mogućnosti zvone na vaša vrata
Veliki broj nas tokom života nebrojano puta zastane i zapita se koji je to smisao življenja. Nebitno koja nam je uloga, u kom smo životnom dobu i čemu težimo, potraga za životnim smislom je praksa/potreba svih nas. LOGOTERAPIJA Ako bismo pomislili da u …
Veli se, na na nekom mjestu, da čovjek ne živi samo svojim životom, već ujedno i životom svoje epohe. Tako i jedno stvaralaštvo, izniklo iz specifičnih duhovnih darova, napora i nastranosti pojedinca, ne može a da se čitavom svojom težinom ne oslanja na duh vremena, …
Živimo u vremenu kada je korišćenje društvenih mreža postalo uobičajeno za osobe svih životnih dobi. Toliko im pažnje posvećujemo da se postavlja pitanje koliko nam je zapravo važan život na društvenim mrežama.
SVAKIDAŠNJICA NAŠEG DRUŠTVA
Prva stvar koju uradimo ujutru nakon buđenja je da proverimo obaveštenja na društvenim mrežama. Dan
može da počne tek nakon što odgovorimo na nepročitane poruke i informišemo se o proteklim dešavanjima. Odlazak na odmor, posao ili ručak retko kada nam može proći bez obeležavanja na društvenim mrežama. Postajemo opsednuti i zavisni toliko da mahinalno ulazimo na društvene mreže dok se nalazimo u izlasku zanemarujući pravi razlog našeg dolaska.
NEGATIVNI EFEKTI
Postoji mnogo negativnih efekata u prekomernom korišćenju društvenih mreža. Pored toga što zanemarujemo komunikaciju licem u lice, počinjemo i da strahujemo od nje. Postaje nam lakše da kontaktiramo nekoga putem interneta nego da to uradimo na tradicionalan način. Kada imamo uživo susret planiramo ga unapred razmišljajući šta treba da kažemo i na koji način, ne bi li smo ostavili pozitivan utisak.
STRAH I UZORI
Strah od normalne komunikacije predstavlja posledicu korišćenja društvenih mreža u velikim količinama koji vodi u anksioznost, a kasnije i u depresiju. Takođe može se desiti da formiramo uzore na društvenim mrežama, na osnovu nečijeg izgleda, broja lajkova i slično, želeći da budemo baš kao oni. U ovim situacijama nesvesno kreiramo lažnu i iskrivljenu sliku o drugima, kao i o sebi.
LAŽNA SLIKA O SEBI I DRUGIMA
Problem lažne slike može se kategorisati i u najveći problem prilikom korišćenja društvenih mreža. Kada posmatramo profil neke osobe na društvenim mrežama često njen virtuelni život poistovećujemo sa privatnim. Ne uzimamo u obzir razne filtere i alate koji im pomažu da prekriju sve nesavršenosti. Zanemarujemo činjenicu da i takve osobe imaju manjak samopouzdanja, a glavna misao koja se javlja je da mi nismo savršeni kao oni.
SAVRŠENSTVO NE POSTOJI
Zaboravljamo da savršenstvo ne postoji i da svi mi imamo bore, bubuljice, celulit i mnogo toga što budi nesigurnost u nama. Jedina razlika je u tome što neki to prekrivaju, a neki ne. Međutim, pod pretpostavkom da je tako ispravno i mi počinjemo da prekrivamo svoje nesavršenosti kreirajući lažnu sliku o sebi. Na ovaj način formiramo virtuelni svet gde niko nije onakav kakvim se predstavlja. Istovremeno se u nama javljaju negativna osećanja i konstantna neopravdana težnja za nečim boljim.
POZITIVNI EFEKTI
Naravno, postoje i pozitivni efekti korišćenja društvenih mreža zbog kojih smo uglavnom i kreiraili naloge. Ova tehnologija nam je omogućila da komuniciramo sa rodbinom i prijateljima koji su udaljeni hiljadama kilometara. I sve to na veoma lak i brz način, bez skupih telefonskih poziva. Pojava video poziva dodatno je poboljšala onlajn komunikaciju koja sve više liči na razgovore uživo.
PRILIKA ZA NOVA POZNANSTVA
Takođe, putem društvenih mreža možemo upoznati osobe sličnih interesovanja i steći nova prijateljstva. Na ovaj način možemo se povezati i sa osobama koje imaju različite vrste problema, pružajući jedni drugima pomoć i podršku. Još neke od prednosti društvenih mreža su i prezentovanje kreativnosti, dostupnost informacija i edukativnog materijala. Niz se tu ne završava, jer nam društvene mreže nude još bezbroj mogućnosti.
UMERENOST JE KLJUČ
Može se reći da je broj pozitivnih i negativnih efekata sličan, tako da korišćenje društvenih mreža može u potpunosti pozitivno uticati na nas ukoliko znamo u kojim merama i kako da ih koristimo. U svemu treba imati određenu granicu, pa tako i životu na društvenim mrežama ne treba davati previše značaja.
