Metaemocije su emocije, koje su izazvane drugim emocijama odnosno emocije o emocijama. Ponekad osećamo sram, jer se nečega plašimo ili jer smo se osećali zadovoljno zbog nečega; osećamo krivicu, jer smo osećali mržnju u određenom trenutku i sl.
U ovaj proces su uključena dva dela ličnosti: prvi, koji doživljava određenu emociju, i drugi, koji tome daje određen značaj. Od toga kako drugi deo oceni našu primarnu emociju zavisi kakva će biti metaemocija. To znači, da ako je emocija ocenjena kao neadekvatna, metaemocija će biti neprijatna npr. sram, strah, ljutnja… Ako je pak ocenjena kao korisna, metaemocija će biti prijatna (zadovoljstvo, samopoštovanje, blagostanje…). Metaemociju možemo da osetimo i zbog izostanka emocije odnosno jer se u određenom trenutku nismo osetili onako kako mislimo da bi trebali.
ČETIRI GRUPE METAEMOCIJA
„pozitivno-pozitivno“ – npr. osećaj nade zbog olakšanja
„pozitvno-negativno“ – npr. osećaj uživanja zbog ljutnje
„negativno-negativno“ – npr. osećaj srama zbog tuge
„negativno-pozitivno“ – npr. osećaj krivice zbog sreće i radosti
Primarna emocija i metaemocija mogu da budu iste (sram zbog srama, strah zbog straha, radost zbog radosti) ili paradoksalne (npr. radost zbog tuge).
METAEMOCIJE I NAČIN ODGAJANJA
Kategorije kao što su pol, starost i nacionalnost ne utiču na to, koliko često doživljavamo metaemocije niti na to kakvog su kvaliteta. Individualne razlike nastaju zbog različitih stilova odgajanja. Tako, ako je dete od malena učeno da su osećanja odraz slabosti, ono će i u odraslosti imati negativan stav prema svojim osećanjima. Pozitivne metaemocije pomažu pri regulaciji negativnih emocija prvog reda. Deca koja odrastaju u porodicama koje imaju pozitivan odnos prema emocijama brže prevladaju fiziološku uznemirenost, nisu podložna svakodnevnim negativnim raspoloženjima i lakše stupaju u kontakt sa vršnjacima.
SVRHA METAEMOCIJA
Svaka emocija ima svoju svrhu i adaptivnu funkciju za čoveka. Isto važi i za metaemocije. Služe nam da svoje ponašanje prilagodimo situaciji i zadovoljimo svoje potrebe. Ako su pozitivna, dobijamo ličnu potvrdu i u budućnosti ćemo se trudit da se ponašamo na isti način. Takođe, imaju ulogu „povratne informacije“ da smo nešto dosegli ili uspeli, pomažu u održavanju visokog samopouzdanja (ili podižu nisko samopouzdanje) ili su potvrda da se ponašamo skladno sa normama i vrednostima društva u kom živimo. Ako su negativna, služe nam da se pripremimo kako bi u sledećoj sličnoj situaciji bolje odreagovali. Isto tako, nam mogu signalizirati da izbegavamo situacije koje u nama bude određena osećanja. Primer za to je kada osećamo sram zaradi ljutnje i posledično izbegavamo situacije koje mogu da izazovu ljutnju u nama.
METAEMOCIJE I MEDIJI
Metaemocije u medijima mogu biti prisutne na tri načina: 1) estetska prezentacija emocija, 2) kontekst i način pripovedanja i 3) simbolični elementi, koji predstavljaju kulturne norme i vrednosti koje su povezane sa emocijama. Jedan od najboljih primera prikaza metaemocija preko konteksta pripovedanja na filmu je zaključna scena filma Kazablanka. Rikov nezaboravni potez, kada podigne Ilsinu glavu i pogleda je u oči, ne iskazuje samo duboku žalost zbog njihovog rastanka, nego je istovremeno i odraz nežnosti, ponosa, odlučnosti i rodoljublja.
Paradoks uživanja u gledanju tužnih filmova je fenomen koji se odnosi na uživanje, koje osećamo dok gledamo tužne filmove. Isto važi i za horore, trilere i brojne druge žanrove, koji bude jake negativne emocije u gledaocu. Tako, već pomenuta scena iz Kazablanke budi osećanja olakšanja kod većina gledalaca. Međutim, ista emocija se ne bi probudila u primeru rastanka sa voljenom osobom u stvarnom životu.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome.