Sindrom sagorevanja na radnom mestu, poznatiji kao Burnout sindrom, posledica je prekomernog izlaganja pojedinca na razne hronične stresore iz svog okruženja.
Iako smo svesni da je stres glavni okidač brojnih bolesti kako fizičkih tako i psihičkih, burnout sindrom doskora nije bio ni uziman u obzir da se proglasi dijagnozom i profesionalnim oboljenjem.
KAKO JE NASTAO BURNOUT?
I sam pojam burnout sindroma je relativno nov. Prvi ga je upotrebio Herbert Freudenberger 1974. godine. Freudenberger je prvi primetio da neuspešno odgovaranje pojedinaca na izvore stresa na radnom mestu dovodi do mentalnog i fizičkog umora. U današnje vreme je ovo pitanje veoma bitno jer je život ljudi sve brži i stresniji. Iz tog razloga postoje i novija istraživanja na tu temu kao i načini merenja poput MBI (Maslach Burnout Inventory).
Profesor doktor Wilmar Schaufeli je 2015. godine izvršio istraživanje na temu povezanosti burnouta i razvijenosti zemalja u sferi poslovanja. Zemlje sa najvišim nivoom burnouta su pretežno zemlje u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (Poljska, Albanija i sve zemlje bivše Jugoslavije). Zemlje sa najnižim nivoom burnouta jesu zemlje zapadne i severne Evrope (Nizozemska, Belgija, Danska, Norveška, Švedska, Finska i Letonija).
Takođe, zemlje sa nižim BDP-om imaju viši nivo burnouta. U siromašnijim zemljama se sa snižavanjem nivoa BDP-a znatno povećava nivo burnouta, dok u razvijenijim zemljama povećanje nivoa BDP-a ima marginalno smanjenje nivoa burnouta.
OD ČEGA ZAVISI NJEGOVA STOPA?
Burnout je zastupljeniji u zemljama koje veoma cene rad i smatraju da je posao veoma značajan. Isto tako, zastupljeniji je često i u slabije razvijenim zemljama sa korupcijom, nejednakošću polova i slabom demokratijom. Kao treća grupa zemalja pobrojane su zemlje u kojima se ljudi plaše neizvesnosti.
TRI POZNATE DIMENZIJE BURNOUT-A
Umor (Osećam se umorno na kraju radnog dana.)
Cinizam (Sumnjam da je moj posao značajan i bitan.)
Profesionalna efikasnost (Prema mom mišljenju, dobro obavljam svoj posao.)
Burnout je u negativnoj korelaciji sa srećom, zadovoljstvom na poslu kao i zalaganju na poslu. U zemljama sa višim nivoom burnouta ljudi se ne osećaju srećno, nisu zadovoljni svojim poslom i ne osećaju se da su cenjeni na poslu.
TEKST: ANA MILIĆEVIĆ
Ana Milićević, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka smera Menadžment.
