mogućnosti zvone na vaša vrata
Zemlja vina, plesa i opuštenog života – Španija. Španija je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, kao i u svetu. Poseduje bogatu kulturu, predivnie plaže, živopisne gradove i raznoliko kulturno nasleđe. Destinacija kao što je ova zemlja, nikako čoveka ne ostavlja ravnodušnim i veoma …
Iako mnoge velike ličnosti postanu ,,velike“ i proslave se tek nakon smrti, ima i onih koje padnu u zaborav. Jedan od njih je Milan Jovanović ,,Morski“, u svoje vreme jedan od najznačajnijih i najzanimljivijih ljudi, a danas gotovo nepoznat javnosti. BIOGRAFIJA Rođen 1834. godine …
Kako je mart mesec posvećen ženama, tako će i ovaj tekst u tom duhu biti posvećen jednoj važnoj i pomalo zaboravljenoj ženi – Mitri Mitrović. Za Mitru se može reći da je bila mnogo toga – književnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe, feministkinja, aktivistkinja i borac. Takođe, bila je i prva ministarka u istoriji Srbije.
Rođena 1912. godine u Požegi, bila je ćerka činovnika i domaćice, i jedna od petoro dece u porodici. S obzirom na to da joj je otac vrlo rano preminuo, već u Prvom svetskom ratu, sav teret je bio na njenoj majci koja je uprkos svemu uspela da odškoluje svu decu. Mitra, kao veoma uspešna u školi, 1930. godine dobija stipendiju i upisuje srpskohrvatski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kom je i diplomirala četiri godine kasnije.
Sa aktivizmom počinje vrlo mlada, još kao studentkinja Filozofskog fakulteta, kada pristupa studentskom revolucionarnom pokretu. Potom 1931. godine postaje i članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Nakon samo dve godine biva primljena i u Komunističku partiju Jugoslavije, gde je bila jedna od najaktivnijih studenata. Bila je stalna učesnica u svim akcijama koje je partija organizovala na Univerzitetu i obavljala je različite zadatke. U to vreme upoznaje i Milovana Đilasa, mladog komunistu sa kojim je bila u braku od 1936. do 1952. godine.
Ubrzo nakon diplomiranja, Mitra dobija zadatak da se uključi u Ženski pokret, gde je formirala Omladinsku sekciju Ženskog pokreta koja je osnovala list Žena danas. To je bio ženski časopis koji je izlazio u Jugoslaviji od 1936. do 1981. godine, a koji je istovremeno promovisao ideje feminizma i komunizma. Zapravo, Mitra je u ovom časopisu pišući o ženskim temama, promovisala antifašizam, antiimperijalizam i borbu protiv kapitalizma.
Nakon nemačke okupacije Srbije, u aprilu 1941. godine Mitra je uhapšena i odvedena u logor. Shodno tome, smatra se da je ona prva žena komunista koja je bila zatočena u banjičkom logoru u Beogradu. Međutim, kada je posle mesec dana bila prebačena u zatvorsku bolnicu, ubrzo je uz pomoć partijskih drugova uspela da pobegne.
Nakon oslobođenja Mitra je dobila još više funkcija. Radila je kao članica Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Srbiju, a od osnivanja Komunističke partije Srbije 1945. godine bila je članica Agitpropa Centralnog komiteta. Ubrzo postaje i prva žena članica Vlade u Srbiji i poslanica u Narodnoj skupštini. Rukovodila je ministarstvom prosvete, nauke i kulture, te je samim tim u tim oblastima imala veliki uticaj.
Bila je na veoma značajnim pozicijama u društvu sve do početka 1950-ih. Tada se potpuno povlači iz politike i posvećuje pisanju i prevođenju. Preminula je aprila 2001. godine, u Beogradu.
Za ime Mitra Mitrović najčešće se vezuje memoarski zapis Ratno putovanje. Pored toga, objavila i knjige: Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije, Veselin Masleša i Položaj žene u savremenom svetu.
Kako je Mitra Mitrović jedna od najvažnijih žena u srpskoj istoriji, jedan ovakav tekst ne može u potpunosti da prikaže njen značaj i veličinu. Stoga vam predlažemo da se dodatno upoznate sa radom i delima ove velike žene, koja je mnogo toga učinila za sve nas.
TEKST: MAGDALENA STOJKOVIĆ
Magdalena Stojković je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voli pse, psihološke trilere, leto i putovanja. Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Interesuju je rodna ravnopravnost, društveni aktivizam i mentalno zdravlje.
Nedavno prikazivanje filma i serije Vera, Nedeljka Kovačića, pokrenulo je lavinu komentara i priča o tome ko je bila Vera Pešić. Zašto je nazivaju srpskom Mata Hari i četvorostrukom špijunkom? Zašto je ona značajna i zašto je baš o njoj snimljen film, saznajte u nastavku ovog teksta.
