mogućnosti zvone na vaša vrata
Svi smo svedoci da danas živimo u periodu koji zahteva brz tempo života, stoga je dobra organizacija jedna od ključnih stavki kako bismo sve postizali. U nastavku navodimo kako neorganizovanost utiče na nas. BEZ ORGANIZACIJE GUBIMO VREME Kada smo neorganizovani posledice mogu biti različite …
Sigurno smo mnogo puta slušali ili čitali o digitalnom marketingu – danas sve poznatijem zanimanju u eri digitalne transformacije medija. Kao popularno zanimanje današnjice, ova profesija predstavlja treće najplaćenije zanimanje na svetu. U nastavku ovog teksta predstavićemo šta sve obuhvata oblast digitalnog marketinga. Takođe, prikazaćemo čime se sve mozemo baviti u okviru ove oblasti, kao i koje su prednosti bavljenja ovom profesijom.
Krenimo sa jednim izuzetno važnim savetom – pazite šta oblačite ujutru kada ustanete iz kreveta. Bilo da idemo u prodavnicu, restoran ili na posao, moramo voditi računa koji komad odeće ćemo izvući iz svog garderobera. Zašto? Ovim tekstom ćemo to objasniti.
Ljudi bolje pamte ono što vide, pre nego ono što čuju. Zato neverbalna komunikacija, u koju ubrajamo način i stil odevanja, ima prednost nad verbalnom. Koliko god bilo važno ono što imamo da saopštimo kolegi ili poslodavcu u poslovnoj komunikaciji, ako nam je nakit previše napadan ili nam odevna kombinacija nije usaglašena, sve pada u vodu. Zato je odevanje i izgled komunikatora izuzetno važan segment u poslovnom okruženju.
Vrlo često kompanije same postavljaju kodeks oblačenja svojih zaposlenih. Onda kada ga nema, u našem društvu se podrazumeva da se to zna. Očekuje se da to poštujemo od onog trenutka kada pomislimo da konkurišemo za radno mesto i kada prvi put zakoračimo u firmu. Poslovni razgovor je protokol koji moramo proći da bismo postali deo korporacije, međutim, taj put nije lak.
Statistika pokazuje da menadžeri ljudskih resursa koji se bave regrutacijom kandidata, 55% prvih utisaka stiču na osnovu načina na koji se kandidati oblače. Sa druge strane, dešava se i da se dvoume između dva veoma slična kandidata. U tom slučaju, veliki broj regrutera će se opredeliti za onog kandidata koji je ozbiljnije pristupio kompaniji i u tom smislu uzeo i odevanje u obzir.
Moramo uzeti u obzir da ne mogu sve kompanije na ovom svetu da imaju isto obučene zaposlene. Složićemo se da bi to izgledalo veštački i previše namešteno. Naravno, ipak postoje razlike. Kompanije različitih delatnosti drugačije percipiraju ovaj segment neverbalne komunikacije.
Shodno tome, advokatske kancelarije ili velike kompanije zahtevaju formalnije odevanje, u smislu odela, kompleta, kravata, štikli, sakoa, suknji. Sa druge strane, postoje kompanije koje su ležernije po tom pitanju, poput IT kompanija ili škola, koje dozvoljavaju opušteniju garderobu. U svakom slučaju, važno je da svi poštuju pristojnost i udobnost.
Ne smemo zanemariti ni ono čega gotovo nismo ni svesni – boju. Koliko nas obraća pažnju na značenje boja? Gotovo niko. Da li smo se nekad zapitali da li je neko bojom odeće koju je odabrao hteo nešto da nam kaže? Nismo. Razlog tome je što boje utiču na nas nesvesno. Shodno tome, crvena nam može biti ili privlačna ili odbojna, plava umirujuća i tako dalje. Kako bi izbegli još jednu brigu mnogo ljudi izbegava boje, pogotovo u poslovnom svetu. Zbog toga se pre odlučuju za neutralne i nenapadne boje koje neće upadati u uči sagovorniku.
U poslovnom svetu, što se tiče odeće, čak i kada pogrešimo, neke stvari se neće ni primetiti, ili će se primetiti, ali se neće uzeti za zlo. Osim u tri slučaja – kada se nosi odeća za plažu, za noćne izlaske ili za sportske terene. Naime, ovo su nedopustive grešке. Svaki čovek mora da napravi granicu u svojoj glavi. Treba da podeli svoj garderober tako da svaki komad odeće ima svoju namenu, gde i kada će se koristiti. Naravno, toga treba i da se pridržava.
