Propaganda u umetnosti

Propaganda u umetnosti

Umetnost je tokom istorije rado korišćena za plasiranje ideja, postizanje ciljeva ili veličanje vladara. U mnogim razdobljima, u umetnosti možemo videti različite primere ovog fenomena. Još su drevni narodi poput Egipćana i Grka koristili arhitekturu i skulpture u ove svrhe, preko slikarstva koje je koristio Napoleon Bonaparta, plakata koji je bio značajan u ratovima.


 

KRALJIČIN HRAM

 

Jedan od izvanrednih primera korišćenja arhitekture u svrhu veličanja jeste Kraljičin hram. Naime, sagrađen je po naređenju Hatšepsut − prve žene koja je postala faraon. Ovom veličanstvenom građevinom nastojala je da projektuje svoju moć i tako narodu dokaže da je dostojna da ga predvodi.

 

MAJSTOR PROPAGANDE

 

Nemoguće je ne pomenuti majstora propagande, Napoleona. Koristio je različite medije kako bi održavao svoj imidž u javnosti. Počev od pozorišta, preko pisanih tekstova do slika koje su rađene tehnikom ulja na platnu. Napoleon prelazi Alpe naziv je jednog od najpoznatijih dela. Žak-Luj David kao autor dela, Napolena prikazuje na belom konju i s velikim crvenim plaštom, što posmatraču stvara utisak divljenja.

 

NASTANAK PLAKATA

 

Jedan od možda najznačajnijih trenutaka u razvoju propagande u umetnosti jeste nastanak plakata. Ovaj fenomen nastaje polovinom 19. veka i nazvan je − Umetnička galerija ulica. Radovi su se, kako i sam naziv fenomena govori, sretali pretežno na ulicama i smatrani su nečim prolaznim.

 

PLAKAT I REKLAMA

 

Nagla popularnost plakata dovela je do njegovog korišćenja u reklamne svrhe. Upotreba plakata u reklamne svrhe povukla je sa sobom i proučavanje psihološkog uticaja koji ovaj fenomen ostavlja na ljude. Sva saznanja do kojih se došlo istraživanjima kasnije su korišćena i u ratnim plakatima. Danas se plakat koristi kao dopuna televizijskim reklamama i obično srećemo velike slike, jarkih boja s kratkim tekstovima, danas poznatije kao bilbordi.

 

RATNI PLAKAT

 

Plakat je korišćen i u ratne svrhe. Prednost plakata bila je u tome što je to besplatan medij, privlačio je pažnju i bio je upečatljiv. Plakati tokom Drugog svetskog rata bili su agresivni i raspirivali su mržnju na nacionalnom nivou. Za ovo je bio zaslužan ministar propagande − Jozef Gebels kao desna ruka Adolfa Hitlera.

 

 

TEKST: ANĐELA STEVANOVIĆ

Anđela Stevanović je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Po prirodi je kreativna osoba i večiti  zaljubljenik u umetnost. U slobodno vreme voli da čita i piše, pored toga obožava fotografiju i uživa da upoznaje nove ljude.