mogućnosti zvone na vaša vrata
Jedna od užih definicija integriteta bila bi vernost samom sebi. U vremenu kada su pritisak društva i uticaj okoline toliko jaki, usmerenost na unutrašnje vrednosti i merila je upravo ono što treba gajiti kod svoje dece. INTEGRITET Iako su knjige prepune saveta i instrukcija …
Božić je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika i predstavlja vreme opraštanja, porodice, ljubavi i dobrih odnosa. U Srbiji, Božić je vreme veselja, sloge i različitih specijalnih božićnih običaja.
Da li je sve više žena koje se odlučuju da nemaju potomstvo i da se isključivo posvete karijeri i, eventualno, partneru? Statistike tako tvrde. Koji su razlozi tome? Zašto nastaje bela kuga i kako je možemo sprečiti?
Pre svega, razlozi su materijalne prirode. Žene ne žele da ulaze u odgovornost roditeljstva s malim ili nestabilnim primanjima, kao i neizvesnim radnim mestom kada se porodiljsko odustvo završi. Zatim, slede razlozi dužeg školovanja, nemogućnost ostvarivanja trajnije veze ili braka i slično. Sve češće, žene otvoreno pričaju i o tome da ne žele decu zbog svog načina odrastanja i modela roditeljstva kome su svedočile u svojoj primarnoj porodici. Naravno, svi ovi razlozi su ipak podložni promeni, ukoliko se žene žele odlučiti za potomstvo. Postoje primeri kada su se žene odlučile za roditeljstvo i postale manje ili više uspešni roditelji. Znači, uvek je na ličnoj percepciji i odluci šta hoćemo, a šta ne.
Svakako, činjenica jeste da, ako nema podrške okoline, teže je odlučiti se za tako veliki korak. Anksioznost koju potencijalni budući roditelji osećaju kada razmišljaju o faktorima u kojima bi prinova odrastala je, često, ogromna. Sve i kada se uspevaju izolovati od vesti i crnih prognoza oko raznih tema na mikro i makro planu, ostaje pitanje lične i porodične (dis)funkcionalnosti.
Mlade žene navode primere rečenica starijih žena iz svoje okoline koje su izrečene kao pretnja. Videćeš ti kad ti budeš mama. Ni potencijalni očevi nisu pošteđeni ovakvih komentara svojih starijih autoriteta. Videćeš ti kad postaneš rob porodice i poslodavca, samo radi, radi, nikad dosta. To su česta svedočenja mladih muškaraca koji onda, s pravom, ne žele obaveze u kojima ne vide kvalitetan život.
Sam kvalitet života je vrlo individualna procena. Ipak, ono što jeste konstanta je da niko ne želi da bude žrtva dece, porodice, poslodavca. Ljudi prirodno teže slobodi, a kada osećaju da će im ona biti oduzeta, naravno da se povlače iz takvih situacija, veza, odgovornosti. Već natovareni raznim pritiscima o tome šta uspeh znači, ne mogu (ili ne žele) još tereta. Tada se odlučuju za lakši način da se nazovu uspešnim – karijerni.
Kapitalizam je doneo merenje vrednosti osobe količinom novca koju poseduje. Da bi se došlo do toga, mali ljudi su više smetnja nego privilegija, i zato treba imati razumevanja prema baš svima. Ne sudi da ti ne bi bilo suđeno, poznata je rečenica iz verskih zapisa. To podrazumeva razumevanje za sve odluke jer nismo ni u čijim cipelama osim u sopstvenim.
Sve polazi od onog trenutka kada budemo krenuli od pravljenja mesta kada, npr. parkiramo vozilo da mogu dečija kolica (i to za dvojke!) proći. Kada bude vraćen porez za bebi opremu na dva klika na telefonu, a ne uz fali vam još jedan papir. Moramo znati kako da rešimo barem veći deo svog emocionalnog prtljaga iz sopstvenog detinjstva da njime ne lomimo leđa svojim potomcima. Kada budemo išli kod psihologa barem onoliko koliko i kod frizera, zubara ili u nedeljnu kupovinu.