Savet za kraj – dominirajmo od samog početka. Gradimo svoju karijeru, a sa njom i svoj garderober, jer će nam u poslovnom svetu on biti kao najbolji prijatelj.
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
Nakon završenih studija, svi imamo želju da se što pre zaposlimo i da zvanično postanemo odrasle osobe. Međutim, najveća prepreka sa kojom se susrećemo tokom pronalaženja posla je naš nedostatak iskustva, praktičnog znanja. Prethodno radno iskustvo danas ima jednak značaj kao i fakultetska diploma, a …
Došli ste do kraja studija i sada je vreme da upadnete na biznis market kao kandidat koji je u potrazi za prvim poslom. Mislite da je to lako jer ste fakultetski obrazovani. Cela porodica je ponosna, isplatile su im se žrtve koje su morali da …
Grupe zaposlenih prvenstveno postoje da bi olakšale posao menadžerima, ali neretko se dešava da ga zapravo otežavaju. Otežavaju posao menadžera kada menadžeri ne razumeju ponašanje grupe, njihova obeležja, način funkcionisanja pa samim tim nisu kompetentni da ih usmere ka postizanju organizacionih ciljeva. Kao da to nije već dovoljno komplikovano i konfuzno, ne postoji ni saglasnost stručnjaka oko jedinstvene definicije radne grupe. Neki teoretičari tvrde da one zapravo ne postoje nego su produkt svesti, dok ostali smatraju da stvarno postoje i tu tvrdnju potkrepljuju time da zaposleni dosta pridaju značaj tome da budu prihvaćeni od strane grupe.
Šejn je pokušao da pruži sveobuhvatnu definiciju grupe na sledeći način, Grupa je bilo koji broj ljudi koji su u interakciji jedni s drugima, psihološki su svesni jedni drugih i opažaju sebe kao grupu. Šejn smatra da ako su ispunjena ova tri uslova tada možemo da razlikujemo grupu od slučajnog skupa ljudi. Pored ova tri uslova, Šejn dodaje da je veoma bitna karakteristika postojanje zajedničkog cilja ili svrhe.
Razlog nastanka grupa jeste prvenstveno zato što je čovek socijalno biće i potrebno mu je da razvija odnose sa ostalim ljudima iz svoje okoline. Iz te potrebe za druženjem i socijalizovanjem nastaju grupe koje pored druženja mogu da pruže i podršku kada se neki član grupe nađe u nekoj novoj situaciji u kojoj se oseća uplanormšeno ili izgubljeno.
Pored druženja, razlog za formiranje grupe jeste i taj da pojedinci teže da se identifikuju sa istom. To u ekstremnim slučajevima može da ima za posledicu jaču lojalnost prema grupi nego prema organizaciji u kojoj radi. Lojalnost je jača zato što je grupa sa kojom se pojedinac identifikovao uvek tu da sasluša sve probleme i da pruži bezrezervnu podršku. Dok je organizacija manje dostupna za takav tip komunikacije sa zaposlenima.
Da bi grupa bila funkcionalna i da bi opstala ona mora da ima neke norme. Norme predstavljaju vodiče za ponašanje. One su kolektivne i predstavljaju očekivanja o tome kako članovi jedne grupe treba da se ponašaju. I time omogućavaju predviđanje ponašanje u specifičnim situacijama.
Kao što je to slučaj sa organizacionim kodeksom ponašanja, i ovde su norme ponašanja presek vrednosti koje grupa ima. Norme ne moraju biti eksplicitno naglašene niti moraju biti u pisanom obliku, svi članovi se trude da poštuju te norme. Za nepoštovanje postoje sankcije poput ignorisanja, ćutanja, prekora pa do fizičkog isključenja.
Grupe imaju još jednu osobinu a to je kohezivnost. Kohezivnost označava bliskost između članova – timski duh. To je i mera sposobnosti da se privuku novi članovi. Što je grupa kohezivnija, to njeni članovi više vrednuju članstvo i više su lojalni i privrženi. Samim tim i sankcije imaju veći značaj. Problem koji može da se pojavi ovde jeste da ovako formirana grupa može imati neke svoje ciljeve koji se razlikuju od ciljeva organizacije.
Značaj grupnog ponašanja bio je primećen još dvadesetih godina prošlog veka kada je sproveden čuveni Hotornski eksperiment, o čemu možete više pročitati ovde. Najznačajniji zaključci ovog eskperimenta jesu:
Radnici se uvek moraju posmatrati kao članovi grupe.
