mogućnosti zvone na vaša vrata
Fruška gora je planina koja se nalazi u Vojvodini, između reke Save i
Dunava. Iriški venac
Stražilovo i Veliki gradac su poznati vrhovi ove planine, a titulu najvišeg nosi Crveni Čot, koji ima 538 metara nadmorske visine. Na Fruškoj gori se, između ostalog, nalazi bogat prirodni i životinjski svet, tako da ćete u nastavku saznati šta sve tamo možete videti.
Mostar je grad u Hercegovini i jedno od najznačajnijih kulturnih i turističkih sjedišta Bosne i Hercegovine. Prvi put se pominje u osmanskim spisima iz 15. vijeka. Smatra se da je osnovan polovinom 15. vijeka, za vrijeme vlasti hercega Stjepana Kosače. Samo ime potiče od naziva za čuvare mostova na Neretvi – mostarima.
Propolis spada u najznačajnije prirodne lekove današnje medicine. Sa njegovim lekovitim svojstvima lako je prepoznatljiv i znatno tražen. Jedan od najbitnijih antibiotika prirode, propolis je poznat još od davnina.
Propolis je jedan od prozvoda meda. Tamnozelene do smeđe boje, on predstavlja smolastu materiju koju pčele sakupljaju sa pupoljaka i kore drveta. Pčelama služi za dobro zdravlje i red u košnici. Propolis je proglašen za najuniverzalniji lek koji se može koristiti pri lečenju svakog oboljenja. To je i klinički dokazano, jer poseduje više od 300 lekovitih sastojaka.
Apiterapija predstavlja jedan poseban deo nauke koji proučava propolis, njegovu primenu i dejstvo, kao i dejstvo ostalih pčelinjih proizvoda. Medicinski stručnjaci smatraju da je apiterapija nauka budućnosti.
Flavonoidi predstavljaju glavne sastojke propolisa i oni su prirodni antibiotici. Propolis ima višestruko dejstvo na organizam.
Antivirusno dejstvo propolisa predstavlja direktno i indirektno podsticanje imunološkog sistema da krene u kontranapad i da se odbrani od virusa. Direktno podsticanje je kod virusa poput herpes simpleksa, influence, genitalnog herpesa i herpes zostera. Deluje tako što sprečava njihovo razmnožavanje i smanjuje DNK sintezu, što sa sobom nosi smanjenje virusne aktivnosti.
Što se tiče indirektnog podsticanja, deluje tako što kod onkogenih virusa sprečava transformisanje zdravih u kancerogene ćelije. To čini tako što razgrađuje njihovu DNK i istovremeno pokreće mehanizam apoptoze.
Analgetično dejstvo propolisa predstavlja njegovu sposobnost ublažavanja bolova. Pored toga, propolis ima i antigljivično dejstvo koje predstavlja njegovu osobinu sprečavanja bolesti kože i kose.
Antibakterijsko dejstvo propolisa predstavlja njegovo razarajuće delovanje na gram-pozitivne bakterije poput streptokoka i stafilokoka. Način na koji zaustavlja njihovo razmnožavanje, jer oštećuje njihovu citoplazmu i ćelijsku membranu, predstavlja uzrok delimične bakteriolize. Takođe, inhibira sintezu proteina.
Antioksidantno dejstvo propolisa se koristi za tretman hroničnih oboljenja uzrokovanih stresom, poput ateroskleroze, dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti i sl. Kod kliničkih lečenja kožnih oboljenja poput ekcema, psorijaze i akni, možemo pronaći dokaz o efikasnosti propolisa.
Propolis je i imunomodulator – daje potrebnu snagu imunom sistemu u borbi protiv virusa. Takođe, ima jako anestetičko dejstvo. Kao anestetik, deluje na bolno mesto tako što ga čini bezbolnim i neosetljivim jedan sat.
