Poslednje objave

Tragedija – antička grčka umjetnost

Tragedija – antička grčka umjetnost

Tragedija kao pozorišni i književni žanr nastala je u antičkoj Grčkoj krajem 6. v. p. n. e, a svoj vrhunski oblik doživjela je u 5. v. p. n. e. u Atini. Nastala je iz svečanosti posvećenih bogu Dionisu, bogu vina, plodnosti, raspusnosti i života. Tri najznačajnija starogrčka tragičara su Eshil, Sofokle i Euripid.

Egnog – američki tradicionalni liker

Egnog – američki tradicionalni liker

Da li ste ikada probali egnog? Egnog je vrsta tradicionalnog likera koji se često pije na američkom kontinentu. U nastavku teksta govorićemo o tome kako je ovaj interesantan napitak nastao, kada se pije i kako ga sami možete napraviti, ukoliko volite ovakvu vrstu pića.

Partnerski odnosi u serijama i filmovima

Partnerski odnosi u serijama i filmovima

Da li vam se nekada čini da ste rob borbe za egzistenciju? Da li vam se čini da smo toplinu i emocije u ubrzanom načinu života utopili u napredovanje karijere i ostvarivanje ciljeva? Često nas okolnosti nateraju da potisnemo svoje emocije i samo nastavimo pravo, kako slučajno ne bismo skrenuli sa puta. Sve se pretvorilo u strast i potrebu, a romantika kao da je ostala iza nas.


GDE MOŽEMO PRONAĆI ROMANTIZOVANJE ODNOSA?

Neretko u filmovima i serijama možemo videti romantizovanje partnerskih odnosa. Možemo videti da su odluke likova zapravo posledica njihovih emocija i partnerskih veza.

Akcenat je na prepuštanju trenutku i uživanju sa voljenom osobom. Idiličan prikaz romantičnih ljubavnih scena često navodi na pozitivne emocije kod gledalaca. Šta je to tako posebno u ekranizaciji ovakvih veza? Možda upravo uživanje u trenutku.  

DA LI NAS ROMANTIKA PODSEĆA NA STVARNOST?

Možemo videti da ljudi nisu samo mašine koje žure do svog cilja. Jer… šta kad do njega dođemo? Šta će nas emotivno ispuniti ako svoje potrebe regulišemo samo kroz usputnu strast? Zar je toliko teško doživeti jednu romantičnu scenu sa filma?

Postavlja se pitanje koliko je to uopšte moguće danas, kada su ljudi izgubili osećaj za druge. Možda je pozitivna strana romantizovanja partnerskih odnosa u filmovima i serijama upravo ta da nas podsete šta smo to zaboravili kroz život.

Ta pozitivna strana nas podstiče da se borimo za svoje voljene osobe, pa možda i mi budemo akteri neke romantične životne scene.

KAKO POVRATITI ROMANTIČNE ODNOSE?

Hajde da zastanemo na trenutak. Hajde da volimo. Prvo sebe, pa onda nekoga. Tako će neko i nas zavoleti. Hajde da slobodno vreme provodimo drugačije.

Da se odjavimo sa svih mreža i da pozovemo tu osobu. Onu koju volimo. Koju ni ne smemo da pozovemo jer možda smo previše ponosni.

Setite se samo scena iz filmova; koliko se scena zapravo ne bi snimilo da su režiseri u obzir uzimali ponos obe strane. Kao što vi čekate poziv od nekoga, možda i taj neko čeka vaš poziv.

Pokažite svoje emocije, ne plašite se, one su prvi korak koji vas vodi ka možda filmskim scenama. Ali one mogu biti još lepše, ako ste vi glavni akter u njima.

TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ

Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.

Djerf Avenue – održivost i kvalitet

Djerf Avenue – održivost i kvalitet

U moru modnih brendova, onih koji prodaju stil života i nude posebnu estetiku – javlja se i jedan manji, svetski dostupan, a dostupan. Brend koji je očarao mlade devojke i žene, koji je pozitivno nastrojen u vezi svega što radi. Brend koji kratko postoji, a 

Šta možemo naučiti iz poznatih stikoma?

Šta možemo naučiti iz poznatih stikoma?

Sitkomi su jedan od najpopularnijh televizijskih formata dvehiljaditih godina. Pravljeni su brzo, s kratkim, obično dvadesetominutnim epizodama, ali sa po nekoliko sezona. Obično su šaljivog karaktera, a likovima kojima se dešavaju neke, naizgled, obične, ali ipak neobične stvari.

