mogućnosti zvone na vaša vrata
U svetu koji je pun diskriminacije, mržnje i otuđenosti često čujemo termin „seksizam“. Ono je nešto što zasigurno prati čoveka još od prvih društva. Međutim, da li znamo šta je zapravo seksizam, ko je odgovoran za ovu pojavu i kako je sprečiti? TERMIN Seksizam …
Pored toga što pruža zadovoljstvo, orgazam i seksualni odnos utiču na raspoloženje, pomažu u oslobađanju emocija i stresa, regulišu krvni pritisak i san. NA KOJI NAČIN ORGAZAM UTIČE NA RASPOLOŽENJE I POMAŽE U OSLOBAĐANJU OD STRESA Hormon sreće, dopamin, je hormon čije lučenje podstiče …
Knjigoterapija podrazumeva upotrebu literature i poezije za poboljšanje mentalnog zdravlja. To je način koji se primenjuje za lečenje simptoma vezanih za promene raspoloženja i preporučuje se ljudima svih doba.
Nije potrebna nikakva dijagnoza mentalne bolesti ili bilo kakav znak emocionalnog poremećaja da biste koristili knjige kao lek. One uče ljude efikasnim komunikativnim veštinama, daju savete za prevazilaženje negativnih emocija i pomažu da napredujemo i uživamo u životu.
U zavisnosti od okruženja u kome se primenjuje, biblioterapija može biti: institucionalna, klinička i razvojna.
Razvojna biblioterapija se koristi uglavnom u obrazovnim ustanovama. Klinička ili terapijska se ogleda u upotrebi knjiga u profesionalne svrhe. Terapijska se koristi kao dodatak medicinskoj ili psihološkoj terapiji.
Da bi efekat knjigoterapije bio potpun, čitalac mora proći kroz četiri faze:
1. Identifikacija − poistovećivanje sa određenim likom u knjizi
2. Projekcija − sopstveni osećaji se prenose na književni lik
3. Katarza − doživljavanje rasterećenja
4. Uvid − razumevanje sebe i svog problema
Svi treba da čitamo kako bismo sami sebe bolje razumeli, ali i svet oko sebe, sagledali šta smo i gde smo. Knjigoterapija je nauka savremenog doba, ali čitanje treba da bude lekovito. Čovek se sve više oseća usamljeno, bez obzira na tehnologiju kojom je okružen, pa se zato okreće knjizi i prirodi tražeći spas u njoj.
Ne dopustimo da nam kućne apoteke zauzimaju više prostora nego police sa knjigama, kao pravi i univerzalni lekovi za dušu. Takve lekove možete deliti sa svima, nemaju rok trajanja i bez neželjenih efekata ih svako može koristiti.
Bez obzira na to šta se dešava, knjiga će uvek biti tu za vas kao učitelj, terapeut, drug koji ne pita mnogo, a daje odgovore na sve i svašta. Idealno i svemoguće, zar ne?
TEKST: KATARINA MATIĆ
Katarina Matić svoje formalno obrazovanje završava diplomom strukovnog farmaceuta. Voli da pomaže ljudima da zaštite i unaprede najveće nematerijalno bogatstvo na svetu – svoje zdravlje. Na taj način doprinosi da njena zajednica i svet budu lepše i bolje mesto za život. Trudi se da neguje ljubav prema čitanju i pisanju, kako bi što više ljudi saznalo za lekovitost i magičnost pisane reči, pa se na osnovu toga više družilo sa knjigom u ruci, a samim tim, lepo usmeno i pismeno izražavalo, negujući i čuvajući književni bonton, a što je još važnije, upoznajući druge ljude i njihove priče smeštene među koricama, bolje razumeju sebe. Volontira u Biblioteci šabačkoj na Odeljenju za odrasle, uređujući Kutak za biblioterapiju. Zaposlena je u poljoprivrednoj apoteci.
Jedan od pojmova koji karakteriše ljude kao vrstu, povezuje ih u jednu zajednicu na osnovu etničke pripadnosti, vere ili tradicije, jeste kultura. Koliko god pripadnici jedne kulture bili slični po pitanju jezika, nacionalnosti, običaja i nekih prepoznatljivih fizičkih karakteristika, pogrešno je pretpostaviti da samim tim …
Kako bismo lakše prepoznali laganje, najpre ćemo definisati sam pojam laganje. Laganje je poput vezivnog tkiva koje sačinjava jedno društvo. Svi mi ponekad lažemo iz različitih razloga, a najdominantnije su takozvane bele laži. Bele laži su laži koje nikome neće nauditi, dakle, nije obmana u …
Sigurno vam se dogodilo da ste u toku nekog neobaveznog razgovora, koristili pojmove za koje niste bili sigurni šta predstavljaju. Izrazi kao što su kič i šund su često prisutni pri komentarisanju neke serije, filma ili pesme. U nastavku ćete imati prilike da saznate detaljnije značenje ovih pojmova.
Kič je niskokvalitetno stvaralaštvo koje ima za cilj da se dopadne što većem broju ljudi i da ostvari što je moguće veću prodaju. On predstavlja i degradaciju originalnih umetničkih dela. Kič i šund su toliko rasprostranjeni, da ih je veoma teško prepoznati. Nastaju kao kopije originalnih i priznatih umetničkih dela. Primeri toga mogu da budu razni ukrasi, suveniri, slike, TV serije, knjige, odeća i ostalo.
