Lepote Srbije – manastiri

Lepote Srbije – manastiri

Čovek je od davnina stvarao prostor koji ga odvaja od ostatka sveta, a povezuje sa samim sobom. Manastiri su, i danas, svedoci čitavog našeg naroda, stubovi vere, kulture, tradicije i pismenosti. Najveće ličnosti naše istorije gradile su i čuvale ova zdanja. U njima se razvijao duh i gajilo se sve što je jednom narodu vredno. U manastirske zidine utkani su najfiniji delovi čovekove duše, od arhitekture do freskoslikarstva. 


 

 

Ne može se meriti lepota ovakvih duhovnih veličina, pogotovo u jednoj zemlji satkanoj od manastira kakva je naša. Zato mi to nećemo ni pokušati već ćemo samo posvetiti po koju reč najpoznatijima među ovim utvrđenjima, da vas inspirišu da ih posetite ukoliko to do sada niste učinili. Ovo su srpski manastiri.

 

 

 

MANASTIR POČETKA SRPSKE PISMENOSTI

Kada su velikog župana, Stefana Nemanju, zatočila njegova braća u jednoj pećini u Rasu, on se zavetovao da će izgraditi manastir Svetom Đorđu, kojem se uvek molio za pomoć. Izbavivši se, održao je svoju reč i oko 1170. podigao Đurđeve stupove, iznad današnjeg Novog Pazara. Ovo je jedan od najstarijih srpskih manastira.

 

 

 

Ktitorski natpis Stefana Nemanje iz 1170/71. redak je datirani spomenik i dokaz samih početaka srpske pismenosti. Sa ovom veličanstvenom starinom, manastir je uvršten u Svetsku kulturnu baštinu i štiti ga Unesko.

 

 

 

SEDIŠTE AUTOKEFALNE SRPSKE ARHIEPISKOPIJE

Podigao ga je u 13. veku Stefan Nemanjić, naredivši da se svi budući srpski kraljevi u njemu krunišu. Na prekrasnom šumovitom uzvišenju, pola sata od Ibra, u blizini Kraljeva, manastir Žiča već 800 godina prede srpsku tradiciju. Ne samo što je duhovni centar, on je i čuvar srpske književne reči i prosvete. Kada je crkva stekla nezavisnost 1219. godine, ovaj manastir postao je sedište autokefalne srpske arhiepiskopije.

 

 

 

DOM FRESKE BELOG ANĐELA

Na reci Mileševci kod Prijepolja, ovo zdanje podigao je župan Vladislav kao svoju grobnu crkvu 1219. godine. Odavde su Turci 1594. uzeli mošti Svetog Save i spalili ih na Vračaru. Danas je ovaj manastir sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, a u njemu se, pored ostalih neverovatnih ostvarenja iz 13. veka, nalazi i jedna od najpoznatijih fresaka Beli anđeo, simbol mira, ljubavi i razumevanja.

 

 

 

MANASTIR SA VIŠE OD 1000 FRESAKA

Ova zadužbina kralja Stefana Dečanskog podignuta 1335. ispod Prokletija, takođe je na Uneskovoj listi Svetske kulturne baštine. Ukrašen je sa više od 1000 srpsko-vizantijskih fresaka, koje su po Unesku jedni od najdragocenijih primera renesanse paleologa u vizantijskom slikarstvu.

 

 

 

TEKST: JELENA VUJKOVIĆ

Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.