Tolerancija u 2023. godini

Tolerancija u 2023. godini

 U 2023. godini jedna od najboljih osobina koja se može izdvojiti kod čoveka jeste upravo tolerancija. Govorimo o toleranciji u svakom smislu.


PRAG TOLERANCIJE

Glavni most za održavanje odnosa među ljudima, bez obzira da li govorimo o prijateljima ili partnerima jeste biti tolerantan. Pomoću toga se rešavaju mnoge stvari u prijateljstvima, vezama i generalno jako je cenjena osobina. Naravno, mi kao ljudska bića, za sve u životu imamo granice ili prag tolerancije. U zavisnosti od karaktera, on može biti veći ili manji. Neki ljudi jednostavno imaju kratak fitilj i ne mogu da pređu preko nekih stvari.

Ipak, mnogima upravo tolerancija nečijeg ponašanja olakšava život i otvara vrata ka jednom mirnom i stabilnom odnosu. Za neke stvari svi mi imamo svoje mišljenje i svoje stavove, koje nam ljudi iz okoline svojim ponašanjem ne mogu promeniti. Ali ipak, uvek treba znati do koje mere ide tolerancija, a kada je vreme za razgovor i stvaranje kompromisa na putu ka zdravom odnosu.

ZAŠTO JE TOLERANCIJA VAŽNA?

Što se tiče tolerancije u drugom smislu, ona je jako poželjna, naročito u svetu u kome živimo danas. To je smisao ljudskih prava, tolerancija prema ljudima koji su drugačiji u bilo kom smislu. Važno je prihvatanje lepote njihovih različitosti, i uživanje nečije jedinstvenosti. To su stvari koje u 2023. godini treba da se cene i nakon mnogogodišnje evolucije čovečanstva uvaži kao potpuno normalna i podrazumevana stvar.

Ukidanje stereotipa, predrasuda, gledanje na sve ljude jednako, bez obzira na boju kože, pol, materijalni ili obrazovni status. To je tolerancija ka kojoj svi na svetu treba da težimo. Da ne pravimo različitosti, već da ih uvažavamo i stvaramo širu i lepšu sliku svih mogućih nacija i kultura. Tolerancija je zapravo stvaranje velikog, apstraktnog bogatstva na ovoj osnovi. Gledanje na to kao lepotu, a ne kao manu nečijeg postojanja. To je nešto što čovek nije birao, to je deo njega i to ne znači da je potrebno takvu osobu gledati na drugačiji način. Štaviše, treba shvatiti da se od takvih ljudi može naučiti još mnogo više, možemo širiti svoja znanja o nekim novim kulturama i drugačijim pogledima na život.

ŽIVETI IZVAN KUTIJE

Kada vam je lepo sa nekom osobom, tako da možete da razgovarate o svemu i osećate se prijatno, tada nestaju sve barijere u pogledu nacije, boje kože ili bilo čemu drugom. To ne treba nikome da predstavlja granicu u ponašanju i gledanju na tu osobu. To treba da bude potpuno prirodno, tako da most različitosti između dve osobe u razgovoru potpuno nestane. Obratite pažnju na ovakve ljude u vašem okruženju. Upotrebite ovu osobinu – budite tolerantni, istaknite nečiju posebnost i učinite da se ta osoba oseća kao da pripada u društvu. To će toj osobi vrlo značiti, ali i vama, jer ćete svoju ličnost uzdignuti na neki viši nivo koji gleda izvan kutije.

TEKST: IVANA JOVANOVIĆ

Ivana Jovanović, student anglistike, zaljubljenik u sve što je lepo i večiti hedonista. Odrastala na temelju Diznija i njegovih crtaća, odakle dobijam inspiraciju i sada sa 19 godina i čije ideje širim kud god krenem.

Podkasti – (r)evolucija radija

Podkasti – (r)evolucija radija

Česta pomisao kada je reč o radiju i njegovoj konzumaciji u savremenom svetu, jeste utisak da je radio prevaziđen. Da je zastareo i da su osnovni konzumenti ovog medija starija populacija. Bez obzira na brojne savremene medije i kanale komunikacije, radio je u svom inovativnom obliku u potpunosti prilagođen potrebama svoje publike. U nastavku teksta govorimo o podkastima – najzastupljenijoj formi postojanja ovog medija, ali i nastanku prvih radio-stanica.

Da li ste znali da su ovo švedski izumi?

Da li ste znali da su ovo švedski izumi?