Ovaj moćni lek ima i antisklerotično dejstvo. Redovna upotreba propolisa smanjuje nivo triglicerida, holesterola i povećava nivo korisnih masnoća. Propolis poboljšava krvnu sliku jer sadrži gvožđe, a takođe sprečava i zgrušavanje krvi. Savetuje se osobama sa osetljivim želucem. Možemo sa sigurnošću reći i da čini krvne sudove jačim i elastičnijim, poboljšava cirkulaciju i smanjuje krvni pritisak.
Antialergijsko dejstvo propolisa označava njegovu sposobnost da blokira oslobađanje histamina.
Ovaj prirodni lek jača zubnu pulpu, smiruje upalu desni i leči afte. Štiti od radioaktivnog zračenja, ubrzava zarastanje rana, zaustavlja zapaljenje i uklanja nekrotične mase. Takođe, čisti ranu i sprečava ponovnu infekciju iste. To i još mnogo toga dobrog ovaj lek čini za naš organizam. Može se koristiti za spoljnu upotrebu, ali i oralno.
Ipak, važno je napomenuti da su moguće alergije na propolis. Stoga je potrebno posavetovati se sa lekarom pre njegovog korišćenja.
Još jedan dar prirode koji nam omogućava bolji kvalitet života – to je prava definicija propolisa. Zato sledeći put kada nas boli nešto, pre korišćenja veštačkih lekova treba da se posavetujemo sa prirodom. Ko zna, možda je to baš ono što nam treba!
TEKST: MARIJA MALENOVIĆ
Marija Malenović ima 25 godina i iz Paraćina je. Završila je fakultet za primenjenu ekologiju – Futura prošlog leta i zvanično je Analitičar za zaštitu životne sredine. Nakon fakulteta htela je da nauči različite stvari tako da ima praksu u oblasti prodaje, razvoja biznisa , racunovodstva, copywriting – a…Voli da piše jer to je nešto što je opušta.
Prošle su hiljade godina otkako su džinovi u močvarnim predelima severne Mačve izvajali krivudave rečice od tokova Save i Drine, a moćni zmajevi prošli kroz rastresitu zemlju i proželi je snagom i plodnošću. Tako su makar priču o nastanku rečice Zasavice i prelepih mačvanskih meandra …
Madeira ili Autonomna regija Madeira je portugalska autonomna pokrajna, koju čini veliki broj ostrva smještenih u Atlanskom okeanu, u blizini afričke obale. Iako je riječ o skupu ostrva, od svih ostrva arhipelaga, najznačanije i po površini najveće jeste istoimeno ostrvo Madeira. GLAVNI GRAD I STANOVNIŠTVO …
Postoje li sličnosti u tretiranju žene u savremenom društvu i generalnom stavu prema prirodi? Da li suštinski razumemo posledice sopstvenog ponašanja? Koliko smo svesni surovosti eksploatacije kojoj podleže naša priroda? Da li bezuslovno svojatamo a nedovoljno poštujemo ono što nam ona pruža? U nastavku teksta objasnićemo pojam ekofeminizam.
Četiri elementa prirode oslikavaju žensku energiju i cikličnost koja karakteriše njeno postojanje. Voda simboliše protočnost, nestalnost i dubinu. Zemlja rađanje, uzgoj i prehranu. Vazduh simboliše slobodu. Vatra simboliše hrabrost za sopstvenu istinu. Eksploatacija i nesavesno tretiranje prirode ne mogu proći bez negativnog uticaja na ženu, baš iz razloga što su oni jedno. Rane prirode su rane na duši svake žene sveta.
