Tag: posao

Značaj prakse u pronalasku prvog posla

Značaj prakse u pronalasku prvog posla

Nakon završenih studija, svi imamo želju da se što pre zaposlimo i da zvanično postanemo odrasle osobe. Međutim, najveća prepreka sa kojom se susrećemo tokom pronalaženja posla je naš nedostatak iskustva, praktičnog znanja. Prethodno radno iskustvo danas ima jednak značaj kao i fakultetska diploma, a 

Kako doći do posla bez radnog iskustva?

Kako doći do posla bez radnog iskustva?

Došli ste do kraja studija i sada je vreme da upadnete na biznis market kao kandidat koji je u potrazi za prvim poslom. Mislite da je to lako jer ste fakultetski obrazovani. Cela porodica je ponosna, isplatile su im se žrtve koje su morali da 

Značaj grupe u poslovnom okruženju

Značaj grupe u poslovnom okruženju

Grupe zaposlenih prvenstveno postoje da bi olakšale posao menadžerima, ali neretko se dešava da ga zapravo otežavaju. Otežavaju posao menadžera kada menadžeri ne razumeju ponašanje grupe, njihova obeležja, način funkcionisanja pa samim tim nisu kompetentni da ih usmere ka postizanju organizacionih ciljeva. Kao da to nije već dovoljno komplikovano i konfuzno, ne postoji ni saglasnost stručnjaka oko jedinstvene definicije radne grupe.  Neki teoretičari tvrde da one zapravo ne postoje nego su produkt svesti, dok ostali smatraju da stvarno postoje i tu tvrdnju potkrepljuju time da zaposleni dosta pridaju na značaju tome da budu prihvaćeni od strane grupe.


 

RAZLIKA GRUPE OD SLUČAJNOG SKUPA LJUDI

Šejn je pokušao da pruži sveobuhvatnu definiciju grupe na sledeći način, Grupa je bilo koji broj ljudi koji su u interakciji jedni s drugima, psihološki su svesni jedni drugih i opažaju sebe kao grupu. Šejn smatra da ako su ispunjena ova tri uslova tada možemo da razlikujemo grupu od slučajnog skupa ljudi. Pored ova tri uslova, Šejn dodaje da je veoma bitna karakteristika postojanje zajedničkog cilja ili svrhe.

 

 

POTREBA ZA DRUŽENJEM

Razlog nastanka grupa jeste prvenstveno zato što je čovek socijalno biće i potrebno mu je da razvija odnose sa ostalim ljudima iz svoje okoline. Iz te potrebe za druženjem i socijalizovanjem nastaju grupe koje pored druženja mogu da pruže i podršku kada se neki član grupe nađe u nekoj novoj situaciji u kojoj se oseća uplanormšeno ili izgubljeno.

 

 

TEŽNJA POJEDINCA DA SE IDENTIFIKUJE SA GRUPOM

Pored druženja, razlog za formiranje grupe jeste i taj da pojedinci teže da se identifikuju sa istom. To u ekstremnim slučajevima može da ima za posledicu jaču lojalnost prema grupi nego prema organizaciji u kojoj radi. Lojalnost je jača zato što je grupa sa kojom se pojedinac identifikovao uvek tu da sasluša sve probleme i da pruži bezrezervnu podršku. Dok je organizacija manje dostupna za takav tip komunikacije sa zaposlenima.

 

 

 

NORME KAO VODIČI ZA PONAŠANJE

Da bi grupa bila funkcionalna i da bi opstala ona mora da ima neke norme. Norme predstavljaju vodiče za ponašanje. One su kolektivne i predstavljaju očekivanja o tome kako članovi jedne grupe treba da se ponašaju. I time omogućavaju predviđanje ponašanje u specifičnim situacijama.

Kao što je to slučaj sa organizacionim kodeksom ponašanja, i ovde su norme ponašanja presek vrednosti koje grupa ima. Norme ne moraju biti eksplicitno naglašene niti moraju biti u pisanom obliku, svi članovi se trude da poštuju te norme. Za nepoštovanje postoje sankcije poput ignorisanja, ćutanja, prekora pa do fizičkog isključenja.

 

 

 

KOHEZIVNOST

Grupe imaju još jednu osobinu a to je kohezivnost. Kohezivnost označava bliskost između članova – timski duh. To je i mera sposobnosti da se privuku novi članovi. Što je grupa kohezivnija, to njeni članovi više vrednuju članstvo i više su lojalni i privrženi. Samim tim i sankcije imaju veći značaj. Problem koji može da se pojavi ovde jeste da ovako formirana grupa može imati neke svoje ciljeve koji se razlikuju od ciljeva organizacije.

 

 

HOTORNSKI EKSPERIMENT

Značaj grupnog ponašanja bio je primećen još dvadesetih godina prošlog veka kada je sproveden čuveni Hotornski eksperiment, o čemu možete više pročitati ovde. Najznačajniji zaključci ovog eskperimenta jesu:

Radnici se uvek moraju posmatrati kao članovi grupe.

Članstvo u grupi i status su bitniji od novčanih nagrada.

Neformalne grupe imaju jak uticaj na ponašanje zaposlenog.