Da li su ovi švedski izumi nastali zbog dobrih životnih uslova ili su dobri životni uslovi nastali zahvaljujući izumima? Na kraju krajeva, nije ni važno. Najvažnije je da su nam ova napredna zemlja i njeni naučnici doneli toliko korisnih stvari i da su nam umnogome olakšali život.

Marko Šelić Marčelo – svestrani umetnik

Marko Šelić Marčelo – svestrani umetnik

Pisanje, muzika, gluma. Svaka od pomenutih vrsta umetnosti ima svoje karakteristike. Umnogome iste, ali i različite, i sve se nalaze u istom čoveku. Taj čovek je Marko Šelić Marčelo.


JEDAN OD NAJPOZNATIJIH HIP-HOP IZVOĐAČA

Marko Šelić je svoje prve stihove počeo da piše u svojim dvadesetim godinama. Isprva nezadovaljan njima, ali ga rad dovodi do pozicije na kojoj je danas. Rep muzika je njegov žanr. Svojim osobenim stilom i brutalošću uspeo je da se probije među najpoznatije hip-hop izvođače naše scene. Mnogi ga čak nazivaju i srpskim Eminemom.

Prvu solo pesmu objavio je 1995. godine, a prvi album, pod nazivom De facto, već 2003. godine. Pesma sa albuma koja je privukla najviše pažnje zove se Kuća na promaji i ona već jasno definiše njegov stil i lirički pravac. Njegovi motivi u pesmama su uglavnom trenutna stanja u državi i kritika političke situacije.

BRUTALNO ISKREN I REALAN

Brutalno iskren, svojim metaforičkim izrazom ima moć da u našim glavama stvori slikovit prikaz onoga što želi da prenese. Neke od njegovih najpoznatijih pesama jesu: Jedan, De facto, Kuća na promaji, Sveti bes, Komplikovani, Pegla, Otkucaji, Pismo bratu i mnoge druge. Kroz svoju karijeru sarađivao je sa mnogim poznatim izvođačima poput Skaj Viklera, Kendija, Edo
Majke.

USPEŠAN PISAC

Pored toga što je rep izvođač, Marčelo je i pisac. Ovo nije čudno s obzirom na to da je studirao književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prvo delo bila mu je zbirka tekstova O ljudima, psima i mišima, publikovana 2009. godine. Prvi roman objavio je 2008. godine pod nazivom Zajedno sami. Već sledeći objavljuje 2012. godine, a on nosi naziv Malter ego. Ovaj roman je kroz koju godinu dobio i nastavak.

REČI SU MU SAVEZNICI

Jednako uspešna dela su Higijena nesećanja koja takođe ima dva dela, kao i knjigoalbum Napet šou koji sadrži i ce-de istoimenog muzičkog albuma. Njegove knjige su pune metafora. Imaju mnogo dublje značenje ako se zađe u suštinu. Lako se služi rečima i koristi ih kao svoje saveznike, pa njima na kreativan način prenosi svoje misli i stavove.

NOVO ISKUSTVO NA POZORIŠNIM DASKAMA

Marčelo se od skoro oprobao i na pozorišnim daskama u predstavi Bura, u režiji Kokana Mladenovića. Ova predstava pisana je po delu Vilijama Šekspira, a Marčelo tumači lik Arijela. Ovo mu je bila prva uloga i upustio se u nju bez pređašnjeg iskustva. U glumi se odlično snašao, ali smatra da to ipak nije njegov primarni poziv i da se verovatno neće opet odlučiti na ovakav korak. Takođe je pravio i songove za ovu predstavu u saradnji sa svojom ekipom. Songovi su svoje mesto pronašli i na Marčelovom albumu Nojeva varka koji je skoro obavljen.

STRIPOVI I CRTANJE

Šelić je veliki ljubitelj stripova. U jednom časopisu je imao svoju rubriku u kojoj je pisao kolumne o njima. Omiljeni strip mu je Dilan Dog, a sada radi u uredništvu izdavačke kuće Veseli četvrtak koja izdaje upravo ovaj strip. Takođe, jako je talentovan za crtanje. Ko zna, možda se nekada oproba i u kreiranju svojih stripova.

TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ

Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.

Odakle su Dizni princeze?

Odakle su Dizni princeze?

U današnjem tekstu ćemo pričati o jednom sjajnom delu naših detinjstava. Dizni filmovi su bili deo našeg odrastanja, temelj na kome smo gradili neke odnose i izvor naše inspiracije. Pored divnih ljubavnih priča, naučili smo i o prijateljstvu, o
požrtvovanosti i o ljubavi prema svetu oko sebe.