Tag: psihologija

Ani Erno – dobitnica Nobelove nagrade

Ani Erno – dobitnica Nobelove nagrade

Stvaralaštvo francuske književnice Ani Erno odiše nesvakidašnjom hrabrošću i autentičnošću po kojima su njena dela i stil visoko prepoznatljivi. Nakon gotovo četrdeset godina pisanja, 2022. godine Erno je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. U nastavku teksta napravićemo poseban osvrt na njen roman Zaposednutost, koji je 

Da li je novac za mene?

Da li je novac za mene?

Postoji jedna vežba koja nam približava naša podsvesna uverenja o kojoj god temi da se radi. Ona se izvodi tako što pet minuta bez prestanka ponavljamo u diktafon: Novac je za mene… (kad je u pitanju novac). Zatim, pet minuta ponavljati: Volela/o bih da je 

Astrafobija – strah od munja i gromova

Astrafobija – strah od munja i gromova

Astrafobija je poznata i po nazivima astrapofobija, brontofobija, keraunofobija i tonitrofobija. Ona predstavlja veliki strah od munja i gromova. Ova fobija je izlečive prirode manifestuje se kod ljudi i životinja, ali najviše kod psa i mačaka. Fobija je dobila naziv na osnovu spoja grčke reči astrape koja znači munja i phobos koja znači strah.


SIMPTOMI ASTRAFOBIJE

Osoba koja pati od astrafobije se učestalo oseća veoma anksiozno kada grmi ili seva, nezavisno od jačine. Neki od fizičkih simptoma ove fobije su drhtanje, plakanje, znojenje, mučnina, napadi panike (u najgorim slučajevima), zujanje u ušima, brzo disanje i otkucaji srca. Takođe, postoje određene reakcije i simptomi koji su specifični i usko vezani za astrafobiju. Neke od njih su: traženje skloništa od oluje koja se sprema, skrivanje ispod kreveta, pokrivača, u ormaru, na tavanu, u podrumu i na drugim mestima koje individua smatra bezbednim. Takve osobe se uglavnom trude da priguše zvuk grmljavine na bilo koji mogući način.

ODREĐENE PREVENTIVE MOGU POSTATI OPASNE

Jedna od loših posledica ove preventive je ta što ona može preći određene granice, i postati opasna i ekstremna. Individua koja pati od ove fobije uglavnom ima povećani interes za vremensku prognozu. Na taj način ona može pratiti obaveštenja o potencijalnim olujama i lošem vremenu. Isčekivanje koje prati ovo može dovesti do velike panike, straha i anksioznosti. Ponekad, u najgorim slučajevima, astrafobija može prouzrokovati još jednu fobiju – agorafobiju, strah od napuštanja kuće.

ASTRAFOBIJA KOD DECE

Prema određenim istraživanjima 2007. godine, otkriveno je da je astrafobija treća najčešća fobija u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako se ovaj strah može pojaviti kod ljudi svih starosti, češće se pojavljuje kod dece. Pojava astrafobija kod dece ne treba odmah da se proglasi fobijom, s obzirom na to da deca imaju različite strahove tokom odrastanja. Tek nakon šest meseci, ovaj strah se može smatrati razvijenom fobijom. Ukoliko imate sumnju ili prepoznajete simptome ove fobije, preporučljiva je poseta lekaru.

SIMPTOMI KOD PASA I MAČAKA

Psi često imaju anskioznost tokom oluja sa munjama i grmljavinom. Između sa 15% i 30% pasa pokazuje simptome ove fobije. Metode koje mogu pomoći tokom prisutne anksioznosti su kontra-uslovljavanje, desensitizacija, lekovi koji deluju protiv anksioznosti i feromon koji služi za smirivanje. Određene studije su pokazale da se mačke plaše grmljavine i munja. Retko je, ali se one mogu skrivati ispod stola, ili na mestu koje smatraju bezbednim.


LEČENJE FOBIJE

Najefikasnije lečenje astrafobije je građenje imuniteta i suočavanje sa strahom. Kognitivna terapija je jedna od češćih metoda za lečenje astrafobije. Kognitivna bihejvioralna terapija predstavlja terapiju razgovorom. Ona u glavnom fokusu ima jedno konkretno pitanje i usmerena je ka menjanju mišljenja od negativnog ka racionalnom. Ovaj oblik terapije daje mogućnost individuama da se suoče sa svojim strahovima.

