Koji su uzroci stidljivosti?

Koji su uzroci stidljivosti?

Stidljivost predstavlja crtu ličnosti koja je česta u današnjem svetu. Stidljive osobe plaše se osude i poniženja okoline, što znači da u korenu stidljivosti leži nesigurnost. Stidljiv čovek je zapravo nesiguran čovek.

 


 

KAKO PREPOZNATI STIDLJIVU OSOBU?

Stidljiva osoba je uglavnom ćutljiva, retko započinje razgovore, retko se odlučuje da zatraži pomoć, da pita za neku informaciju, da izrazi mišljenje, čak i da pogleda u oči osobu s kojom razgovara. To je izuzetno sputava u životu, te preteranu stidljivost ne možemo smatrati socijalno poželjnom osobinom. Ako smo stidljivi, to nipošto ne znači da smo manje vredni i sposobni od drugih, ali verovatno tu sposobnost ne umemo adekvatno da ispoljimo.

 

 

 

KADA SE JAVLJA STIDLJIVOST?

Stidljivost se može naslediti ili vremenom razvijati. Prvi put se javlja kod beba od godinu dana, a kasnije u uzrastu od četiri do pet godina. Sama stidljivost se može razviti u jednu stabilnu osobinu koja može remetiti dete u toku funkcionisanja u vrtiću, školi, sa porodicom i prijateljima.

 

 

 

UZROCI NASTANKA STIDLJIVOSTI

Glavni uzrok nastanka stidljivost je strah od ljudi. Ono zavisi od društvenog okruženja, odgoja roditelja i obrazovnih institucija. Često stidljivost dolazi od uverenja da nismo dovoljno dobri, pametni, lepi, zanimljivi. To polazi od uverenja da su drugi bolji od nas i da će nas drugi kritikovati, ismejavati i odbaciti ukoliko iznesemo svoje mišljenje.

 

 

 

KOJU VRSTU PODRŠKE TREBA PRUŽITI STIDLJIVOJ OSOBI?

 

poverenje – odnosi se na poštovanje potrebe stidljive osobe da bude s nama u novim društvenim situacijama

 

 vreme – potrebno je da se polako odmaknemo kada primetimo da se stidljiva osoba polako opušta u društvu

 

mogućnost – treba pričati šta vidimo da se događa nedaleko od stidljive osobe i samim tim joj pružiti mogućnost da i ona uradi isto

 

 

 

KAKO SE REŠITI STIDLJIVOSTI?

Kod stidljivosti nije potrebna intervencija stručnjaka. Stidljivost možemo rešiti prepoznavanjem, suočavanjem, samopoštovanjem i razumevanjem odakle dolazi. Izbegavanjem onih koji će omalovažavati našu stidljivost. Druženjem sa ljudima koji uočavaju naše potencijale i podstiču nas da budemo hrabri i slobodni.

 

 

Stidljivost može biti deo karaktera ili prolazna faza odrastanja, zato je važno da ne insistiramo na tome da dete bude odraz naših ambicija. Naš zadatak je da upoznamo karakter deteta, njegove potrebe i želje, a zatim ono što je potrebno blago ispravljati i raditi na tome.

 

TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ

Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.