mogućnosti zvone na vaša vrata
Pojedini naučnici tvrde da je biljka kafa nazvana po mestu porekla, pokrajini Kaffa, koja se nalazi u jugozapadnoj Etiopiji. Drugi naučnici smatraju da su joj ime dali Abisinci, koji su u drugoj polovini 16. veka (kada je kafa već bila poznata i pila se u …
Kritičko mišljenje je osnovni mehanizam dolaženja do istine. Ono podrazumeva da sve što čujemo ili pročitamo prvo ispitamo, procenimo i analiziramo, a tek onda o tome donesemo krajnji sud. To znači da se prema informacijama odnosimo s rezervom pre nego učinimo sve što je u …
Globalno selo je termin koji opisuje povezanost savremenog društva, a koji je prvi put upotrebio kanadski sociolog Maršal Makluan. Ovaj pojam predstavlja fenomen približavanja čitavog sveta zakonitostima malog naselja, gde ponašanja postaju predvidljiva, svi ljudi se poznaju i upućeni su jedni na druge, a uticaji svega što se dešava su vidljiviji kod svakog pojedinca.
Širenjem digitalnih tehnologija današnji čovek je u mogućnosti da sa ljudima koji su udaljeni i više hiljada kilometara razgovara kao preko tarabe. Ovakva povezanost ima značajne sociološke posledice jer se upotrebom savremenih vidova komunikacije brišu granice među ljudima. To doprinosi da događaji u svetu utiču na ljude kao da se dešava u susednom dvorištu. Ekonomske promene, ratovi, nove ideje – sve odjednom postaje relevantno bez obzira na to gde se dešava. Koncept globalnog sela pokušava da posmatra čitav svet bez uzimanja u obzir fizičke udaljenosti, jer ona, zahvaljujući upotrebi savremenih tehnologija, nestaje. Na ovaj način, ideja globalnog sela potpuno menja razmišljanje o društvenim, kulturnim i ekonomskim uticajima.
Povezivanje koje je omogućeno savremenim tehnologijama ima mnoge prednosti, poput većih mogućnosti kako za društva u celini, tako i za pojedince. Ono doprinosi osećaju zajedništva, podizanju svesti o različitosti, razumevanju među kulturama i rešavanju konflikata, deljenju
znanja, stvara nove mogućnosti za zaposlenje i olakšava pristup resursima. Međutim, sociolozi nisu potpuno složni po pitanju toga da li fenomen globalnog sela ima pretežno korisna dejstva ili šteta koju izaziva nadilazi dobrobiti koje donosi. Čak ni sam Maršal Makluan nije govorio o globalnom selu kao o potpuno pozitivnoj pojavi. Pisao je da uvećani radijus ljudske komunikacije pomaže zbližavanju i razvoju, ali ima za posledicu da čitavo čovečanstvo postane psihološki ekvivalent primitivnog plemena.
Evolucijski gledano, čovek nema mogućnost da se povezuje sa tolikim brojem ljudi i na tako širokom prostoru. A to se u krajnjem i ne dešava. Dešava se suprotno, taj ogroman prostor sa svim ljudima počinje da oponaša malo, neposredno okruženje (selo) čoveka. Drugim rečima, prema Maršalu Makluanu, čitav svet doživljava regres i počinje da funkcioniše prema zakonitostima povezanog, ali primitivnog sela.
Suprotno kasnijim zaključcima drugih sociologa, Makluanova ideja o globalnom selu ne predviđa postojanje zajedništva na svetskom nivou koje bi vodilo stvaranju svojevrsnog utopijskog društva. Naprotiv, Makluanov koncept globalnog sela predviđa konstantno neslaganje, svađu i konflikt, kao urođene karakteristike primitivnog sela.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
Tekst ili novinski članak moguće je započeti primerom, anegdotom, zapažanjem ili digresijom. Moguće je krenuti od početka ili s kraja, ili, gađati pravo u centar stvari. Međutim, nijedan od ovih načina ne mora odgovarati senzibilitetu i interesovanju čitaoca, njegovom smislu za humor, ili stilu koji …
Umetnost može preuzeti ulogu najpreciznijeg tumača vremena u kom nastaje. Ona daje ogoljene uvide u suštinu realnosti i deluje kao ogledalo za društvo. Sve osobenosti jednog društva i jednog vremena, svi aspekti naših života, stiču se u delima umetnika. Zbog toga se gotovo može reći …
U savremenom društvu, vizuelne umetnosti su uzele primat, a digitalni svet sve više postaje dominantna platforma za umetničko izražavanje. U ovakvom kontekstu, sa sve većim tehnološkim mogućnostima, film iz godine u godinu doživljava sve veći napredak. Međutim, i pored toga što se pisana reč nalazi u senci, poezija još uvek uspeva da inspiriše i da utiče na umetnike. Pa tako i tvorci filmova u njoj nalaze osnovu za svoje priče, primećujući tačnost reči Orsona Velesa: „film nikada nije dovoljno dobar ako kamera ne preuzme pogled pesnika”. U nastavku predstavljamo nekoliko filmova inspirisanih poezijom.
