pisce. Znači imitiranje, oponašanje i nije značajan samo za antičku knjievnost, već je ovaj pojam vanvremenski. Ne mora imati negativnu konotaciju. U književnosti se može kao postupak koristiti sa namerom, kako bi se nešto posebno istaklo. Tako dolazimo do narodne književnosti čija je glavna osobina varijantnost i formulativnost.
U narodnoj književnosti je bitan odnos pojedinca i kolektiva, odnosno autora i publike. Bitan je bio poseban jezik i stil na čijoj se osnovi gradila usmena književnost kako bi se razumelo delo, a sve to je zajedničko sa danas popularnim mimovima. Kada je reč o varijantnosti izdvajaju se u svakom delu invarijantni i varijantni nizovi. To su stalni, zajednički elementi koji se traže u tematsko-sižejnom elementu i promenljivi elementi. Kod mimova invarijantni niz može biti slika na koju se dodaje tekst i tako varira ista poruka. Ili, obrnuto, isti tekst, odnosno smisao koji se varira postavljanjem na različite slike.
Vuk Karadžić je u predgovoru u prvoj knjizi narodnih pesama Lajpciškog izdanja 1824.godine da bi objasnio varijantu jedne narodne pesme rekao Isto to, samo malo drukčije. Isto objašnjenje odgovaralo bi i internet mimovima. Značaj nekog dela zavisi od darovitosti pojedinca, pa će tako uspešnost neke pesme (ali i mima) zavisiti od autora, odnosno tvorca.
Narodne pesme su se menjale prelaskom na drugi prostor i kroz vreme, a isto tako i mimovi. Na primer, s pojavom korona virusa mimovi su preoblikovani tako da odgovaraju novonastaloj situaciji. Ismevali su ili bili ironično intonirani ili širili neku poruku ljudima koji su se suočavali sa promenom načina dotadašnjeg života. Variranje u odnosu na prostor je postalo još lakše, jer je internet platforma otvorenija prema ljudima iz različitih delova sveta, lakše dolazi do kontakta između različitih kultura i naroda.
Iako ovaj spoj zvuči apsurdan na prvi pogled, treba se zamisliti nad ovom temom, jer je možda u kolektivnoj svesti ostao trag davnih vremena. Suština je ostala ista, ali se medij promenio.
TEKST: NATALIJA MITIĆ
Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.
Pojava romantizma na polju svetske književnosti označava veoma važan pokret koji je uneo brojne novine u tadašnjem književnom stvaralaštvu. Ovaj pokret nastao je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj krajem osamnaestog veka, kao reakcija na racionalizam i neoklasicizam. Romantizam se najpre oslanjao na slobodno izražavanje i …
Zamislite kišni dan, šolju kafe ili čaja i ubrzano biranje knjige koju ćete sledeću čitati. Koliki god da je izbor pred vama, ako ste neodlučni, možda melanholični, a željni dobre priče – predstavljamo vam pravu stvar za vas. Topla ljudska priča uvek je bila ono …
U ljubavnoj lirici Oskara Daviča nema sentimentalnosti niti metafizičkih implikacija karakterističnih za srpsku ljubavnu poeziju. Kod pesnika preovlađuju čulno i erotsko. Fasciniran je ženom i ženstvenošću kao svemoćnim načelom rađanja. Pred tim načelom padaju svi moralni i socijalni učesnici. Zbirka pesama Hana predstavlja najviši stepen te ponesene i raspevane poezije čula.
O ovoj poemi Davičo je rekao da ju je pisao u danima kada je slutio Drugi svetski rat. Hana je kao poema sastavljena od 16 pesama različitih po temama, raspoloženjima i snazi emocija. Strast i ljubavni žar toliko obuzimaju lirski subjekat da ih čitalac doživljava kao vrtoglavicu i pijanstvo od kojeg se gubi kontrola nad sobom.
Ljubav je došla iznenada, kao fascinacija i pijanstvo krvi. Ljubav prema Hani je svemoćna. Ona čini da biće oseti svoju individualnost u punoj snazi i emotivnom zamahu. Sa ljubavlju dolazi neslućena promena bića. Stanje unutrašnje praznine se zamenjuje osećanjem važnosti sebe u svetu. Takva punoća duše vodi u nesagledivo pijanstvo duše.
Hana nema ničega zajedničkog s božanskom dragom Laze Kostića, niti sa vilinskom ženom Miloša Crnjanskog. Ona se razlikuje i od Davičove žene iz soneta Ljubav, koja je viđena sva stopljena sa prirodom.
Hana je devojka grada. Pesnik je susreće u nepoetičkom ambijentu, bakalnici. Identifikuje je sa plodovima koje je okružuju. Ona je oličenje obilja čulnosti i tropske raskoši rastinja.
Ona ima zenice od bibera i pramenje kose od vanile. Njena mladost, vedrina, polet i prkos će biti naznačeni bogatstvom metafora. Davičo će za nju reći da je lisnato bilje i da ima usne što se svlače. Ona je sva radosni bunar. Iz nje izbija snaga, čulnost i jedrost. Zato je ona, u svojoj opojnosti, životinja Hana.
U trećoj pesmi se ljubav prema Hani privodi kraju. Biće se usmerava ka daljinama čovekovog trajanja. Ljubav u petoj pesmi dobija novo poimanje – postaje vatra i strast za životom. Sedma pesma donosi motiv smrti i stradanja. Pesnik sada vidi ruke krvave i groblja.
U 12. pesmi subjekat peva: Neka tvoje bude sve, daj meni sunovrate, odrpane prevrate i ljute koprive… Ljubav prema ženi i zemlji se jednači – postaje sunovratna. Kraj poeme pokazuje da smisao života nije u sebičnome trajanju, već u altruizmu. Deliti sudbinu sa drugima i sećati se, trajati sa sećanjem na druge i u sećanju drugih – jedan je od smislova života. Na taj način će se prenositi ljubav i strast.
Oskar Davičo je u poeziju unosio jaku emociju i zanos celog bića. U njegovoj poeziji sve je senzualno, strastveno – sve buja od mnoštva reči i slika. Kad peva, on se propinje od zanosa, ali u zanosima i propada u duboki ponor strasti.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
Kako je izgledao kontekst u kom se stvarala dubrovačka književnost u renesansnom periodu saznaćete u ovom tekstu. KOJI SU FAKTORI UTICALI NA KNJIŽEVNOST? Književnost humanizma i renesanse u Dubrovniku sleduje srednjovekovnoj književnosti i uslovljena je nizom faktora: društveni istorijski, ekonomski, geografski. Dubrovnik se u …
