Tag: društvo

Zašto je aktivizam mladih važan?

Zašto je aktivizam mladih važan?

Aktivizam podrazumeva planirano delovanje pojedinca ili grupe da bi se postigli socijalni ili politički ciljevi kroz aktivnosti. To uključuje podizanje svesti, sprečavanje nasilja i rešavanje problema. Nosioci aktivizma – aktivisti/kinje su nosioci društvenih promena i heroji našeg društva. Među njima, posebno su važni mladi aktivisti/kinje.

Položaj žene u društvu – nekada i sad

Položaj žene u društvu – nekada i sad

Kada pričamo o ne tako davnim vremenima, kada su živele naše bake, shvatamo da je biti žensko u to doba zaista bilo teško. U većini slučajeva roditelji su više pažnje preusmeravali na mušku decu, ne smatrajući oba pola podjednako važnim.

STVARALAŠTVO PISCA BERTOLTA BREHTA

STVARALAŠTVO PISCA BERTOLTA BREHTA


Bertolt Breht jedan je od najznačajnijih njemačkih pisaca svih vremena. Iako je u književnosti ostao upamćen prije svega po svojoj drami, tj. epskom teatru i poučnim komadima, njegova poezija nije ništa manje značajna. Štaviše, Brehtovo stvaralaštvo je cjelovit sistem u kojem se dramski i lirski izraz neprestano prožimaju.


FAZE STVARALAŠTVA

Brehtovo pjesničko stvaralaštvo možemo podijeliti u tri faze: rana ili anarhoidna, srednja ili marksistička i pozna ili dijelektička faza.

Prvu fazu odlikuje mladalački bunt, nepristajanje na licemjerno buržoasko društvo, protivljenje crkvi i zvaničnim institucijama i sl. Najznačajnije pjesme ove faze su: Legenda o mrtvom vojniku, Pjesma o zavođenju, Psalmi, Dženi Piratišta itd.

U drugoj fazi Breht svoje protivljenje društvenim normama uobličava pomoću marksističke teorije, pa je ova faza sistematična, sa jasnim ciljevima. On tako najviše govori o učenju i potrebi za učenjem kao putu do slobode radničke klase. Najznačajnije pjesme iz ove faze su: Pohvala učenju, Pitanja radnika koji čita, Pohvala sumnji i dr.

Treća, dijalektička faza, donosi pjesme koje su kraće, mirnijeg tona, ali promišljaju o važnim društvenim i ličnim pitanjima. Neke od najpoznatijih pjesama su: Jednoruki u šumi, Jele, Zadovoljstva itd.


UTICAJ NA DRUŠTVO

Brehtovo djelo u cjelini odlikuje angažovanost i stav da književnost može i mora da utiče na društvo i društvene mehanizme. Književnost ne smije da bude odvojena od stvarnog života i problema svih slojeva društva. Zato Breht pokušava da ispravi istorijsku nepravdu u kojoj su proleteri smatrani manje inteligentnim i nadarenim za umjetnost, pa su zato ostali uskraćeni za vlastitu književnost. Jedno od glavnih načela Brehtovog rada glasi: Proleterska umjetnost je isto tako umjetnost kao i svaka druga: više umjetnost nego proleterska.


GLAVNI CILJ JE ISTINA

Ključni princip Brehtovog stvaralaštva je težnja ka istini. Za njega je istina konkretna, pa tako i poezija koja kazuje tu istinu mora biti konkretna. Zato je jezik njegovog djela direktan, a nekada i hladan i oštar. On ne koristi metaforu, jer bi se na taj način udaljio od istine i pružio mogućnost za učitavanje neistine.


INDIVIDUALNA POEZIJA

Breht pripada evropskoj avangardnoj poeziji i počinje kao ekspresionista. Ipak, svojim nesvakidašnjim pristupom on stvara vlastitu poziciju i ne pristaje na pripadanje bilo kojem -izmu.

