Tag: sunce

Arune − crveni sjaj izlazećeg sunca

Arune − crveni sjaj izlazećeg sunca

Sunce dokazuje svoju moć kroz tri priče. U prvoj, na dan kada Amorejci padoše pod nemilosrdne ruke Izraelaca, Džošua zamoli Sunce da rađa svoje zrake, te Mesec učini Suncu uslugu, potom zameniše mesta i Sunce stade, a Mesec obuzda svoj sjaj. U drugoj, Sampatije, sin 

Opekotine od sunca − kako ih izbeći i lečiti?

Opekotine od sunca − kako ih izbeći i lečiti?

Koža je najveći organ na našem telu. Samim tim što je izložena svim spoljašnjim faktorima rizika, zahteva negu i spolja i iznutra. U letnjem periodu je izloženost štetnim zracima pojačana. Bez obzira na čari dnevnog spavanja na plaži između odlazaka u vodu ili sunčanja na 

SPF − zaštitni faktor

SPF − zaštitni faktor

Sa dolaskom vrelih sunčanih dana sve češće čujemo kako je dobar ten najbolji letnji aksesoar. Tim vođeni svesno se izlažemo sunčevim zracima koji su tokom poslednjih decenija postali evidentno štetniji. Ultraljubičasti zraci prodiru dublje u kožu i mogu ostaviti ozbiljne posledice. Zbog toga je bitno koristiti SPF zaštitni faktor.


 

Tu spadaju razne, od opekotine do raka kože i sličnih oboljenja. UV zračenje je prisutno tokom cele godine, ali je najopasnije tokom letnjih meseci. Pogotovo je rizično u delu dana od 11 do 16 časova, pa je upravo iz tog razloga važno zaštiti se uz pomoć proizvida sa SPF-om.

 

 

 

MOŽE LI SE POCRNETI UZ ZAŠTITNI FAKTOR?

Odgovor je pozitivan i obradovaće sve one koji osim preplanulog tena žele i da sačuvaju svoje zdravlje. Nijedan zaštitni faktor, bilo da je deset ili 50, ne može nas stopostotno zaštititi od zračenja. Međutim, uz adekvatno nanošenje može produžiti iole bezbedno vreme izlaganja suncu.

 

 

U proseku nakon deset do 15 minuta, koža počinje da gori na suncu i potrebno je naneti prvi sloj preparata sa SPF-om. Taj sloj će nas štititi onoliko minuta koliko iznosi njegov stepen zaštitnog faktora pomnožen sa 15. Iz toga sledi da nas veći zaštitni faktor štiti duži vremenski period.

 

 

 

KAKO KOŽA DOBIJA BOJU?

Koža dobija boju kada naše telo pod uticajem sunčevih zraka podstakne ćelije na stvaranje melanina. Melanin je naziv koji objedinjuje grupu prirodnih pigmenata u ljudskom telu i utiče na karakteristike kože pojedinaca. Veruje se da su ljudi svetle puti, kose i očiju skloniji gorenju što zapravo i jeste istina upravo zbog manjka melanina. Takođe se veruje i da ljudi tamne puti ne mogu izgoreti što je apsolutna zabluda,  kao i verovanje da se ni pod suncobranom ili tokom oblačnih dana na plaži ne može izgoreti.

 

 

 

PRIRODNI PROIZVODI SA ZAŠTITNIM FAKTOROM

Na tržištu danas možemo pronaći veliki broj drogerijskih i high end preparata sa SPF-om. Međutim, mnogo pristupačnija, prirodna alternativa mogu biti namirinice koje svako od nas već poseduje u domaćinstvu. Na primer ulje od šargarepe ima SPF 40, ulje od maline SPF 30, a ulje od avokada SPF 15, dok sojino, kokosovo i bademovo ulje imaju SPF manji od deset.

 

 

Posebno je važno pomenuti i da maslinovo i kantarionovo ulje imaju minimalan, pa gotovo nikakav zaštitni faktor i da ih uprkos ubeđenjima mnogih nije preporučljivo koristiti tokom sunčanja.

 

 

TEKST: SMILJANA VASKOVIĆ

Smiljana Vasković je studentkinja druge godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Obožava pisane medije, a posebno teme koje se tiču mode i lifestyle-a. Inspiriše je iskonska lepota koju pronalazi u svemu i svakome.

Kako priroda utiče na čoveka?

Kako priroda utiče na čoveka?

Naučnici kažu da čovek ima urođenu potrebu da bude povezan sa prirodom. A kako to priroda utiče na nas?     ŠUME, REKE, ZELENILO Još kao mali najviše vremena smo provodili u šumama, pored reka, tako gde je bogatstvo zelenila. Bili smo znatiželjni, zanimala nas 

Zaštita od štetnih sunčevih zraka

Zaštita od štetnih sunčevih zraka

Izlaganje sunčevim zracima može biti prijatno, ali i opasno. Osim kratkoročnog crvenila, plikova i ljuštenja kože, može izazvati dugoročna oštećenja, uključujući prerano starenje i rak kože. Zato je veoma važna adekvatna zaštita od štetnih sunčevih zraka.      UMERENO SUNČANJE JE KORISNO Izlaganje suncu podstiče 

Univerzum kao muzička kutija

Univerzum kao muzička kutija

Postoji nešto što se naziva pitagorejski svemir. On liči na božansku muzičku kutiju koja upućuje: „Zvezde se kreću”.

