Tag: rodna ravnopravnost

Šta je feminizam doneo?

Šta je feminizam doneo?

Feminizam je zbir društvenih pokreta i ideologija čiji je cilj definisanje, uspostavljanje i branjenje jednakih političkih, ekonomskih, kulturalnih i socijalnih prava žena. Zalaže se za oslobođenje žena od nasilja, seksizma i tradicionalnih ženskih uloga (domaćice, supruge, majke, seksualnog objekta) i za prihvatanje žene kao celokupne 

Izveštavanje o ženama u medijima

Izveštavanje o ženama u medijima

Način na koji mediji izveštavaju o određenim događajima, osobama i pojavama mnogo govori o samim medijma, ali i trenutnom stanju u kakvom se nalaze mediji u Srbiji. Sve češće viđamo naslovne strane pune prekršaja novinarskih kodeksa dok nam na televziji istovremeno plasiraju kako bi naš 

Poezija bunta i lepote – Rupi Kaur

Poezija bunta i lepote – Rupi Kaur

Rupi Kaur je rođena 4. oktobra 1992. u Indiji odakle se sa roditeljima preselila u Kanadu kada je imala tri godine. Kao dete imigranata, odrasla je u multinacionalnoj sredini u kojoj je od malena osetila predrasude zbog boje svoje kože i ekonomskog statusa.

 


Od svoje pete godine ulazi u svet slikarstva, a ubrzo i u svet pisanja. Pisala je čestitke svojim prijateljima za rođendane ili kratke izjave ljubavi dečacima koji su joj se sviđali. Svedočila je nasilju i omalovažavanju, što je učinilo da utone u svet knjiga i pisanja samo za sebe. Postepeno je dobijala samopouzdanje tokom srednje škole, potom i na fakultetu, te 2009. godine odlučuje da se posveti pisanju poezije i da je deli sa svetom.

 

 

 

Kako ima specifičan stil pisanja, njeni prvi nastupi nisu uvek nailazili na odobravanje, što je u njoj stvaralo veliku nesigurnost. Stoga se 2014. godine okreće objavama na društvenoj mreži Instagram i tu počinje da stvara svoju vernu publiku. Iste godine objavljuje  svoju prvu zbirku pesama Med i mleko koja se sastoji od prozno-poetskih zapisa podeljenih u četiri celine praćene autorskim ilustracijama, a svaka od njih se bavi nekim aspektom života i govori o drugoj vrsti boli, ljubavi ili lečenju. Sama knjiga se deli na četiri dela: Bol, Ljubav, Slom i Lečenje. Iako je ova zbirka pesama postala New York Times bestseler i kupljena u više hiljada primeraka, naišla je na kritike, što zbog već previše puta upotrebljenog naziva same knjige, što zbog navodnog plagijarizma.

 

 

 

Njen put ka zvezdama je svakako došao do izražaja nakon objave fotografije na Instagramu gde leži okrenuta ka zidu i vide se mrlje od mensturalne krvi. Objava je dva puta sklonjena zbog neprimerenog sadržaja, ali je zbog velike reakcije ljudi širom sveta dozvoljena uz izvinjenje upućeno Rupi. Ta fotografija joj je donela veliki broj istomišljenika i uznela je u borca za prava žena i nekoga ko se ne plaši da izrazi svoje mišljenje.

 

 

 

Rupi Kaur je objavila još dve knjige, Sunce i njegovo cveće, koja je koncipirana kao i prethodna knjiga i sastoji se iz poglavlja: Naginjanje, Padanje, Ukorenjavanje, Izrastanje i Cvetanje i Telo je dom koja priča o uticaju prošlosti na sadašnje vreme, o međuljudskim odnosima u društvu i njenom okruženju. Ova poslednja zbirka ujedinjuje bol, seksizam i potragu za ljubavlju.

 

 

 

Sve knjige je sama ilustrovala i svaka je pisana njenim specifičnim stilom koji odaje počast Punjabi poeziji i jeziku, mestu gde je rođena, u kom koristi samo mala slova i tačku kao znak interpunkcije. Iako možda kontrovezna, njen uticaj u menjanju svesti o ženama i njenoj borbi za glas žena ne može se poreći, stoga je svojim rečima, umetnošću i vizijom postala glas onih žena koje se ne čuju.

