Poslednje objave

Jezik i kultura srpskog naroda

Jezik i kultura srpskog naroda

Jezik je osnovno sredstvo komunikacije među ljudima. On predstavlja odraz narodnog i kulturnog stvaralaštva utemeljenog kroz vekove. Međutim, čini se kao da je naš jezik danas ugrožen. Napretkom tehnologije i medija, čiji se rečnik propagira na široke narodne mase, dobijamo sve više konstrukcija preuzetih iz 

Apofenija

Apofenija

Svako od nas se makar jednom susreo sa pojavom gde je , tumačeći određene simbole, znakove ili obrasce, doveo sebe u stanje trenutne vizuelne ili misaone iluzije.   Najjednostavniji primer bi bilo posmatranje oblaka kojima pridajemo određeni značaj ukoliko nas asociraju na pojave iz stvarnog 

Šta je zapravo „freelancing”?

Šta je zapravo „freelancing”?

U poslednjih par godina poslovanje uz pomoć interneta dostiglo je svoj vrhunac. Veliki uticaj na to nesumnjivo imala je i situacija sa epidemijom Koronavirusa koja je zadesila čitavu planetu Zemlju. U ovom periodu poslovanje „od kuće” doživelo je pravu ekspanziju i kod nas. Iako je ranijih godina gotovo bilo nezamislivo da iz svog doma obavljamo neke od najzahtevnijih poslovnih zadataka, danas je to sve češći način poslovanja velikog broja kompanija.

 


 

MALO VIŠE O FRILENSINGU

Novi način poslovanja doprineo je da i freelance poslovanje postane vrlo popularno. Iako drugačiji od standardnog načina poslovanja ovaj način privukao je mnoge ljude da zarađuju preko interneta. Za početak bavljenje frilensingom podrazumeva stručnost iz oblasti poput: arhitekture, novinarstva, fotografije, programerstva, veb-dizajna, kao i znanje stranih jezika. Freelance poslovanje odvija se na platformama predviđenim za ovakav način poslovanja. Među najpopularnijim svetskim platformama nalaze se sajtovi: Upwork, Toptal, kao i sajt Ifreelancer. Pravljenjem ličnog naloga na neki od mnogobrojnih sajtova za frilens poslovanje dobijate priliku da se povežete sa poslodavcima. Stručnost u određenoj oblasti, preporuke i odrađeni projekti izdvajaju dobre frilensere od onih drugih.

 

 

Pored stručnosti u određenoj oblasti neophodno je biti i tehnički što pismeniji. Ljudi koji su stručnjaci iz oblasti koja nije povezana sa naprednim znanjem rada na računaru često se odlučuju da svoje tehničko znanje podignu na viši nivo. Tehnički pismene osobe lakše se snalaze u svetu interneta i novih tehnologija, ali je svakako neophodno stalno usvajati nova znanja. Znanje jeste osnovni i prvi korak na putu ka ozbiljnom bavljenju frilensingom, pored toga neophodno je imati i opremu u vidu računara i telefona i, naravno, odličnu internet konekciju.

 

 

KARIJERA FRILENSERA

Lična je odluka na koji način neko želi da se bavi internet poslovanjem. Osobe koje odluče da će ova vrsta poslovanja biti osnovni i jedini posao jako su posvećene radu, edukaciji i stalnom usavršavanju svoje ličnosti. Na početku karijere frilenseri uglavnom rade mnogo, a zarađuju manje od očekivanog. Iako rade za drugu kompaniju, a ne sopstvenu, i dalje imaju priliku da određena pravila u svom slobodnom poslovanju sami postavljaju. Nakon stečenog iskustva ljudi koji rade na internetu za druge odlučuju se da započnu sopstevnu freelance karijeru.

 

 

Tada postaju sami sebi poslodavci, u potpunosti imaju mogućnost da biraju u kom terminu žele da rade i kome da prodaju svoje radove. Da bi došli do ove faze neophodno je pre toga vredno raditi i usavršavati svoje kvalitete iz dana u dan. Profesionalnim i ažurnim poslovanjem gradimo sebe kao stručnjaka iz oblasti za koju smo se školovali. Neophodno je znati da i u slučaju kada ste sami sebi gazda, određeni procenat zarade pripada platformi na kojoj radite.

