Frojdovi mehanizmi odbrane

Frojdovi mehanizmi odbrane

Frustracija je neprijatno emocionalno stanje koje nastaje kada motiv ne može da se zadovolji zbog neke prepreke. One izazivaju neprijatna osećanja neuspeha, krivice, nesposobnosti, anksioznosti. Svi mi teško podnosimo takva osećanja i da bi se odbranili od t njih , na iskrivljen način tumačimo realnost, odnosno lažemo sebe. U tim situacijama mi nesvesno koristimo mehanizme odbrane.  Oni su su nesvesni, automatski načini reagovanja na frustracije putem kojih osoba pokušava da sačuva samopoštovanje i da se odbrani od neprijatnih osećanja. Šta su zapravo Frojdovi mehanizmi odbrane?

 


 

ŠTA JE  MEHANIZAM ODBRANE?

Termin mehanizam odbrane prvi je definisao Sigmund Frojd. Rekao je da mehanizmi odbrane imaju funkciju falsifikovanja i iskrivljavanja stvarnosti, čime se onemogućava prodor u svest nagona čije bi zadovoljavanje moglo ugroziti integritet ličnosti. Takođe, rekao je da su to specifične strategije kojima se ego (ja) služi da bi se zaštitio od anksioznosti (strepnje).  Frojd je opisao nekoliko mehanizama odbrane:

 

 

 

POTISKIVANJE

Potiskivanje je proces kada nesvesno zaboravljamo i brišemo iz svesti neprijatne motive. Frojd potiskivanje objašnjava kao nevoljno uklanjanje nečega iz svesti. Pretpostavljao je da je većina bolnih događaja iz prvih pet godina života uklonjeno upravo na ovaj način, ali da ti događaji svakako utiču na kasnije ponašanje.

 

 

 

RACIONALIZACIJA

Racionalizacija predstavlja osmišljavanja dobrih razloga kako bi opravdali svoj oslabljeni ego. Racionalizacija pomaže u opravdavanju određenih postupaka i ublažavanju udaraca povezanih sa razočaeanjem. Obično se odvija u dva koraka gde se prvo potiskuju pravi razlozi za neuspeh, a zatim se nalaze logička opravdanja, dok osoba nije svesna da iskrivljuje istinu. U narodu se ovi mehanizmi odbrane naziva kiselo grožđe, po basni u kojoj lisica ne uspeva da dođe do grožđa, pa tvrdi da joj nije stalo do njega jer je kiselo.

 

 

 

REAKCIONA FORMACIJA

Reakciona formacija vodi u suprotno ponašanje od onog koje osoba zaista misli i oseća. Istinska želja se prvo potisne, a zatim pretvori u suprotnu. Tako često nailazimo na osobe koje svoju bazičnu agresiju i mržnju prema drugima preobličavaju u ljubaznost. Primer ovog mehanizma je i kada deca kažu ko se bije, taj se voli”

 

 

PROJEKCIJA

Projekcija – ovim projektujemo loše i nepoželjne osobine na druge ljude. Rezultat je da osoba ne vidi loše osobine na sebi, ali ih vidi na drugoj osobi. Tako umesto da pojedinac sebi prizna da nekoga mrzi on te agresivne porive pripisuje drugom i preobličava ih u uverenje da taj drugi zapravo mrzi njega.

 

 

 

PORICANJE

Negiranje ili poricanje je odbrana od opasnosti negiranjem da opasnost postoji. Na primer, bolestan čovek zna da je bolestan, ali to potiskuje i ponaša se kao da ne zna ništa o tome. Često se ispoljava i u vidu odbijanja kritike.

 

 

POMERANJE

Pomeranje predstavlja način ublažavanja napetosti oslobađanjem poriva njihovim usmeravanjem od pretećeg objekta prema sigurnoj meti. Tako na primer slabić koji se plaši svog šefa, svoju ljutnju ne može da ispolji na šefu pa je iskaljuje na svojoj ženi i deci.

 

 

 

SUBLIMACIJA

Sublimacija je mehanizam putem koga se seksualna ili agresivna energija preusmerava na one aktivnosti koje su društveno prihvatljive. Tako seksualni nagon biva nesvesno transformisan u romantična osećanja, a agresivni nagon u borilačke sportove. Frojd je smatrao da je sublimacija najkorisniji mehanizam odbrane i da bi bez nje čovek bio nagonsko, impulsivno biće poput životinja.

 

 

 

REGRESIJA

Regresija je okretanje ka postupcima koji su prevaziđeni i prerasli. Povratkom na ranije razvojne faze, zahtevi više nisu tako veliki. Ljudi suočeni sa jakim stresom mogu savladati svoju napetost držeći se nezrelih i neprikladnih postupaka. Primeri regresije kao odbrane od odgovornosti su plakanje i moljakanje da se dobije nešto.

 

 

 

IDENTIFIKACIJA

Identifikacija predstavlja mehanizam koji je sastavni deo razvojnog procesa. Identifikujući se sa roditeljima, deca uče oblike ponašanja koji su prihvatljivi u sredini, stiču polne uloge. Međutim, postoji i odbrambena identifikacija s agresorom. Ugrožena ili zlostavljana osoba se nesvesno poistovećuje s agresorom i tako poprima njegove osobine. Zbog toga zlostavljana deca često postaju agresivna.

 

Mehanizmi odbrane su naša prirodna psihološka zaštita, bez koje ne bismo opstali. Njihova dobra strana je što nas štite od neprijatnih emocija izazvanih frustracijama. Njihova loša strana je što se njima problemi ne rešavaju realno, već se osoba zavarava da ih rešava. Frojd je smatrao da mehanizmi odbrane uvek ukazuju na nerešenu frustraciju. Zapitajte se, u kojim situacijama i koliko često koristite neki od mehanizama odbrane. Da li je to pametno rešavanje problema?

 

 

TEKST: EMILIJA TRAJKOVIĆ

Emilija Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Pažnju joj privlače sitnice koje drugi ne vide, voli psihološki aspekt sagledavanja problema. Uživa u čitanju uz šoljicu čaja.