Način na koji mediji izveštavaju o određenim događajima, osobama i pojavama mnogo govori o samim medijma, ali i trenutnom stanju u kakvom se nalaze mediji u Srbiji. Sve češće viđamo naslovne strane pune prekršaja novinarskih kodeksa dok nam na televziji istovremeno plasiraju kako bi naš život zapravo trebao da izgleda.
U medijima se uglavnom piše o ženama isključivo u rubrikama: lepota, zdravlje, kuvanje, domaćinstvo, kao i crna hronika. Naslovne strane sastavljene su od slika atraktivnih ženskih tela koja privlače pažnju. Takav način prikazivanja ženskog tela ima jako loš uticaj na stvaranje svesti kod mladih osoba. Stavljanjem fizičkog izgleda u prvi plan kao jednog od najbitnijih faktora uspeha većine žena, dovodi do toga da dosta mladih devojaka ne želi da se razvija intelektualno već sve češće odlazi putem rijaliti-programa i površne slave preko društvenih mreža. Isticanjem važnosti lepote kod žena mediji svesno stvaraju kriterijume koji postaju ideali većine žena. Ukoliko mediji izveštavaju o ženama iz drugog ugla, onda je to jako retko i rezervisano. O temama koje zahtevaju intelektualce odnosno intelektualke iz raznih oblasti retko govore žene. Kada se pruži prilika ženama koje su stručnjaci iz oblasti poput politike ili sporta u većini slučajeva se pored njih dodaje izjava stručnjaka koji daju svoje mišljenje o identičnim temama.
ŽENA, MAJKA, DOMAĆICA
U časopisima koji nisu deo takozvane žute štampe, piše o ženama uglavnom u rubrikama kao što su lepota, kuvanje ili recepti. Čitajući navedene rubrike shvatamo da je položaj žena jasno definisan bar po načinu pisanja medija. Žena je tu da bude domaćica, da bude lepa i da nema prostora da govori o temama koje je interesuje i za koje se školovala. Kalupi koje stvaraju društvene mreže zajedno sa medijima stavili su lepotu žene, idealne mere tela i način odevanja kao imperativ postojanja svake žene. Pisanje o ženama koje su deo određene nacionalne manjine takođe ima lošu konotaciju u medijima. Možemo čitati dva teksta o istoj situaciji u kojoj se našla majka romske nacionalnosti i majka većinske nacionalnosti. U prvom tekstu majka je loša i ne vodi brigu o svojoj deci, dok u drugom tekstu čitajući o sličnoj situaciji shvatamo da se ipak radilo o nesrećnom slučaju.
„MUŠKI” POSLOVI KOJE OBAVLJAJU ŽENE I PORODIČNO NASILJE
Posotoje i delovi časopisa u kojima se piše o ženama koje obavljaju muške poslove, iako još uvek nemamo jasnu podelu poslova između polova. Pa tako žene vozači autobusa ili kamiona kao i žene inženjeri postaju pravo čudo. Nažalost, loša konotacija u izveštavanju medija ne zaostaje ni u rubrici crna hronika. Mediji i po nekoliko meseci, a nekad čak i godina izveštavaju i pišu o tragedijama i potresnim sudbinama žena. Iznošenje najsitnijih detalja o žrtvama porodičnog nasilja, kao i žrtvama zlostavljanja svakodnevno podižu tiraže medijima i to uglavnom postaje jedini razlog objavljivanja najintimnijih priča žrtava.
NEGOVANJE STEREOTIPIZACIJE ŽENA
Pisanjem na ovakav način mediji samo potvrđuju i opravdavaju već posotojeće predrasude o ženama. Bitna uloga koju poseduju mediji jeste da oni svojim radom formiraju stavove ljudi i učestvuju u socijalizaciji mladih. Naročito danas u vidu elektronskih medija veoma su zaslužni za formiranje stavova kod mladih osoba. Izveštavanje sa velikom dozom predrasuda i stereotipa je i te kako prisutno u svim vrstama medija. Njihovo postojanje se sve više održava navedenim načinom izveštavanja o ženama. Iako je sada bolja situacija u medijima zbog većeg prostora koji žene dobijaju , upravo taj prostor nije u potpunosti iskorišćen na pravi način. Mediji moraju biti svesni uticaja koji poseduju, jer upravo njihov uticaj svakodnevno stvara istinu u koju bi trebalo verovati. Svojim uticajem na neke nove generacije upravo mediji mogu promeniti svest o bitnim životnim stavovima, ali i ukinuti postojeće stereotipe i predrasude.
TEKST: ANĐELA JANJIĆ
Anđela Janjić je diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu. Aktivno se bavi odbojkom, u slobodno vreme čita, piše i voli da vodi kvalitetne razgovore sa njoj dragim ljudima.