Postoje mnoge informacije koje nam profesori ne ispričaju, a svoj predmet bi učinili još zanimljivijim. Kada pomislimo na stari Rim, prvo što nam padne na pamet su pravo, umetnost, književonst, ratovi. Znamo da su bili veoma napredni i inteligentni, ali da li su sve njihove svakodnevne navike bile ispravne? Ovde ćemo se upoznati sa nekim bizarnim stvarima koje su stanovnici starog Rima radili.
Muzeji su mesta koja svojim postojanjem čuvaju kulturno i naučno blago jedne zajednice. Prva asocijacija na muzej ipak u neku ruku asocira na nešto arhaično i zastarelo. Međutim, muzeji danas nude najrazličitiji sadržaj koji obuhvata istoriju jedne zajednice. U samoj prestonici Srbije postoje umetnički, kulturno-istorijski, memorijalni, tehnički i prirodno-istorijski muzeji, čije interesantne postavke privlače najrazličitiju publiku. U nastavku teksta izdvajamo naše predloge muzeja sa teritorije Srbije koji su vredni posete.
Prve muzejske građevine nastaju osnivanjem Narodnog muzeja u Beogradu. Narodni muzej je i najstariji muzej u Srbiji, smešten u samom centru srpske prestonice. Nastankom Narodnog muzeja, na insistiranje tadašnjeg ministra prosvete – Jovana Sterije Popovića, započinje i prva ideja o očuvanju i ilustraciji istorije srpskog naroda po prvi put. Rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja trajala je više od jedne decenije i završena je 2018. godine – kada je ponovo otvorila vrata svojim posetiocima.
Nekadašnja rezidencija jugoslovenskog predsednika, poznata pod nazivom Kuća cveća, nakon njegove smrti pretvorena je u muzej u kom se između ostalog nalazi i njegov grob, koji svake godine posećuje na hiljade poštovalaca njegovog lika i dela. Ovde su izložene i čuvene štafete koje su pioniri, omladina i razna udruženja, uručivali predsedniku na Dan mladosti – 25. maja.
Ova muzejska građevina smeštena je u samom centru Sombora, na severu Srbije. Posebno je zanimljiv zbog očuvanja predmeta starčevačke kulture neolita, u kojem se čuvaju najstariji artefakti pronađeni u Srbiji.
Muzej na otvorenom, Staro selo, sastoji se od autentičnih građevina napravljenih u 19. i početkom 20. veka. Smešten je u selu Sirogojno, a ceo ambijent čine tradicionalne kuće, brvnare i kolibe. Ovaj muzej na otvorenom verno predstavlja srpsku tradiciju i jednu epohu.
Muzej afričke umetnosti smešten je u beogradskom naselju Senjak. Predstavlja prvi i jedini muzej u jugoistočnoj Evropi posvećen isključivo umetnosti i kulturama Afrike. Ovaj muzej svake godine organizuje Afro festival, kada posetioci imaju priliku da se kroz različita predavanja, izložbe i filmske sadržaje bliže upoznaju sa kulturom Afrike. Ulaz u muzej afričke umetnosti je u potpunosti besplatan za studente.
Muzej posvećen najznačajnijem srpskom naučniku i inovatoru svetskih razmera u oblasti nauke, elektrotehnike i mašinstva. Ova građevina ima stalnu postavku, koja se sastoji iz dva dela. Jedan deo je posvećen životu i radu čuvenom Nikoli Tesli, a drugi predstavlja razvoj nauke o elektricitetu i magnetizmu. Posetioci muzeja imaju priliku da se na interesantan način upoznaju sa autentičnom dokumentacijom i radnim modelima Teslinih izuma.
Beogradski muzej smešten u jednoj od najlepših ulica u Beogradu, u ulici Majke Jevrosime. Smešten je u obnovljenoj zgradi prve javne garaže na Balkanu. U muzeju je smešteno oko stotinak automobila, od putničkih vozila, preko luksuznih, pa sve do trkačkih automobila. Pojedini automobili, poput nemačkih ratnih džipova, iznajmljuju se iz muzeja namenski, za potrebe snimanja filmova.
Od 2005. godine, u Beogradu se organizuje kulturna manifestacija pod imenom Noć muzeja. U tom periodu je ulaz beogradskih muzeja u potpunosti otvoren za posetioce, a samo po ceni jedne karte. Ulaz je otvoren za veliki broj različitih kulturnih institucija, koje svake godine nude inspirativan sadržaj za posetioce najrazličitijih uzrasta.
TEKST: TAMARA VRANIĆ
Tamara Vranić ima 23 godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. U slobodno vreme uči španski jezik, uživa u čitanju kratkih priča, u putovanjima i druženju sa dragim ljudima. Interesuju je kultura i mediji, kao i pisanje, koje za nju predstavlja najlepši vid izražavanja misli i ideja.