TEKST: BRANKA TODOROVIĆ

Branka Todorović rođena je 1998. godine u Doboju, u Bosni i Hercegovini. Studentkinja je master studija komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njena glavna interesovanja su književnost, film i hispanska kultura. Objavljuje kritiku i eseje u književnoj periodici.

Zašto se bes javlja kod ljudi?

Zašto se bes javlja kod ljudi?

Bes u ljudima.  Sve reči ponovo se pišu po zidovima. Kod nas se ne kupuje, kod nas se zašiva – a pametnom dosta nije, ni grafitna olovka, parče salvete, ni ostatak neba. Mama je bila tužna, ali mi smo plakali, tata je bio ljut , 

Savremene veze i rad na sebi

Savremene veze i rad na sebi

Savremene veze čine da se mnogi osećaju kao da im je neko istrgnuo tlo pod nogama. Iz dana u dan, ponavljaju se isti površni, licemerni i veštački pogledi i razgovori među ljudima, otkrivajući unutrašnju prazninu i jad.     MENTALNI ŠABLON Većina ljudi prolazi kroz 

Ideja morala

Ideja morala

Mnoge teorije, kako kroz istoriju tako I danas, svedoče pojmu morala pokušavajući da definišu njegovu suštinu i sadržaj, njegove prednosti i suprotnosti. Svako od nas kao društveno biće, sposoban je da primeti razvojni tok morala i njegove promene u skladu sa vremenom, epohom, vladajućom ideologijom, kulturom ili trendom. Ono
što je u nekom trenutku bilo odobravano od strane većine društva, sada možda predstavlja nezamislivi sled događaja.


 

ŠTA JE MORAL?

Moral, najuopštenije rečeno, predstavlja određeno ponašanje, kako prema drugima, tako i prema tome na koji način predstavljamo sebe drugima u skladu sa određenim normama i vrednostima koje se od nas u datom trenutku očekuju. Ako se fokusiramo na savremeno doba možemo primeti razliku u tome šta je društveno prihvatljivo u skladu sa diferencijacijom kultura, isto kao i kada bismo uporedili norme i vrednosti 2 različita perioda u istoj kulturi. Razlog tome može biti tradicija, religija, ali i neslaganje sa istim koje dovodi do promena u određenom društvu, takođe sveprisutna globalizacija utiče na mešanje kultura i na prihvatanje ,,stranog”, a odbacivanje projedinih ,,domaćih” uverenja.

 

 

Teško je utvrditi da li je pojedinac suštinski moralan jer se celokupni moral sastoji iz unutrašnjih i spoljašnjih pokazatelja. Vrlo često se dešava da pojedinac, svestan prekora sa kojim bi mogao da se suoči, namerno ne dela u skladu sa svojim prohtevima. On preuzima društveni moral iz potrebe za prihvaćenosti i pripadanju određenoj društvenoj grupi.

 

 

 

PREDNOST MORALA

Prisutnost morala ima prednosti koje umnogome doprinose društvu. Zato što postavljanjem određenih okvira sprečava anomično i devijantno ponašanje koje potencijalno može ugroziti zdravo funkcionisanje društva. Bez prisustva morala bi svako mogao da iskaže sebe u potpunosti i na taj način možda ugrozi drugu individuu. Ali moral, sam po sebi, ne menja svest ljudi, njihovo mišljenje jednih o drugima, težnje, potrbe i prohteve. To ostaje negde u svesti ili podsvesti pojedinca, sputano i naizgled zaboravljeno.

 

 

 

KAKO MORAL UTIČE NA POJEDINCA?

Okviri morala koji stavljaju pripadnike nekog društva u određeni šablon često utiču na iskazivanje individue i na njeno sputavanje. Vremenom pojedinac postaje nezadovoljan, stvaraju se frustracije koje se ispoljavaju kroz druge sfere života date individue. Osobu čine manje funkcionalnom i manje sposobnom da doprinese
društvu u pozitivnom smislu.

