Tag: uticaj

Kakav uticaj imaju društvene mreže?

Kakav uticaj imaju društvene mreže?

Društvene mreže su sastavni deo života skoro cele svetske populacije. Vremenom su postale rasprostranjene u tolikoj meri, da se postavlja pitanje kako se pre njihove pojave uopšte živelo bez njih. Društvene mreže, kao sredstvo izražavanja, jesu mač sa dve oštrice. Iako su veoma korisne, mogu 

Autoritet i način njegovog odražavanja

Autoritet i način njegovog odražavanja

Prvi koraci u procesu socijalizacije svakog čoveka neizvodljivi su bez prisustva autoriteta. To je ono što nas prati kroz ceo život, od samog rođenja, tokom školovanja i, na kraju krajeva, na poslu. Autoritet predstavlja moć, uticaj i zasniva se na pedagoškim sposobnostima, komunikacionim veštinama, moralnim 

Kako priroda utiče na čoveka?

Kako priroda utiče na čoveka?

Naučnici kažu da čovek ima urođenu potrebu da bude povezan sa prirodom. A kako to priroda utiče na nas?

 


 

ŠUME, REKE, ZELENILO

Još kao mali najviše vremena smo provodili u šumama, pored reka, tako gde je bogatstvo zelenila. Bili smo znatiželjni, zanimala nas je svaka latica cveta, svaka kora drveta, svaki list na grani. Voleli smo bezbrižno da ležimo na travi i odatle posmatramo nebo i ptice koje lete mašući nam krilima. Igrali smo se u blatu ne obazirući se na to što izgledamo kao mali slatki prasići.

 

 

Kad smo deca, provodimo čitave dane napolju, bez obzira na to da li pada kiša, sneg, ili sija sunce. Kad odrastemo i upadnemo u vrtlog brzog života, malo razmišljamo o prirodi, a često i nimalo. Ugrožavamo i sebe i prorodu. Sebe provodeći u zatvorenom prostoru veći deo života, a prirodu tako što i kad je se setimo i posetimo je, bacamo prazne flaše, papire i druge stvari, ne razmišljajući o tome da na taj način doprinosimo njenom zagađivanju i ugrožavanju.

 

 

PSIHIČKO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Istraživanja su pokazala da boravak u prirodi pozitivno utiče kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje. Psihičko zdravlje je mnogo bitno, jer ako nismo psihički zdravi, nećemo biti ni fizički. Brz tempo života, stalni pritisak i stres, dovode nas do depresije sa kojom se, nažalost, u poslednje vreme sve više ljudi bori. Priroda ima tu moć da smanji nivo hormona stresa u telu i da nas opusti.

 

 

Ponekad je dovoljno samo gledati u reku koja mirno teče svojim tokom i ne razmišljati ni o čemu, resetovati mozak i pročistiti organizam od negativnih uticaja skupljenih u toku dana. Žubor vode, šuštanje dreveća i cvrkut ptica umiruje naš organizam i puni ga pozitivnom energijom.

 

 

Takođe, istraživanja su pokazala da boravak u prirodi poboljšava koncentraciju i pamćenje. Ona nam pomaže da bolje rasuđujemo, razmišljamo i učimo. Šetnja po prirodi opušta naš mozak i samim tim naše moždane ćelije su mnogo opuštenije i spremnije za novu turu podataka koje moraju da prime u toku dana.

 

 

JAČANJE IMUNOLOŠKOG SISTEMA

Priroda jača naš imunološki sistem. Prema nekim istraživanjima, organizam osoba koje često provode u prirodi ne dozvoljava raznim infekcijama da zavladaju njime. Vazduh koji udišemo mnogo utiče na naš organizam. Priroda je jedina koja nam daruje svoj mali deo čistog vazduha i omogućava nam da ga udišemo bezbroj puta, trudeći se da tako potisne veći deo zagađenog vazduha iz grada koji udišemo svakoga dana. Prilikom boravka u prirodi osnovna aktivnost je šetanje. Šetanjem sagorevamo višak masti i smanjujemo holesterol u krvi, osećamo se mnogo bolje i na taj način sprečavamo razne bolesti da se uvuku u naš organizam.

 

 

MOĆ SUNCA

Svi volimo sunce, naravno, u umerenim količinama. Osim što nas sunce svojim zracima isteruje iz mračnog i zagušljivog stana, ono hrani i naše telo vitaminom D. Ono je još jedan biser prirode, jedan od najlepših, ali zato najjači, te moramo paziti da se od ljudskih bića, ne pretvorimo u jarkocrvene rakove.

 

 

VEŽBANJE U PRIRODI

Ono što još više doprinosi našem zdravlju jeste vežbanje u prirodi. Vežbanjem na čistom vazduhu smanjujemo napetost u telu i povećavamo bolji kvalitet sna, te samim tim imamo i više energije narednog dana. Družeći se sa prirodom, osetićemo lučenje endorfina, hormona koji utiče na poboljšanje raspoloženja i energije.