 

 

KOJE OSOBINE TREBA DA POSEDUJE FRILENSER?

Baviti se frilensingom u bilo kom obliku podrazumeva profesionalnost. Pružanje slobode da sami određujemo datume može pasti teško osobama koje nemaju stečenu naviku da same sebe organizuju. Ovo je jedna od bitnih osobina koju mora da poseduje osoba koja se bavi internet poslovima. Pored organizovanosti neophodno je biti i disciplinovana osoba odnosno poštovati dogovore sa poslodavcem u vezi projekta koji obavlja. Ovo jeste posao koji pruža potpunu slobodu, ali samo u slučaju ako ste: profesionalni, stručni, ažurni i odgovorni prema svom poslodavcu, ali i prema sebi.

 

 

TEKST: ANĐELA JANJIĆ

Anđela Janjić je diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu. Aktivno se bavi odbojkom, u slobodno vreme čita, piše i voli da vodi kvalitetne razgovore sa njoj dragim ljudima.

Američki san − iluzija ili jednakost?

Američki san − iluzija ili jednakost?

Američki san predstavlja skup uverenja u kojima je zastupljena sloboda izbora, jednake mogućnosti za sve ljude, podjednako dobar kvalitet života za sve, a koji se postiže uz rad. Ovaj termin uveo je Džejms Traslou Adams sa osnovom da život treba da bude bolji i kvalitetniji 

Kako pohvaliti potrebu, a korigovati način zadovoljenja kod dece?

Kako pohvaliti potrebu, a korigovati način zadovoljenja kod dece?

Dete koje želi da se pridruži igri druge dece pa ih gurka, gladno dete koje nepažljivo jedući uprlja veći deo stoljnjaka i odeće, dete koje želi da predstavi novu pesmicu i upada u reč roditeljima i unosi im se u lice, dete željno zagrljaja koje 

Pasivna agresija

Pasivna agresija

Sigurni smo da ste bar jednom čuli ili izgovorili onu rečenicu nije mi ništa, ili znaš ti dobro šta mi je bilo,  prijatelju, nekom članu porodice ili partneru. To je pasivna agresija, ona je najrasprostranjeniji vid agresije i definiše se kao maskirani način izražavanja ljutnje.

 


 

KO UPOTREBLJAVA PASIVNU AGRESIJU U RAZGOVORU?

Svako ponekad izgovori nešto pasivno agresivno, i to je sasvim u redu, ali ukoliko neko prečesto razgovara na taj način sa vama sigurno će vam biti jako neprijatno. Pasivna agresija je vid ponašanja koji se ogleda u tome da osoba svoje nezadovoljstvo, ljutnju ili bes ne izražava na zdrav način, ne pokazuje to direktno, već kroz ironiju, indirektno, maskirano, naizgled ljubazno, ponekad i ćutanjem. Njom se služe ljudi koji ne umeju da se nose sa svojim emocijama jer nisu emocionalno zreli. Ti ljudi su uglavnom zavisni o nekome, tvrdoglavi, samodestruktivni, nesaradljivi, nemoćni, neodgovorni… Pasivna agresija se može okarakterisati više kao reakcija nego karakter, jer je povezana sa visokim nivoom manipulacije, agresije, neslaganja, strahova… Osobe koje koriste ovaj vid komunikacije lako možete prepoznati po ironičnim komentarima i dvosmislenim izjavama.

 

 

 

ZDRAVA AGRESIJA

Nijedan vid agresivnosti ili besa nije dobar, ali postoji nešto što se zove zdrava agresivnost, i to je onda kada kažemo da nešto hoćemo, odnosno nećemo, ili kada nekome jasno kažemo da nam nešto ne prija. To je zdrava agresivnost i ona se u potpunosti preporučuje, suprotna njoj je pasivna agresija koju takođe nazivaju i tihim ubicom odnosa. Zdrava agresivnost se stručno naziva asertivnost, što znači zauzimanje za sebe, vodeći računa da na taj način ne ugrožavamo ljude oko sebe.

