Tag: strah

Nasilje nije samo fizički kontakt

Nasilje nije samo fizički kontakt

Nasilje je sve što nam neko radi, a mi ne želimo. Potpuno je svejedno da li viče ili šapuće i potpuno je svejedno da li udara ili miluje.

Amaksofobija – strah od vožnje

Amaksofobija – strah od vožnje

Amaksofobija predstavlja strah od vožnje ili prevoznih sredstava. Termin amaksofobija potiče od grčkih reči hamaxa (kočije) i phobia (strah). Ovu fobiju možemo sresti i pod drugim nazivima, kao što su hamaksofobija, motorofobija i ohofobija. ŠTA JE AMAKSOFOBIJA? Postoji više tipova amaksofobije. Neke osobe se boje 

Ko je maznuo vaš sir?

Ko je maznuo vaš sir?

Ko je maznuo vaš Sir? Ko je ukrao vaše snove? Da li je to zaista bio neko ili ste to pak bili vi? Da li ste vi kradljivci vlastitih snova?

 


PRIČA KOJA NEMA UZRAST

U ovom članku govorićemo o lavirintu života, promenama i delovima ličnosti svakog od nas. Bez obzira na uzrast, pol ili nacionalnost. Sir će ovde predstavljati traganje za promenom, uspehom u poslu, karijeri, zdravlju ili odnosima sa ljudima koji nas okružuju, u porodici ili na poslu. Nekada na vreme namirišemo promene, nekada jurimo u akciju. Ponekad prihvatimo promene jer verujemo da će nam doneti nešto bolje. Ali neretko se opiremo i odbijamo da priznamo njihovu neophodnost. Nadamo se da ćete svaki put kada budete čitali ovaj članak, preispitati sebe, nadahnuti se i krenuti u lavirint života za svojim sirom i svojom promenom.

 

 

OKOLNOSTI SE MENJAJU – MI OSTAJEMO ISTI

Kada shvatimo da se u našoj ličnost nalaze različiti delovi, tada je potrebno da odaberemo ko je lik na koga želimo da se ugledamo i promenimo se. U nama postoji deo nas koji je slobodan i deo koji je uvek u strahu. Kada smo u strahu, stalno analiziramo stvari, gundjamo, nikada nismo zadovoljni, sebi postavljamo hiljadu mogućih i nemogućih pitanja. Pravimo strategiju šta ćemo raditi ako nam nešto krene kako nismo planirali, ali ne vidimo da ostajemo baš tu, samo u svojim planovima, koje većinom ne ostvarimo. Da li  vam je to poznato?

 

 

 

ONI SU MAZNULI MOJ SIR

Čak i kada nam naidje neko sa pokretačkom energijom i  osetimo potrebu za promenom, vrlo brzo je prigušimo dobro poznatim velom straha, inata ili udobnosti upravo tu gde se nalazimo.  A kada nam nešto ne ide od ruke ili ne dobijemo ono što bismo želeli, često krivimo druge za to – Oni su maznuli moj Sir. Umesto da se zapitamo da li je to zaista bilo za nas. Da li to samo želimo ili nam je zaista neophodno? Čak i da neko drugi mazne vaš Sir, sa osmehom ga prepustite i dostojanstveno krenite u potragu za novim Sirom, novom prilikom. Ponekad se stvari menjaju tako da se nikada ne vrate na staro. To je život. Sve se menja, pa moramo i mi.

Continue reading Ko je maznuo vaš sir?

Šta je ksenoglosofobija?

Šta je ksenoglosofobija?

Ksenoglosofobija predstavlja strah od stranih jezika. Ovaj strah je vrlo poznat fenomen kako u psihologiji, tako i u lingvistici. Manifestuje se kao osećaj nelagodnosti, nesigurnosti i nervoze kada se od nas zahteva upotreba stranog jezika.     Nedavno istraživanje pokazalo je da među srednjoškolcima skoro 

Napad panike − kako mogu da pomognem?

Napad panike − kako mogu da pomognem?

Napad panike predstavlja najveći strah koji čovek u momentu može doživeti. Iako su bezazleni, simptomi paničnog napada su sasvim realni, te mogu ugroziti funkcionalnost pojedinca u svakodnevnom životu. Ne postoji stvaran uzrok ili stvarna pretnja koja stoji iza ovih fizioloških reakcija, međutim, one čine napad 

Decidofobija – strah od donošenja odluka

Decidofobija – strah od donošenja odluka

Donošenje odluka u današnje vreme predstavlja svakodnevni proces, koji obuhvata istovremenu upotrebu više kognitivnih postupaka. Ali, da li ste znali da donošenje odluka može dovesti i do razvoja fobije, konkretno, decidofobije. 

 


ŠTA SU FOBIJE I KAKO SE LEČE?

Fobije predstavlaju nerealne strahove koji se vezuju za neki događaj ili objekat. Osobe koje imaju fobije svesne su da je njihov strah nerealan, ali zbog nekih neprijatnih iskustava ne mogu da se odupru istom. Sama terapija podrazumeva dozirano upoznavanje sa izazivačima straha, sve dok osoba ne postane spremna da se sa istim suoči.