TEKST: IVANA IGNJATOVIĆ
Ivana Ignjatović je studentkinja treće godine Informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Zaljubljenik je u kulinarstvo i uživa u isprobavanju novih recepata. Hobiji su joj i pisanje, gluma, recitovanje i web dizajn.
Ljudi su spremni za promenu preko noći kada je zdravlje u pitanju. Rad na sebi krene tek kada na vrata pokucaju problemi i teški trenuci. Pored niza problema koji čekaju pogodan momenat za rešavanje, gojaznost se najčešće nalazi na vrhu lestvice. Tako se neretko, opravdano …
Srbija se nalazila pod turskom vlašću skoro 5 vekova, iz čega dolazimo do logičnog zaključka da je turska kultura morala imati veliki uticaj na naše pretke i njihov način života, pa samim tim i na nas. Iako je, na primer, korišćenje turcizama sve ređe u …
Umetnost je duhovna tvorevina čoveka obdarenog da je kroz svoje stvaralaštvo iskaže. Predstavlja ljudsku delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih čula, kao i ljudskog uma i duha. Prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom na to da se prenesu emocije ili ideje.
Umetnost datira još iz praistorijskog doba. Pronađene su skulpture, pećinsko slikarstvo i petroglifi koji su stari oko 40.000 godina i datiraju iz starijeg kamenog doba. Tačno značenje ove umetnosti još uvek nije potpuno utvrđeno jer se previše malo zna o kulturama koje su je proizvele.
Najraširenija upotreba reči umetnost koja je počela da dobija na važnosti posle 1750. godine je shvaćena kao veština da se proizvede nešto sa nekim estetskim rezultatom. Enciklopedija Britanika definiše pojam umetnosti kao korišćenje veštine i imaginacije u stvaranju estetskih objekata, okruženja ili iskustava koja se mogu podeliti s drugima.
Smatra se da su umetnička dela stara koliko i samo čovečanstvo. Od najranije praistorijske umetnosti do savremene umetnosti. Prvi i širi smisao reči umetnost je onaj koji je ostao najbliži starom latinskom značenju, koje se otprilike prevodi kao veština ili zanat, kao i takođe iz protoindoevropskog korena koje znači sređivanje, ukrašavanje. U tom smislu, umetnost je sve što je pretrpelo proces namernog sređivanja.
Drugo i novije značenje reči umetnosti je skraćenica od kreativna umetnost ili lepa umetnost. Lepa umetnost je pojam koji se koristi kako bi se izrazilo da je umetnik upotrebio svoju veštinu kako bi izrazio svoju kreativnost ili kako bi probudio estetsku senzibilnost publike. Prema Aristotelu, umetnost uvek ima neki cilj. Ako je taj cilj sama umetnost, to jest umetnost radi umetnosti, onda se radi o takozvanim lepim umetnostima.
Umetnička forma je specifična forma umetničkog izraza. Ovaj izraz je određeniji od termina umetnost, ali manje specifičan od termina žanr. Neki primeri umetničkih formi su: slikarstvo, crtanje, muzika, grafički dizajn, digitalna umetnost, poezija, aritektura, film, pozorište, fotografija, crtanje, pisanje i mnoge druge.
Sa druge strane, stil je individualan, pa svaki umetnik može da razvije svoj originalni, autenitačan način stvaranja, što će ga i učiniti umetnikom. To je poseban način rada koji umetnik ima pri stvaranju umetničkog dela i često održava neku posebnu umetničku filozofiju ili cilj.
Neretko se dešava da želimo da iskažemo neku emociju ili da kažemo ono što osećamo, ali jednostavno ne znamo kako. Načini za to su brojni i individualni, ali ne ume se svako koristiti rečima u svojstvu stvaranja i izražavanja duše.
Reč je jako specifična tvorevina koja, u zavisnosti od konteksta, može imati pregršt različitih značenja. Samo pravi umetnik sa njom u potpunosti može umeti. Svaka reč se može tumačiti denotativno, na bukvalan način koji se podrazumeva u svakodnevnoj komunikaciji, ali i konotativno, i upravo na ovaj asocijativan način izražavaju se umetnici u svojim delima.
Meša Selimović je rekao: Nikad ne znamo što izazivamo u drugom čoveku rečju koja za nas ima sasvim određeno značenje i zadovoljava samo našu potrebu. To nam govori da sa rečima treba biti pažljiv, baš zato što ih ne doživljavamo svi na isti način. To je i lepota pisane i izgovorene reči, ali i samog jezika.
Umetnička dela nam ostavljaju toliko prostora da razmišljamo i dodeljujemo rečima nove značenjske mogućnosti u zavisnosti od konteksta koji nam se čini ispravnim. Tako da će svaki čovek shvatiti reč na osnovu individualnih kvaliteta i sposobnosti, nekih svojih pređašnjih iskustava ili pak kreativnosti koju nosi u sebi.
Reči su jako oružje i njima treba spretno vladati. Jedan pogrešan korak za nekoga može biti poguban, zato je važno razumeti težinu izgovorene reči. Činjenica da danas svaki predmet, biće ili pojava ima svoj kod kojim ih možemo razaznati i razlikovati, ali i jasno ukazati na ono što mislimo i želimo da prenesemo je dragocena.