 

 

„nikoga ne bi trebalo zanimati

šta radimo sa

vlastitim telima

pogotovo one koji

nisu proveli ni dana

u našoj koži“    – Rupi Kaur

 

 

 

TEKST: MILICA MILOVIĆ

Milica Milović je studentkinja Bibliotekarstva i informatike na Filološkom fakuletu u Beogradu. Voli ples, knjige, filmove, putovanja i fotografiju. Želja joj je da obiđe ceo svet i jednog dana da živi u Barseloni.

Pol i rod − u čemu je razlika?

Pol i rod − u čemu je razlika?

U našem narodu često dolazi do mešanja veoma važnih pojmova koji označavaju pol i rod. Poistovećuju se, koriste kao sinonimi i u kontekstima koji se ne slažu sa njihovim prvobitnim značenjem.     POL ILI ROD? Kada se pominje pol misli se na biološke, odnosno, 

Da li boje određuju rod?

Da li boje određuju rod?

Od momenta kada roditelji iščekuju rođenje deteta počinje kupovina odeće, ćebenceta, zavesa i tepiha. U današnje vreme sve više je moderno porodično otkrivanje pola bebe. Naravno, ukoliko će na svet doći devojčica iz balona izleću roze konfetice, dok ukoliko će se roditi muško dete, podrazumeva 

Kako je nastao Dan žena?

Kako je nastao Dan žena?

Međunarodni dan žena, ili u narodu poznatiji osmi mart , je svetski događaj koji slavi  sva ženska dostignuća, od političkih do društvenih, ali istovremeno i rodnu ravnopravnost.

 


 

ISTORIJA NAJVEĆEG ŽENSKOG PRAZNIKA

Obeležavanje ovog praznika počelo je 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka zahtevajući pravo glasa, kraće radno vreme i bolju platu. Godinu dana posle toga, obeležen je prvi Nacionalni dan žena u SAD 28. februara, i on se odnosio na deklaraciju Socijalističke partije Amerike. Klara Cetkin šefica ženske kancelarije Socijaldemokratske stranke Nemačke 2010. godine predstavlja javnosti ideju o Međunarodnom danu žena. Predložila je da bi svaka zemlja trebalo da predstavlja žene jedan dan svake godine kako bi bilo ubrzano ispunjenje njihovih zahteva. Konferencija je sastavljena više od 100 žena iz 17 zemalja koje su se usaglasile sa njom, i tako je nastao ovaj praznik.

 

 

 

 

 

 

Prvi put je obeležen 19. marta 1911. godine u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Dve godine kasnije odlučeno je da datum obeležavanja bude osmi mart. Ujedinjene nacije su datum priznale tek 1975. godine, dok je Barak Obama 2011. godine izjavio da bi mart  trebalo da bude Ženski istorijski mesec . Danas se živi u dobu gde je položaj žena bolji nego ikada. U mnogim zemaljima se  više ne obeležava samo osmi mart, već ceo mesec. Ceo mesec posvećen je ženama. Slave se žene koje su promenile istoriju, žene koje su doprinele da se živi bolje. U današnje vreme, svetske kompanije zapošljavaju sve više žena i menjaju se zakoni, žene imaju pravo na glas, pravo da budu šta god žele i da rade šta god žele. U toku meseca marta fokus je na psihičkom i fizičkom zdravlju žena, pa tako određene kompanije odlučuju da obezbede besplatne zdravstvene preglede, konsultacije i intervencije.

 

 

 

 

 

 

KAKO SE  OBELEŽAVA ŠIROM SVETA?

