Tag: mediji

Menadžment u medijima i kulturi

Menadžment u medijima i kulturi

Kreativnost i organizacija na prvi pogled možda ne idu zajedno, ali na Fakultetu Dramskih umetnosti
postoji baš takav smer. Ukoliko voliš da uvek smišljaš kreativne projekte, ali takođe znaš i da ih
sprovedeš u delo, onda je Menadžment i produkcija pozorišta, radija i kulture pravi izbor.

Kraj Gutenbergove galaksije – novo doba

Kraj Gutenbergove galaksije – novo doba

Određenom mediju dajemo prednost. Pomoću sadašnjosti se objašnjava prošlost. Čoveka naviknutog na usmenu tradiciju pronalazak pisma poremetio je isto onoliko koliko i audio-vizuelna kultura čoveka naviknutog na štampu. Šok je taj prelazak iz jednog u nešto poptuno drugo, novo i čudno. Sve nade se polažu u novi medij. Veruje se da novi medij koji vlada jeste nešto najbolje što je čovek mogao da izmisli.

Informisanje mladih- nekad i sad

Informisanje mladih- nekad i sad

Kako izgledaju vaše jutarnje novine? Da li je to rano skrolovoanje kroz modne profile na Pinterestu? Ili vaš omiljeni podkast? Možda Instagram priče vaših dragih, ili glasovne poruke koje su vam sinoć poslali prijatelji? Danas svako od nas ima svoju verziju dnevnog lista, nekada je to bilo drugačije. Mladi bi se informisali čitanjem novina, eventualno razgovorom sa osobom u koju imaju poverenja. A što se tiče tema, možemo reći da sadašnje i nekadašnje imaju sličnosti koliko imaju i razlika.


PRIVATNA POSLA

Naravno da postoji veliki broj mladih danas koji se, kao što je bilo nekada, informiše i raspituje o aktuelnim temama u društvu, svetu i politici. Ono što ranije nije bilo toliko rasprostranjeno jeste neobjašnjiva zainteresovanost mladih masa za privatne živote poznatih ličnosti. Kada pogledamo film ili nađemo novog omiljenog muzičara, kao da imamo potrebu da saznamo još o njima. Da znamo s kime su bili, kad su rođeni, šta su pričali u intervjuima, da zapratimo njihove stranice na društvenim mrežama. Onda njihove profile gledamo kao izvore novosti, a skandale ili novosti iz njihovih života gledamo kao na teme vredne razmatranja.

INSTAGRAM AKTIVIZAM

Danas je moderno biti aktivista. Bilo da verujete u nešto ili ne, bilo da ste proverili da li je vaš izvor informacija validan ili ne, bitno je da podelite sliku, koju su svi ostali podelili, na kojoj se nalaze informacije o nepravednom ubistvu ove ili one osobe. Ime nećemo zapamtiti, slučaj ćemo površno istražiti, ušokiraćemo se na ljudsko zlo, i to je otprilike to. Postavljanjem slike smo izmirili svoju potrebu za pravdom i uklopili se u društvo. Ako neko to uzme kao validan izvor informacija i širi ga dalje, ciklus potencijalno neistinitih ili poluistinitih vesti će nastaviti da se širi na profilima ostalih probuđenih individualaca. Bitno je da proverimo svoje izvore.

MEDIJSKA PISMENOST

Medijska pismenost nije predmet koji postoji u osnovnim i srednjim školama, a ipak, deca od malih nogu imaju telefone i profile na društvenim mrežama. Zašto bismo očekivali da omladina koja je tek ušla u pubertet zna kako da koristi Internet najpovoljnije po sebe? Ni veliki broj odraslih ne ume da se izbori sa ovim kompleksnim sistemom. Medijska pismenost bi trebala da objasni osnovne koncepte Interneta, kako pronaći validne izvore informacija, kako ostati van mehura istomišljenika, a pre svega toga bi trebala da podstakne ljude na kritičko mišljenje. U moderno doba je najteže promisliti i nekim logičnim putem doći od činjenica do zaključaka.

