mogućnosti zvone na vaša vrata
U ljubavnoj lirici Oskara Daviča nema sentimentalnosti niti metafizičkih implikacija karakterističnih za srpsku ljubavnu poeziju. Kod pesnika preovlađuju čulno i erotsko. Fasciniran je ženom i ženstvenošću kao svemoćnim načelom rađanja. Pred tim načelom padaju svi moralni i socijalni učesnici. Zbirka pesama Hana predstavlja najviši stepen …
U savremenom društvu, vizuelne umetnosti su uzele primat, a digitalni svet sve više postaje dominantna platforma za umetničko izražavanje. U ovakvom kontekstu, sa sve većim tehnološkim mogućnostima, film iz godine u godinu doživljava sve veći napredak. Međutim, i pored toga što se pisana reč nalazi …
Federiko Garsija Lorka je prvi španski pesnik koji je na našem području stekao veliku popularnost. Preveden posle Drugog svetskog rata, odmah je postao simbol modernog ljubavnog pesništva. Lorka je vesnik modernog poimanja poezije uopšte. Bio je pesnik, dramski pisac, glumac, režiser i scenograf, vrstan muzičar i slikar. Poeziji je dao snažan lični pečat, te je na kraju stradao zbog svoje odlučne pesme, pune damara stvarnog života.
Lorka je objavio nekoliko zbirki pesama: Knjiga pesama (1921), Pesnik u Njujorku (1930), Tamaritski divan (1936). Osim pesama pisao je i drame: Jerma, Krvava svadba, Dom Bernarda Albe. Vrhunac čitavog njegovog stvaralaštva predstavlja Ciganski romansero, zbornik od osamnaest romansi.
U Ciganskom romanseru sadržani su svi Lorkini talenti i sve karakteristike njegovog pevanja. Dramska napetost izbija iz sukoba silnih i neobuzdanih strasti njegovih Cigana. Njihovi postupci i večiti sukobi sa zakonom bude pesnikova lična osećanja. Taj zagonetni svet pesnik prati iznutra. Lorka se poistovećuje sa tim ljudima zaljubljenim u slobodu.
Njegovo pesništvo predstavlja spoj tradicije i avangarde. Svuda su prisutna dva dominantna motiva: motiv ljubavi i smrti. Ovi motivi njegovoj poeziji daju notu melanholičnosti. Lorkina poezija je iskrena i čista, puna emocija i zagonetnih značenja, dramatična i tragično obojena. Pesnik sve iskazuje na ustrepteo i uzbudljiv način.
Lorkina poezija je nastanjena južnjačkim temperamentom i ciganskim strastima, životom u kome se dodiruju ljubav, krv i smrt. Poezija ovog pesnika je izobilje metafora i simbola. Javljaju se i boje karakteristične za Lorkino pevanje – zelena boja – zelen vetar, nebo je zeleno, jutro je zeleno itd.
Romansa mesečarka ukazuje na dodir strasti, krvi i strepnje, ljubavi i smrti, mesečine i zločina. Ovo pesničko delo odiše emocijama i crnim slutnjama koje dopiru iz dijaloga dva Ciganina. Poteru za Ciganima i sve motive u pesmi – vetar, brod, planinu i devojku – Lorka u noći natapa magičnom svetlošću. Sve motive u pesmi povezuje mesečina. Središnji motiv je ona. Ona čeka i čekajući nekoga sanja. Predmet sna je sigurno neko ko je odsutan. Ona je u pesničkoj slici zelene puti, kose zelene. Zelena boja je ovde ženska boja koja simboliše ljubav i strast.
Pesma Romansa mesečarka započinje glorifikacijom zelene boje: Zeleno, volim te zeleno. Zeleno je boja svih stvari u noći: zelene grane, kosa zelena, zelene verande… Zašto baš zelena boja? Ona predstavlja obnovu života; simbol života, ali i smrti, simbol mladosti, ali i prolaznosti.
Pesma Romansa mesečarka se završava isto kako je i počela. Pesnik time naglašava potragu za lepotom, ljubavi, sanjarijom i slobodom unutrašnjeg bića. Lorka se bori protiv sile i represije koja ruši san o lepom. Kao da je pesnik slutio da će takva sila udariti i na njegova vrata. Takvi ljudi čije su lobanje od olova, jedne noći su ga odveli i ubili.