Ovo je biografski film o životu pesnika Džona Kitsa. Film prati odnos mladog pesnika i njegove muze Freni od njihovog prvog susreta do pesnikove smrti. Ova ljubavna priča inspirisana je sonetom Bright star, would I were stedfast as thou art. Njega je pesnik napisao pre poznanstva sa Freni, a kasnije prilagodio tako da govori o njoj.
Film Lady Lazarus inspirisan je istpimenom pesmom Silvije Plat. Pesmu Lady Lazarus Silvija Plat napisala je pred kraj života u jednom od naleta kreativne energije. Pesma je inspirisana biblijskim mitom o Lazaru koji se vraća iz mrtvih. U filmu, Lady Lazarus je žena koja oseća neodoljivu privlačnost prema glasu mrtve Silvije Plat i postaje njen medijum. Film je isprepletan kazivanjem stihova i izjavama same pesnikinje preuzetim iz njenog poslednjeg intervjua.
Film Howl govori o životu pesnika Alena Ginsberga, a nazvan je po njegovoj najpoznatijoj i najkontroverznijoj, pesmi. Pesma Howl inspirasana je Ginsbergovom vizijom nastalom pod dejstvom narkotika. U pesnikovoj viziji, poznati američki hotel pretvara se u čudovište koje guta decu. Od vizije, do objavljivanja pesme, prošla je cela godina. Ona je u međuvremenu pratila pesnika kroz život i sazrevala. Pesma se dotiče brojnih tema, među kojima su i narkomanija, heteroseksualni i homoseksualni odnosi. Zbog sadržaja ove pesme, vlasti SAD-a zaplenile su 520 knjiga poezije. Pokernuli su sudski postupak protiv pesnika zbog razvratnosi. Film prikazuje pesnikov životi život njegove naslovne pesme, kao i suđenje oboma.
Film Beowulf snimljen je po motivima istoimenog anglosaksonskog epa. Napisan je oko 1000. godine od strane nepoznatog autora. Film prati junaka Beovulfa i njegove vojnike koji pomazu kralju Hrotgaru u borbi protiv Grendela. Paralalelno sa pričom o borbi dobra i zla, razvija se i ljubavna priča između Beovulfa i kraljice Viltiau.
Još jedan ep, ovog puta poznatog autora, inspirisao je snimanje filma o herojima i ljubavi. Reč je o dobro poznatom filmu Troja. On je inspirisan Homerovom Ilijadom. Film govori o ratu između Ahajaca i Trojanaca koji počinje otmicom lepe Helene, supruge spartanskog kralja od strane trojanskog princa Parisa.
Dobro poznati animirani film Mulan nastao je na osnovu Balade o Mulan, kineske balade iz XV ili XVI veka. Balada govori o uplašenoj devojčici koja odrastajući odbacuje nametnute rodne uloge. Postaje hrabra i šarmantna žena. Diznijev film usvaja ideju Iz balade, govoreći o hrabroj Mulan koja spasava Kinu od invazije Huna.
Film Braveheart inspirisan je romantičarskom biografskom poemom iz XV veka. Govori o hrabrom škotskom junaku Vilijamu Volasu. Film prati život škotskog ratnika i vojskovođe, Vilijama Volasa koji predvodi borbu za škotsku nezavisnost od engleske krune. Film je ispunjen patriotskim osećanjima i ljubavlju prema slobodi, koju su Škoti izborili u krvavoj borbi protiv surovih engleskih vladara.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
Gotovo da ne postoji čovek koji nikada nije odigrao šahovsku partiju, ili bar poređao figure na šahovsku tablu. Ljubitelji ove igre verovatno pamte svoje prve šahovske poteze i želju da pobede svog učitelja (najčešće starijeg člana porodice). Svi koji su od svojih starijih učili da …
Teško je pronaći pisca koji je istovremeno toliko popularan među publikom i toliko osporavan od strane kritike kao što je Stiven King. Iako nije uspeo da osvoji srca književnih kritičara, King je za četiri decenije rada postao sinonim za horor žanr. Njegove knjige našle su …
Supermoći nisu uvek ograničene na bioskopsko platno. Iako još uvek nismo ovladali mogućnošću letenja i putovanja kroz vreme, nekima ide jako dobro da predvide budućnost. Većina predviđanja zapravo su temeljno promišljena sagledavanja budućnosti. Ipak neka su se vremenom ispostavila toliko preciznim, da deluju pomalo zastrašujuće.