 

 

 

ŠTA MOŽE BITI UZROK DECIDOFOBIJE?

Kao i kod svake neuroze, uzroci fobija mogu biti različiti. Veliki značaj imaju prethodna iskustva, kao i sam sklop naše ličnosti.  Neće svaka neprijatna situacija dovesti do razvoja neke vrste fobije. Od naše ličnosti zavisi na koji način ćemo nešto prihvatiti. Na primer, pogrešno doneta odluka može indukovati različite frustracije unutar osobe. Ovo je momenat gde od nas zavisi koliko smo spremni i naučeni da se borimo sa frustracijama. Drugi razlog može biti i perfekcionizam. Na primer, osobe koje se mogu opisati kao perfekcionisti imaju više šanse da razviju decidofobiju jer teže ka savršenstvu, koje pogdešna odluka može degradirati.

 

 

 

ZAŠTO NE TREBA DA IMAMO STRAH OD DONOŠENJA ODLUKA?

Razlog je jednostavan. Zato što pogrešne odluke ne postoje. U većini slučajeva, prilikom donošenja odluka moramo se prvobitno izboriti sa konfliktima unutar sebe. Svaka odluka može doneti i nešto dobro i nešto loše. Ali, suštinski, nijedna odluka nije potpuno pogrešna. Zavisi iz kog ugla gledamo i kako se osećamo u datom trenutku, a naše emocije nikada ne mogu biti pogrešne.

 

 

Continue reading Decidofobija – strah od donošenja odluka

Ideofobija – strah od novih ideja

Ideofobija – strah od novih ideja

Mnoge svakodnevne situacije su prelivene mnoštvom i lepih i ružnih osećanja, misli i stradanja. Ponekad dolazi do preopterećenja pojedinca, kao bića koje misli i voli, umire i postoji. Takvo preopterećenje dovodi do bezizlaza i bespomoći kod jedinki. U takvom momentu čudovišta se bude. Ona nisu 

Strah od bola − algofobija

Strah od bola − algofobija

Ljudska psiha je fabrika osećaja − ono na šta usmerimo pažnju, to postaje izraženije i jače. Istraživanja pokazuju da usmeravanje pažnje na bol povećava subjektivni doživljaj te boli za 400 odsto. To povećanje doživljaja bola ne manifestuje se samo snažnijim fizičkim senzacijama, već i psihičkim 

Stranac – strah od nepoznatog

Stranac – strah od nepoznatog

Ako je strah naš zločin, a Kamijev Merso je svako od nas – onda smo svi stranci odbegli od društvenih uverenja. Da strah ne postoji, postojalo bi leglo jednoličnih monstruma koje evoluira u nestajanju, no strah postoji i boji se izumiranja. Takav strah primorava biće na razumske radnje, da bude i jeste čovek – onaj koji stvara život. Strah je naša istina, a ako je tako onda smo svi stranci u igri koja nam nije strana.


 

ISTINA JE LAŽNA?

 

Ničeova filozofija promatra slobodu čoveka koji stvara život (ne samo u smislu novorođenčeta, već u smislu stvari), dok se Kami na nju nadovezuje istinom koja je lažna. U slučaju Mersoa, on govori istinu koja kanonski postaje lažna. U svakom društvu postoji ono nešto što je lažno, istorijski zvano, te objektivne istine nema. U tom smislu, svi smo stranci sa svojim pojedinačnim istinama.

 

 

ODAKLE DOLAZIMO?

 

Poseta psihijatru jednaka je jednom analognom filmu. Staro je dobro, ali dobro je poznati strah od starog. Da razjasnimo razborito – strah od novog ne postoji, to je samo preimenovani strah od starog. Starog što će ponovo doći, starog na nepoznatoj matrici ili nepresečenoj vrpci – starog što čeka na nas da stignemo. U nekom trenutku, u svakom trenutku, stižemo. Niko se ne plaši smrti, već onoga što je pre i posle nje.

 

 

Odakle je došao strah od smrti? Ne znamo. Vodeći se tim principom, mi sami ne znamo čega se bojimo dok nam strah ne pogura želudac na usta. Stari strah uvek ispliva, a vrpca biva presečena. Strah postaje univerzalni deljenik u razlici života i smrti, ali mi smo izgubljeni negde na bledoj granici lepe umetnosti i kiča. Niko od nas nema dva želuca da proda za jedan analogni film i jednu posetu psihijatru. Dok ne krenemo da se cenkamo, u vodovod će sprovesti diazepame.

Continue reading Stranac – strah od nepoznatog

Agorafobija – strah od ljudi

Agorafobija – strah od ljudi

Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja i jedna je od najčešćih fobija. Predstavlja iracionalan, fobičan strah koji osoba doživljava kada se nađe na mestima na kojima se oseća ugroženo i nebezbedno. Primeri takvih mesta jesu: trgovi, pozorišta, bioskopi, autobusi, vozovi, tržni centri, avioni i slično.