Tag: vaspitanje

Gaji ljubav prema sebi, mržnju ne

Gaji ljubav prema sebi, mržnju ne

Današnja tema je veoma ozbiljna i nažalost veoma zastupljena. Danas ćemo pričati o  mržnji prema sebi  detaljnije.  Pokušaćemo da zajedno uradimo nešto dobro,  pomognemo nekome,  izlečimo nečije rane i potrudimo se da prihvati sebe, onakvim kakav zapravo i jeste, da prigrli svoje mane, da prihvati 

Zastupljeni stilovi roditeljstva

Zastupljeni stilovi roditeljstva

Roditelj je svetlo koje će uvek sijati u životu deteta!      Roditeljstvo je najlepša uloga, ali je istovremeno najkompleksniji i najizazovniji zadatak. Roditelj nastoji da pronađe najbolji način da vaspita svoje dete, ali tačna formula ili obrazac za to ne postoji. Svako dete je 

Zašto nasilje nije vaspitna metoda?

Zašto nasilje nije vaspitna metoda?

„Mir ne može biti postignut kroz nasilje. On može jedino biti postignut kroz razumevanje.” – Ralf Voldo Emerson

 


 

MALI LJUDI KOJE ZOVEMO „DECA”

Rezultati istraživanja Unicefa , koje su sproveli Institut za psihologiju i Institut za mentalno zdravlje, govore da je čak 63 odsto roditelja upotrebilo neki oblik fizičkog nasilja disciplinovanja deteta bar jednom u toku života deteta. Ivo Andrić je rekao: Mali ljudi, koje mi zovemo „deca”, imaju svoje velike bolove i duge patnje. Upravo bi se ova rečenica mogla uzeti kao putokaz ka pokušaju objašnjenja repetitivnog ponašanja i posledica koje maltretiranje ostavlja na sazrevanje deteta i kasnije njegovo funkcionisanje u odraslom dobu. U pokušaju traganja za razlogom nasilja nad svojim detetom, najčešće ćemo naići na odgovor: Pa i ja sam dobijao batine kada sam bio mali, pa sam sad živ i zdrav. Ova uobičajena izjava je dokaz cikličnosti i usvajanja modela roditelja.

 

 

 

 

 

KOJE SU POSLEDICE KOJE MOŽE OSTAVITI FIZIČKO NASILJE?

Fizička bolest − pojava težih i ozbiljnijih bolesti u kasnijem zrelom dobu, smanjena kognitivna sposobnost, posttraumatski stresni poremećaj, problemi sa mentalnim zdravljem (jedna studija pokazuje da se kod 80 odsto mladih koji su u detinjstvu bili izloženi nasilju do 21. godine pojavi bar jedna vrsta psihičkog poremećaja), društveno-ekonomske posledice − bežanje sa časova, slabiji uspeh, poremećaji ponašanja − veći rizik od alkoholizma, upotrebe opojnih sredstava i upuštanja u rizične seksualne odnose, neke su od posledica fizičkog nasilja.

 

 

 

Repetitivna ponašanja koja smo spomenuli se pre svega odnose na oponašanje roditelja, gde dete u budućnosti podsvesno demonstrira ljubav na pogrešan način, ili traži partnera koji će biti grub ili nasilan. Ono što sledi nakon ovoga je to da će se potpuno prihvatljivim smatrati i udaranje sopstvene dece, s obzirom da je to preživljeno.

 

 

 

KAKO NASTAJE AGRESIVNOST KOD DECE?

Ukoliko nisu zadovoljene osnovne potrebe za sigurnošću, pripadanjem i ljubavlju, jedan od načina na koji to dete signalizira jeste i agresivno ponašanje − bacanje i razbijanje stvari, autoagresivnost – udaranje sebe po glavi, šamaranje, ili neki drugi vid samokažnjavanja kao izraz nesigurnosti i samokritike što nije primećeno i prihvaćeno od strane drugih. Agresija je uvek reakcija na osećanje straha i inferiornosti. Najefikasnija metoda u kontroli agresivnog ponašanja dece/mladih jeste podučavanje roditelja. Zamenjivanjem negativnih izjava poput pretnji i naredbi upućenih deci pozitivnim izjavama, roditelji se mogu naučiti doslednosti u primenjivanju kazni zbog održavanja discipline, a ne zbog kažnjavanja.

 

 

TEKST: ANA MILUTINOVIĆ

Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima.

Roditelj kao ruka prijatelja, more ljubavi i oslonac svom detetu

Roditelj kao ruka prijatelja, more ljubavi i oslonac svom detetu

Porodica je pojam koji se menja u korak sa promenama koje se dešavaju u društvu. Šta ona predstavlja danas, istraživali smo u ovom tekstu.   MODERNO RODITELJSTVO Danas, imamo takozvanu nuklearnu porodicu koja se odnosi na muža, ženu i maloletnu decu, ali u kojoj se