Roditelj je svetlo koje će uvek sijati u životu deteta!
Roditeljstvo je najlepša uloga, ali je istovremeno najkompleksniji i najizazovniji zadatak. Roditelj nastoji da pronađe najbolji način da vaspita svoje dete, ali tačna formula ili obrazac za to ne postoji. Svako dete je individua za sebe, stoga roditelj nastoji da izabere najadekvatniji oblik interakcije sa detetom shodno situaciji u kojoj se nalazi.
Roditeljstvo znači ispunjavanje detetovih osnovnih životnih potreba (za hranom, pićem,snom,…), ali takođe i ispunjavanje detetovih emocionalnih potreba. Kako dete raste, tako i briga roditelja raste, kako da im pružimo i obezbedimo srećno i bezbrižno detinjstvo i na koji način da ih zaštitimo od negativnih i loših stvari koje bi mogle da im se dogode.
DIMENZIJE RODITELJSTVA
Sam razvoj deteta pod velikim je uticajem roditeljskih stavova i njihovih stilova roditeljstva. Maccoby i Martin (1983) objasnili su stilove roditeljstva na osnovu dve dimenzije:
Dimenzija emocionalnosti: za ovu dimenziju bitna je roditeljska toplina, koja se ogleda kroz ljubav i podršku koju roditelj pruža svom detetu. Na osnovu ove dimenzije roditelje možemo podeliti na:
„tople“ – koje karakteriše ljubav, ohrabrivljanje. Oni predstavljaju vetar u leđa za svoju decu.
„hladne“ – koje karakteriše odbacivanje i neprijateljski, osuđivački stav.
Dimenzija kontrole: za ovu dimenziju bitan je roditeljski nadzor, koji se ogleda kroz disciplinovanje i kontrolu detetovog života.
Veoma je važno da u detetovom odrastanju i vaspitanju budu prisutne obe dimenzije. Da bi dete izraslo u zrelu, emocionalno stabilnu i nezavisnu osobu potrebna mu je i kontola, ali i ljubav i tolpina u odnosu sa roditeljem. Dete mora da oseti da je voljeno, poštovano, da se i njegovo mišljenje uvažava, ali takođe bi trebalo da zna da postoje i pravila ponašanja i vaspitanja koje mora poštovati.
U skladu sa ovim dimenzijama, možemo razlikovati četiri stila roditeljstva:
1. Autoritarni stil roditeljstva
2. Permisivan stil roditeljstva
3. Indiferentni stil roditeljstva
4. Autoritativni stil roditeljstva
AUTORITARNI STIL ROITELJSTVA
To je stil roditeljstva koji je ispunjen kontrolom i emocionalnom hladnoćom. Pred decu se postavljaju visoki ciljevi i zahtevi. Roditelj je taj koji sve najbolje zna, a od deteta se očekuje da uvek posluša. Ukoliko se ogluši o roditeljovu naredbu, dete se kažnjava. Odnos između roditelja i deteta temelji se na podređenosti i nadređenosti i po sistemu nagrade i kazne.
Deca vaspitana na ovaj način, najčešće izrastaju u nezadovoljnu, nervoznu i neretko agresivnu osobu. Skloni su sukobima i nepoštovanju pravila i autoriteta. Vidan je osećaj straha, nesigurnosti i briga kako ispuniti očekivanja roditelja. Autoritarni stil roditeljstva je najnegativniji stil koji roditelj može usvojiti.
PERMISIVAN STIL RODITELJSTVA
Ovaj stil roditeljstva predstavlja kombinaciju emocionalne topline i slabe kontrole. Glavni cilj roditelja je da zadovolji želje deteta. Oni pred dete ne postavljaju velike zahteve, ali na taj način ih ne podstiču da koriste svoje kapacitete, kao ni da samostalno postižu uspeh. Pružaju mu ljubav i nežnost. Minimalno ih kotrolišu i postavljaju mala ograničenja za njihova ponašanja.
Deca vaspitana na ovaj način nemaju osećaj odgovornosti i postaju nesigurna. Često su nesnalažljiva, ali i agresivna kada ne mogu da ostvare svoje želje.
INDIFIRENTNI STIL RODITELJSTVA
Ovaj stil roditeljstva karakteriše veoma mala kontrola i nadzor dece od strane roditelja, ali i nizak stepen pružanja ljubavi i pažnje roditelja ka detetu. Roditelj je uglavnom zaokupljen sobom, svojim problemima, potrebama, životom i nema nikakav cilj u vaspitanju deteta. Između deteta i roditelja nema razumevanja, zajedničkih aktivnosti, kvalitetno provedenog vremena, kao ni iskazivanja ljubavi i pažnje. Deca vaspitana na ovaj način su razdražljiva, sklona promenama raspoloženja i nezainteresovana za školu. Pokazuju neposlušnost, neprijateljstvo, kao i neprimereno ponašanje u igri i socijalnim kontaktima.
Ovaj stil roditeljstva je povezan sa lošim školskim dostignućima, kao i sklonošću ka konzumiranju alkohola i psihoaktivnih supstanci.
AUTORITATIVNI STIL RODITELJSTVA
Ovaj stil roditeljstva karakteriše kombinacija emocionalne topline ali i čvrste kontrole. Roditelji postavljaju ciljeve pred decu, ali su ti ciljevi primereni njihovim interesovanjima i uzrastu. Pruža im se podrška, pažnja i ljubav, kao i pravila ponašanja i poštovanje istih. Deca imaju svoju rutinu, znaju šta je to što smeju a šta je to što ne smeju uraditi. Nastoji se razviti kod deteta znatiželja, kreativnost, samouverenost i motivisanost ka ostvarivanju ciljeva i uspeha. Odnos između roditelja i deteta temelji se na komunikaciji, uvažavanju detetovih potreba i osećanja, ali i kontroli detetovog ponašanja.
Po mnogim psiholozima i pedagozima, ovaj stil roditeljstva je najbolji stil vaspitanja. Deca vaspitana na ovaj način imaju izgrađen osećaj samokontrole i samopouzdanja. Kod njih dominira osećaj poverenja, iskrenosti, poštovanja, ljubavi i odgovornosti.
Ljubav, poštovanje, komunikacija, strpljenje i postavljanje granica detetu, ali i nalaženje vremena za sebe kao osobu koja nije samo roditelj, kontrolisanje ljutnje,
– elementi su koji čine da porodica bude srećna i zadovoljna.
TEKST: GORDANA SEČEVIĆ
Gordana Sečević je diplomirani sociolog i majka dva dečaka. Voli putovanja, upoznavanje drugih kultura i običaja. Obožava strane jezike i zato je završila studije za nastavnika španskog jezika, dok se trenutno obrazuje na master studijama anglistike.