Članstvo u grupi i status su bitniji od novčanih nagrada.
Neformalne grupe imaju jak uticaj na ponašanje zaposlenog.
Menadžeri moraju da budu svesni socijalnih potreba zaposlenih.
Kao što možemo da primetimo, značaj grupe u poslovnom okruženju je veoma veliki. Potrebno je da menadžeri razumeju kako oni nad kojima rukovode funkcionišu kako bi mogli da predstave ciljeve organizacije. I to na takav način da se ciljevi organizacije poklapaju sa ciljevima grupe i na taj način usmere grupu ka ostvarenju tih ciljeva.
TEKST: ANA MILIĆEVIĆ
Ana Milićević, studentkinja treće godine Fakulteta organizacionih nauka, smer Menadžment
Za toliko mnogo tema budućnost je vrlo neizvesna. Skoro da možemo reći – za sve. Ipak, jedna od tema koja je izvesna je rad od kuće. Sve je više kompanija koje su uvidele prednosti takvog rada. Sve je više zaposlenih koji, ako imaju tu mogućnost, …
Ravnoteža nije bolje upravljanje vremenom, već bolje upravljanje granicama. Balans znači praviti izbore I uživati u njima. – Betsi Džejkobson ISCRPLJENOST I STRES Sindrom izgaranja(burnout) je stanje mentalne, fizičke i emocionalne iscrpljenosti čiji je uzrok prekomeran stres, u velikoj meri potisnut. Termin se …
Sindrom sagorevanja na radnom mestu, poznatiji kao Burnout sindrom, posledica je prekomernog izlaganja pojedinca na razne hronične stresore iz svog okruženja.
Iako smo svesni da je stres glavni okidač brojnih bolesti kako fizičkih tako i psihičkih, burnout sindrom doskora nije bio ni uziman u obzir da se proglasi dijagnozom i profesionalnim oboljenjem.
I sam pojam burnout sindroma je relativno nov. Prvi ga je upotrebio Herbert Freudenberger 1974. godine. Freudenberger je prvi primetio da neuspešno odgovaranje pojedinaca na izvore stresa na radnom mestu dovodi do mentalnog i fizičkog umora. U današnje vreme je ovo pitanje veoma bitno jer je život ljudi sve brži i stresniji. Iz tog razloga postoje i novija istraživanja na tu temu kao i načini merenja poput MBI (Maslach Burnout Inventory).
Profesor doktor Wilmar Schaufeli je 2015. godine izvršio istraživanje na temu povezanosti burnouta i razvijenosti zemalja u sferi poslovanja. Zemlje sa najvišim nivoom burnouta su pretežno zemlje u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (Poljska, Albanija i sve zemlje bivše Jugoslavije). Zemlje sa najnižim nivoom burnouta jesu zemlje zapadne i severne Evrope (Nizozemska, Belgija, Danska, Norveška, Švedska, Finska i Letonija).
Takođe, zemlje sa nižim BDP-om imaju viši nivo burnouta. U siromašnijim zemljama se sa snižavanjem nivoa BDP-a znatno povećava nivo burnouta, dok u razvijenijim zemljama povećanje nivoa BDP-a ima marginalno smanjenje nivoa burnouta.
Burnout je zastupljeniji u zemljama koje veoma cene rad i smatraju da je posao veoma značajan. Isto tako, zastupljeniji je često i u slabije razvijenim zemljama sa korupcijom, nejednakošću polova i slabom demokratijom. Kao treća grupa zemalja pobrojane su zemlje u kojima se ljudi plaše neizvesnosti.
Umor (Osećam se umorno na kraju radnog dana.)
Cinizam (Sumnjam da je moj posao značajan i bitan.)
Profesionalna efikasnost (Prema mom mišljenju, dobro obavljam svoj posao.)
Burnout je u negativnoj korelaciji sa srećom, zadovoljstvom na poslu kao i zalaganju na poslu. U zemljama sa višim nivoom burnouta ljudi se ne osećaju srećno, nisu zadovoljni svojim poslom i ne osećaju se da su cenjeni na poslu.
TEKST: ANA MILIĆEVIĆ
Ana Milićević, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka smera Menadžment.
U poslednjih par godina poslovanje uz pomoć interneta dostiglo je svoj vrhunac. Veliki uticaj na to nesumnjivo imala je i situacija sa epidemijom Koronavirusa koja je zadesila čitavu planetu Zemlju. U ovom periodu poslovanje „od kuće” doživelo je pravu ekspanziju i kod nas. Iako je …
