Naučnici kažu da čovek ima urođenu potrebu da bude povezan sa prirodom. A kako to priroda utiče na nas?
ŠUME, REKE, ZELENILO
Još kao mali najviše vremena smo provodili u šumama, pored reka, tako gde je bogatstvo zelenila. Bili smo znatiželjni, zanimala nas je svaka latica cveta, svaka kora drveta, svaki list na grani. Voleli smo bezbrižno da ležimo na travi i odatle posmatramo nebo i ptice koje lete mašući nam krilima. Igrali smo se u blatu ne obazirući se na to što izgledamo kao mali slatki prasići.
Kad smo deca, provodimo čitave dane napolju, bez obzira na to da li pada kiša, sneg, ili sija sunce. Kad odrastemo i upadnemo u vrtlog brzog života, malo razmišljamo o prirodi, a često i nimalo. Ugrožavamo i sebe i prorodu. Sebe provodeći u zatvorenom prostoru veći deo života, a prirodu tako što i kad je se setimo i posetimo je, bacamo prazne flaše, papire i druge stvari, ne razmišljajući o tome da na taj način doprinosimo njenom zagađivanju i ugrožavanju.
PSIHIČKO I FIZIČKO ZDRAVLJE
Istraživanja su pokazala da boravak u prirodi pozitivno utiče kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje. Psihičko zdravlje je mnogo bitno, jer ako nismo psihički zdravi, nećemo biti ni fizički. Brz tempo života, stalni pritisak i stres, dovode nas do depresije sa kojom se, nažalost, u poslednje vreme sve više ljudi bori. Priroda ima tu moć da smanji nivo hormona stresa u telu i da nas opusti.
Ponekad je dovoljno samo gledati u reku koja mirno teče svojim tokom i ne razmišljati ni o čemu, resetovati mozak i pročistiti organizam od negativnih uticaja skupljenih u toku dana. Žubor vode, šuštanje dreveća i cvrkut ptica umiruje naš organizam i puni ga pozitivnom energijom.
Takođe, istraživanja su pokazala da boravak u prirodi poboljšava koncentraciju i pamćenje. Ona nam pomaže da bolje rasuđujemo, razmišljamo i učimo. Šetnja po prirodi opušta naš mozak i samim tim naše moždane ćelije su mnogo opuštenije i spremnije za novu turu podataka koje moraju da prime u toku dana.
JAČANJE IMUNOLOŠKOG SISTEMA
Priroda jača naš imunološki sistem. Prema nekim istraživanjima, organizam osoba koje često provode u prirodi ne dozvoljava raznim infekcijama da zavladaju njime. Vazduh koji udišemo mnogo utiče na naš organizam. Priroda je jedina koja nam daruje svoj mali deo čistog vazduha i omogućava nam da ga udišemo bezbroj puta, trudeći se da tako potisne veći deo zagađenog vazduha iz grada koji udišemo svakoga dana. Prilikom boravka u prirodi osnovna aktivnost je šetanje. Šetanjem sagorevamo višak masti i smanjujemo holesterol u krvi, osećamo se mnogo bolje i na taj način sprečavamo razne bolesti da se uvuku u naš organizam.
MOĆ SUNCA
Svi volimo sunce, naravno, u umerenim količinama. Osim što nas sunce svojim zracima isteruje iz mračnog i zagušljivog stana, ono hrani i naše telo vitaminom D. Ono je još jedan biser prirode, jedan od najlepših, ali zato najjači, te moramo paziti da se od ljudskih bića, ne pretvorimo u jarkocrvene rakove.
VEŽBANJE U PRIRODI
Ono što još više doprinosi našem zdravlju jeste vežbanje u prirodi. Vežbanjem na čistom vazduhu smanjujemo napetost u telu i povećavamo bolji kvalitet sna, te samim tim imamo i više energije narednog dana. Družeći se sa prirodom, osetićemo lučenje endorfina, hormona koji utiče na poboljšanje raspoloženja i energije.
Bogatstvo prirode je neopisivo, a njena lepota i koliko pozitivno utiče na naš život je nemerljivo. Ako nam ona daruje svoju lepotu kojom nas hrani, na nama je da joj pomognemo da takva i ostane, ne zagađujući je i ne ubijajući raznim sredstvima. Nije teško baciti praznu flašu vode ili foliju čokolade u kantu, zar ne? Koliko ona nama pruža, to je najmanje što mi možemo učiniti za nju. Pomozimo joj tako što ćemo joj biti prijatelji, a ne neprijatelji.
TEKST: NEVENA GALOGAŽA
Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.