Važno je shvatiti da nismo vlasnici ničega što nas okružuje. Kako reke, šume i životinje ne smeju biti posmatrane kao potrošni resursi, tako ni žensko telo, integritet i pravo na slobodu ne smeju biti područje manipulacije, nasilja i predmet pregovora. Često živimo život potpuno nesvesni toga da dišemo zahvaljujući plućima šuma, da se prehranjujemo zahvaljujući plodnoj zemlji i da uživamo u neponovljivim pejzažima. Na isti način zaboravljamo da je jedino celovita i zadovoljna žena ono što može udahnuti život u sve što je okružuje. Umesto da je to predmet divljenja, veličanja i zahvalnosti — najčešće je praćeno supresijom, osudom i potrebom da se prisvoji i utamniči. Osvešćena zahvalnost prema svemu što nas okružuje je ono što nam ponajviše nedostaje.
Patnja današnjice se u izvesnoj meri krije u zidovima industrijskih zona, zagađenim rekama, klimatskim promenama i nekvalitetnoj hrani. Hiperprodukcija nauštrb kvaliteta — forma na štetu suštine. Fokus na zaradi i sve grandioznijem kapitalu doprinosi sve većoj potrebi za tim da nam nešto pripada. Globalni narativ da je sve staro ružno i bezvredno i da ga je neophodno sprečiti ili zameniti novim i sjajnim nije ništa drugo do marketinški trik.
Ženama više nije dozvoljeno da stare u miru, neprekidno im se poturaju proizvodi protiv starenja, te razni preparati u svrhu zatezanja i podmlađivanja. Štetnost takvih narativa jeste u tome što se remeti perepcija normalnih životnih ciklusa i demonizuju uobičajeni prirodni tokovi. Žena se sprečava da u miru balansira svoje potrebe i bude ponosna na svoje bore ili ožiljke. Od nje se uvek nešto očekuje. I kao što su godovi drveta njegov ponos i potvrda proživljenog, isto tako smo i svi mi nosioci tragova života. Ostaje da se pitamo — ko nas je i kad ubedio u suprotno?
Obnavljanje kontakta sa prirodom i inicijalna, jednostavna zahvalnost su početni koraci u individualnom napretku. Na trenutak razmislite o konceptu zahvalnosti van komercijalizovanog nju ejdž konteksta. Ovde govorimo o vrlo jednostavnoj zahvalnosti koja počiva na razumevanju toga da nam ništa nije obećano. S druge strane, data nam je mogućnost da u svemu tome svakodnevno uživamo. Ciklusi života i smrti su najprirodnija pojava na svetu. Prirodi i ženi je neophodno dopustiti da slobodno dišu. Jedino tako bi svet mogao da postane osećajnije mesto za život.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
Smeta vam buka, svetlost, mirisi? Osećate pulsirajući bol u predelu glave, razdražljivi ste i neispavani? Da, vaš problem je migrena. Ne, ne postoji lek za sprečavanje tog bola. Naravno, postoje brojni lekovi na tržištu koji vam mogu ublažiti stepen bola. Međutim, može li joj se …
PMS iliti predmenstrualni sindrom predstavlja niz simptoma i neprijatnosti koje većina žena doživljava jednom mesečno, pred sam ciklus. PMS obuhvata: bolove u glavi, stomaku, grudima, zatim natečenost, bol u mišićima, malaksalost, pojačanu želju za hranom, umor i promenu raspoloženja. Predstavljamo vam mogućnosti za suzbijanje predmenstrualnih …
Naučnici kažu da čovek ima urođenu potrebu da bude povezan sa prirodom. A kako to priroda utiče na nas?
Još kao mali najviše vremena smo provodili u šumama, pored reka, tako gde je bogatstvo zelenila. Bili smo znatiželjni, zanimala nas je svaka latica cveta, svaka kora drveta, svaki list na grani. Voleli smo bezbrižno da ležimo na travi i odatle posmatramo nebo i ptice koje lete mašući nam krilima. Igrali smo se u blatu ne obazirući se na to što izgledamo kao mali slatki prasići.
