mogućnosti zvone na vaša vrata
„Sujeverje celi svet stavlja u vatru dok je filozofija gasi” – rečenica je čuvenog filozofa 18. veka Voltera STRAH I VERA Naši preci su u starim vremenima verovali da pojave oko njih nose neke svoje poruke. Čoveku su oduvek bili potrebni nedvosmsleni odgovori na razna …
Empedokle iz Agregenta (oko 495–435.god. st. e) bio je antički grčki filozof i ponekada se smatra i začetnikom atomizma, koji su kasnije razvili Leukip i Dimokrit. Za vreme svog života aktivno je učestvovao u političkom životu svog radnog grada, a postoje određene indicije da …
Veselin Čajkanović, najveći srpski etnolog, rekao je da je svaki narod vezan za neku životnju i uzvesnom smislu izjednačen sa njom. Tako on piše da je za Srbina – vuk, i vuk kao takav predstavlja mitskog predstavnika srpskog naroda.
U vreme pre hrišćanstva, kada je je bilo vreme paganstva, brojni narodi verovali su da vode poreklo od životinje i da oni imaju natprirodne moći, pa tako je bilo i kod Srba. Kada govorimo o mitologiji, slovenska mitologija spominje jedno božanstvo koje je u neraskidivoj vezi sa vukom. U pitanju je Dažbog, a Dažbog je kao i većina božanstava teriomorfan – te je njegov životinski oblik, beli vuk. Veoma je čudno da beli vuk koji se smatra pretkom srpskog naroda, ima tipično polarne karakteristike. Međutim, bela boja vučjeg krzna odnosi se, pre svega, na htonični aspekt Dažboga, ali i htoničnost samog vuka.
Veselin Čajkanović je upravo u vuku video mitskog srodnika, a imajući u vidu tu činjenicu šta vuk simboliše u našem narodu, deci je davano ime Vuk. To ime je jedno od najstarijih imena, a sve zbog toga što se ranije verovalo da će onaj ko ga nosi biti zaštićen od svih zla. Primer za to jesu zapisi od strane Vuka Stefanovića Karadžića koji piše – kada se kakvoj ženi ne dadu đeca, onda nađene đetetu ime Vuk, da ga ne mogu vještice izjesti: zato su i meni ovako ime nađeli. I kasnije imamo i druga imena poput Vukašin, Vukan, a prezimena poput Vuković ili Vujović.
U srpskoj kulturi i tradiciji vuku se posvećivalo mnogo praznika, rituala i u verovanju u vuka kao životinjskog pretka se manifestovalo u mnogim običajima. Neki od tih običaja očuvani su i danas kao što su zimski praznici Mratinci ili Vučiji dani. Takođe, praznik Svetog Save je vezan za ovu životinju, a razlog toga je što je sveti Sava preuzeo funkciju Dažboga. Za Božić se u Srbiji pripremala vukova večera koja je kao žrtvena ponuda imala za cilj da umilostivi vuka i obezbedi zaštitu stoke.
ŠTA VEZUJE SRBINA ZA VUKA?
Hrabar, snažan, usamljen, nepoverljiv, predator, tih, opasan, munjevit, oprezan, porodičan, društven, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divlji, i lep… To je vuk.
Ono što Srbina, pre svega, povezuje sa ovom životnjom jeste ćud. Vuk je životinja koja se lako prilagođava teškim uslovima i spoljnoj okolini, ali njegov moralni karakter uvek ostaje nepromenjiv, pa otkuda – vuk dlaku menja, ali ćud nikako. Takođe, vuka karakteriše vrlo porodično orijentisani i čoporativni odnosi, a to je ono što se iz uz Srbe vezuje. Vukovi su snažno emotivno povezani sa svojim prijateljima iz čopora. Vuk nikoga ne sluša, niti hoće bilo kome da služi. Otuda nam može biti jasno zašto se vuk istakao kao naš mitski predstavnik naroda.
Koliko je vuk bio bitan za Srbe, govori i zabrana o njegovom ubijanju. Seljak se smeo braniti od njega, ali ga nije smeo usmrtiti.
