Tag: knjiga

Zovem se Crveno – Orhan Pamuk

Zovem se Crveno – Orhan Pamuk

Drugi svetski rat sa sobom je doneo mnoge promene koje su svakako zahvatile i književnost. Iz modernizma se razvio postmodernizam, koji se javio šezdesetih godina prošlog veka. Kao književna epoha iznedrio je mnoge čuvene pisce. Jedan od njih je i najuticajniji turski pisac i dobitnik 

Umeće ratovanja – Sun Cu

Umeće ratovanja – Sun Cu

Poznato nam je da je Kina jedna od kolevki kulture i filozofije. Međutim, o jednom od njenih najvećih mislilaca, Sun Cuu, nema mnogo zapisa. Smatra se da je bio general koji je živeo u 6. veku pre nove ere, te otuda i spis o vojnoj 

Kako se na srpskom kaže – inspirativna kvadrologija

Kako se na srpskom kaže – inspirativna kvadrologija

Onaj ko poznaje Srbe zna i da su oni po prirodi jako emotivni. Strast osećaju duboko i jako, koliko i mržnju. Bes koliko i sreću ili tugu. Povrh svega, ljubav i nadu najjače. Spremni su da prihvate, ali i osude u tren oka. Da se sprijatelje ili posvađaju, nasmeju, isplaču i sve što ide uz to. Ko poznaje Srbe zna da su temperamentni i da su ljudi čvrstog karaktera. Tako je jedan Srbin rešio da svetu, a i Srbiji dočara kako je to biti čovek ovog porekla i kako se na srpskom kaže sve ono što nas prožima i čini onim što smo.


PREKO HILJADU PESAMA

Kako se na srpskom kaže… jeste kvadrologija misli u formi pesama, nalik na haiku poeziju. Po formi i sadržaju, svaka se nadovezuje na prethodnu. One obrađuju teme ljubavi, tuge, sreće i nade. Vezuju se za sve emocije koje se između navedenih prožimaju. Svaka od ukupno blizu hiljadu i dvesta pesama u ove četiri zbirke nosi svoj naslov.

 

 

 

Naslovi su, zapravo, asocijacije autora na određeno osećanje o kom piše – ljubav, tugu, sreću ili nadu. Same pesme, odnosno misli u formi pesme, koncentrisanih su stihova i misli autora, u minimalističkom stilu, a duboko sadržajne. Od autora se saznalo da su one pisane na osnovu istinitih događaja, pa tako po koja ima i posvetu određenoj osobi iz autorovog života.

 

 

O PISCU

Izmaštao ih je, napisao i nama dao na dar Hadži-Aleksandar Đurović. On je smeli sanjar koji na bridak način kaže mnogo, a dubokoumno. Reditelj je, scenarista, fotograf, muzičar i pisac poezije i proze. Njegova ostvarenost na više polja, ali i želja za uživanjem u stvaranju raznih vrsta umetnosti prenosi se i na dela koja stvara, pa tako i na  zbirke poezije.

 

 

Kako se na srpskom kaže… kvadrologija je doživela  ogroman uspeh među srpskom publikom. Da li je to zato što se svako može u nekoj od pesama pronaći ili zbog toga šta pružaju čitaocu – moraće svako za sebe da prosudi. Ipak, svestranost pisca prenela se u velikoj meri i na njegovo delo, te ove zbirke nude mnogo, zauzvrat tražeći samo uloženo vreme.

 

 

LJUBAV I TUGA

U prvoj zbirci, Kako se na srpskom kaže ljubav, postoje pesme posvećene onima koji su voleli, onima koji vole, ali i onima koji nameravaju da zavole. Voljenima, ostavljenima i onima koji ostavljaju. Bivšim, sadašnjim i budućim ljubavima, kako poručuje autor. Naravno da se u pesmama ne sadrže samo ljubavna osećanja, već i radost, ushićenje, ali i razočaranje, slomljenost, potištenost.

 

 

Slično njoj, naredna – Kako se na srpskom kaže tuga – nam priča o seti, nostalgiji, melanholiji, ljubavi. Primarno osećanje, naravno, jeste tuga, ali se, svakako, ostala umnogome prepliću i slivaju jedno u drugo.

 

 

NAJOBUHVATNIJA ZBIRKA

S obzirom na to da je treća zbirka u trenutku pisanja trebalo da zaključi tadašnju trilogiju, najobuhvatnija je, samim tim i najduža. Ova zbirka broji preko četiristo napisanih pesama. Govori o tome kako se na srpskom kaže sreća. Autor je uspeo da obuhvati svako zamislivo i nezamislivo, opisivo i neopisivo osećanje. Pisao je o raznim situacijama u kojima se svako od nas može pronaći, poistovetiti se ili saosećati sa drugim. Uspeo je i da navede na razmišljanje, pronikne u srž svega, ali i izazove osmehe na tužnim licima.