 

 

 

OPASNOSTI KOJE DONOSI PASIVNA AGRESIJA

Prvi put kada dođemo u kontakt sa pasivnom agresijom je još u detinjstvu, u porodici. To je onda kada otvoreno pokazivanje ljutnje ili bilo kakvog otpora nije moguće ili nije dozoljno. Još u detinjstvu nas uče da pokazivanje ljutnje prema autoritetu nije lepo, kada se bilo koji vid suprotstavljanja kažnjava, na psihički ili fizički način, bio da je od strane roditelja ili vršnjaka, tada polako počinjemo da se služimo pasivnom agresijom kao odbrambenim mehanizmom. Pasivna agresija kod dece, ali i adolescenata je uobičajena pojava, ali može predstavljati problem ukoliko se takav vid ponašanja nastavlja i kasnije u daljim fazama razvoja.

 

 

 

KAKO FUNKCIONIŠE PASIVNA AGRESIJA ?

Pasivna agresija je zapravo aktivna agesija prema sebi. Na primer, kada osetimo ljutnju ili nezadovoljstvo, u tom trenutku određena emocija se aktivirala, i želeli mi to ili ne ona mora negde da izađe. Najbolje je da to osećanje izbacimo na zdrav način, razgovorom koji bi sačuvao naše odnose, uredu je i naljutiti se i nekoga odbiti, veliki broj ljudi iz straha da njihova ljutnja nije društveno prihvatljiva, ili se plaše odbacivanja, kažnjavanja, ne iskazuju svoju ljutnju otvoreno već kroz pasivnu agresiju. Izgovarajući rečenicu sve je uredu, u trenucima kada ništa nije uredu, mi svoju ljutnju, to jest agresiju, ne otpuštamo, već je zadržavamo u sebi, zato je pasivna agresja  aktivna agresija prema sebi. Nijedna emocija koju osetimo u nama, koja se pokrene ne može jednostavno da ispari, ukoliko je ne izrazimo na zdrav način, ona nije nestala, ostala je u nama, i tako dugo nakupljene emocije, besa, ljutnje, tuge, koje smo godinama potiskivali mogu da oštete kako naše psihičko tako i fizičko zdravlje.

 

 

 

KAKO DA SE NOSIMO SA PASIVNOM AGRESIJOM ?

Ukoliko primetite da često upotrebljavate pasivnu agresiju u razgovoru, imamo par saveta za vas kako da to promenite.

 

 

Za početak prihvatite da je uredu izboriti se za sebe i reći otvoreno šta vas je uznemirilo. U redu je da se naljutite, u redu je da kažete ne, ali nije u redu da druga strana to ne prihvati.

 

 

 Prihvatite mogućnost da će neki ljudi možda otići iz vašeg života kada promenite svoj stav prema njima. Ljudi koji odlaze od vas zato što se zauzimate za sebe, čine vam uslugu, oni jednostavno ne pripadaju vašem bliskom krugu ljudi, I ne treba da vam bude žao zbog toga.

 

 

Komuniciranje onoga kako se vi osećate je vaše ljudsko pravo. Tako da, koristite svoje pravo, i osvestlite i  komunicirajte svoje negativne emocije umesto da ih usmeravate ka sebi.

 

 

„Dozvolite sebi da budete ljuti a da ne osuđujete svoja osećanja. Ljutnja je emocija baš kao radost ili strah. Nije ni pogrešna ni ispravna-jednostavno postoji. Pripada vama; to je deo vas koji vas čini čovekom. Ljutnja je takođe i znak koji vam govori nešto važno. Možda vam kaže da su vam prava ugrožena, da ste uvređeni ili iskorišćeni, ili da vaše potrebe nisu uvažene. Ljutnja uvek znači da nešto treba menjati.“ Suzan Forvard i Kreg Bak

 

 

TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ

Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni.

Kako pronaći lepotu u svemu – efekat čaše koja je uvek polupuna

Kako pronaći lepotu u svemu – efekat čaše koja je uvek polupuna

Život je sačinjen od nasumično (ili pažljivo planirano, zavisi koga pitate) isprepletanih dobrih i loših iskustava. Negativnih i pozitivnih osećanja. Prijatnih i neprijatnih ljudi koji kroz njega prošetaju. Ovakva podela je prvi korak kojim oblikujemo svoju realnost, na vrlo nepovoljan način po nas same.   