Najtamnije i najsvetlije žile kucavice španjolske zemlje žive u njegovoj poeziji. Federiko Garsija Lorka je pesnik – narod; pesnik krvi, bola i tragike. – leksikon Strani pisci
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
Kada čujemo termin književni klasik, mahom nam se u glavi javlja ideja o jednoj dugačkoj knjizi koja se bavi kompleksnim temama i ostavlja jak utisak. Reći da u engleskoj književnosti ne postoja dela koja su posvećena ljudskoj prirodi, siromaštvu i preživljavanju u surovom svetu značilo …
U svojoj knjizi Kuća listova, Mark Z. Danijelevski eksperimentiše raznim stilskim tehnikama. One su ne samo inovativne, već i izazovne za čitatelja. Danijelevski koristi slojevite narativne tehnike kako bi stvorio intenzivnu i tajanstvenu atmosferu koja se proteže kroz celu knjigu. Ovo delo predstavlja jedan od najambicioznijih i najfascinantnijih romana 19. veka. Sa njim ulazimo u postknjiževno stanje romana.
Barkona umetnost prvi put se pojavljuje na prostorima Italije, gde će od sredine 17. veka u narednim decenijama stvarati neki od najvećih imena istorije umetnosti na teritoriji Evrope.
Poreklo termina barok potiče još iz srednjevekovne filozofije, gde se italijnska reč barroco koristila u metaforičkom smislu, označavajući tako zamršeni proces mišljenja, zbrku i odsustvo bilo kakvog sistema.
Međutim, više prihvaćen prevod usvojen je iz portugalskog i španskog govornog područja, a predstavljao je biser nepravilog oblika. A zar se najveća tajna lepote ne krije baš u tim sitnim nesavršenostima?
Barkona epoha najpotpunije se zasniva na pojmu retorike. Još je i renesansa, epoha koja je prethodila baroknoj, svoju humanističku teoriju o umetnosti zasnovanu na terminu ut pictura poesis počela polako da podređuje retorici.
Ali, zvaničan prelaz iz paganskog sveta renesesanse i manirizma u baroknu umetnost i njenu versku reformu, označiće termin ut pictura sermones.
Svojstva umetničkog stvaranja barokne epohe i njena piktoralna poetika određuje karakteristike svojevrsnog stila umetnosti baroka. Prema određenim istraživačima ova epoha se često posmatra kroz prizmu oduststva formalnog stilskog jedinstva.
Ipak, postoje karakteristike koje možemo podvući kao svojstvene baroknom stilu u umetnosti. Česti svetlosni kontrasti, iluzija dubokog prostora kojom kroz komunikaciju sa posmatračem traži da se on uzdigne, zaboravi telesno. Ovo barokno promišljanje i elevacija umnogome će odrediti ovu epohu.
Barokni umetnik svet pažljivo posmatra, selektuje čime odstranjuje ono neptrebno ili manje lepo, da bi potom stvorio konačno delo. Figure koje počivaju na antičkim osnovama, skulpturalni oblici i forme u slikarstvu, koje je opet realno.
Studije, crtež koji postaje suma umetnikovog intelekta, a ne samo veština. Sve ovo definisaće ideju lepote ovog bisera nepravilnog oblika.
TEKST: MILICA TOPALOVIĆ
Milica Topalović, rođena je 2003. godine. Student je druge godine istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pored pisanja bavi se i fotografijom.
Da li ste ikada razmišljali o vremenu, zašto nas toliko ograničava i da li nas uopšte ograničava? Da li ste ikada želeli da zavirite u um Mileve Marić Ajnštajn ili u um jednog savremenog umetnika? Tokom cele 2022. godine imali smo priliku da posetimo izložbu Milutin: Vreme i vaseljena u Novom Sadu, a tokom 2023. godine možemo da uživamo u izložbi Mileva: Mi smo stena u Muzeju grada Novog Sada. Autor obe izložbe jeste dr Dušan Jovović koji je spojio nauku i neke naizgled jednostavne stvari, prikazao ih kroz digitalnu umetnost i u posetiocima probudio neka sasvim nova osećanja.
Kan jedan je od najatraktivnijih gradova francuske rivijere. Lokalne plaže, mediteranska klima, kao i izvanredan geografski položaj godišnje privuku u proseku tri miliona posetilaca iz čitavog sveta.
Digitalna tekstualnost je posredstvom novih instrumenata omogućila čitaocu da uspostavlja bilo koji intertekstualni odnos. Simbolička smrt autora i rađanje čitaoca neophodno je za završetak teksta. Ako je tehnologija štamparske mašine promenila medij prenosa književnosti iz usmenog u pisani oblik, onda i internet može omogućavati pesniku da pristupi čitaocu putem digitalne poezije. Pri tome, ovaj drugi može da upozna postavku pokreta i zvukova pesme izvan njenog pukog predstavljanja – u digitalnom okruženju.
Treba jasno naglasiti da nije sve što se objavi na internetu digitalna poezija, jer digitalizacija podrazumeva i samu interakciju sa tekstom. Poezija spontano prelazi u digitalizaciju, vizuelnost, fragmentaciju i, ponekad, apsurd. Digitalna poezija ne samo da razbija sve tradicije i ograničenja pisanog teksta, već se oslobađa i ograničenja određene kulture ili jezika.
