Koje su čari pisane reči?

Koje su čari pisane reči?

Slika govori više od hiljadu reči, ali baš tih hiljadu reči uz samu sliku komplementiraju poruku, slika progovoriti neće, ali reči u vama i te kako hoće. Reč je najjače oružje kojim se čovečanstvo služi.
Pažljivo rukujte njima, jer reči imaju više moći od atomskih bombi.

                                                                                                                              − Perl Strahan Hurd


KNJIŽEVNA REVOLUCIJA

Prkoseći novim tehnologijama koja pretiče ukoričenu knjigu, ona ipak opstaje, živi i diše u rukama čitaoca, čije knjige ne skupljaju prašinu na tavanu. Dakle, još uvek pisci pišu, dok čitaoci čitaju. Uprkos principima 21. veka koje nove generacije slepo slede, pisci vode revoluciju, rame uz rame sa knjigoljupcima. Razbijanje iluzije i kršenje principa, glavna je odlika ove takozvane revolucije.

 

 

 

INTERNET POTISNUO PISANE REČI

Živimo u vremenu gde ljudi žive brzo. Тakav život ne omogućava im posvećivanje vremena štivu za koje je potrebno nekoliko nedelja marljivog analiziranja. Internet i društvene mreže, potisnule su čari pisane reči. Premda, jedino se štampana knjiga može prisloniti k srcu nakon poslednje stranice. No, pisana reč na papiru još uvek nije izumrla.

 

 

 

SNAGA PISANE REČI

Mastilo duboko urezano na papiru može se urezati i na koži, duboko se uvući pod nju i teći našim venama. Neke reči, živeće sa nama, u nama. Tu leži njihova čar. Odzvanjaće u ušima, poremetiće nam ravnotežu, nateraće srce da preskoči po koji ritam. Složićemo se da poseduju neverovatnu moć. Reči su te koje umeju srušiti sve naše ciglane zidove, a ponekad, one su te koje su nam ih i zidale. Ubi nas prejaka reč ili reči koje nas vratiše u život, posledica veštog baratanja njima.

 

 

TAJNA

Pisana reč prenosila se kao tajna, golubovi su znali vrednost pisane reči na papiru. Mudrost zapisana među prašnjavim stranicama, odjekuje večnim boravkom i biva nam usađena među dlanove.

Reči učini jačima, a ne glas. Kiša zaliva cveće, a ne grmljavina − Rumi

 

 

ZAKON UMA I DUŠE

Zbog pisane reči vodio se rat, sklapao mir, rađala se ljubav i umirala svaka nada. Papir nekada bivao bi natopljen suzama ili bi završio u kaminu kao potpala za zimu ili bi pak stajao u džepu kraj srca nekog nesrećnog vojnika, i predstavljao nadu na krvavom frontu. Moć koju ima pisana reč jača je od verbalne. Ono što je zapisano ne može se promeniti, izbrisati, dok rekla-kazala prohuji s vihorom. Pisana reč koja je zapisana među prašnjavim stranicama, omogućila nam je da prisvojimo misao koja datira još od kamena uklesanog linijskim hiroglifima.

 

Knjiga je vrednija od svih spomenika ukrašenih slikama, reljefom i duborezom, jer ona sama gradi spomenike u srcu onog ko je čita. − egipatski zapis

 

 

 

PISANA REČ JE ZAKON UMA I DUŠE

Pisaće mašine iskucale su bezbroj ljubavnih priznanja, prekršaja, uslova i zakona. Pisana reč je zakon uma i duše. Umela je da zarobi i da oslobodi. Reči ostaju reči, večno urezane na hartiji i čekaju da im neko da smisao. Naposletku, čar pisane reči je u oku posmatrača, nekoga ko će ih oživeti sa beline papira.

Nije stvar u tome koliko knjiga košta. Stvar je u tome koliko tebe košta da je ne pročitaš. − Džim Ron

 

 

TEKST: HELENA PLAHĆINSKI

Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.