Šund predstavlja deo kiča koji je rasprostranjen u književnosti. Ova dva pojma su glavni proizvodi u masovnoj kulturi. Kič je nastao u vreme industrijske revolucije koja se dešavala na prostorima Amerike i Zapadne Evrope. Zbog ubrzane industrijalizacije, veliki broj ljudi se iselio iz sela i krenuo putem gradova, gde je napravljen i oformljen novi sloj društvenog staleža pod imenom radnička klasa. Ovaj sloj je dobio mogućnost da zbog posla ovlada pismenošću, ali je problem bio manjak slobodnog vremena. Tu se javio još jedan problem, a to je da im je veliki deo obrazovanja uskraćen, tako da iz tog razloga nisu bili najbolje upoznati sa kulturom i njenom vrednošću i značenju.
Ovde se javlja potreba za novom umetnošću koja će biti uprošćena i prilagođena novonastalom sloju. Ta umetnost je morala biti pristupačna i razumljiva novooformljenoj radničkoj klasi. Velikom brzinom zbog prevelike potražnje, ovaj pravac umetnosti se pretvorio u kulturu. Ona je dosta lakog štiva, laka za konzumaciju, ne zahtevajući nikakav intelektualni ili duhovni napor čoveka. U prevodu na nemački jezik, bukvalno značenje reči kič znači sklepati, a šund ima značenje tralje, otpada. Težak i haotičan život, u ljudima budi potražnju za jednostavnošću. Oni nemaju više snage da se udube u razmišljanje i da traže značenje u svemu. U skladu s tim nastaje kič, kao nešto u šta čovek pronalazi svoju utehu i utapa osećanja.
Dobro je poznato pravo značenje umetnosti. Možda je ne shvataju baš svi, ali njena uloga je da iskaže svoj značaj posredno i tajanstveno. Da bi se razumela umetnost, potrebno je dobro tumačenje i razmišljanje. Kada dođete u susret sa nekim remek-delom, ukoliko niste obožavalac umetnosti ili književnosti, mala je verovatnoća da ćete odmah videti njegov značaj. Većini čovečanstva su neka najveća svetska remek-dela nejasna, to jest, ne shvataju značaj i razlog istog.
Pošto broj tih koji ne razumeju prevazilazi broj onih koji razumeju, kako bi i oni imali u čemu da uživaju i imaju razbibrigu, razvija se kič. Svako može biti tvorac toga, bio on umetnik ili ne. Kič isto može da se smatra umetnošću jer je čulima dostupan, ali njegova mana je u tome što je predstavnik kopije ili falsifikate originalnih dela. Ako je nešto original to znači da potiče iz najdubljeg dela ljudske duše, samo on zna pravu vrednost toga. Kada svoju rukotvorinu podeli sa drugima, možda će imati poteškoća da to razumeju, ali u tome je i svrha, da delo ipak ostane neka intima umetnika i da se njime poistovećuju samo oni koji su u duši slični sa autorom ili koji prolaze iste situacije kao i on.
Pregovaranje je jedan od najlakših metoda za rešavanje nesporazuma i nesuglasica. U današnjem svetu pregovaranje je toliko zastupljeno u svim sferama života, od privatnog svakodnevnog života do internacionalnog pregovaranja. PROCES KOJI TEŽI ZAJEDNIČKOM REŠENJU DVE STRANE Pošto je pregovaranje toliko zastupljeno, strane koje ulaze …
Festivali su uvek rado posećena manifestacija u kojoj bezbroj ljudi uživa i raduje se ponovnom dolasku. Opuštena atmosfera, dobro piće, veseli ljudi i odlična muzika recept su za uspešan festival. SRBIJA DOMAĆIN MNOGOBROJNIH FESTIVALA Srbija je domaćin velikom broju festivala koje bi trebalo makar …
Komunikaciju možemo da definišemo kao razmenu poruka i informacija između dva ili više sagovornika koji koriste isti kodni sistem. U okviru ove definicije razlikujemo verbalnu i neverbalnu komunikaciju. U verbalnoj koristimo govor i reči, a u okviru neverbalne dominira govor tela, mimika i gestikulacija. Međutim, danas se postavlja jedno zanimljivo pitanje – da li su se ljudi bolje razumeli pre nego što su počeli verbalno da komuniciraju, odnosno da li je neverbalna komunikacija efikasnija od verbalne (Petrović, 2021)?
Iako mnogi smatraju da se danas poruke većinski prenose putem verbalne komunikacije, istina je malo drugačija od toga. U velikom broju slučajeva dešava se da se verbalna i neverbalna komunikacija ne poklapaju, što vrlo često dovodi do zbunjenosti sagovornika i nerazumevanja. To znači da govorom šaljemo jednu poruku, a telom drugu. Recimo, ukoliko smo na poslu i u određenom trenutku imamo veći obim radnih obaveza, logično je da će to u nama izazvati stres i napetost. Međutim, ukoliko bi nas neko pitao kako smo, rekli bismo dobro, ali naše telo bi poslalo u potpunosti drugu informaciju.
Među najvećim i najpoznatijim umjetnicima svijeta je ime Mikelanđelo Buonaroti. Italijanski umjetnik, prvenstveno je bio vajar i slikar, a potom pjesnik i arhitekta. Jedan je od rijetkih umjetnika čija su djela bila cijenjena još za njegovog života. Kreator koji je iza sebe ostavio bogato umjetničko …