 

 

NADA KAO NAJBITNIJI MOTIV

Ipak, zbog potražnje čitalaca, neočekivane prihvaćenosti i odjednom usplamsale popularnosti ovih zbirki – Đurović je napisao i četvrtu. Ona je možda najpoučnija, ali i onu koja ovu kvadrologiju zaokružuje i upotpunjuje. O nadi se može pisati nadugačko i naširoko, ali se ona svodi na primarna osećanja, jednostavna, a neizmerno jaka – na ljubav i tugu.

 

 

 

Pesme govore i o nadi kad smo zaljubljeni, ali i kada nam ljubav nije uzvraćena. O nadi kada nam je teško, ali i u bolje sutra. O nadi da će biti bolje i da ćemo mi biti bolji. Šta nam više od toga treba da svaki dan preguramo kakav god bio i kakvi god mi bili?

 

 

 

SUTRA

I da je loše,

nije kao da imamo

neko drugo sutra.

 

 

PERSPEKTIVA

Ne.

Ja se ne nadam

da će sutra

biti bolje.

Nadam se samo

da ću sutra

ja biti bolji

nego danas.

 

 

IZAĆI IZ ZONE KOMFORA

Autor nam kroz svoju refleksivnu poeziju prenosi mnogobrojne poruke. Ponajviše kako je to biti čovek, iskusiti ljudske emocije, a onako snažno i strastveno kao Srbin, na srpski način. Možda se zbog toga  srpska publika i zanteresovala za ovu savremenu poeziju. Možda su se mnogi i pronašli, usrećili, rastužili, ponadali i zaljubili uz, a i u nju.

 

 

 

Ova neobična dela prvenstveno su bila izlazak iz zone komfora jednog režisera, odstupanje od primarnog posla i upuštanje u nepoznato. To se očigledno  isplatilo. Prva zbirka izdata je 2016. godine, a ostale u roku od tri godine, između 2019. i 2021. To umnogome govori o popularnosti istih. Nebrojeno života učinile su boljim, interesantnijim i osvešćenijim za ljubav – makar na koji sat, u toku njihovog čitanja.

 

 

 

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

 

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.

Leto, plaža i F.Skot Ficdžerald

Leto, plaža i F.Skot Ficdžerald

Ne možemo imati letnju ljubav. Toliko ljudi je to pokušalo da je samo ime postalo poslovično. Leto je samo neispunjeno obećanje proleća, šarlatan umesto toplih, mekih noći o kojima sanjam u aprilu. Tužna je sezona života bez rasta…nema dana. – F. Skot Ficdžerald   LJUBAV 

Šarl Bodler: Cveće zla i simbolizam

Šarl Bodler: Cveće zla i simbolizam

Krajem 19. veka u Francuskoj se razvio pravac koji je obeležio jedan period književnog stvaralaštva, a to je simbolizam. Ovaj pravac je nikao iz društvenih promena i istorijskih događaja koje su obuhvatile 19. vek, kao što su nastanak materijalizma, industrijalizacija, tehnički i naučni napredak. U 

Ana Karenjina − moralna dilema ili nemoguća ljubav?

Ana Karenjina − moralna dilema ili nemoguća ljubav?

Ako postoji vrh svetske književnosti, on zasigurno pripada Rusima, Tolstoju i Dostojevskom, govorila je naša poznata književnica Isidora Sekulić i time iskazala blagonaklonost ka romanima ruske klasike, koji kroz decenije figuriraju kao svojevrsna remek-dela na polju književnosti i beletrističkog stvaralaštva. Posmatrajući konkretno Tolstojev realistično-psihološki roman Ana Karenjina, svetski književni kritičari dele mišljenja u vezi sa činjenicom da je delo koncipirano na način da u čitaocu probudi raznovrsna osećanja − od osude do samopoznaje  i time ga dodatno zaintrigira i podseti da sudbina igra veoma veliku ulogu u ljudskim životima.

 


 

ROMAN O DRUŠTVU 19. VEKA

Glavna junakinja istoimenog romana na prvi pogled pokazuje potpuno zadovoljstvo sopstvenim životom i porodicom, dok je sudbina ne odvede do trenutka u kojem će pod okriljem brojnih moralnih dilema do detalja preispitivati svoje misli, želje i potrebe. To čini ne bi li donela odluku koja će biti najsvrsishodnija po nju i njene najbliže.