 

 

Bogatstvo prirode je neopisivo, a njena lepota i koliko pozitivno utiče na naš život je nemerljivo. Ako nam ona daruje svoju lepotu kojom nas hrani, na nama je da joj pomognemo da takva i ostane, ne zagađujući je i ne ubijajući raznim sredstvima. Nije teško baciti praznu flašu vode ili foliju čokolade u kantu, zar ne? Koliko ona nama pruža, to je najmanje što mi možemo učiniti za nju. Pomozimo joj tako što ćemo joj biti prijatelji, a ne neprijatelji.

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.

Kako stres utiče na metabolizam?

Kako stres utiče na metabolizam?

Kortizol je hormon koji svako ljudsko biće poseduje u svom organizmu. Prekomerno lučenje ovog hormona je posledica velike količine stresa. Naše telo ulazi u poznati fight or flight mode, što zaustavlja regularne telesne procese i usporava metabolizam. Kortizol stvara nalet energije u telu, što takođe 

Koliko je kultura važna u životu čoveka?

Koliko je kultura važna u životu čoveka?

Svaka društvena zajednica ima svoja kulturološka obeležja i vrednosti koje nas prate od prvih dana života i formiraju kao ljude. Parafrazirajući čuvenu biološku definiciju ćelije, možemo reći da je kultura osnovna jedinica funkcije i građe svih živih bića.     O KULTURI Kultura je prostor 

Kako ples utiče na nervni sistem?

Kako ples utiče na nervni sistem?

Mogli bismo reći da je ples, kao i muzika, univerzalni jezik ljudskih emocija. Mnogi istoričari umetnosti tumače ples kao najstariju umetnost, što je potpuno opravdano, jer je kretanje prvo čovekovo sredstvo interakcije sa spoljašnjim svetom.

 


 

UTICAJ PLESA NA LJUDSKI UM

Pored svih svojih prednosti koje ples pruža u razvoju motoričkih veština, on je i bitan faktor u našem nervnom sistemu, razvoju psihičkog aparata. O značaju plesa možemo govoriti u sklopu više psihičkih funkcija čoveka.

 

 Istraživanja su pokazala da ekspresija kroz terapiju plesom i pokretom pomaže u ublažavanju simptoma depresije. To je razumljivo, jer ples podstiče lučenje endorfina (hormon sreće), čime deluje kao protivotrov u borbi protiv stresa, anksioznosti i depresije.

 

Pored toga, jača rad mozga i poboljšava pamćenje. Podatak do kojeg se došlo u istraživanju pokazuje da je ova vrsta umetnosti povezana sa 76 odsto smanjenim rizikom od demencije, među učesnicima istraživanja. Utiče na stvaranje neurona i jačanje neuronskih veza.

 

U časopisu Journal of Neuroscience and Biobehavioral Reviews objavljena je studija gde su istraživači zaključili da ples može pojačati povezanost obe hemisfere mozga. Postoji istraživanje gde su stariji Latinoamerikanci učestvovali u dvonedeljnoj sesiji latinskog plesa. Istraživanje je pokazalo da ples dovodi do poboljšanja epizodične memorije.

 

Utvrđeno je takođe da ples terapeutski deluje za pacijente sa Parkinsonovom bolešću. S obzirom da je poremećaj motoričkog sistema, čiji primarni simptomi uključuju bradikineziju (usporeno kretanje), ukočenost udova i trupa, poremećenu ravnotežu i koordinaciju, upravo ovi simptomi mogu biti manjeg inteziteta pod uticajem plesa.

 

 

PLESOVI KOJI LEČE ILI POBOLJŠAVAJU BOLESTI

Fokstrot je prevencija nastanka Alchajmerove bolesti i najkorisniji je za starije osobe.

 

Valcer jača nervni sistem što utiče na aktivnost mozga. Stvara osećaj zadovoljstva i harmonije.

 

U studiji sprovedenoj 2012. godine u Severnoj Dakoti, istraživači su otkrili da Zumba poboljšava raspoloženje i određene kognitivne veštine, kao što su vizuelno prepoznavanje i donošenje odluka.

 

TEKST: ANA MILUTINOVIĆ

Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima. 
Indija – zemlja za sva čula

Indija – zemlja za sva čula

Raznoliki i šareni, katkad uzdignuti do ekstravagancije, vječno obnavljajući i neponovljivi oblici prirode, koji pod uticajem darežljive i plodne tropike doline Inda uspijevaju kao sumanuti, uzdižući se do majestetične hramolike kompozicije džungli i prašuma, kriju u svojim dubinama zametke jedne hiljadugodišnje, neprekinute civilizacije; ostatke jedne