mogućnosti zvone na vaša vrata
Prirodni ceđeni sokovi su piće koje bi trebalo što više konzumirati s obzirom na činjenicu koliko prednosti imaju u odnosu na sokove koje kupujemo u prodavnicama. Zašto su tako posebni i šta ih čini pogodnim za naš organizam? MEŠANJEM UKUSA DO ZDRAVOG NAPITKA …
Kada sledeći put budete spremali salatu, smuti ili ručak, spremili smo za vas spisak namirnica (po bojama) koje možete dati i svom ljubimcu. Ne zaboravite da sve uvek detaljno operete, očistite od kore i semenki. ZELENE NAMIRNICE Brokoli je bogat vlaknima i vitaminom K. …
Pčelarstvo je drevna grana poljoprivrede koja se bavi uzgajanjem i brigom o pčelama radi proizvodnje meda, voska, propolisa i ostalih proizvoda. Ova aktivnost ima dugu tradiciju i važnu ulogu u očuvanju biljnog sveta i oprašivanju biljaka.
Pčele su izuzetno organizovani insekti koji žive u zajednicama – pčelinje društvo. Svako društvo sastoji se od jedne matice (kraljice pčela), nekoliko stotina mužjaka pčela (trutova) i ogromnog broja radilica. Radilice obavljaju sve poslove u košnici, kao što su sakupljanje nektara i polena, izgradnja saća, čišćenje košnice i briga o mladim pčelama.
Pčele sakupljaju nektar iz cvetova biljaka, koji zatim unose u košnicu. U košnici, nektar se pretvara u med. Pčele ga skladište u ćelijama saća i izgradnjom voska. Med je slatka i hranljiva supstanca koja se koristi kao hrana za ljude već vekovima. Pored toga, koristi se u tradicionalnoj medicini i ima mnoge benfite što se tiče zdravlja. Osim meda, pčele proizvode i druge važne proizvode.
Vosak koji izlučuju pčele koristi se za izgradnju saća i za proizvodnju sveća, kozmetike i lekovitih masti. Propolis, supstanca u obliku smole koju pčele prikupljaju iz pupoljaka drveća, takođe se koristi u medicini zbog svojih antibakterijskih i antiinflamatornih svojstava.
Pčelarstvo ima važnu ulogu u očuvanju biljnog sveta jer pčele igraju veoma bitnu ulogu u oprašivanju biljaka. Kada pčela sakuplja nektar iz cveta, polen se pričvršćuje za njeno telo i prenosi se s cveta na cvet, što omogućava oprašivanje biljaka. Oprašivanje je ključni proces za formiranje semena i plodova biljaka.
Međutim, pčelarstvo se suočava s brojnim problemima, uključujući bolesti pčela, parazite i smanjenje staništa za pčele. Bolesti poput varooze i američke gnjiloće (truleži) predstavljaju ozbiljne pretnje pčelarstvu i mogu znatno smanjiti broj pčela u košnicama.
Paraziti poput varoe grinje, hrane se telima pčela i mogu oslabiti celo pčelinje društvo. Klimatske promene takođe mogu da utiču na pčelarstvo, jer mogu izazvati poremećaje u cvetanju biljaka i otežati pčelama pronalazak hrane.
Da bi se očuvalo pčelarstvo i pčele, važno je da se preduzmu odgovarajuće mere zaštite. Pčelari često primjenjuju metode kontrole parazita kako bi održali zdravlje pčela, kao što su upotreba odgovarajućih lekova i redovni pregledi košnica. Osim toga, važno je pružiti pčelama bogato i raznoliko cveće kako bi bilo dovoljno hrane za njih. Očuvanje prirodnih staništa, sadnja medonosnih biljaka i da se izbegava upotrebe pesticida su isto ključne stvari da bi se zaštitile pčele.
Pčelarstvo ima i socioekonomsku važnost. Pčelari dosta doprinose lokalnoj ekonomiji zbog trgovine meda i drugih pčelinjih proizvoda. Pčelarstvo pruža i mogućnosti za razvoj ruralnih sredina i podržava održive prakse poljoprivrede.
