Amaksofobija predstavlja strah od vožnje ili prevoznih sredstava. Termin amaksofobija potiče od grčkih reči hamaxa (kočije) i phobia (strah). Ovu fobiju možemo sresti i pod drugim nazivima, kao što su hamaksofobija, motorofobija i ohofobija.
ŠTA JE AMAKSOFOBIJA?
Postoji više tipova amaksofobije. Neke osobe se boje da neko drugi upravlja vozilom dok su one u njemu, ali same mogu voziti. Neki se smeju voziti samo ako vozilom upravlja osoba od poverenja. Ipak, neki se boje vožnje bez obzira na to ko je za volanom. Ima i osoba koje se ne boje vožnje u javnom prevozu dok god putuju poznatom rutom, ali i onih koje plaši i sam pogled na prevozno sredstvo! Ljudi koji pate od amaksofobije nemaju nužno strah od vožnje ili vozila. Mogu biti i preopterećeni statistikama o saobraćajnim nezgodama i strahovati od njihovih ishoda.
UZROCI AMAKSOFOBIJE
Teško je proceniti koliko je ovaj problem čest. Istraživanja sprovedena u Americi, pokazuju da se svaka deseta odrasla osoba i svaki peti tinejdžer u Americi u toku života suoči sa ovom fobijom. Podaci koji dolaze sa Novog Zelanda kazuju da čak šesnaest posto stanovnika ove države ima strah od vožnje umerenog ili jakog intenziteta.
Potencijalni uzroci nastanka amaksofobije su prethodno traumatično iskustvo i suočavanje bliske osobe sa ovom fobijom. Istraživanja pokazuju da ljudi koji pate od neke druge fobije, anksioznosti, napada panike ili zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance imaju veće šanse da razviju amaksofobiju. Neretko, ova fobija dolazi ruku pod ruku sa agorafobijom ili klaustrofobijom.
SIMPTOMI
Amaksofobija se može prepoznati po sledećim simptomima: žmarci, vrtoglavica, pojačano znojenje, mučnina. Tu su, takođe i: aritmija, teškoće pri disanju, drhtanje, nervozan stomak. Situacije koje najčešće pokreću ispoljavanje simptoma su upravljanje vozilom ili sama vožnja. Zatim, tu je i zamišljanje jedne od ovih dveju situacija, pa čak i sam pogled na prevozno sredstvo.
Amaksofobija u velikoj meri može uticati na kvalitet života onih koji se sa njom sučavaju. Ljudi koje pate od ove fobije mogu biti onemogućeni da odlaze na posao, u školu, na odmor, da obavljaju svakodnevne aktivnosti ili se viđaju sa dragim osobama. Neki čak doživljavaju i panične napade i bol u grudima.
KAKO SE LEČI?
Ipak, ukoliko kod sebe prepoznajete neke od navedenih simptoma i strahujete da se možda suočavate sa amaksofobijom, ne očajavajte! Istraživanja pokazuju da se terapija razgovorom pokazuje uspešnom u čak devet od deset slučajeva. Pored ove vrste psihoterapije, neki stručnjaci primenjuju i desenzitizaciju (engl. exposure therapy). Zahvaljujući njoj eliminišu se negativne reakcije na situacije koje izazivaju strah. Time se osobi omogućava da nesmetano obavlja svakodnevne životne aktivnosti.
Ova vrsta terapije sastoji se u savladavanju tehnika disanja, postepenom navikavanju na slike i video zapise prevoznih sredstava. Zatim, boravak u vozilu koje miruje i, na kraju, vožnju bez straha – u svojstvu putnika ili vozača. Još jedna od tehnika prevazilaženja amaksofobije je terapija izlaganjem virtuelnoj realnosti. Virtuelna realnost omogućava da se nađete u vozilu ili za volanom dok, zapravo, sedite na sigurnom mestu. Ova tehnika omogućava da napustite stresnu situaciju kad god poželite i da postepeno menjate svoju reakciju na nju.
REŠITE SE AMAKSOFOBIJE
U slučaju da sumnjate da patite od amaskofobije ili da vam strah od vožnje i vozila smeta u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, obavezno se obratite stručnjaku. Prilikom prve posete, opišite svoje simptome i situacije u kojima se javljaju. Zajedno sa lekarom ili psihologom pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja:
Šta je uzrok vaše fobije?
Koji je najbolji vid terapije za vas?
Šta bi trebalo da učinite sledeći put kada se simptomi pojave?
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisuPressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