Digitalna poezija zadobila je dosta naziva, ali jedno od njih koje se čini veoma prikladnim jeste sajber poezija. Odnosno, oblik sajber književnosti u kojoj estetska funkcija jezika dominira književnom porukom. Tehnički, sajber poeziju karakteriše korišćenje različitih elektronskih resursa, uključujući dobro poznati hipertekst, dvo- i trodimenzionalnu animaciju i virtuelne realnosti. Postoji moguća klasifikacija sajber poezije ako uzmemo u obzir tehnologiju koja se koristi za njeno sastavljanje.
Hipertekstualna poezija je poezija koja je povezana sa drugim izvorom u istom dokumentu ili sa različitim dokumentima na internetu.
Animirana ili pokretna poezija, takođe nazvana kinetička poezija, sastavljena je od reči koje se postepeno pomeraju ili modifikuju, bilo interakcijom korisnika sa tekstom ili automatski.
Holopoezija ili holografska poezija je naziv za tekstove sa poetskim sadržajem razvijenim korišćenjem holografske tehnike. Dakle, pesma je organizovana na nelinearan način u trodimenzionalnom nematerijalnom prostoru. Pesma menja i prenosi različita značenja čak i dok je čitalac gleda.
Dial je generativna pesma koja predstavlja umreženu, udaljenu komunikaciju. Oslikava dva izolovana glasa koja se tokom vremena vode dijalogom. Vreme se može podesiti klikom na satove na dnu dela sa ugrađenim emotikonima.
Krajem 1700-ih, Vilijam Blejk je kombinovao poeziju sa graviranim umetničkim delima u svojoj konceptualnoj zbirci Pesme nevinosti i iskustva. Savremeni pesnici koriste digitalne tehnologije da na sličan način ukrašavaju poeziju slikama.
Shan Shui na kineskom znači planina i voda, a kada se reči spoje u jednu – shanshui – to znači pejzaž. Takođe, pesma se odnosi na tradicionalno kinesko pejzažno slikarstvo i stil poezije koji prenosi lepotu prirode. Svakim klikom na ekranu generiše se nova pesma Shan Shui sa odgovarajućom slikom pejzaža Shan Shui.
Nedavni radovi Džejsona Nelsona su iskovali potpuno novi pravac u stilu elektronskog pisanja. Zadatak je postignut invazijom još jednog žanra digitalne poezije: video igre. Uzurpirajući dobro poznate konvencije igranja video igara, paradigmu trčanja i skakanja, Nelson je pronašao način da namami korisnika kroz svoje brojne nivoe pisanja.
Ova igra/umetničko delo pokušava ponovo da uvede ručno crtanje, neuredno i nelogično, ljudsku i ličnu kreaciju u digitalnom svetu. Prelazeći sa nivoa na temu vere ili nekretnina, ili kapitalizma, korisnik pokreće ispravljenu poeziju, uznemirujuća stvorenja i besmrtne zvukove. Igra, igra, igra i opet igra je manje igra o veštini, a više nespretna i nepovezana atmosfera, bivstvovanje ugrađeno u skakutajući meandar života.
Tekst u digitalnim pesmama je neuhvatljiv jer izbegava početnu autorovu kontrolu. Ovu kontrolu preuzima čitalac koji može da prekomponuje tekst. Čitalac je uključen u vremenski proces ponovnog pisanja teksta. Ovaj proces autorstva u pesmi je kolaborativni između originalnog autora i čitaoca. Međutim, i jedan i drugi gube svoju autoritativnu moć na određenim granicama procesa stvaranja.
Digitalni mediji nude uzbudljive mogućnosti za eksperimentisanje u poeziji. Digitalna poezija je izraz onoga što nije rečeno. Ona stimuliše čitaoca da tražiti nove semantičke konfiguracije. Ona promoviše neobične odnose između onoga što je predstavljeno kao apstrakcija i onoga što je predstavljeno konkretnom materijalnošću posredovanih medija.
Digitalizacija tekstova omogućila je ne samo prikazivanje tekstualnog sadržaja, već i obogaćivanje teksta slikama, zvučnim i filmskim sadržajima putem linkova. Sa druge strane, brzo čitanje digitalnog materijala liči na konzumiranje brze hrane, što nije poželjno upoređivati sa kulturnim razvitkom. Može se reći da je veoma dovitljiv i marketinški plodan sistem.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
Ime Tivadar Čontvari Kostka tek odnedavno zapada za oko široj javnosti. Samo pojedinci koji su duboko uranjali u ekspresionizam i primitivizam poznavali su dela mađarskog umetnika. Tek odskoro njegova dela postaju predmet proučavanja i podstiču likovne kritičare na rešavanje enigme koja je na platnu decenijama skrivala svoj pravi identitet.