O verovanju u natprirodne moći vuka govori i to da se uzimala kost, zub ili koža mrtvog vuka i nosila kao zaštita od nečistih i mračnih sila, tj. kao amajlila.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
Srpska Nova godina je praznik koji se slavi 14. januara po gregorijanskom kalendaru. Pored naziva Srpska Nova godina, koji je ustaljen kod nas, još se naziva i Pravoslavna Nova godina i Stara Nova godina. Srpska Nova godina nije zvanična Nova godina, a kod nas se …
Nova godina nije početak, a nije ni kraj, ona je, samo, nastavak u koji ulazimo bogatiji za mnoga iskustva – Hal Borland. U svim kulturama koje koriste godišnje kalendare, dolazak nove godine se proslavlja kao praznik. U današnje doba, većina zemalja sveta je prihvatila računanje …
Jedinstvena tradicija koja krasni naš narod, jeste slavljenje slave. Iako Srbi nisu jedini pravoslavci (pravoslavne veroispovesti su i Grci, Rusi, Bugari, Rumuni), jedini je narod koji slavi slavu, dok drugi pravoslavci imaju imendan. Slava se kroz vekove prenosi sa koleno na koleno, od oca na sina, sa deda na unuka, sa brata na brata ili neudatu ćerku, i do danas je ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srba. Od novembra pa do kraja januara, srpski narod najviše slavi i praznuje.
ISTORIJA SLAVE
Sa istorijskog aspekta uvaženo je uverenje da su Srbi, pre nego što su prešli u hrišćanstvo bili mnogobošci. Naši preci su bili mnogobošci i delili su se u plemena, a svako pleme je imalo svoje božanstvo. To božanstvo se poštovalo i smatralo se za zaštinika. Pre prihvatanja hrišćanstva, Srbi su verovali u Boga Svetovida, Peruna, Triglava i druge.
Kako pisani tragovi sugerišu, između 642 i 731 godine, a pod uticajem Vizantije, počeo je period pokrštavanja srpskog naroda. Tada su se latinski sveštenici obratili Srbima i oni tada iz, višebožačkog naroda, postaju monoteisti. Međutim, proces hristanizacije je bio dugačak, dok paganska vera nije tako lako nestala i usvojila nova načela.
Srbi su se veoma teško odricali uvržene tradicije i običaja, međutim, vremenom je došlo do usaglašavanja različitih i raznolikih religijiskih svetova, gde su se prethodno slavljeni Bogovi mnogoboštva, preobraćali u hrišćanske svece.
ZAŠTO SLAVIMO SLAVE?
U za zamenu paganske običaje, poput slavljenja božanstva kao zaštitnika kuće, Srbi su prihvatili da slave jednog hrišćanskog sveca.
Krsna slava, kao porodični praznik, zadržala se samo kod Srba. Razlog tome je, što su Srbi jako držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada, a i danas, održavala i održava vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem i obeležavanjem slave, porodice su prenosle kulturno nasleđe, sa kolena na kolena, a svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. Zahvaljujući kontinuiranom prenošenju sa predaka na potomke, slava nepogrešivo identifikuje srodničke odnose i veze.
Koliko je slava bitna u Srbiji, pokazatelj je da Srbi nisu prekidali ovu svoju tradiciju, ni kad su bili pod turskim ropstvom, niti u brojim ratovima. Razlog tome je što se u slavljenju slave pokazala prilika, da se očuva porodica, jedinstvo i zajednica. Međutim, sa dolaskom komunizma, od 20.veka, Srbi su prestali da slave slave, jer se komunizam smatrao, između ostalog, totalitarnim režimom.
SLAVLJENJE SLAVE U 21. VEKU
Na slavu se gosti zovu samo prvi put, a nakon toga se dolaskom ili nedolaskom, nastavlja ili prekida krug. Slava se slavi tri dana, prvog dana je podvečerje – tada se okupi porodica, kumovi i najbliža rodbina, preseca se slavski kolač u obliku krsta i posipa se crveno vino, uz molitvu i slavsku sveću, dok se kuća okadi tamjanom.
Ono što je zajedničko svim Srbima koji slave slavu su kuvano žito ili koljivo, slavski kolač, sveća i vino.