 

 

Indirektno gledano, u određenim segmentima, fabula prikazuje i analizira društvenu problematiku druge polovine 19. veka, gde je udeo patrijarhata i patrijarhalne porodice predstavljao neoborivu vrstu postulata u tadašnjem društvu, u isto vreme potkrepljujući činjenicu nemogućnosti žena da donose i reaguju u skladu sa svojim odlukama i mišljenjima.

 

 

ANA I VRONSKI

Obostrana i društveno neprihvaćena ljubav Ane i grofa Vronskog bila je isprepletana brojnim preprekama i osudama okoline, te je vremenom predstavljala sve veće breme sa kojim su njih dvoje morali da se nose. Sa psihološkog aspekta, pisac na svojevrstan način čitaocima skreće pažnju o unutrašnjim borbama, samospoznaji i dilemama glavnih likova, istovremeno prikazujući Aninu nemoć da se suoči sa brojnim problemima i slutnjama koje su je neminovno pratile.

 

 

ALTRUISTIČNO ILI EGOISTIČNO SAMOUBISTVO?

Roman se završava nadasve tragično. Glavna junakinja popušta pod pritiscima okoline te izvršava samoubistvo i tim činom indirektno ističe da su u ponekim realnim situacijama sile okolnosti i (ne)prilika jače od želje za individualnim životnim revolucijama. Rasplet same fabule čitaocima ostavlja etičko-socijalna pitanja čiji bi odgovori mogli da doprinesu objašnjenju i dinamičnosti realistične tematike: Da li je Ana mogla nešto da promeni i da li bi te promene bile vredne žrtvovanja prethodnog načina života?

 

 

Činjenica je da ovaj roman upravo prikazuje nemogućnost nošenja sa stegama koje u socijalnom smislu vreme i različite okolnosti nameću. Osvrtom na temeljniju analizu dela, kritičari objašnjavaju da je akcenat na dvostranom pristupu samom romanu, te da je za roman epohe realizma na neki način logično i očekivano što ljubav Ane i Vronskog doživljava krah i gubi oslonac.

 

 

TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ

Ana Pavićević je studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.

Kamijev „Stranac” i filozofija apsurda

Kamijev „Stranac” i filozofija apsurda

Alber Kami bio je francuski književnik koji je objavljivanjem svog filozofsko-društvenog romana „Stranac” ostavio veliki trag u svetskoj klasičnoj književnosti. Sastavljanjem fragmenata pravaca filozofije koji su ga oduvek vodili ka otkrivanju novih dimenzija stvarnosti i svog ličnog iskustva − Kami otkriva jedan sasvim novi domen 

(Zlo)upotreba čoveka − Aleksandar Tišma

(Zlo)upotreba čoveka − Aleksandar Tišma

„Zlo koje se u današnjem vremenu nagomilalo može da se očisti samo dugotrajnim katarzama, za koje je umetnost prevashodan teren, a umetnik, sposoban da u sebi oživi i motiviše zlo, prevashodan posrednik. Ocrtati zlo, dati njegov umetnički izraz, to znači istovremeno razobličiti ga, jer istinit 

Lik Sofke u romanu „Nečista krv”

Lik Sofke u romanu „Nečista krv”

Borisav Bora Stanković je bio ugledni sprski pisac i romansijer. On je rođen u Vranju 31. marta 1876. godine gde je pohađao osnovnu školu i gimnaziju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1902. godine i oženio se. Cenjeni Bora je umro 22. oktobra 1927. godine u Beogradu. On važi za jednog od najizraženijih pisaca u modernom vremenu, jer je pisao složene narativne strukture.

 


 

ROMAN REALIZMA

 

 

PREKRETNICA U RAZVOJU SRPSKOG ROMANA

Što se tiče samog romana, nastao je kao hronika grada, ali je prerastao i u psihološki koji je zasnovan na opisima likova. U njemu je prikazana istorija dve porodice različitih staleža, bogatih i siromašnih kao i sukob mladih i starih. Svojom pojavom 1910. godine ovaj roman predstavljao je prekretnicu u razvoju sprskog romana jer je bio zanimljiv i originalan u pogledu tema koje obrađuje i regionu koji unosi u književnost, živim i dinamičnim likovima i složenoj psihologiji. Tema ovog romana bila je položaj žena u srpskoj patrijahalnoj porodici u 19. veku. Sam autor je želeo da prikaže kakvo je bilo stvarno stanje društva u to vreme, ali i da istakne činjenicu da potomci stradaju zbog greha svojih roditelja ili predaka.

 

 

KO JE BILA SOFKA?

