mogućnosti zvone na vaša vrata
Sigurno vam se nekada desilo da ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve od stana ili automobila, da ste zaboravili listu namirnica za kupovinu, ili zašto ste pošli iz jedne prostorije u drugu. Ne brinite, svima se dešava da povremeno nešto zaborave. Iako ovo može biti sasvim normalna pojava, loše pamćenje može biti prilično frustrirajuće. Postoji nekoliko stvari koje mogu pomoći u održavanju zdravlja našeg mozga i poboljšanje pamćenja.
Nasilje među decom definiše se kao kontinuirano sprovođenje negativnih dela – fizičke, psihičke ili verbalne prirode, kao što su udaranje, šutiranje, vređanje, manipulacija kroz prijateljstva, indirektno maltretiranje isključivanjem iz aktivnosti grupe, uslovljavanje i ucenjivanje u svrhu pokazivanja nadmoći nasilnika ili nasilničke grupe nad žrtvom.
Opsesivno kompulzivni poremećaj je anksiozni poremećaj koji ima oko jedan odsto dece. Ovo stanje najčešće se javlja kod dečaka u periodu od šeste do dvanaeste godine, a kod devojčica od sedme do jedanaeste. Na uzrok poremećaja utiče niz genetskih i sredinskih faktora, ali tačan uzrok još uvek ne postoji.
SIMPTOMI
Na početku su simptomi povremeni. Deca ih obično osećaju najmanje sat vremena dnevno, a oni mogu uticati na sve oblasti života osobe.
Opsesije predstavljaju ponovljene misli ili slike koje izazivaju uznemirenost. To su neželjene misli u detetovoj glavi koje izazivaju anksioznost i tugu. Najčešći simptomi su:
Kompulzije predstavljaju prinudne, ponavljane radnje koje deca imaju potrebu da čine kao odgovor na opsesivne misli. Ovim radnjama pokušavaju da neutrališu anksioznost koju izazivaju prisilne misli. Ukoliko su sprečena da izvrše kompulzivne radnje, osećaju veliku uznemirenost i strah. Za sprovođenje ovih radnji potrebno je dosta vremena i energije, što ih dodatno iscrpljuje. Najčešće radnje su:
Na primer, dete može konstantno proveravati da li su zaključana vrata od stana ili brojati određene predmete na putu do škole. Ne može da ode u krevet ukoliko igračke ne složi po bojama i veličinama. Svako dete ima drugačije rituale, ali je svima zajednička jedna stvar, a to jeste ponavljajući tok.
Simptomi vremenom mogu nestajati i ponovo se javljati i biti jačeg ili slabijeg intenziteta.
Kod nekih osoba sa opsesivno kompulzivnim poremećajem mogu se javiti tikovi. Manifestuju se kao iznenadni, kratkotrajni, ponavljajući pokreti poput treptanja ili grčenja lica.
LEČENJE
Ne postoji konkretan lek, ali su metode rada sa decom vrlo efikasne. Drugi oblici lečenja podrazumevaju primenu lekova, psihoterapije, kao i kognitivno-bihejvioralne terapije. Što se lekova tiče, najbolje su se pokazali antidepresivi. Kod kognitivno-bihejvioralne terapije je jako važno uključiti celu porodicu koja zajedno sa detetom mora naučiti kako se tretira ovaj poremećaj. Ključna komponenta ove terapije jeste izloženost strahu.
Studije kažu da je već nakon pet do deset terapija vidljiv napredak, a posle dvanaest do petnaest se može videti poboljšanje do osamdeset posto.
Ukoliko se simptomi jave ponovo u budućnosti, što se može dogoditi tokom stresnog perioda, mogu se primeniti iste metode terapije.
TEKST: JOVANA MIHAJLOVIĆ
Jovana Mihajlović je iz Beograda. Student je završne godine Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment, u Beogradu. Voli muziku, knjige i životinje. Večiti protivnik lažnog morala koji nam se svakodnevno servira na društvenim mrežama.
Arahnofobija predstavlja strah od pauka i bilo čega što podseća na njih, na primer paukove mreže ili paukolikih stvari. Može da izazove značajne tegobe koje mogu uticati na kvalitet života pojedinca. Kada su u kontaktu sa paukovima ili vide paučinu ili samo razmišljaju o njima, pojedinci sa arahnofobijom će verovatno osetiti strah i skoro odmah osetiti simptome anksioznosti.
Hiperkinetički poremećaj je razvojni poremećaj psihomotorike sa simptomima koji ukazuju na oštećenje pažnje, motornu hiperaktivnost i impulsivnost. Simptomi su takvi da su jasno neprimereni i u potpunosti nefleksibilni uzrastu deteta. Poremećaj počinje u ranom detinjstvu oko treće, četvrte godine i najčešće se otkriva pri polasku …
Ksenoglosofobija predstavlja strah od stranih jezika. Ovaj strah je vrlo poznat fenomen kako u psihologiji, tako i u lingvistici. Manifestuje se kao osećaj nelagodnosti, nesigurnosti i nervoze kada se od nas zahteva upotreba stranog jezika.
Nedavno istraživanje pokazalo je da među srednjoškolcima skoro dve trećine oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku, a ako se problem ne rešava na vreme, taj strah se povećava što je osoba starija, te može doći do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.