MEDIJACIJOM PROTIV STRESA

Kao metod lečenja, postoji i dijalektička bihejvioralna terapija u koju spada meditacija kao i druge tehnike koje deluju protiv stresa. Ova terapija služi za obradu i regulisanje emocija uz smanjenje anksioznosti. Lekovi protiv anksioznosti mogu biti prisutni u lečenju kako bi se uz pomoć njih smanjio stres i anksioznost koja se oseća tokom grmljavine i oluje. Ne postoje specifični lekovi za ovu fobiju, ali su prisutni oni koji su efikasni u uklanjanju stresa i anksioznosti uopšte, i samim tim pozitivno utiču i na fobiju.

TEKST: ANDRIJANA POPOVIĆ

Andrijana Popović je studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ljubitelj je psihologije, umetnosti i muzike.

Depresija i njeni simptomi

Depresija i njeni simptomi

Više od običnog nezadovoljstva, depresija predstavlja pravi razlog za zabrinutost, posebno ako se ne leči. Većina smatra osobu koja pati od depresije slabom, dok je takva osoba zapravo svakog dana mnogo jača od prosečne osobe. U narednom tekstu pružićemo dokaze za datu tvrdnju.

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMEĆAJ KOD DECE

OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMEĆAJ KOD DECE

Opsesivno kompulzivni poremećaj je anksiozni poremećaj koji ima oko 1 odsto dece. Ovo stanje najčešće se javlja kod dečaka u periodu od šeste do dvanaeste godine, a kod devojčica od sedme do jedanaeste. Na uzrok poremećaja utiče niz genetskih i sredinskih faktora, ali tačan uzrok još uvek ne postoji. 

Kako naše ime utiče na naše lice?

Kako naše ime utiče na naše lice?

Većina nas je barem jednom u životu pomislila kako zaista ličimo na svoje ime, i kako ljudima iz naše okoline zaista pristaje ime koje im je dato. Kada pomislimo na neko ime, u glavi već možemo stvoriti sliku te osobe, čak joj i dati osobine. Poslednjih godina se internetom šire šale na račun Karen, stereotipične privilegovane belkinje iz Amerike koja maltretira konobare i prodavce. Ali, postoji li iza ovoga dokaz i nauka, ili su u pitanju samo puke predrasude? Možda oba? Grupa naučnika iz Izraela i Francuske je našla interesantan odgovor na ovo pitanje.


EFEKAT DORIJANA GREJA

2017. godine grupa naučnika iz Izraela počela je da istražuje efekat Dorijana Greja. Fenomen je nazvan po poznatom romanu Oskara Vajlda, Portret Dorijana Greja. Kako Dorijan sve više ispoljava svoje ružne osobine, tako i njegov portret sve više gubi svoju prvobitnu lepotu.

Naučnici su sproveli čak osam studija u Izraelu i Francuskoj i došli do neverovatnih rezultata. Ispitanicima su tražili da slike ljudi povežu sa nekim od datih imena. Procenili su da će najviše dvadeset pet odsto uspešno spojiti lice i ime. Međutim, dobili su neočekivan, ali oduševljavajući rezultat. Čak čеtrdeset jedan odsto ispitanika je uspešno spojilo ime sa licem koje im je dato. 

REZULTATI

Istraživanja su ustanovila da društvo za nekoga ko se zove Bob smatra da ima okruglasto lice i figuru, kao i veseliji karakter. Suprotno tome, Tim bi bio neko povučeniji sa oštrijim crtama lica. Meri je moralna, a Katarina nezavisna i ozbiljna. Sva ova socijalna očekivanja mogu uticati na to kako će se naše fizičke i karakterne crte razvijati tokom života. Jedan od profesora koji su sproveli istraživanja, doktor Jonat Žvebner, potvrdio je da veruje da stereotipi o izgledu i ponašanju na osnovu imena mogu zaista da imaju efekat na izgled nečijeg lica.

ŠTA KAŽE DOKTOR ŽVEBNER?

Naše ime je naša prva društvena etiketa. Svako ime na svetu se asocira sa određenim karakteristikama, ponašanjima i izgledom. Vremenom, ova stereotipna očekivanja o tome kako bi trebalo da izgledamo i da se ponašamo mogu i da se manifestuju kroz naše crte lica. Jednostavno razvijemo ličnost koju društvo od nas očekuje. Ovo istraživanje implicira da se ljudi prilagođavaju svom imenu. Šansa da naše ime na nas može da utiče, pa makar i na najmanji mogući način, je jako intrigantna, zaključio je on. Kolega doktor Rut Majo dodaje: Ljudi su izloženi društvenim očekivanjima od momenta kada su rođeni, i to ne samo onim očekivanjima koja se odnose na pol, etnicitet i društveno ekonomski status, već i onima koja se odnose na nešto toliko jednostavno, a neko drugi bira umesto nas, kao što je ime.