Tada nam ova tema neće ni padati na pamet jer će osećaj sigurnosti potencijalnih roditelja pobediti anksioznost. Tada ćemo na sve eventualne komentare osećati mir u srcu i prihvatiti ih sa nežnim osmehom znanja da je naša svest ipak, evoluirala.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
Deci nije potrebno još više stvari. Najbolja igrčka koju dete može imati je roditelj koji sedne sa njim i igra se. – Bruce Perry KADA JE VREME ZA PRVU DRUŠTVENU IGRU? Ukoliko trogodišnjaku prezentujete Monopol– nećete imati uspeha. Važno je prilagoditi igru uzrastu, kao i …
Negde
usput, od polazne tačke gde entuzijastično ulazimo u ulogu roditelja i obećavamo sebi,
svom partneru i detetu da ćemo mi stvari uraditi drugačije, do tačke sadašnjosti- dogodi
se život.
Hajdemo da na trenutak isključimo svoje ekrane. Obratimo pažnju koliko vremena provodimo na telefonu, a koliko radeći na sebi. Oslobodimo se tehnologije koja nas je zaposela. Hajdemo da se posvetimo sebi i ljudima koji nas okružuju. Možda je to put koji nam pomaže da pronađemo svoje pleme kome zapravo pripadamo.
Težeći ka egzistenciji i ostvarivanju svojih ambicija često gubimo sebe. Pronaći sebe je prva prepreka koju treba da savladamo na putu do svog plemena. A to ćemo postići tako što ćemo raditi na svim našim slabostima i pretvoriti ih u mogućnosti.
Pronaći ćete sebe u svim stvarima koje vas ispunjavaju, u svim osobama koje vas poštuju i u svim situacijama kada kažete NE jer vam nešto ne prija. Možete pronaći sebe u kockici čokolade koja vam pričinjava zadovoljstvo, u svakom redu teksta vaše omiljene knjige. Počnite da radite posao koji volite… Kada pronađete sebe, shvatićete i kom plemenu pripadate, šta treba da tražite od ljudi, a šta u međuljudskim odnosima možete da ponudite.
Do tada, bićemo okruženi različitim plemenima, koje slobodno možemo nazvati i iskušenjima. Svako od njih naučiće nas nečemu. Da pronađemo prave prijatelje, da vrednost pronalazimo u pravim stvarima ili da prepoznamo manipulaciju… Sve što ste ikada pogrešili, naplatićete jednom važnom životnom lekcijom koja vam otvara putanju do plemena koje tražite. Na ovom putu ljudi su skloni padovima, depresiji, osećaju da nigde ne pripadaju i da su možda manje vredni od drugih. Tu opet lako možemo izgubiti sebe.
Zapravo pleme kome sigurno pripadate je vaša porodica. Iako mnogima, pogotovo tinejdžerima, porodica deluje kao vojska koja se bori protiv njihovih stavova i postupaka, kroz odrastanje, kada prođemo sve što su i naši bližnji prošli, konačno ćemo početi da se osećamo kao član plemena kome pripadamo. Šta nam je još potrebno ako već znamo da tako blizu imamo pleme koje će uvek biti uz nas? Šta još treba da tražimo? Možda par pravih prijatelja. Koji su pravi, naučiće nas baš ona pomenuta plemena koja će nas iskušavati.
Svaki put kada se osetite kao da nigde ne pripadate, setite se da se možda ne nalazite na pravom mestu. Setite se toga da možda ne pripadate pravom plemenu i da problem ne leži uvek u vama, već je vrlo često u vašem okruženju. Napišite na papir šta su pozitivne, a šta negativne strane vašeg okruženja i biće vam jasno da li treba da ostanete ili da potražite put do novog plemena.
TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ
Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.
Sada verovatno svako od vas očekuje definiciju koju će pročitati i time razumeti da je porodica neka zajednica između odraslih partnera sa svojom decom, a da li svako od nas zna zapravo šta je to porodica i koliko je ona zaista bitna? NE …
Roditelj je svetlo koje će uvek sijati u životu deteta! Roditeljstvo je najlepša uloga, ali je istovremeno i najkompleksniji i najizazovniji zadatak. Roditelj nastoji da pronađe najbolji način da vaspita svoje dete, ali tačna formula ili obrazac za to ne postoji. Svako dete je …
Dok smo bili mlađi činilo nam se ispravnim da dobijamo suvišna pitanja i savete od naših roditelja, ali kako starimo primećujemo da se sve menja, samo njihovo pridikovanje ostaje isto. Kao da ne vide da smo postali ljudi sa svojim mišljenjima , uverenjima, iskustvima i potrebama. Da bismo se pomerili iz ove mrtve tačke, moramo uspostaviti zdrave granice.