 

 

 

MORAL I DRUŠTVO

Continue reading Ideja morala

Kako razviti zdrav odnos prema supkulturama?

Kako razviti zdrav odnos prema supkulturama?

Tvorevina društva kao ljudske zajednice i skupa društvenih uloga i položaja teče uporedo sa ljudskom istorijom. Menja se i doživljava različite transformacije i manifestacije. Sa sociološkog aspekta, promene u društvu i u društvenom poretku se odražavaju na čovečanstvo i razne kulture koje su prisutne u 

Koliko je kultura važna u životu čoveka?

Koliko je kultura važna u životu čoveka?

Svaka društvena zajednica ima svoja kulturološka obeležja i vrednosti koje nas prate od prvih dana života i formiraju kao ljude. Parafrazirajući čuvenu biološku definiciju ćelije, možemo reći da je kultura osnovna jedinica funkcije i građe svih živih bića.     O KULTURI Kultura je prostor 

Stid i kultura – ogledalo civilizovanosti

Stid i kultura – ogledalo civilizovanosti

            Sram ili stid je diskretna, osnovna emocija, opisana kao moralna ili društvena emocija koja pokreće ljude da sakriju ili negiraju svoje greške.


 

DA LI SRPSKA KULTURA ZNA ZA STID?

        Norbet Elijas, nemački socilog koji je bio jevreskog porekla, u svojoj knjizi Proces civilizacije je pojam stida stavio u centar zbivanja ove knjige. Naime, Elijas kaže da naše civilizovano i necivilizovano ponašenje određuje zapravo naš osećaj stida i nelagodnosti. Kroz istorijska razdoblja kod ljudi su se menjala pravila ponašanja. Primer toga su bili maniri za stolom, koji su se promenili od srednjovekovnog čoveka u 13.veku, do savremenog čoveka danas. Proces civilizacije je imao svoj jedan tok napredovanja,  tako što su ponašanja koja su nekada bila prihvaćena vremenom počela odbacivati, i počele su se stvarati norme koje su se ispoljavale u odgovarajućim zabranama.

 

Vremenom se počinje stvarati privatna i javna sfera čovekog života, gde imamo različite oblike ponašanja, u javnosti i u svom domu. Stid kao takav postaje jedan kontrolor u ponašanju ljudi u javnosti.

 

Da bi smo razumeli Elijasa bitno je napomenuti da je on pravio razliku između pojmova kulture i civilizacije, te je smatrao da kultivisanost predstavlja najviši oblik civilizovanosti. Ono što Elijas hoće da kaže, jeste – da se ljudi polako i postpuno kroz vekove učili civilizovanom ponašanju.

 

Stid kao element kontrole kod ljudi i dalje postoji, ali činjenica je da se on sistemski narušava, da se brišu njegove granice moći. Sociolog Tomas Šef tvrdi da je stid osnovna emocija svakodnevnog života i smatra da ima više funkcija od ostalih emocija.

 

Stoga, ostaje da se zapitamo da li je stid ogledalo civilizovanosti i treba li da postoji u društvima koja nastoje da budu kulturna?

 

TEKST: MILAN PAROJČIĆ

Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar. Uživa u umetnosti, slikarstvu, književnosti i čitanju Ju Nesba. Voli prirodu i sve što je vezano za nju. Voli druženje i kvalitetne razgovore.

Za koga je elitna, a za koga masovna kultura?

Za koga je elitna, a za koga masovna kultura?

Svaka je kultura na svoj način jedinstvena i,  ne biste trebali stvarati ljestvicu superiornosti. Huntington               Elitnu kulturu karakteriše odbacivanje trivijalnosti u umetnosti. Ona pruža mogućnost da se kroz nju izrazi nešto novo, stvara originalna dela, jedinstvena je u