KOLIKO SU OVA ISTRAŽIVANJA LEGITIMNA?

Bitno je napomenuti da su svi ispitanici bili u dvadesetim i pogađali imena ispitanika iz iste uzrasne grupe. Druge studije su pokazale da će ispitanici uvek imati bolje rezultate kada pogađaju imena iz liste koja im je prethodno data nego nasumično iz glave.

Takođe, bitno je uzeti u obzir i iz koje kulture ispitanik dolazi. Ime Ana nije vezano uz iste stereotipe u Srbiji i, primera radi, Nemačkoj. Kako je autorka Žin-Loren Kaseli napisala za francuski Slejt, Vreme metaforički brusi naše lice, kao što more brusi kamen. Na male načine prilagođavamo svoj izgled tako da odgovara nekom nematerijalnom, apstraktnom arhetipu koji postoji unutar naše kulture, izjavila je ona.

TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ

Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Kriza identiteta – znamo li ko smo?

Kriza identiteta – znamo li ko smo?

Svako životno doba nosi određene izazove. Ponekad nam prevazilaženje tih izazova ide glatko, a ponekad imamo osećaj da se spotičemo čak i o sopstvene noge. Sigurno je da smo svi barem jednom u životu razmišljali o tome koja je naša svrha. U šta verujemo, šta vrednujemo, koji su nam ciljevi i uzori. Ta preispitivanja mogu trajati i po nekoliko meseci i dešavati se u više različitih stadijuma života. Psiholozi taj fenomen nazivaju krizom identiteta.

Kako poboljšati samopouzdanje?

Kako poboljšati samopouzdanje?

Svaki čovek se u nekom trenutku svog života mučio sa samopouzdanjem i sumnjao u svoje mogućnosti. Neko nije bio zadovoljan svojim izgledom i patio se da zadovolji druge ljude. Imao je potrebu da bude dopadljiv po svaku cenu. Zapravo, najvažnije je da volimo same sebe 

Šta su afirmacije i zašto su korisne?

Šta su afirmacije i zašto su korisne?

Sigurno smo se susreli sa primerima nekih pozitivnih rečenica, možda ni sami ne znajući da objasnimo da li na nas deluju korisno ili ne. Zbog toga ćemo naučiti šta su afirmacije, koje od njih su korisne i kako uopšte da ih koristimo.


ŠTA SU AFIRMACIJE?

Afirmacija znači potvrđivanje, potvrda ili tvrđenje da je nešto istinito. Koriste se u raznim oblastima, ali mi ćemo konkretno govoriti o oblasti mentalnog zdravlja. Afirmacije tvrde da nešto postoji. Međutim, ukoliko koristimo samo ove rečenice i ubeđujemo sebe u nešto što nije naša trenutna realnost, vrlo je moguće da nam to stvori veliki haos u glavi. Naše misli određuju našu svakodnevnu akciju. Kakve su ti misli, takav ti je život, rekao je naš mudri otac Tadej.

KAKO SE KORISTE AFIRMATIVNE REČENICE?

Afirmacije kao tehnika mogu poslužiti da menjamo uticaj podsvesti na neke stavove ili dela. Mada, nikada samo jedna rečenica nije rešenje za sve. Afirmativne rečenice koriste se kroz određena pravila. Naime, moraju biti zdravorazumski izgovorene, a to znači priznati i prihvatiti realnost. Zatim, moraju biti adekvatne i prilagođene osobi koja ih izgovara. One mogu biti od koristi ljudima koji imaju optimalan život i žele da unaprede njegov kvalitet.

Afirmacije nisu rešenje, već jedna od tehnika koja nam pomaže u procesu rada, učenja ili psihoterapeutskog rada. One su tehnika podrške samom sebi, podižu nam energiju kako bismo nastavili da radimo na našem problemu.


KOJE AFIRMACIJE SU KORISNE?