Boje Međunarodnog dana žena su ljubičasta, zelena i bela. Ljubičasta označava pravdu i dostojanstvo. Zelena simbolizuje nadu. Bela predstavlja čistotu. Ove boje nastale su u Ženskoj socijalnoj i političkoj uniji u Velikoj Britaniji. Međunarodni dan žena je nacionalni praznik u mnogim zemljama, uključujući  Rusiju, gde se prodaja cveća udvostručuje tokom tri ili četiri dana oko 8. marta. U Kini,  žene dobijaju pola slobodnog dana na poslu, po preporuci Državnog saveta, iako to mnogi poslodavci ne dozvoljavaju  radnicama.

 

 

 

 

U Italiji, Međunarodni dan žena, ili Festa della Donna, slavi se poklanjanjem pupoljaka mimoze. Poreklo ove tradicije nije najjasnije, ali smatra se da je započela u Rimu posle Drugog svetskog rata. U Americi, mesec mart je Mesec istorije žena. Predsednički proglas koji se izdaje svake godine slavi dostignuća američkih žena. Ove godine će to izgledati malo drugačije zbog pandemije korona virusa i očekuje se da će širom sveta biti održano više virtuelnih događaja.

 

 

 

 

 

SIMBOL BORBE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST

Rodna ravnopravnost neće biti postignuta skoro čitav vek, prema tvrdnji iz kampanje Međunarodnog dana žena, što se prevashodno odnosi na Svetski ekonomski forum. Skoriji podaci iz  agencije UN Žene pokazuju da bi pandemija korona virusa mogla da izbriše 25 godina rada na povećanju rodne ravnopravnosti. Zbog pandemije, žene obavljaju značajno veći broj kućnih poslova, što može da utiče na to da imaju manje vremena za posao i obrazovanje. Uprkos zabrinutosti zbog korona virusa, protestne šetnje održane su širom sveta za Dan žena 2020. godine. Iako je većina protesta bila mirna, u kirgistanskom glavnom gradu Biškeku, policija je privela desetine aktivistkinja borbe za prava žena nakon što su maskirani muškarci navodno napali šetače. Aktivistkinje kažu da su se ženska prava pogoršala u zemlji.

 

 

 

 

Širom Pakistana, protestne šetnje održale su se u nekoliko gradova uprkos nasilnim pretnjama i peticijama. A u Meksiku je na ulice izašlo oko 80.000 osoba iz protesta zbog povećanog nasilja nad ženama, ali je na kraju povređeno više od njih 60. Iako je protest započeo mirno, policija kaže da su neke grupe bacale Molotovljeve koktele, a policajci su odgovorili ispaljivanjem suzavaca. U poslednjih nekoliko godina, međutim, videli smo da je došlo do napretka i ženski pokret je dostigao neprikosnovene razmere. Ove godine je Kamala Haris bila inaugurisana kao prva žena, prva crnkinja i prva Amerikanka azijskog porekla kao američka potpredsednica.

 

 

 

Uobičajeno je da se osmog marta suprugama, majkama, sestrama i drugaricama priređuju iznenađenja,  kupuju pokloni ili mirisno cveće iz znaka zahvalnosti, ljubavi i poštovanja, što predstavlja još jednu draž Dana svih žena.

 

 

 

TEKST: ANDRIJANA MILENKOVIĆ

Andrijana Milenković je student prve godine Žurnalistike na  Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da posećuje pozorište, bioskop, filmske susrete, utakmice i ostale kulturne i sportske događaje  u njenom gradu, te je upućena u sve aktuelnosti  na polju kulture i sporta.

Ona se budi − izlaz iz dubokog sna

Ona se budi − izlaz iz dubokog sna

Ona istupa u ime udovica, razvedenih žena, samohranih majki, devojčica, devojaka, baka, domaćica, poslovnih žena, svih žena. Ona počinje da govori ono o čemu se ćuti vekovima, što su muškarci zataškivali šamarom, učutkivanjem, strogim zakonima i moćnim položajima. Ona nije više usnula i nemoćna. Ona 

Medijska (ne)ravnopravnost

Medijska (ne)ravnopravnost

Kažu da smo svi jednaki, i da su se žene izborile za svoja prava, voze, zarađuju, zašto bi se bunile uopšte. Kažu da smo isti u svetu, gde je preko osamdeset posto kapitala u rukama muškaraca. Kažu da smo isti u svetu, gde je logično