Zanimljivo je tumačenje, da zahvaljući slavama u Srbiji, nikada se nije gladovalo. To predanje važi, zato što su slave vrlo česte, kako kod pojedinačnih porodica, isto tako i kod različitih društvenih tvorevina, te se mogu slaviti i seoske slave, gradske slave, slave crkve, vojske.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
Bogatstvo koje postižem u svom radu dolazi od prirode, glavnog izvora moje inspiracije. Klod Mone KADA JE NASTAO IMPRESIONIZAM? Datum rađanja impresionizma, beleži se 14. novembra, kada se rodio veliki francuski slikar Klod Mone. Ovaj čuveni impresionista je iza sebe ostavio preko dve stotine dela, …
Stid, sram ili sramota je subjektivni doživljaj zbog niske ocene svog ponašanja u objektivnoj situaciji. Stid je diskretna, osnovna emocija, opisana kao moralna ili društvena emocija koja pokreće ljude da skriju ili negiraju svoje greške. STID KAO DRUŠTVENI FENOMEN Iako se stid vezuje uvek za …
Masovna kultura vodi ka tome da čoveka kao individu uključi u jednu širu celinu, gde mu se servira određena stvarnost i gde čovek konzumiranjem tih proizvoda počinje sebe da postovećuje sa tom masom. Vremenom čovek gubi svoje mišljenje, želju za nečim novim, intelekutalno zanimljivijim, jer se zadovoljava instant stvarima, koji su proizvod masovne kulture, koja se stalno servira. Uzmimo samo primer sebe, kada smo na poslu, jedva čekamo da dođemo kući da gledamo omiljenu seriju, gledamo film, ili da odemo u šoping.
ŠTA JE MASOVNA KULTURA?
Masovna kultura nema svoju preciznu definciju, u naučnim sociološkim krugovima, ona se povezuje sa kulturom masa ili kultura masovnog društva. Iako se intenzitet masovne kulture povećao posle drugog svetskog rata, ona je nastala znatno ranije kao jedan sporedni prozivod industrijske revolucije. U današnje vreme kada je tehnologija dostupna svima, kultura postaje sve više zavisna od nje, a posredstvom tehnologije ona se lakše prenosi širem auditorijumu – masi.
Značajnu ulogu u razvoju masovne kutlure omogućila su sredstava masovne komunikacije, kao što su televizija, radio, štampa. Naime, stvaraju se kulturni prozvodi koji se masovno proizvode za masovnu publiku, primeri uključuju zabavu u masovnim medijama – filmove, televizijske programe, popularne knjige, novine, časopise, proizvode i slobodno vreme, odeću itd. Masovna kultura je pretrpela velike kritike zbog svoje standardizacije, da je trivijalna u poređenju sa ozbiljnim visokim kulturama (elitnim).
KAKO MASOVNA KULTURA UTIČE NA POJEDINCA?
Na masovnu kulturu se videlo kao na nešto što nas vodi u svet odmora. Naime, cilj proizvodnje masovne kulture je bio da se proda proizvod koji će zabaviti široku masu. Ona vodi ka tome da čoveka kao individuu uključi u jednu širu celinu, gde mu se servira određena stvarnost i gde čovek konzumiranjem tih proizvoda počinje sebe da postovećuje sa tom masom. Vremenom čovek gubi svoje mišljenje, želju za nečim novim, intelekutalno zanimljivijim, jer se zadovoljava instant stvarima, koji su proizvod masovne kulture, koja se stalno servira. Uzmimo samo primer sebe, kada smo na poslu, jedva čekamo da dođemo kući da gledamo omiljenu seriju, gledamo film, ili da odemo u šoping.
ZAŠTO JE BITNO NEGOVATI I ELITNU, A NE SAMO MASOVNU KULTURU?
Tema elitne kulture je osoba – koja je slobodna, kreativna, inovativna, intelektualna.
Elitna kultura, vidi se kao prozivod različitih umetnika, koji nisu tako lako dostupni, a samim tim oni su daleko intelektualno izazovniji za pojednica. Iako ne osporavamo da u masovnoj kulturi ima proizvoda koji imaju određene umetničke vrednosti, za proizvode elitne kulture možemo reći da su originalni, autentični, sa velikim umetničkim vrednostima, intelekatualno izazovni i ponekad teški za razumevanje. Kultura kao takva, u pojedincu može da izazove različite emocije, da angažuje njegove intelektualne kapacite, obrazuje čovekovo kritičko mišljenje, da oplemeni njegov život.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
Sram ili stid je diskretna, osnovna emocija, opisana kao moralna ili društvena emocija koja pokreće ljude da sakriju ili negiraju svoje greške. DA LI SRPSKA KULTURA ZNA ZA STID? Norbet Elijas, nemački socilog koji je bio jevreskog porekla, u svojoj knjizi Proces civilizacije je …