Sada kada smo naučili šta su afirmacije i koja su njihova pravila kako bi bile korisne za nas, navešćemo neke primere dobrih afirmacija:

1. Dovoljno sam jaka da donosim samostalne odluke.

2. Biram mir.

3. Vredna sam ljubavi i sreće.

4. Moje telo je zdravo i zahvalna sam na tome.

5. Imam pravo na vreme oporavka.

6. Tačno znam šta da radim da bih postigla uspeh.

UNIVERZALNA AFIRMACIJA NE POSTOJI

Postoji još mnogo primera afirmativnih rečenica i moguće je da se ne pronalazimo baš u svakoj. Zato je veoma je važno da one budu specifične za nas. Univerzalne afirmacije su besmisao, s obzirom na to da svako od nas ima svoj put, svoje ciljeve i stavove. Kada se koriste na pravi način i u pravo vreme, mogu biti vrlo poželjne i korisne. Proces ličnog razvoja ne naziva se uzalud ličan. To je individualan proces svakoga od nas koji je pun uspona i padova, uspeha i grešaka. Mada, pre svega, to je proces učenja i rasta.

Važno je osvestiti da je za svakoga taj proces poseban i svako ga prolazi na sebi svojstven način. Uz kvalitetnog psihoterapeuta ili kouča, afirmacije mogu biti melem za nas. Mogu nam pomoći da prihvatimo i zavolimo sebe. Sve je i otrov i lek, samo je pitanje doze. Zar ne?



ZAŠTO SAMO POZITIVNE MISLI NISU DOVOLJNE?

Ukoliko se udubimo u neke portale na internetu, pronaći ćemo rečenice poput: Ponavljanje afirmacija može ugušiti negativne misli. Cilj nije ugušiti negativne misli, već naći njihov uzrok. Negativne misli izazvane su određenim neprijatnim emocijama,. Zapravo, sve svoje emocije važno je prihvatiti, uvažiti, razumeti i dozvoliti im da postoje. Borba protiv neprijatnih emocija nije potrebna, a još je manje korisna. Jer guranjem pod tepih stvaramo još veći nered. Za početak, važno je da definišemo kako se osećamo. To možemo postići kvalitetnim pitanjima koje ćemo postavljati sebi.


ZNAČAJ KVALITETNIH PITANJA

Kvalitetna pitanja povećavaju i kvalitet našeg života. Naime, pomažu da odredimo i shvatimo gde se tačno trenutno nalazimo na mentalnom nivou. To je upravo razlog zašto samo korišćenje afirmativnih rečenica ne pomaže. Naš um žudi za jasnim komandama da bi znao kako da funkcioniše, jer u druge ne veruje. On je savršen sistem i za njega su afirmacije nejasne, previše uopštene, zbunjuju ga i ne zna šta bi sa njima. Zato, ako koristimo samo tehniku afirmacija duže vremena a one ne deluju, možemo pomisliti da je nešto do nas, jer samo nama ne pomažu.

Daćemo konkretan primer koji smo verovatno čuli bezbroj puta. Želim veliku kuću i dobar posao. U ovoj rečenici nije dobra neodređenost koja nas može dodatno zbuniti. To je isto kao kada bismo u Gugl mapama ukucali dobra hrana. Mapa nas ne bi odvela tačno u restoran koji želimo, jer smatramo da je tamo dobra hrana. Već bi nam ponudila niz opcija koje nama verovatno ne odgovaraju.

DOBRO MENTALNO STANJE

Korisno je sebi postaviti sledeća pitanja. Šta tačno za mene znači velika kuća? Kako ona izgleda? Šta za mene znači dobar posao? Na osnovu čega znam da je taj posao dobar za mene? Na kojoj tačno poziciji radim? Kako se osećam na tom radnom mestu? Dakle, naš um ne prepoznaje negativne ili neodređene komande. Takođe, važno je da smo u dobrom stanju, kako bi nam misli bile jasne. Zato je vrlo korisno osvestiti šta nam izaziva dobro stanje i čini da budemo u njemu. Možda zahvalnost ili podsećanje na to što smo živi i zdravi. Možda nam je čak potrebno da još radimo na sebi dok ne otkrijemo koje je stanje za nas dobro.


Pronađimo to dobro stanje. Razbistrimo i konkretizujmo naše misli. Samo nas to vodi do tačnog odredišta na kom želimo da budemo. Ubacimo pažljivo i pravilno neku od afirmacija dok vredno radimo na našem rastu i živimo našu promenu, osvešćujući sve emocije koje imamo.

TEKST: JELENA OPAČIĆ

Jelena Opačić je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.

Amaksofobija – strah od vožnje

Amaksofobija – strah od vožnje

Amaksofobija predstavlja strah od vožnje ili prevoznih sredstava. Termin amaksofobija potiče od grčkih reči hamaxa (kočije) i phobia (strah). Ovu fobiju možemo sresti i pod drugim nazivima, kao što su hamaksofobija, motorofobija i ohofobija. ŠTA JE AMAKSOFOBIJA? Postoji više tipova amaksofobije. Neke osobe se boje