ZA NAŠE RODITELJE UVEK ĆEMO BITI DECA
Nedelja. Napolju je tmuran i kišan dan. Nakon naporne sedmice konačno smo odlučili da damo sebi oduška i da se naspavamo za vikend. Zvuci padanja kiše učinili su da se još više uspavamo. Na vratima naše sobe pojavljuje se namrgođena mama, nezadovoljna što spavamo do podne. Dok trljamo oči i pokušavamo da se razbudimo počinje svakodnevno gunđanje. Kada si sinoć došla, zašto se nisi javila, sa kim si bila, jesi li upoznala nekoga, rekla sam ti da mi se ne sviđa taj dečko, nije on za tebe… Ili, zašto si ovako neuredan, kako živiš ovakav život, zašto ne izađeš, nije trebalo da ostaviš onu devojku… Koliko god godina imali, ovakve i slične rečenice su nam dobro poznate.
MORAMO BITI JASNI I KONCIZNI
Pre nego što rešimo da započnemo razgovor sa roditeljima na ovu temu, prvo se zapitajmo šta nam tačno smeta i zašto. Razmislimo kako se osećamo zbog njihovog ponašanja. Da li uzrokuje bes, ljutnju ili s druge strane tugu i patnju. Kada precizno utvrdimo sve smetnje u našem odnosu potrebno je da ih direktno iskažemo. Naši zahtevi moraju biti konkretni. Bez izvinjenja nagovestimo im kako neko njihovo ponašanje uzrokuje da se osećamo i da želimo da to promenimo, uz predlog alternativnog rešenja koje će svima odgovarati.
BUDIMO OTVORENI ZA RAZGOVOR I AKTIVNO SLUŠAJMO
Tokom razgovora o problemima moramo voditi računa da iskažemo emocije na taj način da ne povredimo naše roditelje. Prilikom izbora reči ne smemo da dozvolimo da nas roditelj ne shvati ozbiljno. Dakle, moramo biti odlučni, ali na pristojan način. Takođe, budimo spremni da saslušamo i drugu stranu. Možda i naši roditelji imaju neke zahteve od nas. Ono što mora pratiti ovu konverzaciju je smirenost, kao i razumevanje da ne bi došlo do konflikata. Ukoliko roditelj ne reaguje onako kako smo očekivali ne bi trebalo da osuđujemo, već da budemo svesni da smo odrastali u drugačijim vremenima i da imamo različita mišljenja, što je potpuno razumljivo. Pokušajmo još jednom na jednostavniji način da objasnimo suštinu problema.
POKAŽIMO POŠTOVANJE
Kada uspostavljamo granice nagovestimo im da smo svesni kako se iza njihovog ponašanja kriju dobre namere, da cenimo i poštujemo njihovu brigu. Naznačimo da ih ne osuđujemo već da ovo radimo zarad zdravijeg odnosa punog poštovanja i ljubavi. Pokažimo zahvalnost našim roditeljima zato što su uvek uz nas i žele da nam pomognu, samo što to nekad rade na pogrešan način. Ne dozvolimo da se osećaju manje vrednim i bitnim u našim životima nakon uspostavljanja granica.
OSLOBODIMO SE KRIVICE ZBOG POSTAVLJANJA GRANICA
Ono što nas može pratiti prilikom ovog procesa je osećaj krivice i da smo možda pogrešili što smo rešili da granice uspostavimo. Tada se setimo zašto smo se uopšte odlučili za takav korak i kako smo se osećali pre. Budimo svesni da svako od nas ima pravo da se izrazi, da su granice važan deo u očuvanju odnosa i izgradnji našeg osećaja sebe. Budimo sigurni da ne postoji ništa pogrešno prilikom uspostavljanja granica sa roditeljma.
TEKST: IVANA IGNJATOVIĆ
Ivana Ignjatović je studentkinja treće godine Informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Zaljubljenik je u kulinarstvo i uživa u isprobavanju novih recepata. Hobiji su joj i pisanje, gluma, recitovanje i web dizajn.
Koliko god godina imali, crtani filmovi predstavljaju beg u detinjstvo i srećne uspomene. Taj divni osećaj posle nekog filmskog ostvarenja, koji vam prosto vrati osmeh na lice, uvek ostaje neprocenjiv. Noviji crtani filmovi, uglavnom su pravljeni za sve generacije i nepogrešivo predstavljaju zabavu za čitavu …