Menadžeri moraju da budu svesni socijalnih potreba zaposlenih.

 

 

 

POKLAPANJE CILJEVA ORGANIZACIJE SA CILJEVIMA GRUPE

Kao što možemo da primetimo, značaj grupe u poslovnom okruženju je veoma veliki. Potrebno je da menadžeri razumeju kako oni nad kojima rukovode funkcionišu kako bi mogli da predstave ciljeve organizacije. I to na takav način da se ciljevi organizacije poklapaju sa ciljevima grupe i na taj način usmere grupu ka ostvarenju tih ciljeva.

 

 

TEKST: ANA MILIĆEVIĆ

Ana Milićević, studentkinja treće godine Fakulteta organizacionih nauka, smer Menadžment

Kako rad od kuće može biti efikasniji?

Kako rad od kuće može biti efikasniji?

Za toliko mnogo tema budućnost je vrlo neizvesna. Skoro da možemo reći – za sve. Ipak, jedna od tema koja je izvesna je rad od kuće. Sve je više kompanija koje su uvidele prednosti takvog rada. Sve je više zaposlenih koji, ako imaju tu mogućnost, 

Izgaranje na radnom mestu

Izgaranje na radnom mestu

Ravnoteža nije bolje upravljanje vremenom, već bolje upravljanje granicama. Balans znači praviti izbore I uživati u njima. – Betsi Džejkobson      ISCRPLJENOST I STRES Sindrom izgaranja(burnout) je stanje mentalne, fizičke i emocionalne iscrpljenosti čiji je uzrok prekomeran stres, u velikoj meri potisnut. Termin se 

Šta izaziva burnout sindrom?

Šta izaziva burnout sindrom?

Sindrom sagorevanja na radnom mestu, poznatiji kao Burnout sindrom, posledica je prekomernog izlaganja pojedinca na razne hronične stresore iz svog okruženja.

 


 

Iako smo svesni da je stres glavni okidač brojnih bolesti kako fizičkih tako i psihičkih, burnout sindrom doskora nije bio ni uziman u obzir da se proglasi dijagnozom i profesionalnim oboljenjem.

 

 

KAKO JE NASTAO BURNOUT?

I sam pojam burnout sindroma je relativno nov. Prvi ga je upotrebio Herbert Freudenberger 1974. godine. Freudenberger je prvi primetio da neuspešno odgovaranje pojedinaca na izvore stresa na radnom mestu dovodi do mentalnog i fizičkog umora. U današnje vreme je ovo pitanje veoma bitno jer je život ljudi sve brži i stresniji. Iz tog razloga postoje i novija istraživanja na tu temu kao i načini merenja poput MBI (Maslach Burnout Inventory).

 

 

 

Profesor doktor Wilmar Schaufeli je 2015. godine izvršio istraživanje na temu povezanosti burnouta i razvijenosti zemalja u sferi poslovanja. Zemlje sa najvišim nivoom burnouta su pretežno zemlje u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (Poljska, Albanija i sve zemlje bivše Jugoslavije). Zemlje sa najnižim nivoom burnouta jesu zemlje zapadne i severne Evrope (Nizozemska, Belgija, Danska, Norveška, Švedska, Finska i Letonija).

 

 

 

Takođe, zemlje sa nižim BDP-om imaju viši nivo burnouta. U siromašnijim zemljama se sa snižavanjem nivoa BDP-a znatno povećava nivo burnouta, dok u razvijenijim zemljama povećanje nivoa BDP-a ima marginalno smanjenje nivoa burnouta.

 

 

OD ČEGA ZAVISI NJEGOVA STOPA?

Burnout je zastupljeniji u zemljama koje veoma cene rad i smatraju da je posao veoma značajan. Isto tako, zastupljeniji je često i u slabije razvijenim zemljama sa korupcijom, nejednakošću polova i slabom demokratijom. Kao treća grupa zemalja pobrojane su zemlje u kojima se ljudi plaše neizvesnosti.

 

 

 

TRI POZNATE DIMENZIJE BURNOUT-A

umor (Osećam se umorno na kraju radnog dana.)

cinizam (Sumnjam da je moj posao značajan i bitan.)

profesionalna efikasnost (Prema mom mišljenju, dobro obavljam svoj posao.)

 

 

Burnout je u negativnoj korelaciji sa srećom, zadovoljstvom na poslu kao i zalaganju na poslu. U zemljama sa višim nivoom burnouta ljudi se ne osećaju srećno, nisu zadovoljni svojim poslom i ne osećaju se da su cenjeni na poslu.

 

 

 

TEKST: ANA MILIĆEVIČ

Ana Milićević, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka smera Menadžment.

Šta je zapravo „freelancing”?

Šta je zapravo „freelancing”?

U poslednjih par godina poslovanje uz pomoć interneta dostiglo je svoj vrhunac. Veliki uticaj na to nesumnjivo imala je i situacija sa epidemijom Koronavirusa koja je zadesila čitavu planetu Zemlju. U ovom periodu poslovanje „od kuće” doživelo je pravu ekspanziju i kod nas. Iako je 

Da li su prevare naša svakodnevnica?

