Stid, sram ili sramota je subjektivni doživljaj zbog niske ocene svog ponašanja u objektivnoj situaciji. Stid je diskretna, osnovna emocija, opisana kao moralna ili društvena emocija koja pokreće ljude da skriju ili negiraju svoje greške.
STID KAO DRUŠTVENI FENOMEN
Iako se stid vezuje uvek za ličnost, ovaj pojam je ipak jedan društveni fenomen. U prethodnom tekstu Stid i kultura – ogledalo civilizovanosti, možemo da saznamo, kako se stid razvijao kroz istoriju i koja je njegova uloga bila u društvu. Samim tim, uviđamo da je stid jedna društvena tvorena koja se menjala kroz vreme.
DRUGAČIJE POIMANJE STIDA U RAZLIČITIM KULTURAMA
U svetu postoji mnoštvo različitih kultura i ono što je sramno u jednoj, ne mora nužno da bude sramno i u nekoj drugoj kulturi. Ako pokušamo da povučemo gradnicu između čega se ljudi stide, a čega ne – uvidećemo da je dosta kompleksno to učiniti. Činjenica je da ne postoje određene ili univerzalne stvari kada je u pitanju stid, međutim, ljudi kao članovi određenog društva, žele da se uklope u kulturu svog društva, što implicira prihvatanje uvaženih normi koje je društvo kreiralo. U okviru tog društva postoje određene društvene prakse, koje pojedinac poštuje i samim tim, on izbegava da proizvede određeni stid. U skladu sa tim, možemo zaključiti da je stid pre svega, na samom početku, imao jednu integrativnu funkciju.
STID KAO ELEMENT KONTROLE DRUŠTVA
Danas, stid se vidi i kao određenih element kontrole kod ljudi, kako društvenih poluga, tako i ličnih. Stid kao takav se menja, kako se menja vreme. Često se stid video kao čuvarom određene intime, dok bi njegovim odsustvom, čovek postajao dostupan javnosti (Elijas je pričao o privatnoj i javnoj sferi života).
Jasno je da je društvo uvelo ono što se podrazumeva kao pristojno i neprostojno ponašanje. Neretko, kada se neko ponaša nepristojno, ima za posledicu stvaranje određenog stida, kako kod same osobe koja se ponaša neprostojno, tako i kod osobe koja je tu samo kao prolaznik, da bi se stvorila određena vrsta kontrole.
Kada govorimo o stidu sa društvenog aspekta, na koji smo i stavili akcenat, možemo ga staviti u okvir sociokulturnih zabrana. Te sociokulturne zabrane služe upravo kao regulatori koji kontrolišu određeno prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje, a osoba kršeći te kriterijume oseća jedan kulturni stid. Danas, možemo govoriti o realnom odsustvu stida, iako i dalje postoje neke granice koje stoje koje se sve više brišu, posredstvome interneta, mas medija, itd.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