Uz sve izazove s kojima se pčelarstvo suočava, važno je podići svest o njegovoj važnosti i podstaći ljude na podršku pčelarima i očuvanje pčela. Edukacija o pčelama, njihovoj ulozi u oprašivanju biljaka i važnosti medonosnih biljaka može pomoći u stvaranju svesti o pčelarstvu i podstaknuti ljude na akciju.
Pčelarstvo je više od samo proizvodnje meda. To je suštinski povezano s prirodom, očuvanjem okoline i održivim razvojem. Kroz podršku pčelarima i očuvanje pčela, možemo da doprinesemo sačuvanju biljnog sveta i stvaranju bolje budućnosti za naše društvo.
TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ
Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Pored činjenice da smo različitih uzrasta, boja, rasa, religija, etničkih i drugih karakteristika ljudskog sveta, svi mi imamo zajednički sastav bez kojeg ne bismo bili ništa od svega navedenog, pa ni živi. Ta karakteristika pripada njenom veličanstvu vodi. Ljudsko telo podrazumeva 50-70 litara vode, što …
Ukoliko želimo da pročistimo svoj organizam, detoks napici su odličan izbor koji možemo popiti na prazan stomak. U nastavku teksta možete saznati za neke primere takvih napitaka. SOK OD ANANASA Kada u sokovnik dodate komadiće ananasa i limete, iseckani đumbir i kurkumu, dobićete pravu …
Ljudi su psihosomatska bića, i kao takvima, da bi naš celokupan organizam funkcionisao, potrebna je
jednaka podrška i telu i duhu.
Iako vaša ishrana može zavisiti od ličnog opredeljenja i potreba, osnovni principi pravilne ishrane bi trebali da važe za sve. Prva i najvažnija stavka su obroci, tačnije uobročena ishrana. Dnevni ritam bi trebalo da sadrži više (5 do 6) manjih obroka: doručak, užina, ručak, užina, večera, a po potrebi i šesti, lagani obrok pred spavanje.
Ono što je bitno je da doručak mora biti u prvih sat vremena po buđenju, a večera između 20h-21h. Ostale obroke je poželjno raspodeliti na tri do četiri sata. Na ovaj način, ubrzavamo metabolizam i našem telu šaljemo jasnu poruku da nema potrebe za skladištenjem masti za crne dane, već da će naredni obrok dobiti na vreme.
Ukoliko se i kod vas javlja otpor i odbrambeni mehanizam u vidu nedostatka vremena, užurbanosti i obaveza, dozvolite da pojasnimo. Ako govorimo o ishrani, ključ je u planiranju obroka unapred. Da li će to biti nedeljno planiranje, ispisana tabela sa svim obrocima ili unapred spremljena hrana, izbor je na vama.
Ukoliko imate poteškoća u izboru namirnica, uvek se možete obratiti nutricionisti, ili pak otići u obližnji Dom zdravlja i potražiti centar za dijetetiku.
Rekreacija, hobi, druženje, miran san, hidratacija, edukacija… Ima li, zaista, potrebe govoriti o svakom aspektu ponaosob? Fizička aktivnost može biti trening, trčanje ali i šetnja. Svakodnevni, mali koraci, učiniće veliku razliku za vaše telo i duh. Tokom života zadajemo sebi razne zadatke i ciljeve, ali koliko često zastanemo i pohvalimo sebe za sve do sada štiklirano sa spiska?
Buđenje svesti o zdravlju se mahom javlja u trenucima strepnje, brige i straha od budućnosti. U tim momentima, neretko budemo zatrpani floskulama o zdravim mislima i zdravom telu, što sa sobom vuče i osećaj krivice za prethodne izbore. Mentalni sklop se kreira i menja od trenutka nastanka.
