Jedna od užih definicija integriteta bila bi vernost samom sebi. U vremenu kada su pritisak društva i uticaj okoline toliko jaki, usmerenost na unutrašnje vrednosti i merila je upravo ono što treba gajiti kod svoje dece.
INTEGRITET
Iako su knjige prepune saveta i instrukcija kako ispratiti određenu metodu odgajanja, pokušaćemo da pristupimo temi iz drugog ugla. Deca su svesna, emocionalna bića, od prvog trenutka dolaska na svet. Traganje za pristupom ili pravim metodama u odgoju sopstvenog deteta je destruktivno po obe strane.
Umesto toga, predlažemo zdraviju mogućnost: kreiranje atmosfere slobode, u kojoj je akcenat na otvorenom, ličnom dijalogu. To uključuje i postavljanje i poštovanje granica sa obe strane. Takođe, tu je prostor za rast koji uključuje želje, snove ili strahove.
Porazna je činjenica: što je više integritet neke osobe povređen to je takva osoba spremnija da sarađuje i pokori se nasiniku. – Jesper Jul, citat iz knjige Vaše kompetentno dete.
POSLEDICE KAŽNJAVANJA
Fizičko i psihičko kažnjavanje je urušavanje integriteta i samosvesti svake osobe. Dete koje je pretrpelo fizičko kažnjavanje neće dugo ostati u stanju ljutnje ili prkosa. Deca bezuslovno vole i veruju svojim roditeljima i neće ni dovesti u pitanje da li je nasilje koje su pretrpeli zasluženo. Možda će se i izviniti svojim roditeljima.
Ono što se u pozadini dešava jeste postepeno nestajanje ličnosti i samosvesti deteta. Dete će se igrati loptom, trčati u zagrljaj, smejati se i naizgled će sve biti potpuno u redu. Najverovatnije će potisnuti i bol i poniženje, i ne samo to. Za dvadesetak godina će najverovatnije to isto uraditi svom detetu. A, možda će u nekom trenutku naviknuto na obrazac ponašanja da ljubav ponekad i boli, gotovo nehajno ući u toksične odnose.
STRAHOPOŠTOVANJE – NESTAJANJE STRAHA I POŠTOVANJA
Koliko nas je imalo slobodu da starijem od sebe gledajući u oči odgovori sa Neću! Nemoj! Ne želim! Takva porodična struktura bazirana na strahu iznedrila je generaciju mladih roditelja koji teže ka opuštenijoj porodičnoj atmosferi.
Međutim, koliko god se prag tolerancije podizao i glas deteta uvažavao, odgovornost za stvaranjem haromičnih odnosa u porodici je uvek na roditeljima. Srećom, svest ljudi se podiže.
Danas znamo da se u domovima gde je demonstracija sile i nadmoći odraslih nad detetom prihvaćena kao deo svakodnevnice detetova ličnost gotovo bez izuzetaka razvija u dve krajnosti: postati žrtva ili biti nasilnik. Nije svako neću nepoštovanje vašeg bića. Ukoliko dete nema dovoljno samopouzdanja da roditelju kaže šta želi ili ne želi, male su šanse da će imati hrabrosti da se suprotstavi nasilniku ili zauzme za svoje stavove.
DETE URUŠENOG INTEGRITETA
Govoriti detetu da je loše i da se mora popraviti predstavlja jedan vid početka urušavanja ličnosti. U konfliktnim situacijama, ako bismo na trenutak obratili pažnju na neverbalnu komunikaciju, primetili bismo jasne signale. Bolan izraz lica, plač, spušten pogled i celokupni grč tela jasno šalju poruku: Povređuješ me. Zapitajmo se da li bismo i sami bili sposobni da nešto naučimo u takvom stanju, ili bismo samo želeli da neprijatnost prestane?
DECA SARAĐUJU
Mudar roditelj će pokušati prvenstveno sebe da osnaži, ohrabri i edukuje. U prilog tome ide i spoznaja da deca žele da sarađuju. Ono što je možda najteže prihvatiti i priznati sebi jeste istina o reflektovanju ponašanja.
Kroz verbalnu i neverbalnu komunikaciju deca nesvesno plasiraju roditeljski model ponašanja. Na neki način, mala deca nas proučavaju, kako bi se što bolje uklopila u okruženje i porodicu. Stoga, poruka je jasna:
Deca prema kojoj se ophode s poštovanjem, ponašaće se prema drugima sa poštovanjem. Mala deca o kojoj su se brinuli, i sama se brinu za druge. Deca čiji integritet nije narušavan, ne narušavaju integritet drugih – Jesper Jul, citat iz knjge Vaše kompetentno dete.
TEKST: MAJA RADOVIĆ
Maja Radović je filolog arapskog jezika i književnosti, sertifikovani copywriter, fotograf entuzijasta, Hari Poter fan i mama.
