mogućnosti zvone na vaša vrata
Antička Grčka i engleski jezik. Holivud i religije. Kolonijalizam i modni trendovi. Hladni rat i društvene mreže. Svima je zajednički imenitelj hegemonija. Ideja unifikacije nije nova. Bila je prisutna kroz vekove, kada su diskursi kulturne hegemonije bili vrednovani, a sam koncept učestvovao u kreiranju vrednosnog …
Svakodnevno se susrećemo sa različitim informacijama i statističkim podacima koji se tiču prikaza stanovništva kroz određene procente i cifre. Zatim sa tabelama i grafikonima koji predstavljaju promenu u vidu rasta, razvoja ili progresa, različite strukture i zastupljenost izabranih društvenih grupa, pojava i promena. Nauka koja …
Samoubistvo predstavlja čin čijeg je rezultata počinilac svestan, a odlučuje se na njega nesvestan vrednosti svog života. Faktori koji utiču na takvu odluku su brojni, racionalni, iracionalni, društvenog ili ekonomskog karaktera, a ono što je sigurno je da pojedinac koji se podvrgne takvom činu, određeni problem vidi kao nerešiv u datom trenutku. Mnogi filozofi, teoretičari i stručnjaci bavili su se ovim pitanjem vekovima i pokušavali da nađu racionalno objašnjenje za ovaj čin koji nosi sa sobom i duboki psihološki uticaj.
Pojedinac, kao pripadnik društva i njegova priroda zahtevaju društvenu integraciju, prihvaćenost i osećaj pripadnosti prihvatajući norme i vrednosti koje društvo, zajedno sa određenom kulturom nalaže. Ukoliko individua odstupa od datih pravila, automatski biva manje integrisana i ima manji osećaj pripadnosti što vodi kasnijem preispitivanju svoje individualnosti i potrebom za iskazivanje iste. Suština je da preterano izdvajanje iz društva, kao i preterana integracija pojedinca u društvu, može dovesti do određenih anomija čija je posledica samoubistvo.
Poznati sociolog, Emil Dirkem, u svom delu ,,Samoubistvo” govori o učestalosti samoubistva i o faktorima od kojih ono zavisi. To uključuje zemlju porekla, kulturu, religiju, bračno i finansijsko stanje zbog čega je veoma važno proučavati društvenu stranu psiholoških motiva pojedinaca.
Podelio je samoubistva na četiri vrste:
egoističko
anomično
fatalističko
altruističko
Ono što je svima njima zajedničko je previše visok ili previše nizak stepen društvene integracije i regulacije koja podrazumeva norme.
Kada je reč o altruističkom samoubistvu ono se dešava u slučaju kada je pojedinac previše zavisan od celine kojoj pripada. Ovde je prisutan nizak stepen individualizacije i samoubistvo predstavlja pitanje časti ili dobrobiti kolektiva. To se najbolje vidi na primeru primitivnijih društava gde je samoubistvo karakteristično za stare i bolesne pripadnike, žene nakon smrti muža ili sluga nakon smrti gospodara. Tu se vidi ta međuzavisnost članova društva gde su ključne komponente čast i napredak celine, a ne pojedinca.
Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u detinjstvu, najčešće u prve tri godine života, zahvata gotovo sve psihičke funkcije i traje čitavog života. ŠTA ZNAMO O AUTIZMU? Jedan od najistraživanijih problema današnjice jeste autizam. Međutim, uprkos mnogobrojnim istraživanjima odgovor na određena pitanja vezana za …
Porodica je pojam koji se menja u korak sa promenama koje se dešavaju u društvu. Šta ona predstavlja danas, istraživali smo u ovom tekstu. MODERNO RODITELJSTVO Danas, imamo takozvanu nuklearnu porodicu koja se odnosi na muža, ženu i maloletnu decu, ali u kojoj se i …
Jedinstvena tradicija koja krasni naš narod, jeste slavljenje slave. Iako Srbi nisu jedini pravoslavci (pravoslavne veroispovesti su i Grci, Rusi, Bugari, Rumuni), jedini je narod koji slavi slavu, dok drugi pravoslavci imaju imendan. Slava se kroz vekove prenosi sa koleno na koleno, od oca na sina, sa deda na unuka, sa brata na brata ili neudatu ćerku, i do danas je ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srba. Od novembra pa do kraja januara, srpski narod najviše slavi i praznuje.