Francuski filozof Aleksis de Tokvil 1840. godine, napisao je knjigu Demokratija u Americi. Tada je predvideo da će Amerika i Rusija u budućnosti postati veliki rivali koji će u svojim rukama držati sudbinu pola sveta. U vreme kada su i jedna i druga država smatrale Englesku svojim ljutim protivnikom, ovakva tvrdnja zvucala je malo verovatnom. Međutim, dvadeseti vek je doneo promenu politike, sukob ideologija i Hladni rat, pokazavši da je filozof bio u pravu. Kada smo već kod sukoba, možemo pomenuti i francuskog generala Froša, vrhovnog zapovednika savezničkih snaga. On je, nezadovoljan Versajskim mirom, izjavio da to nije mir, već primirje na 20 godina. I, nažalost, bio je u pravu!
Početkom dvadesetog veka, naš veliki naučnik Nikola Tesla, predvideo je da će emitovanje bežičnih poruka širom sveta postati tako jednostavno da će svaki pojedinac moći da ih prima i šalje preko svog sopstvenog aparata. Time je otvorio mogućnost za komunikaciju, bez obzira na razdaljinu. Otprilike u isto vreme, američki inženjer Džon Elfret Votkins izjavio je da ćemo jednog dana moći da šaljemo fotografije telegrafski. Rekao je da će to biti brzinom koja će omogućiti da za samo sat vremena u novinama vidimo šta se događa na drugom kraju sveta. Takođe, Votkins je predvideo i fotografije koje će pokazivati sve boje prirode, u vreme kada je fotografija u boji bila tek u eksperimentalnoj fazi.
Robert Bojl, jedan od utemeljitelja moderne hemije. Davnih 1660-ih pisao o transplantaciji organa kao metodu lečenja kome se nada u budućnosti. Biće potrebno da prođe gotovo 300 godina dok prva transplantacija organa ne bude sprovedena, 1954. godine.
Pored naučnika i filozofa, mnogi pisci su se takođe pokazali kao odlični predskazivači. Kao jedan od najuspešnijih izdvojio se Žil Vern. U svom najpoznatijem delu Dvadeset hiljada milja pod morem, Vern pripoveda o Nautilusu, podmornici Kapetana Nema koja se napaja električnom energijom. Devedeset godina kasnije, svet je upoznao ovakvu podmornicu.
Pet godina posle predstavljanja Kapetana Nema publici, Vern svoje čitaoce upoznaje sa trojicom odvažnih junaka koji sa Floride letelicom Columbiad poleću na Mesec i vraćaju se sa njega spustivši se padobranima u more. Jedan vek kasnije, dogodiće se i ogroman korak za čovečanstvo kada tročlana posada letelice Columbia poleviši iz floridske baze Kennedy Space Center, uspešno sleti na Mesec. Sigurno već znate kako su se spustili nazad – padobranima pravo u Tihi okean.
Roman Uzaludnost Morgana Robertsona, donosi još jedno zastrašujuće precizno predviđanje budućnosti. U romanu Titan, najveći brod do tada, otisnuće se na putovanje Atlantikom, koje će se nažalost završiti uzvikom Santa leda! i brojnim izgubljenim životima usled nedostatka čamaca za spasavanje. Ako mislite da se sličnosti sa Titanikom ovde završavaju, varate se! Oba broda potonula su sredinom aprila, reklamirana su kao brodovi koji ne mogu potonuti (engl. unsinkable), i imali su dozvoljeni minimum čamaca za spasavanje uprkos do tada neviđenom broju putnika.
Jedno knjiško predviđanje se ipak izdvaja po svojoj aktuelnosti (pa, skoro pa aktuelnosti). Roman Pesma za novi dan Sare Pinkster objavljen je 10. septembra 2019. godine, a napisan koju godinu ranije. Roman govori o društvu koje se suočava sa kombinacijom domaćeg terorizma i smrtonosne pandemije. To dovodi do toga da vlada zabrani veća okupljanja, uvede rad od kuće i nošenje zaštitne opreme van kuće. Sigurni smo da je suvišno ukazivati na proročanska svojstva ovog dela.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
Vostani, umetniče, davno si zaspao, u mraku ležao – sad se probudi! Svako ko je makar malo svestan koliko je značajna umetnost u Srbiji, bar jednom iz očaja zaželi da napravi neki sličan poklič. Da dozove davno zaspale šumanoviće, prediće, lubarde, crnjanske, andriće, selimoviće… Oni …