 


 

MATEMATIČKA OSNOVA SVEMIRA − PITAGORA

Krajem šestog veka pre nove ere, pojavljuju se novi načini razmišljanja o muzici. Stvorio ih je upravo Pitagora. Ovo saznajemo iz raznih dela njegovih sledbenika, jer on sam nije ostavio u amanet ništa od svojih muzičkih rasprava. Pitagora je sastavio matematičku osnovu celog svemira. Verovao je da se sve u njemu svodi na jednostavan red brojeva po kojem se sve kreće. Po njegovom mišljenju, brojevi najpribližnije izražavaju suštinu stvari i bića, a posebno takozvani tetraktis iliti grupa 1, 2, 3, 4. Pitagora smatra da je uticaj brojeva vidljiv u svemu. Tako i u ljudskim osobinama, pa čak i u muzici. Brojevi jesu harmonični, skladni i nepromenljivi i u njima postoji čitav spektar zvukova i neprestane harmoničnosti.

 

 

 

 

 

MUZIKA SFERA

Pitagora je sa svojim sledbenicima proučavao drevni grčki instrument – liru. Došli su do zaključka da su muzički intervali srazmerni dužini žice, ali da ne zavise od njene apsolutne dužine. Tako da se kod Pitagore tonski sistem zasniva na nizu čistih kvinti. Istraživajući ovaj fenomen, pitagorejci dolaze do saznanja da su zvuci u direktnoj proporciji sa udaljenostima nebeskih tela. Naime, Sunčev sistem sastoji se od deset planeta koje se kreću u krugovima oko centralne vatre, pa su samim tim verovali da svaka od tih planeta proizvodi sopstveni ton u zavisnosti od toga koliko je udaljena od mirnog centra u kojem je smeštena Zemlja. Upravo to je je ono što nazivamo muzikom sfera. One sfere koje su bliže stvaraju dublje tonove, a one koje su udaljenije proizvode više tonove. Tako nastali zvuk toliko je unikatan da ga naše uši čak ni ne čuju, a za Pitagoru se kaže da je bio poslednji koji je tu muziku mogao da oseti. Sveti Avgustin je tvrdio da ljudi tu muziku mogu da čuju kada se nalaze na samrti i da im se tada otkrivaju najviša znanja kosmosa.

 

 

 

 

 

KEPLER I NJEGOVA OTKRIĆA

Negde u 16. veku, nemački matematičar, astronom i astrolog Johan Kepler, razmatrao je načine na koje bi mogao da prikaže Pitagorin sistem harmonije sfera. To je planirao da uradi uz pomoć pravilnih geometrijskih tela i nadao se da će tako moći da izračuna putanje planeta. To nije uspeo na planirani način, pa je u pomoć priskočio T. Brahe. Upravo sa njim, Kepler je došao do ogromnih astronomskih otkrića, koja poznajemo kao tri Keplerova zakona. On je ustanovio kretanje planeta po elipsama i time srušio sva prethodna verovanja i teorije da se planete kreću oko Sunca po kružnicama. Tako je iskoristio koncept muzike sfera i 1619. godine preneo ga je u svoje delo Harmonice Mundi (Harmonija sveta). Kepler je pronašao neku vrstu veze između nota i novog solarnog sistema, ali je Sunce u centru i planetarne orbite su sada elipse, a ne perfektne kružnice. Kepler je mislio da orbite planeta, kao i note, predstavljaju harmoniju Svemira – Muziku sfera.

 

 

 

 

 

ZVUCI KOSMOSA

Sve u svemu, univerzum funkcioniše kao jedna muzička kutija. Postoje mehanizmi koji je pokreću i tako ona stvara zvuk. Ti mehanizmi su u svemiru zapravo planete. Jer muzika je mnogo komplikovanija od onoga što se nama čini. U njoj ništa nije slučajno i svaki ton je stvoren da napravi harmoniju sa nekim drugim. Postoji toliko tonova i frekvencija koje mi nismo ni u stanju da opazimo svojim uhom. Tako da možemo reći da je muzika svuda oko nas. Jer sve u Univerzumu vibrira i pulsirajući stvara ritmičku vibraciju koju su drevni jogiji prepoznali kao zvuk OM.

 

 

 

 

 

Kada se peva ovaj zvuk, on vibrira na frekvenciji od 432 Hz, što je ista frekvencija vibracije nađena širom svega u prirodi. Nismo uvek svesni ovog zvuka u svakodnevnom životu, ali ako obratimo pažnju, možemo ga čuti svuda oko nas: zvuk šuštenja šišća, talasa, zvuk iz školjke… Upravo je zvuk OM osnovni zvuk Kosmosa. Pevajući ga, mi se na neki način podešavamo kao taj zvuk i razaznajemo našu vezu sa svim drugim živim bićima, prirodom i Vasionom i prepoznajemo da se ceo Univerzum pomera. Kao na primer, Sunce koje zalazi, Mesec koji izlazi, plima i oseka ili otkucaji naših srca. Dok pevamo OM zvuk, preko našeg daha, stapamo se sa univerzalnim kretanjem naše svesti i naše fizičke energije i počinjemo da osećamo nešto što nas u isto vreme inspiriše i umiruje.

 

 

TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ

Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.