ZUMIRANJE

Da li su ranije postojali tabloidi? Jesu. Da li su ljudi lagali? Jesu. Da li je bilo teško naći validne izvore? Jeste. Internet je najveća razlika u informisanju mladih nekada i sada. Internet je sa sobom doneo i mnogo sivih zona, nove načine da prevarimo jedni druge i mnoštvo elemenata koji su doveli do preopterećenosti informacijama, ali lošom vrstom informacija. Poluistinama, autocenzurisanim tekstovima, lažima. Kada se informišemo, bitno je da znamo ŠTA tražimo, i bitno je da znamo GDE to tražimo. Sve nam je na dohvat ruke, samo je pitanje da li to umemo da iskoristimo.

TEKST: TIJANA PETROVIĆ

Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life

Advertajzing – zašto nam je koristan?

Advertajzing – zašto nam je koristan?

Da li ste se ikada zapitali zbog čega kupujete određene proizvode, koristite određene usluge? Šta je u ponudi, pod kojim uslovima i kako svako od nas donosi odluku pri kupovini glavne su stvari kojima se bavi marketing, ali i sam advertajzing, odnosno oglašavanje.   ŠTA 

Šta podrazumeva medijska sloboda?

Šta podrazumeva medijska sloboda?

Kao četvrti stub demokratskog društva, mediji su jedan od najvažnijih činilaca ostvarivanja i održavanja slobode, diskusija o pitanjima od javnog značaja i informisanosti građana svake zemlje. ŠTA JE MEDIJSKA SLOBODA? Mediji danas predstavljaju skup svih struktura u društvu da bi se komuniciralo sa širom javnošću. 

Najpoznatije manipulativne tehnike

Najpoznatije manipulativne tehnike

Era masovnih medija i interneta kao najveće globalne kompjuterske mreže za razmenjivanje i deljenje sadržaja za sebe vezuje niz prednosti i pogodnosti u komunikološkom, digitalnom i marketinškom smislu, gde se oglašavanje različitih vrsta brendova i proizvoda širi nemerljivom brzinom.

 


 

Činjenica je da živimo u vremenu kada se gotovo svaki aspekat društvenosti svakodnevno menja i dopunjava, što relativno utiče na postojeće stanje na svetskom tržištu, uzimajući u obzir rasprostranjenost trenutne važnosti i potražnje za određeni tip proizvoda. S tim u vezi, rad marketinških agencija (uglavnom) prati određeni cilj koji se bazira na što vernijem predstavljanju benefita određenog proizvoda publici.

 

 

ŠTA SADRŽI REKLAMA?

Dobro odrađena reklama u oglašivačkoj sferi uz sebe mora da vezuje elemente: kreativnosti, konkretizacije, svrishodnosti i dopadljivosti. Da bi se ispunila ova vrsta principa, neminovno se dešava da se reklamiranje oslanja na unapred utemeljene manipulativne tehnike i manipulativne metode, koje imaju zadatak da utiču na auditorijum, istovremeno obezbeđujući finansijsku potporu i stabilnost brendu od strane potencijalnih potrošača. U praksi, persuazivne poruke u reklamama govore publici da im je potreban baš taj određeni proizvod, iako pripadnici publike do tog trenutka verovatno toga nisu bili ni svesni.

 

 

ULEPŠAVANJE

Jedna od najčešćih manipulativnih tehnika kojoj pribegavaju brendovi raznih kategorija jeste estetizacija poruke – tzv. ulepšavanje već predstavljenih konkretnih činjenica o proizvodu, što ponekad može da dovede do isticanja nepotrebnih detalja i time probudi dvosmislenost u percepciji same poruke. Neretko se dešava da se preterana upotreba estetizacije graniči sa dobrim ukusom, što takođe može da utiče na oglašivačku verodostojnost uzimajući u obzir nejasnoću informacije.

