mogućnosti zvone na vaša vrata
Stakleni plafon predstavlja koncept koji se odnosi, na oko neprimetnu, ali realnu prepreku sa kojom se suočavaju žene na putu ka napretku u karijeri. Izraz se koristi za opisivanje situacije u kojoj žene nailaze na besmislene prepreke i ograničenja koja sprečavaju njihov napredak na radnom …
Svi smo svedoci da danas živimo u periodu koji zahteva brz tempo života, stoga je dobra organizacija jedna od ključnih stavki kako bismo sve postizali. U nastavku navodimo kako neorganizovanost utiče na nas. BEZ ORGANIZACIJE GUBIMO VREME Kada smo neorganizovani posledice mogu biti različite …
Sigurno smo mnogo puta slušali ili čitali o digitalnom marketingu – danas sve poznatijem zanimanju u eri digitalne transformacije medija. Kao popularno zanimanje današnjice, ova profesija predstavlja treće najplaćenije zanimanje na svetu. U nastavku ovog teksta predstavićemo šta sve obuhvata oblast digitalnog marketinga. Takođe, prikazaćemo čime se sve mozemo baviti u okviru ove oblasti, kao i koje su prednosti bavljenja ovom profesijom.
Digitalni marketing je sfera koja danas doživljava ekspanziju svog polja delovanja. Ova oblast predstavlja širok spektar marketinškog delovanja kroz upotrebu digitalnih kanala komunikacije. U savremenom dobu, određeni proizvod ili usluga gotovo i da ne postoje ukoliko nisu prisutni u digitalnom prostoru.
Digitalni marketing podrazumeva različite oblasti:
– SEO (Search Engine Optimisation)
– Veb-sajt i aplikacije
– Onlajn reklame
– Influensere i saradnike u prodaji
– Medijsku produkciju
– Imejl marketing
– Sadržajni marketing
– Društvene mreže
– Brending
Kreativne osobe, koje imaju sklonost ka inovativnom i osećaj za komunikaciju putem društvenih mreza, idealne su za poziciju digital marketing menadžera. Takođe, ova pozicija zahteva i talenat za pisanje različitih sadrzaja. Sa jedne strane, ova profesija daje slobodu da samostalno organizujemo slobodno vreme, ali podrazumeva i priličnu samodisciplinu.
Postoji pet veština neophodnih za posao u digitalnom marketingu. To su: analitičnost, iskustvo na društvenim mrežama, digitalno-komunikacione veštine, kreativnost, i na kraju osmišljavanje tekstualnih i vizuelnih sadržaja. Postoje različite profesije koje možemo obavljati ukoliko nas privlači svet digitalnog marketinga.
Ukoliko želimo da se bavimo kreiranjem objava za različite društvene mreze, kontent kreator je idealna pozicija za nas. Onome ko uživa u pisanju različitog tekstualnog sadrzaja za neki sajt, takođe je ova pozicija otvorena. U okviru ovog zanimanja imamo priliku da uređujemo tekstualne opise. Takođe, možemo da ponudimo svojim pratiocima ili kupcima kreativan i zanimljiv sadrzaj vezan za određenu temu.
Na sledećem mestu je social media menadžer. Ova pozicija podrazumeva upravljanje društvenim mrežama i njihovo vođenje. Iako deluje kao lak zadatak, ipak nije. On uključuje poznavanje analitike i konstanto unapređivanje sopstvenih veština i pomno praćenje trendova na kanalima digitalne komunikacije.
Ukoliko se vaše najbolje veštine ogledaju u pisanju, kopirajter može biti idealno zanimanje za vas. Na kraju, neko ko ima smisla za optimizaciju sajtova za pretraživače, pozicija koja mu pripada je SEO marketing asistent/editor. Ova pozicija podrazumeva pronalazak i razumevanje ključnih reči popularnih na internet pretraživačima, koje će se naći u okviru tekstualnih sadržaja vezanih za neki proizvod ili uslugu.
Savremeno doba donosi izrazitu potrebu za nastajanjem novih zanimanja, ali i gašenje mnogih profesija danas. Svet frilensinga zahteva vreme i posvećenost učenju o digitalnom marketingu. Na internetu su prisutni različiti onlajn kursevi koji nude kvalitetan edukativni sadrzaj, najčešće prilično pristupačnih cena. Neke platofrme nude u potpunosti besplatan sadrzaj iz različitih oblasti. Naravno, teorija bez prakse ne znači mnogo. Međutim, potencijali interneta danas su sve veći i takve mogućnosti treba iskoristiti na najpozitivniji mogući način.
Digitalni marketing postaje sve zastupljeniji u različitim oblastima poslovnog života. Ko bi rekao da ćemo ikada imati priliku da obavljamo poslove van kancelarije, bez nadređenih, i imati mogućnost za sticanje mnogo većih prihoda nego što bi to nudila klasična vrsta posla od 9 do 17h? Zato dopustimo sebi da budemo kreativni, samostalni i slobodni!
TEKST: TAMARA VRANIĆ
Tamara Vranić ima 23 godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. U slobodno vreme uči španski jezik, uživa u čitanju kratkih priča, u putovanjima i druženju sa dragim ljudima. Interesuju je kultura i mediji, kao i pisanje, koje za nju predstavlja najlepši vid izražavanja misli i ideja.
Krenimo sa jednim izuzetno važnim savetom – pazite šta oblačite ujutru kada ustanete iz kreveta. Bilo da idemo u prodavnicu, restoran ili na posao, moramo voditi računa koji komad odeće ćemo izvući iz svog garderobera. Zašto? Ovim tekstom ćemo to objasniti.