ISTORIJA SLAVE
Sa istorijskog aspekta uvaženo je uverenje da su Srbi, pre nego što su prešli u hrišćanstvo bili mnogobošci. Naši preci su bili mnogobošci i delili su se u plemena, a svako pleme je imalo svoje božanstvo. To božanstvo se poštovalo i smatralo se za zaštinika. Pre prihvatanja hrišćanstva, Srbi su verovali u Boga Svetovida, Peruna, Triglava i druge.
Kako pisani tragovi sugerišu, između 642 i 731 godine, a pod uticajem Vizantije, počeo je period pokrštavanja srpskog naroda. Tada su se latinski sveštenici obratili Srbima i oni tada iz, višebožačkog naroda, postaju monoteisti. Međutim, proces hristanizacije je bio dugačak, dok paganska vera nije tako lako nestala i usvojila nova načela.
Srbi su se veoma teško odricali uvržene tradicije i običaja, međutim, vremenom je došlo do usaglašavanja različitih i raznolikih religijiskih svetova, gde su se prethodno slavljeni Bogovi mnogoboštva, preobraćali u hrišćanske svece.
ZAŠTO SLAVIMO SLAVE?
U za zamenu paganske običaje, poput slavljenja božanstva kao zaštitnika kuće, Srbi su prihvatili da slave jednog hrišćanskog sveca.
Krsna slava, kao porodični praznik, zadržala se samo kod Srba. Razlog tome je, što su Srbi jako držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada, a i danas, održavala i održava vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem i obeležavanjem slave, porodice su prenosle kulturno nasleđe, sa kolena na kolena, a svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. Zahvaljujući kontinuiranom prenošenju sa predaka na potomke, slava nepogrešivo identifikuje srodničke odnose i veze.
Koliko je slava bitna u Srbiji, pokazatelj je da Srbi nisu prekidali ovu svoju tradiciju, ni kad su bili pod turskim ropstvom, niti u brojim ratovima. Razlog tome je što se u slavljenju slave pokazala prilika, da se očuva porodica, jedinstvo i zajednica. Međutim, sa dolaskom komunizma, od 20.veka, Srbi su prestali da slave slave, jer se komunizam smatrao, između ostalog, totalitarnim režimom.
SLAVLJENJE SLAVE U 21. VEKU
Na slavu se gosti zovu samo prvi put, a nakon toga se dolaskom ili nedolaskom, nastavlja ili prekida krug. Slava se slavi tri dana, prvog dana je podvečerje – tada se okupi porodica, kumovi i najbliža rodbina, preseca se slavski kolač u obliku krsta i posipa se crveno vino, uz molitvu i slavsku sveću, dok se kuća okadi tamjanom.
Ono što je zajedničko svim Srbima koji slave slavu su kuvano žito ili koljivo, slavski kolač, sveća i vino.