Da li su prevare naša svakodnevnica?

Danas ćemo da pričamo o veoma bitnoj temi koja je veoma zastupljena u današnje vreme. Svi smo svesni da živimo u periodu kada je tehnologija veoma napredovala i kada je svakome od nas dostupan internet i društvene mreže, a upravo tu možemo naleteti na razne 

Šta predstavlja posao PR-a?

Šta predstavlja posao PR-a?

Dinamičnost, akcija pod pritiskom, inovativnost, svestranost, mnoštvo znanja i veština, i sposobnost njihove adekvatne primene, samo su neke od karakteristika koje opisuju posao PR-a. Specijalisti u oblasti odnosa sa javnošću imaju veliki broj zaduženja i odgovornosti, koje su često praćene visokim nivoom stresa, čije je uspešno savladavanje jedan od ključnih elemenata ovog posla.

 


 

ŠTA SVE RADI  PR MENADŽER?

Pre svega, ovaj posao podrazumeva stalno pisanje, od saopštenja za medije, izveštaja, referata, tekstova i članaka, sve do biltena za zaposlene i slanja poruka putem interneta. Sledeći jako važan segment su odnosi sa medijima i plasiranje informacija, kao i istraživanje koje će do tih informacija dovesti a koje podrazumeva prikupljanje podataka  o javnom mnjenju, trendovima, političkoj klimi, medijskom izveštavanju i slično. Prilikom sprovođenja kampanja, na čijem kreiranju i realizaciji takođe radi PR, veoma je važno i proučavanje razmišljanja, potreba i stavova ciljnih grupa, kojima su one i namenjene. Uz mnoštvo organizacije u okviru tima koje podrazumeva savetovanje zaposlenih, koordinaciju i planiranje u saradnji sa drugim stručnjacima, rešavanje mnogobrojnih  problema i mnoštvo drugih zadataka koji se tiču administracije i menandžmenta, organizacija specijalnih događaja ima posebno mesto. PR menadžeri organizuju konferencije za štampu, promotivne skupove, dobrotvorne zabave,  takmičenja i mnoštvo drugih dešavanja koja su na bilo koji način značajna za poboljšanje poslovanja kompanije.

 

 

 

DOBRA KOMUNIKACIJA KAO KLJUČ SVEGA

Pored same organizacije, specijalisti za odnose sa javnošću su oni koji stoje ispred čitave institucije ili samog pojedinca, štite ugled i rade na njegovom konstantnom unapređenju, tako da su ujedno i oni koji se neretko nalaze ispred objektiva kamere. Govor, dobra dikcija i smisleno izražavanje, koji će pored sposobnosti PR-a kao pojedinca, poslužiti i za obučavanje drugih zaposlenih, spadaju u važnije karakteristike ovog zanimanja. Na kraju, PR stručnjaci su oni koji kreiraju komunikaciju korišćenjem mnogobrojnih znanja i veština multimedijalnog rada, i krajnje održavaju kontakt sa medijima i zajednicom.

 

 

 

VEŠTINE

Vrste zadataka i odgovornosti jednog PR-a zavise od samih klijenata i njihovih ciljeva, ali ono što im je svima zajedničko su određene veštine koje bi svaki stručnjak trebao da poseduje. Pre svega, ekspert koji brine o reputaciji organizacije ili pojedinca, kao osnovni element mora posedovati veštinu pisanja i govora, kao i razvijenog pregovaranja. Utisak koji ostavlja je od izuzetne važnosti, a ove veštine mu zajedno sa prezentacijskim sposobnostima mogu doneti samo pozitivne rezultate. Sa druge strane, strateško planiranje, vođenje timskog rada i realizacija planiranog predstavljaju glavne preduslove uspešnog poslovanja. Menadžeri za odnose sa javnošću su ujedno i u neprestanoj trci i pod stalnim pritiskom, tako da je upravljanje vremenom i uspešno funkcionisanje u stresnim situacijama jedan od glavnih prioriteta ovih profesionalaca.

 

 

 

Krajnje možemo zaključiti da je posao PR-a složen i ni malo jednostavan, sa mnoštvom zadataka koji se iz dana u dan menjaju. Uz široko obrazovanje i veštine koje čine uspešnog stručnjaka ovog zanimanja, ne smeju se izostaviti sposobnosti koje se tiču lične prezentacije, pozitivnog stava, posvećenosti i snalažljivosti u različitim situacijama. Komunikativne osobe koje samouvereno vladaju situacijom i uprkos okolnostima drže sve konce u svojim rukama, su upravo one koje se, sa svim ostalim veštinama, mogu smatrati dobrim PR menadžerima.

 

 

TEKST: EMILIJA MATIĆ

Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.

Šta podrazumeva timski rad?

Šta podrazumeva timski rad?

Korišćenje radnih timova je relativno nova pojava. Naime, kompanije su počele da koriste timove osamdesetih godina prošlog veka. Radne timove čini mali broj ljudi koji su uzajamno odgovorni za ostvarenje zajedničkog cilja.     Razlozi za uvođenje timskog rada su mnogobrojni, a najznačajniji su to