Otkud ljudima strah od pričanja na stranom jeziku, kada je upravo osnovna funkcija jezika komunikacija i izražavanje. Čega se ljudi tačno plaše?
Strah od grešaka i nedostatak reči da bi se misao iskazala precizno i kompletno, najčešći su razlozi za strah. U ranim fazama učenja najsnažniji je strah od nesposobnosti da se misao iskaže jednako precizno kao na maternjem jeziku. Što se jezik više usavršava, taj strah se smanjuje, međutim, nikad ne iščezava potpuno; i dalje ostaje vrlo snažan, naročito pri komunikaciji sa izvornim govornicima.
Najčešći uzroci kod mlađih populacija jesu vršnjački pritisak – strah od toga da će ih društvo ismevati ukoliko se ne izražavaju pravilno, nedostatak motivacije, strah od podbacivanja i strah od negativne ocene. Kao rešenja navedenih problema mladi su naveli veći broj časova stranih jezika, manji akcenat na ocene i rad u manjim grupama, jer je tako strah od grešaka manji.
KAKO PREVAZIĆI STRAH?
Samo postojanje straha je dobar znak, jer se na taj način vaše telo priprema za potencijalne opasnosti ili snažne emocije. Trebalo bi preuzeti kontrolu nad strahom i nikako ne dopustiti da vas strah savlada ili sputava. Prvi korak ka tome je da priznate njegovo postojanje, posle čega će uslediti period oslobađanja.
Sledeća stvar jeste da iskoristite svaku priliku da vežbate, ne samo da će vas stalno vežbanje osloboditi straha, već ćete steći i neophodnu rutinu u verbalizaciji svojih misli na stranom jeziku. Upoznavanje sa tipičnim greškama – u svakom jeziku postoje tipične greške ili teže savladive jedinice. Kada shvatite da većina ljudi pravi iste greške, lakše ćete ih prihvatiti i vaše će jezičko samopouzdanje biti veće.
Zaboravite maternji – u trenucima kada govorite strani jezik, probajte da svoj maternji jezik ostavite po strani. Sukob dva jezika je neminovan, ali se i te kako može kontrolisati. Tačnije, probajte da dok govorite na stranom jeziku ne prevodite sa maternjeg, jer su u tom slučaju blokade česte i strah od nekompetentnosti veći.
TEKST: JOVANA MIHAJLOVIĆ
Jovana Mihajlović je iz Beograda. Student je završne godine Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment, u Beogradu. Voli muziku, knjige i životinje. Večiti protivnik lažnog morala koji nam se svakodnevno servira na društvenim mrežama.
Anomija je pojam koji označava neefikasnost društvenih normi, zakona i propisa koji dovode do dezorganizacije ili destabilizacije društva, kao i do konfuzije u moralnoj svesti pojedinca, a često i do delikventnog ponašanja. Do stanja anomije dolazi u periodima društvene i političke krize, ratova, kao i …
Sologamija predstavlja trend stupanja u brak sa samim sobom. Iako ne postoje tačna istraživanja koliko godina postoji i koji procenat ljudi je u braku sa samim sobom, zahvaljujući društvenim mrežama, sologamisti su sve vidljiviji javnosti i sve veći broj poznatih ličnosti se odlučuje na takav …
Društvene mreže su sastavni deo života skoro cele svetske populacije. Vremenom su postale rasprostranjene u tolikoj meri, da se postavlja pitanje kako se pre njihove pojave uopšte živelo bez njih. Društvene mreže, kao sredstvo izražavanja, jesu mač sa dve oštrice. Iako su veoma korisne, mogu imati veoma negativan uticaj na omladinu.
Iako se o društvenim mrežama u poslednje vreme uglavnom priča u negativnom kontekstu, postoji i nekoliko stvari koje se mogu istaći kao njihove prednosti. Za početak, olakšavaju održavanje kontakata sa porodicom i prijateljima širom sveta, prezentovanje kreativnosti i stvaralaštva, dostupnost informacija i edukativnog materijala, kao i lakše promovisanje biznisa. Bilo da su u pitanju mali biznisi ili velike korporacije – samim tim dolazimo i do ostvarivanja profita i online zarade.
Mladi danas društvene mreže doživljavaju kao epicentar dešavanja. Iz tog razloga, trude se da sve svoje slobodno vreme provode na mrežama iz straha da nešto ne propuste. To zapravo predstavlja neku vrstu anksioznosti. Ta anksioznost se kasnije može odraziti na kvalitet života, u smislu zapostavljanja svojih ličnih obaveza, poput učenja, viđanja sa prijateljima ili kvalitetnog sna.
Rezultati raznih anketa sprovođenih na ovu temu kažu da se kod velikog broja mladih ljudi može javiti depresija. Postoji nekoliko razloga koji mlade mogu navesti da se tako osećaju. Za početak to je stvaranje iskrivljene slike o sebi, sajber nasilje i smanjena interakcija sa ljudima u realnom svetu.
Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja i jedna je od najčešćih fobija. Predstavlja iracionalan, fobičan strah koji osoba doživljava kada se nađe na mestima na kojima se oseća ugroženo i nebezbedno. Primeri takvih mesta jesu: trgovi, pozorišta, bioskopi, autobusi, vozovi, tržni centri, avioni i slično. …