Zanimljivo je tumačenje, da zahvaljući slavama u Srbiji, nikada se nije gladovalo. To predanje važi, zato što su slave vrlo česte, kako kod pojedinačnih porodica, isto tako i kod različitih društvenih tvorevina, te se mogu slaviti i seoske slave, gradske slave, slave crkve, vojske.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
Porodica je tle iz koga izrasta najlepše cveće, može biti i soba bez svetlosti i topline u kojoj venu cvetovi. Paolo Koeljo PORODICA – TEMELJ NAŠEG DRUŠTVA? Veliki broj sociologa porodicu smatra kamenom temeljcem društva. Sam pojam porodice je star koliko i sam …
Stid, sram ili sramota je subjektivni doživljaj zbog niske ocene svog ponašanja u objektivnoj situaciji. Stid je diskretna, osnovna emocija, opisana kao moralna ili društvena emocija koja pokreće ljude da skriju ili negiraju svoje greške. STID KAO DRUŠTVENI FENOMEN Iako se stid vezuje uvek za …
Masovna kultura vodi ka tome da čoveka kao individu uključi u jednu širu celinu, gde mu se servira određena stvarnost i gde čovek konzumiranjem tih proizvoda počinje sebe da postovećuje sa tom masom. Vremenom čovek gubi svoje mišljenje, želju za nečim novim, intelekutalno zanimljivijim, jer se zadovoljava instant stvarima, koji su proizvod masovne kulture, koja se stalno servira. Uzmimo samo primer sebe, kada smo na poslu, jedva čekamo da dođemo kući da gledamo omiljenu seriju, gledamo film, ili da odemo u šoping.
ŠTA JE MASOVNA KULTURA?
Masovna kultura nema svoju preciznu definciju, u naučnim sociološkim krugovima, ona se povezuje sa kulturom masa ili kultura masovnog društva. Iako se intenzitet masovne kulture povećao posle drugog svetskog rata, ona je nastala znatno ranije kao jedan sporedni prozivod industrijske revolucije. U današnje vreme kada je tehnologija dostupna svima, kultura postaje sve više zavisna od nje, a posredstvom tehnologije ona se lakše prenosi širem auditorijumu – masi.
Značajnu ulogu u razvoju masovne kutlure omogućila su sredstava masovne komunikacije, kao što su televizija, radio, štampa. Naime, stvaraju se kulturni prozvodi koji se masovno proizvode za masovnu publiku, primeri uključuju zabavu u masovnim medijama – filmove, televizijske programe, popularne knjige, novine, časopise, proizvode i slobodno vreme, odeću itd. Masovna kultura je pretrpela velike kritike zbog svoje standardizacije, da je trivijalna u poređenju sa ozbiljnim visokim kulturama (elitnim).
KAKO MASOVNA KULTURA UTIČE NA POJEDINCA?
Na masovnu kulturu se videlo kao na nešto što nas vodi u svet odmora. Naime, cilj proizvodnje masovne kulture je bio da se proda proizvod koji će zabaviti široku masu. Ona vodi ka tome da čoveka kao individuu uključi u jednu širu celinu, gde mu se servira određena stvarnost i gde čovek konzumiranjem tih proizvoda počinje sebe da postovećuje sa tom masom. Vremenom čovek gubi svoje mišljenje, želju za nečim novim, intelekutalno zanimljivijim, jer se zadovoljava instant stvarima, koji su proizvod masovne kulture, koja se stalno servira. Uzmimo samo primer sebe, kada smo na poslu, jedva čekamo da dođemo kući da gledamo omiljenu seriju, gledamo film, ili da odemo u šoping.
ZAŠTO JE BITNO NEGOVATI I ELITNU, A NE SAMO MASOVNU KULTURU?
Tema elitne kulture je osoba – koja je slobodna, kreativna, inovativna, intelektualna.
Elitna kultura, vidi se kao prozivod različitih umetnika, koji nisu tako lako dostupni, a samim tim oni su daleko intelektualno izazovniji za pojednica. Iako ne osporavamo da u masovnoj kulturi ima proizvoda koji imaju određene umetničke vrednosti, za proizvode elitne kulture možemo reći da su originalni, autentični, sa velikim umetničkim vrednostima, intelekatualno izazovni i ponekad teški za razumevanje. Kultura kao takva, u pojedincu može da izazove različite emocije, da angažuje njegove intelektualne kapacite, obrazuje čovekovo kritičko mišljenje, da oplemeni njegov život.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