Pored burne i bogate istorije, Korzika obiluje i prirodnim lepotama. Grad Ajača je sa jedne strane okružen morem, a sa druge brdima. Kao što smo već napomenuli, u tom gradu je rođen Napoleon I Bonaparta i veliku turističku atrakciju predstavlja i njegova kuća. U okviru izložbe postoji medaljon gde se nalaze vlasi kose Napoleona.
Zašto je poznavanje istorije zabrana na žensko stvaralaštvo važno štivo za tvoj dalji korak ka iskrenijem, otvorenijem i hrabrijem stvaranju, poslušaj u ovonedeljnoj epizodi.
Ljubica Obrenović poznata je po tome što je bila srpska kneginja, žena kneza Miloša Obrenovića. Međutim, ne želimo da je okarakterišemo samo kao kneževu ženu. Koja se to priča krije iza njenog imena i ko je zapravo bila Ljubica Obrenović?
Ljubica se rodila u selu Carevići, a devojačko prezime bilo joj je Vukomanović. Ona se udala za Miloša Obrenovića još pre njegovog političkog uspeha. Brak je bio ugovoren, a Miloš u tom trenutku nije bio ni toliko imućan, ni poznat, ali je bio ambiciozan.
Nakon udaje, različite političke situacije primoravale su Ljubicu na česte selidbe. Živela je u Brusnici, u kući svog devera Milana Obrenovića, nakon toga u manastiru Nikolje, u selu Crnuće, dok se napokon nije doselila u tadašnju prestonicu Srbije – Kragujevac. To se dogodilo nakon Takovskog ustanka kada je Miloš postao knez, a Ljubica kneginja. U Kragujevcu su izgradili veliku i lepu kuću koja je nazvana Šarenim konakom.
Iako se sve čini sjajnim, porodica Obrenović imala je problema. Jedan od njih bio je to da u tom trenutku nisu imali naslednika. U tadašnje vreme, samo muška deca smatrana su naslednicima, a Miloš i Ljubica imali su samo ćerke. Ljubica tada saznaje za aferu između njenog supruga i sluškinje Petrije.
Sluškinja je bila trudna, što je značilo da ako ona rodi muško dete, on će postati najstariji sin i naslednik, a Petrija bi u tom slučaju mogla preuzeti Ljubičino mesto. Zato se Ljubica odlučila na jedan strašan i rizičan potez – ubila je Petriju.
Za ubistvo nema opravdanja, ali činjenica je da ovu situaciju možemo sagledati iz više različitih uglova. Žene u to vreme nisu imale neka prava. Da se Milan razveo od Ljubice, ona ne bi ni na jedan način bila sigurna, ni pravno, ni materijalno, a vrlo verovatno ni njena deca. Dodatno bi je javnost osudila na moralnom nivou, jer je u to vreme bilo veoma strašno biti raspuštenica. Dok sa druge strane imamo Petriju, moramo se zapitati da li je uopšte jedna sluškinja smela reći – NE – knezu cele države?
Kneginja je nakon ovoga osuđena na smrt, ali kazna je promenjena u zabranu prilaska knezu. Međutim, tu nije kraj, Ljubica saznaje da je trudna i na taj način uspeva da poništi tu kaznu. Nakon toga Miloš je imao mnogobrojne ljubavnice i ona je to znala. Neki izvori tvrde da je Petriju ubila samo iz ljubomore.
Sa knezom je izrodila sinove Milana i Mihaila, i imali su dve ćerke Petriju i Savku. Četvoro dece im je preminulo u detinjstvu. Ona je poznata u narodu, voljena, smatrali su je strogom i samosvesnom. Bila je izuzetno aktivna u politici.
Preminula je u rukama sina Mihaila, u progonstvu 1843. u Novom Sadu (tadašnjem Austrijskom carstvu). Sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj gori.
TEKST: KRISTINA MITROVIĆ
Kristina Mitrović studira novinarstvo i izabrala je baš ovu profesiju zato što zahteva kreativnost i znanje. Znanje je najveća moć koju niko ne može da vam oduzme i zato ona teži da zna što više o svemu. Od astrologije do politike, sve je zanima, a novinarstvo joj je omogucilo da ne mora da bira. San joj je da bude fotoreporter i da putuje širom sveta u potrazi za zanimljivim kulturama i sikama.
Supermoći nisu uvek ograničene na bioskopsko platno. Iako još uvek nismo ovladali mogućnošću letenja i putovanja kroz vreme, nekima ide jako dobro da predvide budućnost. Većina predviđanja zapravo su temeljno promišljena sagledavanja budućnosti. Ipak neka su se vremenom ispostavila toliko preciznim, da deluju pomalo zastrašujuće. …
