mogućnosti zvone na vaša vrata
Muško-ženska prijateljstva su često predmet rasprava i stereotipa. Mnogi veruju da je nemoguće održavati iskreno i platonsko prijateljstvo između muškarca i žene. Međutim, pokazalo se da su muško-ženska prijateljstva sasvim moguća, iako verovatno svi znamo različite primere u našem okruženju za oba slučaja. S kim …
EPIZODA 47: ZAGRLI UNUTRAŠNJE DETE Sećate li se sebe kada ste bili dete? Kao deca, mi smo stalno pokušavali da radimo ili probamo nove stvari — sport, igre i kreativne aktivnosti, zatim da upoznajemo druge ljude i otvaramo srca kako bismo uspostavili trajna prijateljstva. Pak, …
Verovatno smo do sada svi čuli za emotivno nedostupne ljude, ali se primećuje da u današnje vreme svi pribegavaju ka toj definiciji svoje ličnosti. Ali, šta to zapravo znači biti emotivno nedostupan?
Emotivno nedostupni ljudi obično su oni koji imaju poteškoće u izražavanju i deljenju svojih osećanja sa drugima. Oni mogu biti izuzetno rezervisani, distancirani ili se čak povlače od emocionalnih veza. Ova vrsta ponašanja može biti frustrirajuća za one koji žele ostvariti dublju vezu s njima.
Međutim, važno je razumeti da emotivno nedostupni ljudi često imaju svoje razloge za takvo ponašanje. Iako prepoznaju kod sebe takvo ponašanje, suštinski je teško to promeniti i napraviti drugačiji pristup u odnosima.
Jedan od glavnih razloga za emotivnu nedostupnost je strah od povređivanja. Ljudi mogu postati emotivno nedostupni zbog traumatičnih iskustava iz prošlosti. Na primer – prethodne veze koje su završile loše ili emocionalno zlostavljanje. Ova iskustva mogu izazvati odbrambeni mehanizam koji ih sprečava da se otvore emocionalno kako bi izbegli ponovno suočavanje sa bolom.
Emocionalna otvorenost zahteva i sposobnost izražavanja sopstvenih osećanja i razumevanja tuđih. Osobe koje nisu naučile te veštine ili su odrasle u okruženjima gde je emocionalna otvorenost bila potisnuta, mogu imati poteškoće u izražavanju svojih emocija.
Kada takav model ponašanja posmatramo u vezama, može se primetiti da takvi ljudi uglavnom daju pomešane signale. Stvara se utisak da sa njima nikada ne znamo na čemu smo. U jednom trenutku imamo osećaj kao da smo ostvarili bliskost, dok već sledećeg da mogu da budu potpuno nezainteresovani i hladni. Koliko god izgledalo da je njima svejedno, oni konstantno vode borbu sa svojim emocijama.
Zona komfora im je da ne dozvole da im se bilo ko približi. Na taj način uvek mogu da kontrolišu svaku situaciju. Ponekad i na svoju štetu i protiv sopstvenih emocija će se distancirati od osobe sa kojom su započeli da razvijaju značajniji odnos.
Može da se desi da se i u vezi koja duže traje emotivno povlače ili čak namerno izgovaraju stvari koje će njihovog partnera distancirati od njih. Takođe, ovde se javlja strah i od vezivanja i gubljenja svoje autonomije. Ako sagledamo logički, zašto bismo izbegavali odnos ili se udaljavali u vezi sa osobom do koje nam je stalo i prema kojoj gradimo emocije?
Odgovor je uglavnom sličan. Nisu spremni za vezu, sviđa im se da budu sami, razočarali su se u prethodne partnere i više ne žele da se dovode u tako ranjivu situaciju. Ipak, na duge staze ovaj model ponašanja ne može doneti mnogo benefita. Najčešće će dovesti do samosabotaže i usamljenosti.
Naravno, to nije nešto što ne može da se promeni. Kako bi se neko emotivno otvorio potrebno je strpljenje i razumevanje. Pod konstantnim pritiskom će se još više povlačiti. Potrebno je da se razume zašto imaju takav model ponašanja i da često i nema direktno veze sa prijateljima ili partnerom, već sa njima samima.
Bitno je da osećaju sigurnost i da se validira njihov način pokazivanja emocija. Jer kada se zapravo emotivno otvorene to će biti potpuno iskreno, jer su o tome dosta promislili. Takvi ljudi su ponekad previše u svojoj glavi i mislima, tako da kada odluče da poslušaju svoje srce to će biti vrlo svesna i bitna odluka.
