Anomija je pojam koji označava neefikasnost društvenih normi, zakona i propisa koji dovode do dezorganizacije ili destabilizacije društva, kao i do konfuzije u moralnoj svesti pojedinca, a često i do delikventnog ponašanja. Do stanja anomije dolazi u periodima društvene i političke krize, ratova, kao i u vremenima društvene tranzicije kada više ne važe ranije norme, a nove još nisu uspostavljene. Šta podstiče anomičko samoubistvo?
ANOMIČKO SAMOUBISTVO
Anomičko samoubistvo predstavlja samoubistvo prouzrokovano uticajem ekonomske krize. Ovu definiciju postavio je Emil Dirkem. Ispitujući zašto krize imaju takav uticaj na porast samoubistva, on polazi od prve pretpostavke. Smatra da je to zato što ekonomske krize povećavaju bedu i doprinose opštem siromaštvu društva. Međutim, visok stepen samoubistva je prisutan i u klasama koje kriza nije pogodila.
FINANSIJSKE KRIZE
Finansijske krize utiču na povećanje samoubistva, ne zbog ekonomskog siromaštva koje proizvode, već zbog poremećaja kolektivnog napretka. U takvim stanjima, društvo se nalazi u normativnom međuprostoru gde je pojedinac prepušten samom sebi i gde ne postoje jasna pravila koja ga mogu usmeriti.
VEČITO NEZADOVOLJSTVO
Za svakog čoveka njegove potrebe moraju biti usaglašene sa njegovim sredstvima. Prekomernost želja nas vuče ka nedostižnim ciljevima i samim tim večitom nezadovoljstvu. Kada se čovek naglo obogati, njegove želje mogu postati neobuzdane i nerealne. U tim trenucima pojedincu nedostaje društvo kao neka vrsta potpore. Društvo treba da igra ulogu nekoga ko će postavljati normativne vrednosti i da na taj način svaki pojedinac u društvu lakše prihvata svoj status.
PRISUSTVO ANOMIJE
Oblast društvenog života gde je anomija najviše prisutna je svet trgovine i industrije. Ekonomski napredak utiče i na oslobađanje od bilo kakvog ustručavanja. Ranije je religija vršila veliki uticaj, kako na siromašne da lakše prihvate svoju poziciju, tako i na bogate da ne postanu previše sebični u svom bogatstvu. Takođe, anomička samoubistva prisutna su i na početku krize udovištva i razvoda, tamo gde postoji jaka sklonost partnera jedno prema drugome. Javljaju se kao posledica neprilagođenosti novonastaloj situaciji.
Nedostatak autoriteta i jasno uspostavljenih pravila dovodi do stalnih kriza i permanentne anomije. Zato su industrijske i komercionalne profesije zanimanja gde se dešava najveći broj samoubistava.
TEKST: JOVANA MIHAJLOVIĆ
Jovana Mihajlović je iz Beograda. Student je završne godine Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment, u Beogradu. Voli muziku, knjige i životinje. Večiti protivnik lažnog morala koji nam se svakodnevno servira na društvenim mrežama.