Kao glavnu junakinju ovog romana imamo Sofku koja je opisana kao osoba kroz koju protiče novac, moral i želje. Priroda joj je dala izuzetnu lepotu, ali je bila i pametna i ponosna, međutim iako je bila gladne glave, bila je dobra u duši. Znala je za sudbinu svoje porodice i već u mladim danima je slutila da će i njena sudbina biti posebna kao što je bila njenim precima. Bila je drugačija od svojih vršnjaka i nije im zavidela, znala je da neće moći lako da nađe muža koji bi joj bio ravan, pa je dane provodila maštajući. Mučili su je snovi koji raspiruju strasti, a ona ih ne može zadovoljiti pa je iz tog razloga svoju pažnju posvećivala domaćinstvu i pomaganju majci da lakše preživi svakodnevni život.

 

 

Otac joj je često bio odsutan i ona i njena majka su zbog toga bile osuđene na težak život, ali je ipak odlučila da podrži svoju majku u lažima koje su opravdavale očevo odsustvo. Međutim da stvari budu još gore, kada se njen otac vratio odlučio je da je proda seljaku koji je dao najbolju ponudu za nju. Sofku je ovaj postupak mnogo povredio, jer za to ništa nije znala sve do poslednjeg trenutka kada je morala da ode, dvoumila se, ali je na kraju ipak prihvatila ulogu kojom je postala i spasitelj porodice. Odlučila je da bude velikodušna, da da sebe zarad sreće svojih roditelja i prihvatila je brak i prilagodila se životu u seoskoj sredini. Otac njenog supruga bio je gazda Marko koji joj je posvećivao pažnju i često kupovao poklone. Vremenom je u njemu videla budućeg brižnog oca, ali je i primetila prisnost između njih dvoje što je protivno moralu i ugledu porodice pa se povukla. Nakon što je Marko umro, posvetila se porodici i suprugu.

 

 

Sofka je uživala u maštanju o budućnosti, osećala se dužnom prema ocu pa nije mogla da ga otera kada je došao tražeći novac za nju. Uz puno odricanja i razmišljanja na kraju je prihvatila svoju tešku sudbinu, pomirila se sa njom i više nije marila ni za šta: ni za novac, ni za ljubav, ni za društvo, a ni za porodicu koja je svesno prodala kao robu. Zbog potražnje novca i svega što se desilo: Tomča, Sofkin muž, odlazi u Tursku i tamo ostaje neko vreme, sve dok mu Efendi Mita, Sofkin otac nije naredio da se ili vrati kući Sofki ili da je vrati nazad, a on mu je odgovorio teškim kletvama. On odlazi kod kćerke i traži je da se vrati kući dok ona odbija i tu nastaje velika svađa i prekidanje veze između oca i kćerke. Međutim kada se Tomča vratio iz Turske u pijanom stanju , pretukao je svoju ženu Sofku koja je ćutala i sve to izdržala kako bi nastavili zajednički život. Čak je i svekrva nagovarala Sofku da napusti muža, da ne trpi takve stvari i da ode, ali ona nije htela to da uradi.Gledajući sve to svekrvi je bilo još gore i od bola koji je osećala zbog svega razbolela se i umrla. Sofka se napila, a po selu se pričalo da je posle Tomčinog odlaska pozvala sluge u svoj krevet i samim tim se tako i vremenom ova porodica raspala.

 

 

Sofku nimalo nije iznenadilo raspadanje i ovakva sudbina jer je bila spremna na to i znala je da je ne čeka ništa lepo, iako je prizivala smrt deca su počela da se rađaju, a ona se pitala da li će jednog dana njena praunuka krenuti njenim stopama i završiti ovako nesrećna. Nečista krv propada lakim koracima, možda ne naglo, ali bezbedno, a svi oni koji su nekada bili važni sada su beznačajni. Sofkina deca su se rađala degenerična, bleda i bolesna . Nečista krv se prenela i na njeno potomstvo, spasa nije bilo, a ni izlaza iz te bolne situacije i teške sudbine. Jedan mlad život je uništen i pre samog početka Sofka je doživela kraj . Doživela je težak slom i više se nije oporavila, niti se trudila da joj bude bolje. Predala se, izgubila svu svoju lepotu, izgubila svetlo na kraju tunela, nemilosrdno je uništena kao žena, kao majka i kao individua.

 

 

TEKST: EMILIJA STOJMENOVIĆ

Emilija Stojmenović je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu, a rodom je iz Vranja. U slobodno vreme voli da čita knjige, piše pesme i obožava prirodu.

Putnik kroz snove sa planete B612

Putnik kroz snove sa planete B612

„Lepe ste, al ste prazne − reče im on još. − Za vas čovek ne može umreti. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da je moja ruža ličila na vas. Ali ona sama je važnija od svih vas zajedno zato što sam ja nju zalivao. Zato