Nažalost, podložan je uticajima sa svih strana i nemoguće je nasilno izmeniti šablon misli i ponašanja. Ono što možemo je da, za početak, svesno promenimo okruženje i odredimo prioritete. Time ćemo koliko-toliko uticati na selekciju informacija: biramo šta ćemo danas pročitati, koju pesmu odslušati, sa kim ćemo kafu popiti,…
Pod bilo kakvim okolnostima, uvek činite sve što možete, ništa manje i ništa više. – Don Miguel Ruis
TEKST: MAJA RADOVIĆ
Maja Radović je filolog arapskog jezika i književnosti, sertifikovani copywriter, fotograf entuzijasta, Hari Poter fan i mama.
Jeste li znali da cveće ima moć da uravnoteži vaše emocije? Smatra se da redovno konzumiranje cvetnih čajeva može doneti mentalno, fizičko i spiritualno blagostanje. BAŠTENSKO I SOBNO CVEĆE Iako odavno prihvaćena u narodnoj medicini, o terapiji cvećem se kod nas malo zna. Ovde …
Svi mi imamo neke svoje male jutarnje rituale koji nam pomažu da budemo organizovaniji i produktivniji u toku dana. Kako možete upotpuniti svoju rutinu s dolaskom proleća saznajte u nastavku teksta. UŽIVANJE U JUTARNJEM NAPITKU Čaj, kafa, smuti ili topla voda sa limunom mogu biti …
Ispitivanje sopstvenih granica mogućnosti i izdržljivosti kroz izazove i usavršavanje novih veština najčešće su glavni motivi ljubitelja ekstremnih sportova. O tome kako se zavisnost od adrenalina razume u kontekstu sporta i koje opasnosti nosi, govorićemo u nastavku teksta.
Da bismo razumeli kako adrenalinski sportovi funkcionišu, najpre je neophodno da razumemo u kakvoj su vezi lučenje adrenalina i telesne senzacije.
Kada nam se u stresnim ili pretećim situacijama disanje ubrzava, čula dodatno izoštravaju, zenice šire, a srce ubrzano lupa – telo nas priprema za potencijalnu odbranu od pretnje. U tim trenucima, primitivniji delovi mozga preuzimaju glavnu ulogu u usmeravanja ponašanja.
Nakon što osećaj opasnosti ili pretnje prođe – telo se iznova reguliše, čula više nisu u stanju hipervigilnosti. Mišići se opuštaju, a srčani rad i disanje umiruju.
Ispitivanje sopstvenih granica, kao i njihovo stalno pomeranje predstavljaju motiv kome ljubitelji adrenalinskih sportova ne mogu da odole. Neki od najpoznatijih ekstremnih aktivnosti koje izazivaju slične telesne senzacije su: paraglajding, skakanje bandžijem, alpinizam, egzotično ronjenje, rafting i mnoge druge.
Ono što je nesumnjivo zajedničko svim zaljubljenicima u ekstremni sport jesu strast prema adrenalinu i fascinacija prirodom. Upravo oni često navode da je jedan od glavnih pokretača za bavljenje ovim aktivnostima mogućnost susreta sa samim sobom.
Pored toga, dualnost prirode omogućava im sticanje jasnog uvida u ono što im je u životu zaista važno. Želja za adrenalinom, ponekad može biti destruktivna i uzrokovati da se ljudi dovode u razne rizične situacije.
Sport je svakako jedan od načina na koji čovek budi želju za stimulacijom, adrenalinom i novim iskustvima. Time se može zadovoljiti na manje destruktivan i ugrožavajući način.
Međutim, neophodno je napomenuti da je za svaku od navedenih aktivnosti potrebno biti obezbeđen u meri u kojoj je to maksimalno moguće. Poželjno je učiti od profesionalaca i ne upuštati se nepromišljeno, bez znanja i iskustva, u aktivnosti koje mogu izazvati teške telesne povrede i biti opasne po život.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
Poslednjih godina često se apeluje na važnost mentalnog zdravlja, koje se po važnosti stavlja iznad fizičkog, s obzirom na to da je depresija i anksioznost sve češća pojava u savremenom društvu. Iz tog razloga, japanski ministar agrikulture, šumarstva i ribolova, 1982. godine kreirao je izraz …