Na kraju, ljude koji su emotivno nedostupni ne treba posmatrati kroz lošu prizmu, već ukoliko su to nama bliski ljudi pokušati da ih razumemo i damo vremena. Ukoliko te karakteristike prepoznajemo kod sebe, onda je bitno da krenemo sa malim koracima i da postepeno izlazimo iz zone komfora.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
Sve više se promoviše konformizam i trendovi, biti autentičan postaje sve teže, ali i sve bitnije. Autentičnost je sposobnost da budemo istinski svoji, da živimo u skladu sa sopstvenim vrednostima, uverenjima i snovima. Međutim, kako pronaći svoj put i odmaknuti se od stereotipa i očekivanja …
Jedna od definicija samosvesti je mogućnost i želja da razumemo sami sebe, ali i naša svest o tome kako nas drugi ljudi vide. Spoznaja koliko je u stvari jednostavno raditi na proširenju samosvesti, dovodi nas do zaključka da sitnice kojima dajemo na značaju, u velikoj …
Raskid je nešto što svako od nas prođe i što se oseti bar jednom u životu. Raskidi su svakodnevna i normalna stvar, prosto smo naviknuti na to, ali baš zbog toga nekada deluje da se zanemaruje kroz kakav bol i tugu se tada prolazi. Da li postoji pravi način da se preboli raskid? Verovatno smo svi čuli različite načine, ali s obzirom na to da je raskid jedna vrsta gubitka, postoje faze koje je potrebno da se prođu kako bi što bolje uspeli da se vratimo na noge.
Prva faza je stanje šoka. Ova faza se najviše oslanja na postavljanje pitanja zašto se i kako to desilo. Šta je pošlo po zlu? Pogotovo ako to niste očekivali. Satkana je od puno bola i konfuzije.
Povezano sa šokom je druga faza – poricanje. U ovoj fazi se uglavnom ljudi osvrću na neke lepe stvari i obećanja koje im je partner dao, kako će zauvek biti zajedno, da nikoga tako nisu voleli… Pokušavamo sve da racionalizujemo, ali u prve dve faze to nema mnogo uspeha.
Treća faza je takozvano pregovaranje. U ovoj fazi može doći do pomirenja ili pokušaja da se dođe do nekakvog dogovora da ponovo budete zajedno. Nekada čak i ne morate da stupite u kontakt sa bivšim, ali to su i pitanja i pregovori koje vodite sami sa sobom.
Često se pomisli šta bi bilo da sam samo ovo uradio/la, da li da pokušamo ponovo, šta mogu da ispravim…. Ipak, kada prođu prve tri faze i kada se suočimo sa tim da je kraj, često dolazimo u fazu ljutnje i besa. U tom trenutku možemo da budemo ljuti na partnera ili na sebe. Ljuti smo jer smo prevareni, veza se naglo završila ili nismo dobili konkretne odgovore.
Kada se bes rasplamsa, započinje faza tuge. Tada postajete u potpunosti svesni raskida i jedan period ćete tugovati. Možete tugovati za osobom, za osećajem koji ste imali pored nje, za sigurnošću koju ste izgradili i za sve buduće planove koji više ne postoje.
To može da podstakne depresiju, prazninu i apatiju. Stvari poput sumnje u sebe i očaja takođe mogu da se uvuku, kao i usamljenost i napuštenost. Iako je jako teška faza, jako je bitno da prođete kroz
sve emocije kako biste istinski mogli da započnete proces izlečenja.
Nakon toga ide prihvatanje. U ovoj fazi ćete krenuti da se osećate pozitivnije, možda ćete i tada imati trenutke nostalgije ali ipak ćete znati da je ovako najbolje. Krenućete da opet mislite o sebi, a ne o bivšem partneru. Vidite svetlo na kraju tunela, možda ta veza ipak i nije bila za vas.
Na kraju najlepša faza, a to je nastavljanje dalje. Ovo znači da niste samo prihvatili raskid, nego ste se i diskonektovali od ove osobe. Krećete da se zapravo fokusirate na sebe, ne proveravate društvene mreže i želite im sve najbolje iako znate da vi nećete više biti deo njihovog života.
U ovoj fazi će vam biti u redu da budete sami. Kada vam je to u redu, onda možete da nastavite da upoznajete nove ljude i započinjete nove veze znajući da ste u potpunosti preboleli i osetili sve emocije. Nove odnose ćete moći da gradite na zdravom temelju. Ukoliko mislite da još uvek niste spremni da zaplovite u novu romansu, pravi je trenutak da ponovo otkrijete sebe van veze i uživate u drugim stvarima.
Na kraju, ove faze ne moraju da idu ovim redom i nekada je potrebno vreme. Bitno je da budete okruženi ljudima koji vas vole i podržavaju, ali i da zapamtite da tu ljubav date i sami sebi i ne budete previše grubi. Ipak znamo da se sve dešava sa razlogom, iako nam u tom trenutku taj razlog nije jasan, vremenom uspemo da razumemo.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
Poreklom iz činovničke porodice, Vladeta Jerotić je rođen u avgustu 1924. godine u Beogradu. Kada je krenuo u školu, svojim nestašnim ponašanjem je jasno pokazivao da nije ljubitelj iste. Kasnije, dolazi do promene u njegovoj ličnosti. Mladi Jerotić više nije bio nemiran i živahan, nego …
Realnost u kojoj živimo je puna nepredviđenih događaja i okolnosti. To je život. Kada bi sve bilo tako lepo, bilo bi dosadno, iako nam se ne čini tako. Sa lepim i prijatnim događajima većina nas se vrlo lako nosi. Bez potrebe za nekim preteranim razmišljanjem. …
Bilo da volite ili ne volite seriju Seks i grad, uvek je interesantno zapitati se kakve to poruke mogu da nam pošalju umetnička dela koja se smatraju bitnim delom popularne kulture. Bilo da volite ili ne volite četiri glavne junakinje ove serije, svaka ima bar po jednu osobinu ili situaciju sa kojom se svako od nas može povezati. U ovom tekstu ćemo videti kakve to lekcije je mogla da nam pruži Šarlot. Junakinja koja se najređe pominje kao favorit fanova.