 

 

BUĐENJE EMOCIJA KAO CILJ REKLAME

Pojava pozivanja na osećanja i buđenja afektivno-emocionalnog sloja svesti kod ljudi je česta u marketinškom smislu. Direktno ili indirektno, koncept potkrepljen ovom manipulativnom tehnikom iziskuje povezivanje samog proizvoda i publike, posredstvom promovisanja porodice, zajedništva, emocija ili pak zloupotrebe dece. Ovaj tip manipulacije najčešće je rasprostranjen u reklamama za prehrambene proizvode uz (neretko) upadljiv slogan koji zaokružuje celinu.

 

 

LJUDI IZ NARODA

Marketinške kampanje obiluju unapred oformljenim i priznatim svedočanstvima javnih ličnosti ili ljudi iz naroda, što brendovi koriste u plasiranju svojih proizvoda, sa ciljem uticanja na kognitivne slojeve mišljenja kod ljudi i njihove identifikacije sa zaštitnim licima. Gledano sa analitičke i psihološke strane, velika je verovatnoća da će publika vezati određenu ličnost sa proizvodom, te se (potencijalno) uveriti u kvalitet i vrline proizvoda, istovremeno poklanjajući svoje poverenje.

 

 

Široko rasprostranjeno manipulatorsko kadriranje u marketingu i manipulativne metode mogu u velikoj meri da dovede do razlčitih posledica na tržištu i u društvu, gde se na suptilan način potencijalni konzumenti usmeravaju ka ciljevima brendova – kupovini i opšte prihvaćenoj popularnosti. Preoblikovanje društvenih sistema predstavlja jedan od dugoročnih efekata, koji u nekim situacijama može da pokrene principe masovnih ideologija i društvenih promena.

 

 

TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ

Ana Pavićević je studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.

Smernice za izveštavanje o nasilju nad ženama

Smernice za izveštavanje o nasilju nad ženama

Izveštavanje o osetljivim grupama samo po sebi zahteva poštovanje određenih etičkih kodeksa, čijim poštovanjem osobe o kojima se izveštava neće biti ugrožene, kao i njihova privatnost. Glavni cilj medija kao sredstva socijalizacije jeste poštovanje već propisanih kodeksa čije bi poštovanje trebalo da se podrazumeva prilikom 

Izveštavanje o ženama u medijima

Izveštavanje o ženama u medijima

Način na koji mediji izveštavaju o određenim događajima, osobama i pojavama mnogo govori o samim medijma, ali i trenutnom stanju u kakvom se nalaze mediji u Srbiji. Sve češće viđamo naslovne strane pune prekršaja novinarskih kodeksa dok nam na televziji istovremeno plasiraju kako bi naš 

Metaemocije

Metaemocije

Metaemocije su emocije, koje su izazvane drugim emocijama odnosno emocije o emocijama. Ponekad osećamo sram, jer se nečega plašimo ili jer smo se osećali zadovoljno zbog nečega; osećamo krivicu, jer smo osećali mržnju u određenom trenutku i sl.

 


 

U ovaj proces su uključena dva dela ličnosti: prvi, koji doživljava određenu emociju, i drugi, koji tome daje određen značaj. Od toga kako drugi deo oceni našu primarnu emociju zavisi kakva će biti metaemocija. To znači, da ako je emocija ocenjena kao neadekvatna, metaemocija će biti neprijatna npr. sram, strah, ljutnja… Ako je pak ocenjena kao korisna, metaemocija će biti prijatna (zadovoljstvo, samopoštovanje, blagostanje…). Metaemociju možemo da osetimo i zbog izostanka emocije odnosno jer se u određenom trenutku nismo osetili onako kako mislimo da bi trebali.