Kad smo deca, provodimo čitave dane napolju, bez obzira na to da li pada kiša, sneg, ili sija sunce. Kad odrastemo i upadnemo u vrtlog brzog života, malo razmišljamo o prirodi, a često i nimalo. Ugrožavamo i sebe i prorodu. Sebe provodeći u zatvorenom prostoru veći deo života, a prirodu tako što i kad je se setimo i posetimo je, bacamo prazne flaše, papire i druge stvari, ne razmišljajući o tome da na taj način doprinosimo njenom zagađivanju i ugrožavanju.
Istraživanja su pokazala da boravak u prirodi pozitivno utiče kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje. Psihičko zdravlje je mnogo bitno, jer ako nismo psihički zdravi, nećemo biti ni fizički. Brz tempo života, stalni pritisak i stres, dovode nas do depresije sa kojom se, nažalost, u poslednje vreme sve više ljudi bori. Priroda ima tu moć da smanji nivo hormona stresa u telu i da nas opusti.
Ponekad je dovoljno samo gledati u reku koja mirno teče svojim tokom i ne razmišljati ni o čemu, resetovati mozak i pročistiti organizam od negativnih uticaja skupljenih u toku dana. Žubor vode, šuštanje dreveća i cvrkut ptica umiruje naš organizam i puni ga pozitivnom energijom.
Takođe, istraživanja su pokazala da boravak u prirodi poboljšava koncentraciju i pamćenje. Ona nam pomaže da bolje rasuđujemo, razmišljamo i učimo. Šetnja po prirodi opušta naš mozak i samim tim naše moždane ćelije su mnogo opuštenije i spremnije za novu turu podataka koje moraju da prime u toku dana.
Priroda jača naš imunološki sistem. Prema nekim istraživanjima, organizam osoba koje često provode u prirodi ne dozvoljava raznim infekcijama da zavladaju njime. Vazduh koji udišemo mnogo utiče na naš organizam. Priroda je jedina koja nam daruje svoj mali deo čistog vazduha i omogućava nam da ga udišemo bezbroj puta, trudeći se da tako potisne veći deo zagađenog vazduha iz grada koji udišemo svakoga dana. Prilikom boravka u prirodi osnovna aktivnost je šetanje. Šetanjem sagorevamo višak masti i smanjujemo holesterol u krvi, osećamo se mnogo bolje i na taj način sprečavamo razne bolesti da se uvuku u naš organizam.
Svi volimo sunce, naravno, u umerenim količinama. Osim što nas sunce svojim zracima isteruje iz mračnog i zagušljivog stana, ono hrani i naše telo vitaminom D. Ono je još jedan biser prirode, jedan od najlepših, ali zato najjači, te moramo paziti da se od ljudskih bića, ne pretvorimo u jarkocrvene rakove.
Ono što još više doprinosi našem zdravlju jeste vežbanje u prirodi. Vežbanjem na čistom vazduhu smanjujemo napetost u telu i povećavamo bolji kvalitet sna, te samim tim imamo i više energije narednog dana. Družeći se sa prirodom, osetićemo lučenje endorfina, hormona koji utiče na poboljšanje raspoloženja i energije.
Bogatstvo prirode je neopisivo, a njena lepota i koliko pozitivno utiče na naš život je nemerljivo. Ako nam ona daruje svoju lepotu kojom nas hrani, na nama je da joj pomognemo da takva i ostane, ne zagađujući je i ne ubijajući raznim sredstvima. Nije teško baciti praznu flašu vode ili foliju čokolade u kantu, zar ne? Koliko ona nama pruža, to je najmanje što mi možemo učiniti za nju. Pomozimo joj tako što ćemo joj biti prijatelji, a ne neprijatelji.
TEKST: NEVENA GALOGAŽA
Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.
Takmičenje za novi izbor čuda sveta održan je 7. jula 2007. godine u Lisabonu. Organizator takmičenja je Bernard Veber, a Unesko se odmah izdvojio od ovog takmičenja i svega vezanog, jer smatraju da se radi o ličnoj Veberovoj koristi od samog izbora. To organizatore nije …