Ako gledamo iz današnje perspektive, Šarlot Jork (kasnije Goldenblat) se može opisati kao najkonzervativnija od četiri glavna lika. Po prirodi je idealista i osoba sklona maštanju. Jednostavno ne možemo ni da izbrojimo koliko puta u seriji je pomislila da je našla svog princa na belom konju. Zamislila je da će joj život izgledati kao u filmovima, a da će se velike životne prekretnice odigrati (njoj) savršenim redom.
Radiće, zatim naći muža, koji će ujedno biti i ljubav njenog života. Onaj koji će je spasiti od usamljenosti i teskoba svakodnevnice, kao princezu iz bajke. Uz muža će dobiti titulu i ulogu tradicionalne žene, nakon čega će postati majka. Ta uloga će zameniti bilo kakav drugi posao ili karijeru. Iako se njene vrednosti razlikuju od onih koje njene prijateljice stavljaju na prvo mesto, Šarlot je vrlo nepokolebljiva kada su u pitanju stavke koje smatra bitnim.
Kao i ostale tri junakinje, Šarlot je kroz šest sezona imala dobar broj ljubavnih jada i slomljenog srca. Zbog svoje romantične i maštovite prirode, zaletela se u prvi brak koji, iako se završio pogodno po nju, nije bio lak ni dok je trajao ni tokom razvoda. Na kraju se ispostavilo da njen drugi muž koji ju je voleo onako kako zaslužuje, nema nijednu dotičnu tačku sa njenom slikom savršenog muškarca. Ipak, sa tim čovekom je prebrodila pobačaje, napravila porodicu i uradila mnoge značajne stvari u životu kakve sa muškaracem koji je samo dobar na papiru svakako ne bi mogla da postigne.
Iako je razvod ili promena religije nešto što je daleko od njenog savršenog životnog redosleda, ostala je odana sebi. Međutim, nije bila previše ponosna da napravi kompromis tamo gde je on bio potreban. Možda je morala da prilagodi svoje vrednosti i shvatanja okolnostima, ali nikada nije pokušala da promeni svoju prirodu i svoju suštinu.
U ljubavnom životu, a i životu generalno, često ćemo morati da preispitujemo svoje prioritete, vrednosti i stavove. To uopšte nije loša stvar. Zapravo, to je jedan od načina da se poboljšamo na ličnom planu i približimo sebi. Ali, Šarlot nam poručuje da nema potrebe da preispitivanje pretvorimo u sumnju u sebe. Potpuno je u redu da, nakon jedne samoevaluacije, kažemo: Da, mislim isto što i ranije. Ili da kažemo: Da, ja jesam u pravu što ovo mislim. To što smo sigurni u ono što mislimo ne znači da živimo u blaženstvu neznanja.
Još jedna poruka – imamo pravo da zamislimo kako to izgleda naš idealan život, ali nemamo pravo da kroz te ideale gledamo druge ljude. Drugi nisu sredstvo za ostvarenje naših fantazija, oni su ljudi, koji su sami po sebi cilj. Takođe, ako nešto ili neko na površini izgleda lepo, ne mora da znači da će tako biti ako zavirimo malo dublje. Ostvarenje prethodno pomenute fantazije nikada ne sme biti razlog da ne zađemo dublje. Onda stvarni život gradimo na potpuno nestvarnim temeljima – urušiće se kad–tad.
Naposletku – kompromis ne znači promašaj ili neuspeh. Ne može sve biti kako mi hoćemo ili kako smatramo da je optimalno. U redu je da budemo sigurni u sebe i svoje stavove. Međutim, isto tako potpuno u redu nekada se malo prilagoditi. To ne znači menjati sebe i svoju prirodu, ali znači prilagoditi se nekome ili nekoj situaciji kako bi i jednoj i drugoj strani bilo mnogo lakše. Takvi potezi ne samo da su hrabri, nego nas mogu odvesti putevima kakve nikada ranije ne bismo mogli da zamislimo.
Slika preuzeta sa sajta: https://pin.it/7KvWIUf
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life
Paranoidna šizofrenija predstavlja niz simptoma koji zajedno daju kliničku sliku mentalno obolele osobe. Iako simptomi ove bolesti često nisu baš najjasniji, hajde da počnemo sa generalnim problemom današnjice, a to je stres. UTICAJ STRESA Stres na organizam utiče na dva načina: prvi je da nas …
