Američki san predstavlja skup uverenja u kojima je zastupljena sloboda izbora, jednake mogućnosti za sve ljude, podjednako dobar kvalitet života za sve, a koji se postiže uz rad. Ovaj termin uveo je Džejms Traslou Adams sa osnovom da život treba da bude bolji i kvalitetniji za sve, a ne samo za bogate.
STATUA SLOBODE I DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI
Kip slobode je simbol Amerike, ujedno simbol i novih prilika u životu, ostvarivanje snova, ciljeva i simbol američkog sna. Mnogi ljudi koji su došli u Ameriku, sa olakšanjem su je ugledali, jer im je to dalo sigurnost da su stigli na odredište. Američki san je ukorenjen i u Deklaraciji o nezavisnosti koja proklamuje jednakost svih ljudi. Ima tri osnove: život, slobodu i ostvarivanje sreće. Garantuje slobodu govora, biranje zanimanja, ostvarivanje svojih ambicija bez neosnovanih prepreka.
KOJU IDEJU PROPAGIRA AMERIČKI SAN?
Američki san predstavlja Ameriku kao obećanu zemlju u kojoj svaki čovek doživljava prosperitet, iskorišćava svoje kapacitete do maksimuma i svojim radom stvara sebi život. Nije smisao samo u životu u kojem će čovek imati dobru platu, kola i kuću, već u kojoj će postojati socijalni red da svaka osoba ima šansu da se ostvari, bude prepoznata za svoje sposobnosti, bez obzira na pol, rasu ili položaj.
MORAŠ UTONUTI U SAN DA BI U NJEGA POVEROVAO
Težnja za boljim životom i napretkom ukoliko poštujemo pravila i vredno radimo ugrožena je velikim korporacijama i ipak klasnim razlikama. U knjizi Rekvijem za snove, rečeno je da se Američki san zove upravo tako − da bi poverovao u njega, moraš zaspati. Teško se može reći da ne postoje beneficije za određene slojeve društva i da jednake šanse imaju da uspeju osobe koie su rođene u siromašnim sredinama i osobe koje potiču iz bogatih porodica.
Danas Američki san obuhvata i napredak dece, njihovo obrazovanje i mogućnost za daljim razvijanjem. Donosi motivaciju građanima da će poštovanjem reda i vrednim radom ostvariti svoje snove, bez ometanja i diskriminacije. Svaki čovek želi realnu priliku da uspe i ukoliko je uspeh zagarantovan ako se vredno radi, i ne čudi nas da mnogi Amerikanci veruju u ovaj koncept. Osim njih, preko milion ljudi se godišnje doseli u Ameriku, upravo jureći za svojim snovima i smatrajući da će im Amerika pomoći u njihovom ostvarivanju.
Ovaj koncept obrađen je u mnogim književnim delima: Autobiografija Bendžamina Frenklina, Avanture Haklberi Fina Marka Tvena i Veliki Getsbi Skota Ficdžeralda. Najčešće se pominje u američkoj literaturi.
Ideju za ovakvim sistemom preuzele su i druge zemlje, pa je tako postojao i Nemački san. U većini Evrope, Amerika je zahvaljujući tom konceptu, postala zemlja snova. Ljudi su smatrali da ukoliko žele da ostvare svoje snove, najbolju šansu za to bi imali baš u Americi. Njujork je bio središte i grad u koji su svi dolazili kako bi postajali uspešni trgovci, biznismeni, agenti, glumci, modeli, pevači i zvezde. Danas se, i dalje, Amerika smatra zemljom u kojoj mnogi ljudi teže da ostvare svoj san.
KAKO JE DANAS?
Iako je pandemija koronavirusa nanela ekonomsku štetu mnogim državama, u Americi se i dalje otvaraju firme i i dalje je smatrana zemljom pogodnom za razvoj biznisa. Upravo zbog toga je i konkurencija veća, što treba imati u vidu, pre nego što se spremimo za put u Ameriku. Sa druge strane, postoji i veći broj ljudi koji će biti zainteresovani za ono šta nudite. Američki san nije nedostižan, ali nije ga ni lako ostvariti.
TEKST: ZORANA BRKLJAČ
Zorana Brkljač je studentkinja Žurnalistike na Filozofskom fakultetu. Hobiji su joj planinarenje i šetanje prirodom. Svaki slobodni trenutak se trudi da provodi sa prijateljima i porodicom. Voli da sluša muziku i obilazi festivale. Takođe, obožava da uči jezike i da upoznaje druge kulture, te priča tečno engleski jezik, a na nivou A2 govori nemački i španski jezik. U budućnosti želi da se usavršava na svakom polju.
