Antička Grčka i engleski jezik. Holivud i religije. Kolonijalizam i modni trendovi. Hladni rat i društvene mreže. Svima je zajednički imenitelj hegemonija. Ideja unifikacije nije nova. Bila je prisutna kroz vekove, kada su diskursi kulturne hegemonije bili vrednovani, a sam koncept učestvovao u kreiranju vrednosnog korpusa određenog društva. Sa manje ili više umešnosti, istoriju su uvek pisali pobednici. Od Antike do danas, gotovo svi svetski meridijani imaju svoje primere uspostavljanja nadmoći i kulturoloških dominacija. U novije doba, za formiranje željenog javnog mnjenja koriste se i zvanične institucije, kao i mediji.
POJAM I POREKLO KONCEPTA
Aproksimacijom najvećeg broja definicija hegemonije, moguće je uvideti jedinstvenu formulaciju koja ovaj fenomen podrazumeva kao stanje kulturne, političke i/ili ekonomske prevlasti određene države, društva, ideje, stranke ili grupe nad drugima. U novije doba, pod tim pojmom se najčešće predstavljaju efekti globalizacije sagledani kroz prizmu kulturne i ekonomske razmene uticaja i (nad)moći.
Posmatrajući hegemoniju kao fenomen koji podrazumeva prevlast jedne društvene klase nad njenim antagonizmima, ističe se njena suprotnost diktaturi postizanjem konsenzusa. Na taj način se izbegava primena sile koja je kroz istoriju često bila pleonazam uz hegemonijske korpuse.
Prateći etimološki put dolazimo do izvora u grčkom jeziku. Naziv ovog pojma dolazi od reči hegemon, što možemo prevesti kao (vrhovni) vođa. Uz to, pod hegemonijom se podrazumeva i vođstvo, prevlast – nadmoć jedne grupe nad drugom.
VIZIJA ANTONIJA GRAMŠIJA
Za razvoj pojma kulturne hegemonije najzaslužniji je italijanski teoretičar Antonio Gramši (ital. Antonio Gramsci), tokom prve polovine XX veka. Gramši je bio član italijanske socijalističke partije, sve do osnivanja Komunističkog pokreta (Partito Comunista Italiano – PCI), 1921. godine. Inspirisan marksističkim idejama, Gramši je ukazivao na značaj kulture prilikom uspostavljanja i održavanja moći. Smatrao je da Karl Marks nije u potpunosti sagledao potencijal ideologije i uspostavljanja jedinstvenih društvenih vrednosti.
Svoja viđenja je radikalizovao naglašavanjem važnosti kontrole političkih i društvenih institucija i drugih civilizacijskih derivata u cilju uspostavljanja kulturne hegemonije. Na taj način je bilo moguće kvalifikovati ključne ideje kojima se pretendovalo na uspostavljanje jednoumlja.
Jedan od glavnih mehanizama se odnosio na nametanje ključnih vrednosti kao normalnih (potrebnih, prirodnih), istovremeno marginalizujući i diskvalifikujući alternativne ideje i pokrete. U tome se i ogleda najveći efekat kontrole medija, obrazovnog sistema, diskursa…
LEVO ILI DESNO?
Kulturna hegemonija se delimično skrila pod plaštom demokratije. Interesantno je kako određena ide(ologi)ja može istovremeno koketirati sa dijametralno suprotnim političkim doktrinama. Tako orijentisana, poprima rašomonsku dimenziju koju prihvata i levi i desni centar. Jedna od glavnih Gramšijevih formulacija u prvi plan ističe uviđavnost prema interesima manjine, odnosno klasama nad kojima se sprovodi hegemonija.
Međutim, pokušaj suprotstavljanja jednoumlju nije uvek davao željene rezultate, čak i u slučaju postojanja pravnih aspekata. Globalizacijom brojnih društvenih sfera postalo je lakše unificirati svetsko stanovništvo i instalirati željene normativne vrednosti.
HOLIVUD KAO PRIMER
Kulturna hegemonija je podložna oscilacijama. Brojni aktivistički i društveni pokreti pružali otpor nametanju normi i pravila. Istorijski posmatrano, upravo su takvi napori dovodili do promena hegemonijskih poredaka, kao i društvenih paradigmi. Jedan od primera se odnosi na dominantnu filmsku industriju u svetu.
Holivudski filmovi predstavljaju američku kulturu koja je dovela do tzv. amerikanizacije, odnosno do širenja američkih kulturoloških normi širom sveta. Opšta prisutnost holivudskih filmskih ostvarenja nije ostavila mnogo prostora na bioskopskim repertoarima za druge produkcije. Iako svedočimo povećanom stepenu prisutnosti evropske i azijske kinematografije, Holivud i dalje ostaje dominantan.
KULTUROLOŠKE NORME
Kolonijalizam predstavlja školski primer uspostavljanja kulturne hegemonije. Usled težnji ka proširenju kolonijalnih poseda, najveće evropske države su radile i na širenju svojih kulturoloških normi. Španski jezik je i danas dominantan na hispanoameričkom podneblju, a francuski se koristi u afričkim zemljama.
Engleski jezik je specifičan, budući da je i dalje najrasprostranjeniji, zahvaljujući pomenutom Holivudu i osvajačkim pohodima Velike Britanije. Pojavom interneta i društvenih mreža, engleski postaje jezik tzv. svetske komunikacije, čime značajno utiče na razvoj ili stagnaciju drugih jezika.
MESTO KRITICIZMA
Očito vladajući slojevi vešto koriste kulturnu hegemoniju u cilju uspostavljanja i održavanja povoljnog statusa moći nad društvenim skupinama. Kontrolisanjem diskursivnih tokova i produkcijom željenih narativa definiše se prihvatljivo ponašanje, zajedno sa normativnim društvenim vrednostima.
Pod maskom opšte dobrobiti, verifikacija određenih ideja i njihovo rasprostiranje najčešće pogoduje upravo vladajućoj klasi. Razumevanje osnovnih mehanizama i koncepata kulturne hegemonije omogućava i kritički otklon, što predstavlja pogodnu klimu za stvaranje novih, alternativnih paradigmi, kao i aktivističkih pokreta (otpora).
TEKST: DANIJEL SAVIĆ
Danijel Savić je apsolvent Fakulteta savremenih umetnosti. Voli umetnost, jer asocira na slobodu. Zanimaju ga priče i fotografija i nada se da će ih objaviti jednog dana. I priče i fotografije. U idealnom svetu piše, režira i igra u filmovima.