 

 

 

ČETIRI GRUPE METAEMOCIJA

 

„pozitivno-pozitivno“ – npr. osećaj nade zbog olakšanja

„pozitvno-negativno“ – npr. osećaj uživanja zbog ljutnje

 „negativno-negativno“ – npr. osećaj srama zbog tuge

 „negativno-pozitivno“ – npr. osećaj krivice zbog sreće i radosti

 

Primarna emocija i metaemocija mogu da budu iste (sram zbog srama, strah zbog straha, radost zbog radosti) ili paradoksalne (npr. radost zbog tuge).

 

 

 

METAEMOCIJE I NAČIN ODGAJANJA

Kategorije kao što su pol, starost i nacionalnost ne utiču na to, koliko često doživljavamo metaemocije niti na to kakvog su kvaliteta. Individualne razlike nastaju zbog različitih stilova odgajanja. Tako, ako je dete od malena učeno da su osećanja odraz slabosti, ono će i u odraslosti imati negativan stav prema svojim osećanjima. Pozitivne metaemocije pomažu pri regulaciji negativnih emocija prvog reda. Deca koja odrastaju u porodicama koje imaju pozitivan odnos prema emocijama brže prevladaju fiziološku uznemirenost, nisu podložna svakodnevnim negativnim raspoloženjima i lakše stupaju u kontakt sa vršnjacima.

 

 

 

SVRHA METAEMOCIJA

Svaka emocija ima svoju svrhu i adaptivnu funkciju za čoveka. Isto važi i za metaemocije. Služe nam da svoje ponašanje prilagodimo situaciji i zadovoljimo svoje potrebe. Ako su pozitivna, dobijamo ličnu potvrdu i u budućnosti ćemo se trudit da se ponašamo na isti način. Takođe, imaju ulogu „povratne informacije“ da smo nešto dosegli ili uspeli, pomažu u održavanju visokog samopouzdanja (ili podižu nisko samopouzdanje) ili su potvrda da se ponašamo skladno sa normama i vrednostima društva u kom živimo. Ako su negativna, služe nam da se pripremimo kako bi u sledećoj sličnoj situaciji bolje odreagovali. Isto tako, nam mogu signalizirati da izbegavamo situacije koje u nama bude određena osećanja. Primer za to je kada osećamo sram zaradi ljutnje i posledično izbegavamo situacije koje mogu da izazovu ljutnju u nama.

 

 

 

METAEMOCIJE I MEDIJI

Metaemocije u medijima mogu biti prisutne na tri načina: 1) estetska prezentacija emocija, 2) kontekst i način pripovedanja i 3) simbolični elementi, koji predstavljaju kulturne norme i vrednosti koje su povezane sa emocijama. Jedan od najboljih primera prikaza metaemocija preko konteksta pripovedanja na filmu je zaključna scena filma Kazablanka. Rikov nezaboravni potez, kada podigne Ilsinu glavu i pogleda je u oči, ne iskazuje samo duboku žalost zbog njihovog rastanka, nego je istovremeno i odraz nežnosti, ponosa, odlučnosti i rodoljublja.

 

 

Paradoks uživanja u gledanju tužnih filmova je fenomen koji se odnosi na uživanje, koje osećamo dok gledamo tužne filmove. Isto važi i za horore, trilere i brojne druge žanrove, koji bude jake negativne emocije u gledaocu. Tako, već pomenuta scena iz Kazablanke budi osećanja olakšanja kod većina gledalaca. Međutim, ista emocija se ne bi probudila u primeru rastanka sa voljenom osobom u stvarnom životu.

 

TEKST: JELENA PEJIĆ

Jelena Pejić je po zanimanju  psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome.

Kako prepoznati propagandu?

Kako prepoznati propagandu?

Svakodnevno se susrećemo sa raznim vrstama manipulacije. Ljudima se često manipuliše preko reklama, društvenih mreža, a najviše preko medija. Čini se da je danas moć izmene prave istine prisutnija nego ikad pre. Propaganda je pokušaj oblikovanja percepcije, ali i pokušaj manipulisanja ponašanjem ljudi u cilju