Parfemi

Parfemi

Parfem je smesa eteričnih ulja i isparljivih aromatičnih komponenata, fiksativa i rastvarača, ko se upotrebljava na ljudskom telu ili predmetima u svrhu davanja prijatnog mirisa. Parfem u odnosu na Toaletnu vodu ili Kolonjsku vodu ima najintezivniji miris.     KADA I GDE JE NASTAO PARFEM? 

Kriza srednjih godina

Kriza srednjih godina

,,Primetio sam da je količina straha od smrti koju ljudi osećaju tesno povezana sa količinom života koji nije proživljen.’’ Irvin D. Jalom – poznati egzistencijalistički psihoterapeut i počasni profesor psihijatrije na Univerzitetu Stanford i pisac brojnih romana.

 


 

Kriza srednjih godina jeste normalna razvojna životna kriza koja se javlja uglavnom u periodu između četrdesetih i šezdesetih godina. Bitno je imati na umu da ove brojke variraju i da se kriza ne javlja nužno kod svake osobe.

 

 

 

NADOKNAĐIVANJE PROPUŠTENOG

Odraslu osobu koju je zadesila ova vrste krize, prate osećanja straha od budućnosti. U tom snažnom naletu osećanja, osoba ima veliku potrebu da nadoknadi ono propušteno. Ako je ženina želja iz mladosti bila da ima jarko crvenu kosu, spoznaće da je baš sada, u srednjim godinama, pravi trenutak da promeni frizuru, dok će muškarac shvatiti da je sada idealno vreme da ostvari svoj momački san i nabavi sebi motor. Ovi primeri opisuju kako ljudi najčešće gledaju na ovu krizu i naravno ovo ne mora biti slučaj niti ta promena mora biti ekstremna.

 

 

 

Ono što je karakteristično za ovu krizu jeste da i muškarci i žene na izvestan način pokušavaju da se podmlade nošenjem mladalačke odeće, pronalaženjem mlađeg partnera ili čak rizičnim ponašanjem. Nije slučajno što se žargonski kriza srednjih godina naziva još i drugim pubertetom. Odrasli koji proživljavaju ovu vrstu krize, preplavljeni su različitim emocijama, kao što je slučaj i kod adolescenata. Međutim, starija populacija koja prolazi kroz ovu životnu fazu, osim toga što se bori sa osećanjima straha, očaja, nezadovoljstva i razdražljivosti, takođe se mogu zateći u situacijama u kojima tragaju za odgovorima na brojna životna pitanja koja ih tište.

 

 

 

 

STRAH OD SMRTI I PROLAZNOSTI

Ljudi koji prolaze kroz krizu srednjih godina postaju svesni svoje smrtnosti i razmatraju koliko im je ostalo do kraja života kao i šta su sve postigli do sad. Ono što može biti okidač ovakvog razmišljanja i generalno krize srednjih godina uopšte jesu neki ključni životnih događaji poput smrti člana porodice, razvoda ili pak dobijanje unučeta. Zašto bismo čekali da dođu srednje godine da bismo skupili hrabrosti da učinimo nešto za čime već dugo žudimo?

 

 

 

Ne bi trebalo da postoji taj trenutak gde sebi kažemo sutra ću, sledećeg vikenda ću ili dogodine ću, ako imamo prilike i mogućnosti to da uradimo u ovom trenutku. Čak i da ne istrajemo u nekoj našoj zamisli, a ona nam opet padne na pamet u srednjim godinama – ne treba da obeshrabrujemo sebe i mislimo da je kasno. Naravno, ne govorimo o onim impulsivnim odlukama koje vode ka samodestrukciji. Kada dođe taj trenutak gde preispitujemo sav svoj dosadašnji život i kada svodimo životne račune pitaćemo se da li smo mogli više i bolje.

 

 

TEKST: ANA VUKMIROVIĆ

Ana Vukmirović je apsolvent psihologije i ljubitelj fotografije

Gejše – Tajnovite i drevne

Gejše – Tajnovite i drevne

Reč gejša je nastala od japanskih reči gei (umetnost) i sha (osoba). Njih ćete prepoznati po visokoj veštačkoj perici koja imitira prenaglašeni volumen kose koja je vezana u punđu, bez mnogo detalja, crvenim i crnim krejonom oko očiju i crvenim karminom preko celih usana, drvenim