Nismo ni svesni moći nečega što svakodnevno upražnjavamo u bilo kojoj vrsti komunikacije, pa čak i intrapersonalnoj. Umetnička vrednost reči je velika, a njene mogućnosti su snažne. Zato moramo biti pažljivi sa ovim saveznikom, jer se lako može oteti kontroli i postati protivnik našeg uma ili duše.
TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ
Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.
Krajem 19. veka u Francuskoj se razvio pravac koji je obeležio jedan period književnog stvaralaštva, a to je simbolizam. Ovaj pravac je nikao iz društvenih promena i istorijskih događaja koje su obuhvatile 19. vek, kao što su nastanak materijalizma, industrijalizacija, tehnički i naučni napredak. U …
Kako u životinjskom tako i u biljnom svetu svaka biljka ima svoju specifičnu razmenu energije. Postavlja se pitanje, kako da se konektujemo sa energijom biljaka? Pored uticaja Zemljinog magnetnog polja, magnetnog zračenja Sunca i Meseca i sile gravitacije i sam raspored biljaka u prostoru u …
“Nikad se ne izvinjavaj za pokazivanje osjećanja, moj prijatelju. Seti se da kad to radiš, izvinjavaš se za istinu.” – Bendžamin Dizraeli
Emocije. Ošo, najinspirativniji duhovni učitelj našeg vremena, u svojoj knjizi “Zdrav emotivni život”, pisao je o emocijama: “Emocije ne mogu biti trajne. Zato se i zovu emocije – reč potiče od reči motio, pokret. One se kreću; stoga se i zovu emocije. Od jedne do druge, vi se stalno menjate. U ovom trenutku ste tužni, u onom ste srećni; ovog trenutka ste ljuti, a već sledećeg saosećajni. U ovom trenutku nekog volite, već sledećeg ste ispunjeni mržnjom; jutro je bilo divno, a noć je grozna. I tako se to nastavlja…Emocije su kao cveće u vencu. Ponekad procveta bes, ponekad tuga, nekad sreća, nekad bol, a neki put procveta patnja.”
Svaku od emocija trebalo bi spoznati i prihvatiti. Greška koju iznova ponavljamo je kada pokušamo da ih podelimo u kategorije dobrih i loših emocija. Emocije jedna drugu dopunjuju i svaka od njih ujedno može biti svrstana i u jednu i drugu kategoriju. Postajaće periodi u životu kada smo ispunjeni i srećni i činiće se kao da nam ništa ne fali, bićemo poletni i vidno samouvereni.
Kada u naš život ušeta neki problem koji nismo očekivali u toj situaciji klonemo duhom, prvo što uradimo krivimo sebe. Kroz glavu se motaju i upliću različite misli, telo doživljava različite emocije, dolazi do nagle promene i od jednom život nam i nije tako lep kao pre nekoliko dana. Sve što treba je da prihvatimo i vremenom kada budemo bili spremni otpustimo, jer život je pokret koji nikad ne staje, sve se menja i sve na svetu je promenljivo – osećanja, misli i emocije.
Kako bismo bili svesni sebe u bilo kom trenutku, potrebno je da se upoznajemo svakog dana bar po malo. Jedan od načina koji može olakšati sam proces jeste ispisivanje trenutnog emotivnog stanja i osećanja u Dnevnik emocija, time doprinosimo emotivnom rastu i razvoju, takođe imamo uvid u sam tok našeg napredovanja i težimo disciplinovanom načinu života.
Pisanje dnevnika predstavlja veoma važnu stavku tokom života jedne individue i služi kao pomoćno sredstvo prilikom rada na sebi. Beleženjem trenutnog emotivnog stanja možemo pospešiti razumevanje svoje emocionalnosti, otkrićemo uverenja koja blokiraju naš lični razvoj i biće nam lakše da osvestimo odnos koji imamo prema sebi. Mnogi naučnici tvrde da ljudi mnogo lakše mogu da izraze svoje emocije kada ih napišu, kontakte uspostavljaju i prekidaju tekstualnim porukama bezbolnije nego razgovorom lice u lice.
Uz dnevnik naučićemo da istrajemo u odnosu s ljudima, radićemo na samokontroli, naučićemo da obuzdamo sebe prilikom razgovora ili rasprave sa drugim licem. Ono što na kraju ispisanog dnevnika dobijemo je puno novih saznanja, moći ćemo da menjamo način prihvatanja životnih situacija i na samom kraju lakše ćemo se izboriti sa predstojećim životnim odlukama.
TEKST: LARA RANČIĆ
Lara Rančić je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, uživa u pisanju i to je ono što je leči. Voli plavo, talase i more. Kada je sunca sve može! Voli da analizira umetničke slike i dugo gleda u njih, tu se kriju tajne velikih umova. San joj je da otvori svoj fotografski studio i napiše knjigu.
Kada se vratite kući posle napornog dana i dočeka vas vesela njuška koja vas je željno iščekivala ceo dan, taj prizor ne može da vam ne stavi osmeh na lice. Vaš pas je zaista vaš najbolji prijatelj i neko ko će vam pružiti bezuslovnu ljubav …
