Veselin Čajkanović, najveći srpski etnolog, rekao je da je svaki narod vezan za neku životnju i uzvesnom smislu izjednačen sa njom. Tako on piše da je za Srbina – vuk, i vuk kao takav predstavlja mitskog predstavnika srpskog naroda.
U vreme pre hrišćanstva, kada je je bilo vreme paganstva, brojni narodi verovali su da vode poreklo od životinje i da oni imaju natprirodne moći, pa tako je bilo i kod Srba. Kada govorimo o mitologiji, slovenska mitologija spominje jedno božanstvo koje je u neraskidivoj vezi sa vukom. U pitanju je Dažbog, a Dažbog je kao i većina božanstava teriomorfan – te je njegov životinski oblik, beli vuk. Veoma je čudno da beli vuk koji se smatra pretkom srpskog naroda, ima tipično polarne karakteristike. Međutim, bela boja vučjeg krzna odnosi se, pre svega, na htonični aspekt Dažboga, ali i htoničnost samog vuka.
VUK – JEDNO OD NAJSTARIJIH IMENA
Veselin Čajkanović je upravo u vuku video mitskog srodnika, a imajući u vidu tu činjenicu šta vuk simboliše u našem narodu, deci je davano ime Vuk. To ime je jedno od najstarijih imena, a sve zbog toga što se ranije verovalo da će onaj ko ga nosi biti zaštićen od svih zla. Primer za to jesu zapisi od strane Vuka Stefanovića Karadžića koji piše – kada se kakvoj ženi ne dadu đeca, onda nađene đetetu ime Vuk, da ga ne mogu vještice izjesti: zato su i meni ovako ime nađeli. I kasnije imamo i druga imena poput Vukašin, Vukan, a prezimena poput Vuković ili Vujović.
OBIČAJI U SRPSKOJ KULTURI
U srpskoj kulturi i tradiciji vuku se posvećivalo mnogo praznika, rituala i u verovanju u vuka kao životinjskog pretka se manifestovalo u mnogim običajima. Neki od tih običaja očuvani su i danas kao što su zimski praznici Mratinci ili Vučiji dani. Takođe, praznik Svetog Save je vezan za ovu životinju, a razlog toga je što je sveti Sava preuzeo funkciju Dažboga. Za Božić se u Srbiji pripremala vukova večera koja je kao žrtvena ponuda imala za cilj da umilostivi vuka i obezbedi zaštitu stoke.
ŠTA VEZUJE SRBINA ZA VUKA?
Hrabar, snažan, usamljen, nepoverljiv, predator, tih, opasan, munjevit, oprezan, porodičan, društven, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divlji, i lep… To je vuk.
Ono što Srbina, pre svega, povezuje sa ovom životnjom jeste ćud. Vuk je životinja koja se lako prilagođava teškim uslovima i spoljnoj okolini, ali njegov moralni karakter uvek ostaje nepromenjiv, pa otkuda – vuk dlaku menja, ali ćud nikako. Takođe, vuka karakteriše vrlo porodično orijentisani i čoporativni odnosi, a to je ono što se iz uz Srbe vezuje. Vukovi su snažno emotivno povezani sa svojim prijateljima iz čopora. Vuk nikoga ne sluša, niti hoće bilo kome da služi. Otuda nam može biti jasno zašto se vuk istakao kao naš mitski predstavnik naroda.
Koliko je vuk bio bitan za Srbe, govori i zabrana o njegovom ubijanju. Seljak se smeo braniti od njega, ali ga nije smeo usmrtiti.
O verovanju u natprirodne moći vuka govori i to da se uzimala kost, zub ili koža mrtvog vuka i nosila kao zaštita od nečistih i mračnih sila, tj. kao amajlila.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