Nakon završenih studija, svi imamo želju da se što pre zaposlimo i da zvanično postanemo odrasle osobe. Međutim, najveća prepreka sa kojom se susrećemo tokom pronalaženja posla je naš nedostatak iskustva, praktičnog znanja. Prethodno radno iskustvo danas ima jednak značaj kao i fakultetska diploma, a …
Došli ste do kraja studija i sada je vreme da upadnete na biznis market kao kandidat koji je u potrazi za prvim poslom. Mislite da je to lako jer ste fakultetski obrazovani. Cela porodica je ponosna, isplatile su im se žrtve koje su morali da podnesu kako bi vam omogućili visoko obrazovanje. Međutim, sada su sve oči uprte u vas. Vi se osećate da vas njihova očekivanja počinju gušiti, jer nažalost ne možete naći nikakav posao ni u struci ni van nje. Uglavnom to bude zbog nedostatka radnog iskustva. Ipak, postoje nekoliko stvari koje biste mogli da uradite kako biste poboljšali vaše šanse.
Fraza radno iskustvo ne treba da deluje toliko nepremostivo i nemoguće. Iz razloga što ne mora specifično da bude između poslodavca i zaposlenog. Takođe, ne mora isključivo da se definiše ugovorom o radu gde ste vi plaćeni za izvršenje vaših radnih zadataka. To znači da se radno iskustvo može steći ako ste pohađali praksu preko fakulteta tokom studiranja ili ako pohađate praksu nakon studiranja. Putem volontiranjem, rada na projektima u okviru vašeg fakulteta čak i pisanjem na onlajn-platformama za pisanje poput Wattpad– a, Inkitt– a i Wonderfic– a.
Grupe zaposlenih prvenstveno postoje da bi olakšale posao menadžerima, ali neretko se dešava da ga zapravo otežavaju. Otežavaju posao menadžera kada menadžeri ne razumeju ponašanje grupe, njihova obeležja, način funkcionisanja pa samim tim nisu kompetentni da ih usmere ka postizanju organizacionih ciljeva. Kao da to …
Za toliko mnogo tema budućnost je vrlo neizvesna. Skoro da možemo reći – za sve. Ipak, jedna od tema koja je izvesna je rad od kuće. Sve je više kompanija koje su uvidele prednosti takvog rada. Sve je više zaposlenih koji, ako imaju tu mogućnost, …
Ravnoteža nije bolje upravljanje vremenom, već bolje upravljanje granicama. Balans znači praviti izbore I uživati u njima. – Betsi Džejkobson
Sindrom izgaranja(burnout) je stanje mentalne, fizičke i emocionalne iscrpljenosti čiji je uzrok prekomeran stres, u velikoj meri potisnut. Termin se odnosi na poslovnu, radnu sferu života. Kako autorka Nataša Dojčinović ističe, iscrpljenost se javlja zbog neusklađenosti između ideja, ciljeva i zadataka koje posao donosi, zbog čega je osoba izložena hroničnom stresu i napetosti u pokušaju da svoje zadatke uspešno izvrši. Neostvareni ciljevi dovode do nezadovoljstva, samookrivljavanja, gde će posledica biti pojava sindroma. Sindrom može imati negativne posledice na psihičko, ali i na fizičko zdravlje radnika. Istraživanjima se došlo do podataka da su posledice srčane bolesti, dijabetes, bol u mišićima, dok se u psihičkom životu odražava na pojavu depresije i anksioznosti.
Umor je kratkotrajno, prolazno psihofizičko stanje disfunkcionalnosti, javlja se kao posledica napornog rada. Nakon odmora, intezitet umora se u velikoj meri smanjuje sve do potpunog nestanka, dok burnout ne nestaje na taj način. Osobe u izgaranju nisu samo opterećene poslom, umorne, isrpljene, već su izgubili deo svog identiteta i motivaciju za rad jer više ne osećaju psihološku povezanost sa svojim zanimanjem, rekli su Maslach i Leiter. Ovi autori su takođe naveli tri dimenzije od kojih se sastoji sindrom izgaranja, a to su: emocionalna iscrpljenost, cinizam i smanjeno postignuće. Emocionalna isrcpljenost je osnovna dimenzija, kao što smo već pomenuli, može se definisati kao nedostatak energije. Cinizam ili depesonalizacija je neprijateljski usmereno i emocionalno odvojeno ponašanje od posla I kolega. Poslednja dimenzija se odnosi na smanjenu samoefikasnost iz osećaj smanjene kompetencije i produktivnosti na poslu.
Prvobitno nastaje doživljaj emocionalnog umora i iscrpljenosti zbog zahteva na poslu, zatim u pokušaju pauze od zadataka, razvijaju se negativne emocije, doživljaju što se manifestuje u ponašanju i reakcijama zaposlenih na kolege, kao i na samo radno mesto, razvija se cinizam koji se pretvara u depesonalizaciju. Ukoliko se stanje ne poboljša, dolazi do osećanja neadekvatnosti i nesposobnosti za obavljanje posla.
Istraživanja su pokazala da će ekstraverti s obzirom na njihovo lakše uspostavljanje međuljudskih odnosa, imati više socijalne podrške na poslu, što će odložiti potencijalnu pojavu sindroma. Način na koji možemo pomoći sebi jeste da odredimo prioritete, samoopažanje stresa, samoohrabrivanje.
TEKST: ANA MILUTINOVIĆ
Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima.
Sindrom sagorevanja na radnom mestu, poznatiji kao Burnout sindrom, posledica je prekomernog izlaganja pojedinca na razne hronične stresore iz svog okruženja. Iako smo svesni da je stres glavni okidač brojnih bolesti kako fizičkih tako i psihičkih, burnout sindrom doskora nije bio ni uziman u obzir …
