Moda u Ficdžeraldovim romanima

Frensis Skot Ficdžerald bio je američki pisac, čija se književnost smatra paradigmom doba džeza. Bio je deo „izgubljene generacije”, strastveni pušač i pisac koji je najbolje uspeo opisati čuvenu džez eru, poroke, buržoaziju, američki san i ogromnu ulogu materijalizma u životima ljudi dvadesetih godina minulog veka. Najvažnija dela koja je ostavio iza sebe su čuveni romani Veliki Getsbi, Blaga je noć, Lepi i prokleti, Ova strana raja i Poslednji tajkun —  roman koji je objavljen posthumno. Ono što je zajedničko ovim romanima jeste lanjski život koji je odisao u njima, imućnost koju su delili likovi, ljubav prema hedonizmu, ali i moda.

DVADESETE GODINE DVADESETOG VEKA

Moda koju nam Ficdžerald velikodušno približava svojim romanima, bez obzira na to što je od te modne ere prošlo 100 godina, mnogo liči na život koji su dame i gospoda vodili nakon Prvog svetskog rata. Dvadesete godine 20. veka, su se drugačije zvale i „Oluja dvadeset” ili „Zlatni dvadeset”.

To je bio period art deco-a, radija, bioskopa, cvetanja noćnog života, uživanja u životu i puno plesanja. Do Prvog svetskog rata, su se i dalje osećali tragovi mode i ponašanja ljudi iz 19. veka. Korseti i duge haljine zamenile su se haljinama koje otvaraju žensko telo, slušala se neka nova muzika, vozio se Ford Model A, žene su počele da grade svoje karijere i da uživaju u pušenju cigareta „Black cat”.

Moda je pre svega diktirala novi ideal ženskog fizičkog izgleda.

Haljine direktne siluete krojene su isključivo za žene uskog dečjeg struka bez velikih grudi. Te haljine su bile kratke, do kolena, dugi rukavi su nestali, a leđa su uglavnom obnažena. Haljine su se krojile tako da u njima bude udobno plesati. Najviše se igrao američki tango, valcer i čarlston, prema tome su žene nosile haljine u skladu sa vrstom plesa, nosile su kratke haljine sjajnih tkanina, obuvale su cipele na kojima je dominiralo krzno ili perje.

Perle, šljokice i vez su pomogli u stvaranju glamuroznog noćnog izgleda.

Pored haljinica za noćne igranke i ispijanje koktela na imućnim žurkama, lepotice iz „Velikog Getsbija” nosile su na glavama satenske trake ukrašene cvećem ili perjem. Preko dana su bili popularni zvonasti šeširići, kape u obliku poklopca. Noću su nosile duge satenske rukavice raznih boja, koje su držale dugačak držač cigareta.

Dnevna varijanta rukavica podrazumevala je kraće čipkaste rukavice, najčešće bele boje. Ipak, žene koje nisu nosile rukavice su zbog novog načina pušenja dobile alternativnu opciju. Pojavio se obojeni lak za nokte, te je to zahtevalo da žene uvek da imaju uredne i sređene nokte i negovane ruke.

Moda uključuje i nakit, a nakit je bio glavni aksesoar žena. Niska bisera se nekoliko puta motala oko vrata, a dužina je mogla stići i do struka. Nosile su upečatljive naušnice i ogromne narukvice. Veliki akcenat se stavljao na nakit kao zaštitni znak mode dvadesetih.

ŠLJOKICE I AJLAJNERI

Kad je u pitanju frizura žena, frizure su podsećale na dečje frizure malih devojčica, ali i dečaka. Kosa je bila izuzetno kratka, malo ispod ušiju, sa blagim talasima. One žene koje se ipak nisu usuđivale da seku kosu, nosile su loknice i talase, a kosu im je držao zavoj od elegantnih tkanina, čipke i bisernih perlica.

Šminka je podrazumeala svetlije tonove. Večernje varijante su se odlikovale usnama boje crvenog vina, obrve su bile tanke i u obliku luka. Najjači fokus je bio na očima na kojima su plesale tamne senke, crni ajlajner i veštačke duge trepavice na kojima su nalepljene perlice i šljokice.

Muškarci nisu imali tako složen stil oblačenja i uopšte fizičke pojave. Dominirao je klasičan stil odevanja. Široke flanelne pantalone i jakne prekomernog struka su krasile gospodu. Cipele su bile dizajnirane tako da omoguće udobno plesanje, šeširi su postali izuzetno popularni. Pušenje nije važilo samo za dame. Skoro da je bilo nemoguće uočiti muškarca u odelu koji stoji za barom bez tompusa i džina, dok dim cigarete nad njim lebdi.

TEKST: ANA ADAMOVIĆ

Ana Adamović je studentkinja žurnalistike, ljubitelj antičke filozofije i zaljubljenik u književnost. Inspirisana Platonovim mislima i filmovima Grejs Keli, preko knjiga Justejna Gordera i muzike Brusa Springstina, prenosi vam svoje ideale, savete i razmišljanja.