Priča o uspešnoj Nađi Komaneči

Priča o uspešnoj Nađi Komaneči

Nađa Komaneči je bila najuspešnija rumunska gimnastičarka. Pored brojnih uspeha u ovom zahtevnom sportu, upamćena je i po svojoj dirljivoj priči koju malo ko od pripadnika mlađe populacije zna. U nastavku teksta otkrivamo Nađine najveće uspehe, kako sportske, tako i životne. Međutuim, otkrićemo i brojne nedaće sa kojima se ova čuvena sportistkinja susretala na putu do ostvarenja svojih najvećih snova i pronalaska sopstvene bezbrižnosti.


RANI ŽIVOT

Rođena je u malom rumunskom gradu, 1961. godine. Živela je u mirnoj i skromnoj porodici, sa roditeljima i mlađim bratom. Ime Nađa, dobila je po glumici jedne ruske bajke koju je Nađina mama gledala tokom trudnoće. Tada je odlučila da će i svojoj ćerki dati takvo ime.

Nađa je rođena 12. Novembra, u znaku Škorpiona. Prema astrološkim tumačenjima, izgledi za uspeh u poslu kojim se bavila bili su više nego izvesni. Smatra se da ljudi rođeni na ovaj novembarski dan zrače naročitom senzualnošću i magnetskom privlačnošću. Ove osobe su visoko talentovane, a uz njihovu upornu prirodu i istrajnost, uspeh u karijeri deluje zagarantovan. Međutim, pored nesvakidašnjeg talenta, životna priča svetske gimnastičarke bila je praćena i brojnim životnim izazovima.

ČISTA DESETKA!

Sa samo šest godina, Nađa se posvetila časovima sportske gimnastike. Ubrzo je njen talenat prepoznao trener Bela Karolji, u čijoj je gimnastičarskoj školi imala svoje prve treninge. Sa samo devet godina, Nađa Komaneči je počela da se takmiči, a već sa deset nastupala na međunarodnim takmičenjima. Nakon što je 1975. godine proglašena za gimnastičarku godine, nastavila je da niže uspehe. Sa samo četrnaest godina, postala je zvezda Olimpijskih igara u Montrealu, dobivši nezapamćenu desetku kao najvišu ocenu. Time je Nađa postala jedna od najmlađih olimpijskih osvajačica zlata u istoriji sporta.

ZATVORENICA RUMUNSKOG REŽIMA

Nakon povratka iz Amerike, gde ju je jedan od najbližih saradnika, trener Bela Karolji, izdao, sačekao je novi peh. Nađa pada u ruke komunističke Rumunije. Kriza sa početka osamdesetih godina prošlog veka udaljila je Nađu od onih najbližih saradnika. Odlaskom u SAD Karolji je, pod izgovorom da odlazi kao Nađin trener želeći da spasi svoju porodicu, uspeo dobiti dozvolu za azil u Americi.

Nakon povratka u komunističku Rumuniju, uspesi ove mlade sportistkinje upotrebljeni su kao sredstvo da država profitira. Organizovane su brojne svetske turneje na kojima je Nađa osvajala medalje, a sav zarađen novac odlazio je državi. Nađi je pripalo tek toliko novca, kao da njen doprinos novoizgrađenom imidžu rumunske države nije najveći. Pored svega, zabranjen joj je izlazak iz države, propraćen brojnim torturama koje je trpela.

BEG IZ DRŽAVE

Par dana pre početka rumunske revolucije, Nađa uspeva da pobegne u SAD uz instrukcije Konstantina Panaita. Veruje se da je Nađa sa ostalim beguncima preplivala Dunav i kilometrima pešačila do mađaske granice. Međutim, pomoć Konstantina nije bila dobronamerna. Prilikom dolaska u Ameriku, Konstantin se okoristio prisvajanjem novca od Nađinih intervjua i televizijskih nastupa.

Teška svakodnevnica koja je je zadesila u Ruminiji sada se preslikala na život u Americi, na čelu sa Konstantinom. Međutim, dolaskom u SAD Nađa je obnavlja kontakt sa starim prijateljem Bartom Konerom. Njega je upoznala na jednom od takmičenja pre mnogo godina. Nakon nekoliko godina veze, Bart će je zaprositi i dobiće dvoje dece, kada Nađu najzad očekuje mirniji i bezbrižniji život.

GIMNASTIČARSKA SVIH VREMENA

Nađina priča ne govori samo o nestvarnom talentu, sportskim uspesima i ostvarenjima. Naprotiv, ona nam otkriva drugu stranu medalje u slavnom životu jedne sportiskinje. Nađa je mnogo dala svojoj državi, koja to nije umela da joj uzvrati na način koji ona zaslužuje. Zaslužna je za popularizaciju sportske gimnastike kao kategorije, ali i same rumunske države. Kroz Nađinu popularnost Rumunija je gradila i sopstveni imidž, bogateći se na njenim uspesima. Uz to joj je nepravedno oduzimala slobodu kakvu zaslužuje svako ljudsko biće.

OLIČENJE ISTINSKE ŽIVOTNE SNAGE

Nađina dirljiva priča svedoči uspehu jedne mlade žene koja iz jedne jake životne borbe izlazi kao pobednik. Uprkos zloupotrebi uspeha Nađe Komaneči i različitih izazova sa kojima se susretala na putu ka pronalasku sopstvenog mira, Nađa je ostala upamćena kao oličenje nesvakidašnjeg gimnastičkog talenta i istinske životne snage.

TEKST: TAMARA VRANIĆ

Tamara Vranić ima 23 godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. U slobodno vreme uči španski jezik, uživa u čitanju kratkih priča, u putovanjima i druženju sa dragim ljudima. Interesuju je kultura i mediji, kao i pisanje, koje za nju predstavlja najlepši vid izražavanja misli i ideja.